Предности употребе косе подлоге у учионици и ван ње

Постоји неколико разлога зашто је писање на косој површини корисно за децу:   Држање тела – Када дете има проблема са рукописом, једна од ствари коју треба посматрати јесте држање тела и како оно утиче на рукопис детета. Обично се приликом писања или читања на равној површини користи неправилно држање тела што се види кроз погрбљен положај тела, подигнута рамена и константно гледање надоле. Коса подлога помера линију гледања навише што подстиче усправан положај тела. Постављање папира на косу подлогу приближава папир и оловку детету. Деца тада аутоматски заузимају усправнији положај у столици подизањем раменог појаса. Подизањем папира ближе дете подиже и врат и главу и заузима бољи положај који омогућава правилно дисање и тако оно постаје пажљивије током рада…

Opširnije

Strukturalne abnormalnosti koje utiču na govor

Neka deca imaju teškoća sa govorom zato što je struktura aparata koji je neophodan za produkciju tečnog i čistog govora oštećen ili se on pak nije razvio na takav način da bi omogućio dobru govornu produkciju. Lice svakog deteta je drugačije. Ali kod većine dece, fiziološke proporcije kostiju i mišića oko glave i vrata omogućavaju čist govorni razvoj i produkciju. Govor je artikulisan upotrebom niza mišića koji su povezani za kosti i hrskavice. Kada je neki od tih mišića ili kostiju nepravilnog oblika ili nefleksibilan to može uticati na govornu produkciju. Artikulacija govora uključuje jezik, zube, mišiće lica i vrata, ždrelo, nazofarinks, nepce, vilice-donju i gornju. Oni su opskrbljeni nervima i krvnim sudovima. Tipovi strukturnih abnormalnosti To može biti bilo…

Opširnije

Facilitirana komunikacija

Facilitirana (olakšana) komunikacija ili kucanje uz podršku je oblik alternativne i augmentativne komunikacije (AAC) kojom ljudi sa teškoćama u komunikaciji mogu da se izraze putem pokazivanja prstom (npr. slike, slova ili predmeta) ili, što je još uobičajenije, kucanjem (npr. na tastaturi). Ovaj metod uključuje komunikacijskog partnera koji pruža emotivno ohrabrenje, podršku u komunikaciji (npr. prati da osoba ne pravi tipografske greške) i razne vrste fizičkog potpomaganja, npr. da uspori i stabilizuje pokret, da inhibira impulsivno pokazivanje ili da podstakne osobu da započne sa kucanjem. Facilitator nikada ne sme da pomera niti vodi ruku osobe koja kuca. Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili…

Opširnije

Dečija dizartrija

Neka deca imaju dizartričan govor (dizartriju) do čega može doći iz mnogo razloga. Dizartrija se odnosi na govornu teškoću koja se može javiti posle povrede ili oboljenja mozga, kranijalnih nerava ili nervnog sistema. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti i potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju…

Opširnije

Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije

  Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .   Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i…

Opširnije

Selektivni mutizam

Selektivni mutizam je poremećaj socijalne anksioznosti kada osoba doživljava strah i bojazan kada je u socijalnim situacijama. Osoba može biti sasvim sposobna za govor ali nije sposobna da govori u određenim situacijama. Premećaj je ranije nazivan elektivni mutizam, ali sada se priznaje da dete ne bira samo da neće da govori. Ne postoji jedan uzrok selektivnog mutizma, međutim većina obolelih pokazuje slične karakteristike. Ljudi koji pate od selektivnog mutizma opisuju simptome kao što su stegnuto grlo ili paraliza kada treba da govore u određenim situacijama. Selektivni mutizam je ranije opisivan kao elektivni mutizam, ukazujući da osobe biraju da budu tihe u određenim situacijama, dok je istina u stvari da su one prisiljene od strane svoje ekstremne anksioznosti da ostanu neme….

