Strukturalne abnormalnosti koje utiču na govor

Neka deca imaju teškoća sa govorom zato što je struktura aparata koji je neophodan za produkciju tečnog i čistog govora oštećen ili se on pak nije razvio na takav način da bi omogućio dobru govornu produkciju. Lice svakog deteta je drugačije. Ali kod većine dece, fiziološke proporcije kostiju i mišića oko glave i vrata omogućavaju čist govorni razvoj i produkciju. Govor je artikulisan upotrebom niza mišića koji su povezani za kosti i hrskavice. Kada je neki od tih mišića ili kostiju nepravilnog oblika ili nefleksibilan to može uticati na govornu produkciju. Artikulacija govora uključuje jezik, zube, mišiće lica i vrata, ždrelo, nazofarinks, nepce, vilice-donju i gornju. Oni su opskrbljeni nervima i krvnim sudovima. Tipovi strukturnih abnormalnosti To može biti bilo…

Opširnije

Dečija dizartrija

Neka deca imaju dizartričan govor (dizartriju) do čega može doći iz mnogo razloga. Dizartrija se odnosi na govornu teškoću koja se može javiti posle povrede ili oboljenja mozga, kranijalnih nerava ili nervnog sistema. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti i potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju…

Opširnije

Selektivni mutizam

Selektivni mutizam je poremećaj socijalne anksioznosti kada osoba doživljava strah i bojazan kada je u socijalnim situacijama. Osoba može biti sasvim sposobna za govor ali nije sposobna da govori u određenim situacijama. Premećaj je ranije nazivan elektivni mutizam, ali sada se priznaje da dete ne bira samo da neće da govori. Ne postoji jedan uzrok selektivnog mutizma, međutim većina obolelih pokazuje slične karakteristike. Ljudi koji pate od selektivnog mutizma opisuju simptome kao što su stegnuto grlo ili paraliza kada treba da govore u određenim situacijama. Selektivni mutizam je ranije opisivan kao elektivni mutizam, ukazujući da osobe biraju da budu tihe u određenim situacijama, dok je istina u stvari da su one prisiljene od strane svoje ekstremne anksioznosti da ostanu neme….

Opširnije

Razvojna verbalna dispraksija ili govorna apraksija

Razvojna verbalna dispraksija ili govorna apraksija može kod deteta izazvati  ozbiljne teškoće u govoru. Teškoće se javljaju kad dete ne može da koordiniše govorne mišiće precizno i glatko. Da objasnimo jednostavno, signali iz mozga za govorne mišiće ne rade efikasno tako da je govor ne koordinisan i glasovi i reči su pogrešno izgovorene ili potpuno izostavljene. Često dete sa dispraksijom može imati i druge teškoće i one mogu uključivati i teškoće sa finom i grubom motorikom. Verbalna dispraksija ili apraksija često je povezana sa teškoćama na fonološkom nivou razvoja govora. Znaci verbalne dispraksije  ispoljavaju se onda kada dete ima vidljivih teškoća sa govorom, izgovara istu reč na različite načine, brka redosled glasova u reči ili reči u rečenici i ima…

Opširnije

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost) kod dece

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost, netečnost) kod dece je govorni poremećaj kod kojeg je tok govora prekinut nevoljnim ponavljanjima i produžavanjima glasova, slogova ili reči i nevoljnim tihim prekidima ili blokadama tokom kojih osoba nije u mogućnosti da proizvede glasove. Disfluentnost je obično razvojni poremećaj sa početkom javljanja oko 30 meseci. Većina dece doživljava neku vrstu netečnog govora a 65% predškolaca koji mucaju, spontano se oporave. Međutim, posle uzrasta od 6 godina,  mala je verovatnoća da će doći do oporavka bez intervencije govornom terapijom. Veruje se da postoji mnogo uzroka disfluentnosti. Smatra se da neka deca imaju genetsku predispoziciju za ovaj poremećaj a ostali uzroci uključuju psihološku traumu ili komunikativno okruženje kod kuće. Druga  teorija predstavlja model zahteva i kapaciteta pri…

