Autizam – PECS (picture exchange communication system – sistem komunikacije razmenom slika)

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS) su razvili Lori Frost, dr Endi Bondi i njihov tim a postao je  jedan od vodećih oblika augmentativne komunikacije za osobe sa autizmom. Jak naglasak je stavljen na funkcionalnu komunikaciju kroz upotrebu primenjene analize ponašanja (ABA). Iako se ovaj sistem uglavnom koristi sa decom iz spektra autizma, može se koristiti i sa odraslima kao i osobama sa drugim vidovima poremećaja komunikacije. PECS nije tretman niti terapija sam po sebi, već više program za razvoj inicijacije, interakcije i komunikacije.

Piramidalni pristup

Tim koji je razvio PECS koristi piramidalni pristup koji prati principe ABA i fokusira se na veštine funkcionalne komunikacije kroz različite oblike komunikacije. Pristup koristi strategije podsticanja, ispravljanja grešaka i generalizacije. To je timski pristup, tako da svi treba da budu uključeni: učitelji, roditelji, asistenti itd. Piramidalni pristup sačinjen je od ključnih elemenata:

  • Funkcionalni ciljevi – učenje veština koje su relevantne i funkcionalne, upotrebom funkcionalnih materijala i veština koje mogu biti generalizovane u svakodnevnim aktivnostima.
  • Moćan sistem potkrepljivanja – upotreba sistema nagrada (sa različitim tipovima nagrada i strukturisanim tajmingom nagrađivanja) i učenje osobe da zna šta se od nje očekuje pre nego što dobije nagradu („pravljenje dogovora“).
  • Komunikacija i socijalne veštine – upotreba različitih modaliteta komunikacije, ohrabrivanje inicijacije i viđenje komunikacije kao dvosmerne.
  • Preveniranje i smanjivanje kontekstualno neprikladnih ponašanja – fokusiranje na različite tipove ponašanja, pronalaženje uzroka i traženje alternativa da bi se smanjilo neprikladno ponašanje i zamenilo efikasnijim, prikladnijim i funkcionalnim radnjama.

Sledeći elementi piramide odnose se na strategije poučavanja, prikupljanje podataka i generalizovanje novih ponašanja i veština.

Program se takođe fokusira na 9 kritičnih veština komunikacije:

  1. Traženje željenog objekta
  2. Traženje pomoći
  3. Traženje pauze
  4. Odbijanje
  5. Potvrđivanje
  6. Odgovaranje na „čekaj“
  7. Odgovaranje na funkcionalna uputstva
  8. Odgovaranje na znakove za tranziciju
  9. Praćenje rasporeda

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS)

Ovaj program je veoma strukturisan i ohrabruje pojedince iz spektra autizma da iniciraju komunikaciju i zahteve. Slike koje se mogu odlepljivati i zalepljivati se drže u knjizi koju osoba može nositi sa sobom u različita okruženja. Učenje programa uključuje rad kroz 6 faza, iako neke osobe možda neće završiti kasnije faze.

  • Faza 1 (kako komunicirati) – ova faza uči osobu sa autizmom da inicira komunikaciju menjajući simbol/karticu sa slikom za željeni objekat. Na početku, to se obično radi za stolom sa komunikacijskim partnerom i osobom koja fizički podstiče i usmerava osobu. Podsticanje potom postepeno bledi dok osoba ne počne spontano da zahteva koristeći karticu sa slikom.
  • Faza 2 (Udaljenost i istrajnost) – ova faza zahteva od osobe da prelazi rastojanje. Da bi učinili sistem funkcionalnim osoba mora da nauči da potraži sliku željenog objekta i odnese je komunikacijskom partneru. Ova faza se uči putem „oblikovanja“ kada se razdaljina između simbol karte i/ili komunikacionog partnera polako uvećava.
  • Faza 3 (razlikovanje slika) – ova faza uči osobu da razlikuje slike tako da ona uvidi da ne donosi bilo koja slika nagradu kao i da određene slike predstavljaju određene stvari. Ovo se u početku radi tako što se dete ohrabruje da bira između motivišuće i nemotivišuće stvari.
  • Faza 4 (struktura rečenice) – ova faza počinje da koristi slike da gradi rečenice, počevši sa „Ja hoću…“ slikom kao prvom na rečeničnoj traci. Kako osoba napreduje u učenju može povećavati broj stvari koje traži na jednoj rečeničnoj traci.
  • Faza 5 (odgovaranje na „Šta hoćeš/želiš“) – tokom ove faze osoba uči da odgovara na pitanja.
  • Faza 6 (komentarisanje) – sa ovom fazom osoba uči da odgovara na još više pitanja i spontano komentariše stvari koje vidi ili čuje.

Neke osobe možda neće stići do zadnjih faza, ali ipak mogu imati funkcionalan sistem komunikacije koristeći PECS. Prolazeći kroz ovih 6 faza osobe uče i mnogo drugih veština:

  • Osobine – uče da zahtevaju koristeći opisne reči uključujući veličinu i boju, tako da zahtevi budu što specifičniji
  • Traženje pomoći
  • Traženje pauze
  • Odgovaranje na „čekaj“
  • Praćenje vizuelnih rasporeda
  • Odgovaranje „da“ ili „ne“ na „Da li hoćeš/želiš?“ pitanja
  • Praćenje funkcionalnih uputstava
  • Odgovaranje na znakove za tranziciju

Ceo program zahteva timski rad i strukturisan i dosledan pristup sa vođenjem evidencije i procenom trenera. Priručnik za obuku nudi dosta strategija u slučaju pojave teškoća tokom faza. Važno je biti dosledan i strpljiv kada radimo kroz faze. Sistem se ponekad odbacuje ukoliko roditelji/vaspitači ne vide brze rezultate. Neka deca nauče PECS brzo, dok nekoj treba više vremena. Uz strpljenje i istrajnost većina osoba sa autizmom može ga savladati. Postoji dosta dokaza koji podržavaju efikasnost PECS-a. U svom istraživanju Švarc, Garfankel i Bauer (1998) pronašli su da je 31 dete različitih značajnih teškoća napredovalo od ograničenih veština funkcionalne komunikacije do upotrebe PECS-a za komunikaciju sa odraslima i vršnjacima. Dalje, u drugom istraživanju, utvrđeno je da je 44% dece usvojilo govor koji nije trebalo stalno podsticati i koji nije bio eholaličan a mnoga deca su demonstrirala mnogo uspešnih komunikativnih interakcija u raznovrsnim okruženjima. Izgleda da PECS sistem proširuje komunikativnu interakciju mnogih osoba iznad razmene slika. Tim oko osobe takođe mora biti svestan da ne treba odmah da isključi PECS ukoliko počne da se razvija govor, već da radije rade sa dva sistema u tandemu sve dok  govor ne postane potpuno funkcionalan sistem za datu osobu.

 

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Email this to someone