Opširnije

Autizam – strategije u školi i učionici

Većina dece sa poremećajem autističnog spektra ima teškoće u školi i u učionici. Njima je potrebno na neki način prilagoditi program tako da bi mogli razumeti i postizati rezultate. Za mnoge je važno da imaju obučenog pedagoškog asistenta da ih usmerava, kao i dodatnu stručnu podršku kao što su govorno jezička terapija ili okupaciona terapija. Ostali učenici, takođe, treba da budu svesni da se dete sa autizmom može ponašati drugačije i imati drugačije potrebe od njih. Senzorna osetljivost Pre nego što napravimo program, primenimo individualni obrazovni plan (IOP) i uvedemo strategije, moramo posedovati dubinsko znanje o datom detetu. Moramo biti svesni njegovih senzornih potreba i osetljivosti. Na primer, ako je dete preosetljivo na svetlo, moramo da razmišljamo gde ćemo ga…

Opširnije

Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija

Vizuelna podrška i objekti su sjajni i mogu se koristiti na tako mnogo načina. Oni su posebno korisni sa decom koja imaju teške poremećaje učenja, smetnje u razvoju, autizam ili kašnjenje u komunikaciji. Vizuelni prikazi i objekti su često nekoj deci lakši za razumevanje nego izgovorene reči. Referentni objekti Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa. U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr….

Opširnije

Razvojna verbalna dispraksija ili govorna apraksija

Razvojna verbalna dispraksija ili govorna apraksija može kod deteta izazvati  ozbiljne teškoće u govoru. Teškoće se javljaju kad dete ne može da koordiniše govorne mišiće precizno i glatko. Da objasnimo jednostavno, signali iz mozga za govorne mišiće ne rade efikasno tako da je govor ne koordinisan i glasovi i reči su pogrešno izgovorene ili potpuno izostavljene. Često dete sa dispraksijom može imati i druge teškoće i one mogu uključivati i teškoće sa finom i grubom motorikom. Verbalna dispraksija ili apraksija često je povezana sa teškoćama na fonološkom nivou razvoja govora. Znaci verbalne dispraksije  ispoljavaju se onda kada dete ima vidljivih teškoća sa govorom, izgovara istu reč na različite načine, brka redosled glasova u reči ili reči u rečenici i ima…

Opširnije

Autizam – upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda

Upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda za osobe sa autizmom je neprocenjiv alat za komunikaciju i pomoć u razumevanju. Mnoge osobe sa autizmom uče i razumeju lakše ukoliko im stvari predstavljamo vizuelno, bilo predmetom, slikom ili crtežom. Ove opcije mogu se koristiti i sa decom i sa odraslima iz spektra autizma. Te strategije su često jednostavne i prenosive i  mogu se koristiti kod kuće, u učionici ili u nekom drugom okruženju. Vizuelna podrška za autizam Pojedinačne slike ili fotografije mogu se koristiti za predstavljanje premeta ili radnji. Ove slike mogu biti stvarni prikazi ili simboli. Oni mogu biti prezentovani kao podsetnici ili kao pomoć u objašnjavanju zadataka. Alternativno, neverbalna osoba može ih koristiti za komunikaciju. Primena PECS-a (sistem komunikacije razmenom…

Opširnije

Ponašanje i komunikacija

Mnoga deca sa kašnjenjem u komunikaciji ili poremećajem učenja ispoljavaju neprikladna ili problematična ponašanja. Iako postoji mnogo razloga za ovakvu vrstu ponašanja, ona su često povezana sa prekidima u komunikaciji, kada dete nije u mogućnosti da se izrazi ili ne razume šta treba da radi. Često se nedostatak razumevanja previđa kao uzok problematičnog ponašanja, zato što osoba deluje kao da razume šta se oko njega dešava. Neke osobe se izvešte u praćenju signala okruženja a da pri tom, u stvari, uopšte ne prate verbalne instrukcije. Zbog toga je važno da obraćamo pažnju na sopstveni jezik i upotrebljavamo druge signale, kao što su gestovi, kada dajemo uputstva. Takođe, možemo primenjivati pristup minimalnog govora i koristiti samo jednu ili dve ključne reči…