Opširnije

Problemi sa glasom kod dece (disfonija)

Kao i odrasli i deca su takođe pod rizikom od problema sa glasom (disfonija) zbog bolesti ili nepravilne upotrebe glasa. Dečiji problemi sa glasom obično se dešavaju zbog zloupotrebe glasa tj. nepravilne upotrebe glasa ili prekomerne upotrebe i naprezanja glasa. To može dovesti do gubitka glasa, promuklosti ,  graktavog ili zadihanog glasa. Glas se stvara uz pomoć vazduha iz pluća koji prolazi kroz larinks (grkljan). U larinksu su glasnice (često zvane glasne žice). Glasnice su dva mišićna nabora koji se susreću mnogo puta u sekundi. To stvara glas, koji se potom oblikuje u reči u govornom aparatu jezikom, usnama, mišićima lica itd. Šta uzrokuje probleme sa glasom kod dece? Mnogo stvari može da krene naopako sa glasom, ali kod dece…

Opširnije

Govorni poremećaji i fonološko kašnjenje

Fonološko kašnjenje obično je prisutno onda kada dete kasni u razvoju govornih glasova ili ima teškoća sa govorom. Postoji više naziva za ovu vrstu poremećaja kao što su razvojni fonološki poremećaj ili poremećaj artikulacije itd. Fonološki razvoj opisuje proces kada dete uči nove glasove, memoriše ih i može im pristupiti da bi tačno formirao reči. To je veoma složen sistem i povezan je sa detetovom sposobnošću da organizuje i razlikuje nove glasove. Ukoliko je prisutan fonološki poremećaj takođe su prisutne i teškoće sa jezikom i opismenjavanjem. U okviru našeg sajta mi ćemo odvojiti govorne teškoće pod jasno definisane naslove. Imamo odvojen odeljak za dispraksiju i artikulacione teškoće, ali budite svesni da teškoće na fonološkom nivou mogu biti povezane sa ovim…

Opširnije

Govorni poremećaji i teškoće u artikulaciji

Mnoga deca nemaju ozbiljan poremećaj ili oštećenje govora (fonološki poremećaj ili dispraksiju), već imaju samo teškoće u artikulaciji određenih glasova ili izgovaraju glas netačno bez vidljivog razloga. Primer uobičajenog artikulacionog problema bio bi šuškanje. Kada dete ima teškoća samo sa jednim ili dva glasa obično nije previše teško poboljšati njegov govor, iako je preporučljivo da probate da ispravite problem kada su mali. Ako ostavite problem u govoru dok dete ne poraste, postaje sve teže da se on ispravi. Uz govornu terapiju i vežbanje, ove artikulacione teškoće mogu se brzo ispraviti. Uprkos tome što postoji opšti vremenski okvir kada očekujemo od većine dece da usvoje pravilan izgovor, dosta dece ovlada pravilnim izgovorom malo kasnije. Ukoliko ste zabrinuti za razvoj govora svoga…

Opširnije

Brzopletost

Brzopletost je govorni poremećaj i poremećaj komunikacije koji se često svrstava uz mucanje i zamuckivanje i to je oblik disfluentnosti. Karakteriše ga govor koji je slušaocu težak za razumevanje zbog velike brzine govora, nepravilnog ritma, loše sintakse ili gramatike i koartikulacije glasova. Osoba koja ispoljava ovaj poremećaj može imati kratak raspon pažnje, lošu koncentraciju, lošu organizaciju mišljenja, nesposobnost slušanja kao i nedostatak svesti o tome da njegov govor nije razumljiv. Brzopletost se razlikuje od mucanja na nekoliko načina. Osoba nije svesna poremećaja i često mnogo bolje govori pod stresom. Ove osobe su tipično društvene i ekstrovertne, međutim njihov govor može biti jako neorganizovan, gramatički nepravilan, često sa zamenama reči. Pokazuju loše veštine naizmeničnog učestvovanja, slušanja i pažnje i često upadaju…

Opširnije