Prilagođavanje nakon traumatske povrede mozga

Prilagođavanje doma i unapređivanje vašeg komunikacijskog okruženja Mnoge teškoće koje se javljaju nakon traumatske povrede mozga, koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u okruženju vašeg doma koje će vam pomoći da komunicirate i nosite se sa svojim svakodnevnim zadacima. Tretman, rehabilitacija i oporavak mogu biti spori, ali vam može pomoći korišćenje jednostavnih stvari kao što su izbacivanje pozadinske buke kada komunicirate, upotreba kalendara ili stavljanje lepljivih papirića sa porukama na frižider da vas podseti na sastanake. Ostali ljudi u vašem domu mogu pomoći tako što će se i sami truditi da koriste bolje veštine komunikacije govoreći vam lice u lice, ne govoreći previše brzo i dajući vam dovoljno vremena da odgovorite. Dugoročna perspektiva Vaš mozak će doživeti…

Opširnije

Prezasićenost i zamor nakon traumatske povrede mozga

  Kako se nositi sa umorom nakon traumatske povrede mozga Zamor i prezasićenost su veoma česti simptomi nakon traumatske povrede mozga. Ukoliko ne vodite računa o kontroli zamora nakon traumatske povrede mozga možete umanjiti uspeh u dostizanu bilo kojeg drugog cilja i vaš oporavak će biti sporiji. Ukoliko uspete da upravljate zamorom stvarate osnovu da se posvetite drugim problemima i olakšate rehabilitaciju i tretman. Teškoće sa spavanjem su čest rezultat povrede mozga i to može značiti da morate ili puno da spavate ili pak da, kada legnete u krevet, ne možete da zaspite. Postoji nekoliko strategija za pomoć sa umorom:   Utvrdite rutinu za spavanje u određeno vreme svake noći. Izbegavajte kasno noću hranu ili pića kao što je kafa…

Opširnije

Teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga

  Mnogi ljudi imaju teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga. Često će osoba shvatiti da je prešla od toga bude veliki čitač u osobu koja uopšte ne želi da čita zato što je to tako komplikovan zadatak. Sposobnost čitanja i pisanja može biti pogođena povredom mozga na nekoliko načina:   Ne mogu da čitam ili pišem tekst Ne mogu da razumem tekst Od čitanja i pisanja me boli glava ili se osećam loše Imam teškoću da pročitam/napišem više od nekoliko redova bez da zaboravim šta sam pročitao/napisao Teško mi je da se fokusiram na pojedinu liniju u tekstu. Pisanje i čitanje me čini ekstremno umornim   Iako možda nećete moći da povratite vaše veštine čitanja ili pisanja…

Opširnije

Veštine pažnje i traumatske povrede mozga

Svi smo mi opremljeni veoma složenim i dinamičnim sistemom pažnje. Te veštine nam omogućavaju da idemo kroz život obraćajući pažnju na stvari koje su važne i blokirajući stimuluse koji nisu važni. Naše veštine pažnje dozvoljavaju nam da radimo više od jedne stvari istovremeno ili da se prebacujemo između 2 različite aktivnosti. Nakon stečene traumatske povrede mozga ili povrede glave ove veštine su često kompromitovane. Usled povrede mozga, sposobnost koncentracije duže od kratkog vremenskog perioda može biti kompromitovana i pokušavanje da se održi pažnja ubrzo postaje umarajuće. Veštine pažnje su usko povezane sa drugim veštinama kao što su pamćenje i planiranje koje isto mogu biti pogođene usled traumatske povrede mozga. Veštine pažnje su važne zbog toga što su nam one neophodne…

Opširnije

Socijalne veštine i ponašanje nakon traumatske povrede mozga

  Promena u socijalnim veštinama i ponašanju može biti simptom stečene traumatske povrede mozga ili povrede glave. Ponašanje može postati ekstremno tako da osoba postaje nasilna ili se ponaša vrlo nepristojno i neprikladno. Osoba može imati teškoća u održavanju prethodnih veza i osobe koje su ih dobro poznavale mogu misliti da se njihova ličnost promenila.   Osobe sa povredom mozga mogu takođe zaboravljati društvene norme i kako se prikladno ponaša u određenim situacijama. Logoped može pomoći u nekim od ovih situacija, posebno sa ponašanjem i socijalnim veštinama vezanim za komunikaciju. Ipak, ukoliko su prisutni ozbiljniji problemi u ponašanju i njihov uticaj na blisko okruženje osobe sa traumatskom povredom mozga, treba uključiti kliničkog psihologa.   Iako se većina ljudi oporavi od…

Opširnije

Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga

  Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.   Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati…

Opširnije

Traumatske povrede mozga TPM

  Traumatska povreda mozga ili povreda glave može izazvati oštećenje mozga koje može proizvesti i kratkotrajne i dugoročne teškoće sa komunikacijom i kognitivnim funkcionisanjem. Povreda ove vrste može nastati ili usled delovanja spoljne sile ili usled unutrašnjeg događaja kao što je moždani udar, tumor ili oboljenje.   Povreda glave ili mozga obično nastaje nakon niza štetnih događaja. Tu je početna trauma koja izaziva direktnu štetu mozgu a potom u minutima nakon same traume može doći do daljeg povređivanja usled krvarenja, pravljenja modrica ili otoka. Zavisno od težine povrede, početni simptomi mogu varirati od potresa mozga do kome. Mnogi ljudi nisu svesni da je potres mozga ustvari povreda mozga i da može imati posledice koje traju nekoliko nedelja. Nekoliko potresa mozga…

Opširnije

Egzekutivno funkcionisanje (planiranje i inicijacija zadataka) nakon traumatske povrede mozga

Egzekutivne funkcije odnose se na one veštine i sposobnosti koje nam omogućavaju da postignemo ciljane aktivnosti. Nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave, ove sposobnosti mogu biti kompromitovane. Egzekutivne funkcije i završavanje zadatka Postoji nekoliko koraka u završavanju zadatka: Planiranje- poznavanje i/ili planiranje koraka neke aktivnosti Inicijacija – započinjanje aktivnosti Rađenje zadatka – sprovođenje plana uz istovremeno praćenje sopstvene aktivnosti i samoregulaciju Procenjivanje – posmatranje rezultata našeg rada Menjanje i popravljanje – traženje načina da se zadatak lakše uradi sledeći put i izbegavanje pravljenja bilo kakvih grešaka. Mi koristimo egzekutivne funkcije za razne vrste svakodnevnih zadataka, kao što su kuvanje, pranje veša, kupovina. Da bismo uradili zadatak mi prvo moramo započeti svaki korak, organizovati ih i istrajati u izvođenju a…

Opširnije