Opširnije

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost) kod dece

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost, netečnost) kod dece je govorni poremećaj kod kojeg je tok govora prekinut nevoljnim ponavljanjima i produžavanjima glasova, slogova ili reči i nevoljnim tihim prekidima ili blokadama tokom kojih osoba nije u mogućnosti da proizvede glasove. Disfluentnost je obično razvojni poremećaj sa početkom javljanja oko 30 meseci. Većina dece doživljava neku vrstu netečnog govora a 65% predškolaca koji mucaju, spontano se oporave. Međutim, posle uzrasta od 6 godina,  mala je verovatnoća da će doći do oporavka bez intervencije govornom terapijom. Veruje se da postoji mnogo uzroka disfluentnosti. Smatra se da neka deca imaju genetsku predispoziciju za ovaj poremećaj a ostali uzroci uključuju psihološku traumu ili komunikativno okruženje kod kuće. Druga  teorija predstavlja model zahteva i kapaciteta pri…

Opširnije

Autizam – Socijalne priče

Postoje brojni načini da se usmerimo na socijalne veštine i razvijamo socijalno razumevanje kada radimo sa osobama iz spektra autizma. Za osobe sa autizmom socijalne priče su odličan i jednostavan metod kojim im olakšavamo da razumeju prikladne društvene interakcije i reakcije. Njih takođe možemo upotrebljavati kada želimo da pripremimo osobu za promenu, zatim da opišemo apstraktne koncepte kao i za davanje nagrade. Na primer, socijalna priča može se koristiti da opiše nešto novo u detetovoj učionici ili promena u rutini. Socijalne priče se lako prave, usmerene su na situacije iz pravog života i mogu se koristiti iznova i iznova, kada god je potrebno. Priče su bazirane na obliku pisane priče, ali mogu sadržati slike da bi se pomoglo razumevanje. One…

Opširnije

Autizam – Pristup mininalnog govora

Za mnoge ljude je uobičajeno da koriste previše jezika kada se obraćaju ili daju uputstva osobama sa autizmom. To je zamka u koju svako od nas može lako da upadne i ne primećujući. Tu je uobičajeno mišljenje da osobe iz spektra autizma mogu razumeti mnogo više nego što oni zaista razumeju. To se često dešava zato što osoba sa autizmom može biti veoma verbalna i mi verujemo da ona i razume sve to što može da izgovori. Neke osobe sa poremećajem spektra autizma nauče mnogo fraza i često koriste reči koje ne razumeju. Slušalac pretpostavlja da, ukoliko oni koriste takav jezik, moraju ga i razumeti. Još jedan razlog zbog kojeg možemo steći lažan utisak o prirodi razumevanja neke osobe je…

Opširnije

Autizam – PECS (picture exchange communication system – sistem komunikacije razmenom slika)

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS) su razvili Lori Frost, dr Endi Bondi i njihov tim a postao je  jedan od vodećih oblika augmentativne komunikacije za osobe sa autizmom. Jak naglasak je stavljen na funkcionalnu komunikaciju kroz upotrebu primenjene analize ponašanja (ABA). Iako se ovaj sistem uglavnom koristi sa decom iz spektra autizma, može se koristiti i sa odraslima kao i osobama sa drugim vidovima poremećaja komunikacije. PECS nije tretman niti terapija sam po sebi, već više program za razvoj inicijacije, interakcije i komunikacije. Piramidalni pristup Tim koji je razvio PECS koristi piramidalni pristup koji prati principe ABA i fokusira se na veštine funkcionalne komunikacije kroz različite oblike komunikacije. Pristup koristi strategije podsticanja, ispravljanja grešaka i generalizacije. To je timski pristup,…

Opširnije

Autizam – Izbegavanje apstraktnog jezika

Većina osoba sa autizmom ima teškoća sa razumevanjem apstraktnog jezika, sarkazma i metafora. Osobe sa autizmom, takođe,mogu shvatati jezik bukvalno. Evo nekoliko primera kako mi možemo koristiti jezik u svakodnevnom situacijama. „Napolju padaju sekire“. “Danas sam toliko učio da imam utisak da će glava da mi eksplodira“ „Baš je smešno“ rečeno sarkastičnim tonom. Neko ulazi u prostoriju i kaže:“Bože, kako je ovde vruće“. Neurotipična osoba može pomisliti o otvaranju prozora, autistična osoba može samo pretpostaviti da je vruće i nemati nikakvu predstavu da bi trebalo nešto uraditi da se ta situacija promeni. To su primeri kako se jezik može koristiti na jedan način a interpretirati na drugi. Za autističnu osobu ova vrsta jezika može biti zbunjujuća ili jezik i njegovo…

Opširnije

Autizam – Funkcionalna komunikacija

  Funkcionalna komunikacija – shvatanje šta su prioriteti kada se usmeravamo na komunikacione potrebe dece sa autizmom. Kada radimo sa decom sa autizmom, moramo se usmeriti na veštine funkcionalne komunikacije kada želimo da pronađemo strategije koje će poboljšati komunikaciju. Iako naš krajnji cilj jeste da pokušamo da stvorimo sistem komunikacije koji je funkcionalan, efikasan i lak za razumevanje za svakoga, često moramo staviti mnogo sastavnih delova na mesto pre nego što to počne da funkcioniše. Na početku, treba da se pozabavimo sledećim pitanjima: Koji su trenutno prioritetni problemi vezani za komunikaciju i ponašanje? Koji su naši dugoročni ciljevi i koje kratkoročne i srednjeročne ciljeve treba ostvariti da bismo ih da postigli? To može izgledati jako očigledno ali često su ciljevi…

Opširnije

Intenzivna interakcija i autizam

Rušenje barijera korišćenjem pristupa intenzivne interakcije sa osobama sa teškim (ozbiljnim) autizmom ili kašnjenjem u komunikaciji. Sa neverbalnim osobama koje imaju znatne teškoće u učenju ili „težak“ autizam je često veoma teško stupiti u interakciju. Oni ne samo da imaju znatne teškoće, već mogu biti nesposobni da izraze svoje sopstvene potrebe i osećanja. Pod „teško“ autističnim podrazumevamo one osobe koje su neverbalne, nekomunikativne i često opisivane kao „u svom svetu“. Te osobe imaju teškoća sa praćenjem naloga i mogu ispoljavati problematična ponašanja ukoliko im priđete ili ohrabrujete da nešto urade. Intenzivna interakcija pokušava da stvori komunikativno okruženje koje je prijatno i nije preteće osobama iz autističnog spektra ili sa teškim oblikom poremećaja učenja. U neku ruku, model ovog pristupa je…

Opširnije

Tretman, strategije i intervencija za decu sa autizmom

Tretman, strategije i intervencija da se olakša komunikacija ljudima sa autizmom može imati više oblika. Ljudi autističnog spektra pokazuju mnogo različitih karakteristika tako de ne postoji pristup koji odgovara svima. Ipak, postoji nekoliko pristupa koji obično funkcionišu kod mnogih osoba sa autizmom i određen broj različitih strategija tretmana za poboljšanje komunikacije: Učenje uz vizuelnu podršku – korišćenje vizuelne podrške je strategija koja obično dobro funkcioniše za osobe sa autizmom. Vizuelna podrška može pomoći osobama da razumeju i uče. Mnoga deca sa autizmom koriste vizuelni raspored u učionici u školi ili vizuelni sled da objasne redosled događaja. Drugi reaguju dobro na socijalne priče. To su priče u rečima i/ili slikama koje mogu objašnjavati zašto radimo neke stvari, kako treba reagovati u…

Opširnije

Autizam – Pronalaženje tretmana, usluga, informacija i podrške

Dijagnoza Kada roditelji prvi put čuju da njihovo dete možda ima poremećaj autističnog spektra, to obično postaje period jako ispunjen anksioznošću. Većina ljudi zna jako malo o autizmu i ne zna šta da očekuje niti šta treba da radi. Neki roditelji su možda već sumnjali da je njihovo dete na neki način drugačije ili da nije dostiglo tipična razvojna dostignuća, međutim to je ipak šok. Jednom kad se roditelji pomire sa dijagnozom autizma trebalo bi da potraže informacije i podršku i raspitaju se o uslugama i tretmanima koji im se nude. Nakon što su vam dali dijagnozu, možda ćete poželeti da potražite i drugo mišljenje. To je vaše pravo i niko ne treba da vas ubedi u suprotno. Važno je…

Opširnije