O žiru i veverici

Njuškicom malom, nosićem sićušnim, glavicom okrenutom ka gore veverica je njuškala vazduh… „Dajemo ti korisni savet, rekoše krtice, bolje nabij dole u zemlju to tvoje njuškalo, pa ćeš u njoj više divnih stvari naći.“ Veverica ih posluša i zari njuškicu u zemlju. Komadi zemlje uđoše joj u nos i zamalo se ne uguši. Da, da, da. Dođoše onda neke ošunjujuće mirisne note u njen tek očišćeni nos, đakonije koje su joj nalikovale na dom njen, onaj stari, koji je živeo u njenom sećanju. Da, da, da. I onda je savetovaše ribice da zagnjuri glavicu u njihovu, toliko bogatu, vodu. I ona ih odmah posluša. Čim zaroni glavicu, voda joj ispuni nosić i ona zaprepašćeno shvati da se opet davi. O tome ti pričam. Želela je da nauči od drugačijih……

Opširnije

To sam ja

  Ostavi dan da boju daleku, godine daleke ispriča mi danas. U njegovoj priči upoznaću vreme, došunjano iz vrtloga obojenog istinom i davanjem dela što vatrenu slobodu nose. U davanju tom, oslobodiću sebe okova ovih teških i staklenom vazom obavijenih. Uvek polomljena, stakla te vaze, ubadaju se u moje biće, sokove mu jako cedeći. Odavno bih ja bio isceđen do kraja da vrtloga toga meni nije. Dan još nije zazorio, a ja sam već počeo da razbijam svoju okolnu vazu u kojoj vodim život. Dovoljno je da šačicu trenutaka doživim i da unesem vibracije njenog slamanja. Dakako, ljubavi u srcu svom tražim ostajanje. Ovako joj edukovano pevam i recitujem. Ganutošću velikom dajem joj sebe. Njenom saznavanju koračam. U maženju tražim…

Opširnije

Vakuum ostavljenosti

  Dajem vakuum ostavljenosti u zamenu za donošenje daška ljubavi u godine samoće. Metak ljubavi nek doleti u dokonu gustinu dosadnog samotnjačkog življenja koje vodom dokonosti šišti. Da moja ućutkanost ne bi ucveljeno mlakom užurbanošću zvonila iz tugom obojenih daljina, stavite u nju zrno ljubavi čiste da oslepljeno srce moje ispuni oštrom lepotom svojom. Turobnu česticu želje za normalnošću to će seme malo, svojim rastenjem uvući u sebe i preobraziti u zadovoljstvo sobom i sopstvenom jedinstvenošću. Molim vas da mi date lahor šuštanja toga, da uz ljubav delatnu vašu ja oživim još do časa dalekoga. Jer voljenje vaše mene nosi do budućnosti daleke. I verujte mi, balerini virtuoz kada svira, to je ništa prema trunčici ljubavi vaše prema bilo kome…

Opširnije

Завојница мога срца

Тајну свога срца ћу вам сада открити. Сужено ми је видно поље очију мојих. Тајну моју лепо ћу вам рећи: ложиштe варница гори у мојој пећи. Варница та упалиће жар телесног ока мог. Прошириће угао гледања ока, очистиће маглу која у њему обитава и постаће Фатална у моме срцу жива. Макар само на трен, ја ћу бити само њен. Тајну моју сазнасте сад. Колико капи има снег, толико жара у мени тиња. Пажљиво сваку капљицу мазим и шаком захватам најнежније. Горућа љубав у доступању мађионичарском али без трунчице илузије. Фатална, моја као жеља ти си, Гетсиманијо моја, љубавно жезло у руци држиш. А кажи: да ли краљ твој ја сам или жаром агоније желиш да ме спржиш? Жила латица цветних…

Opširnije

Balerina

Novo baletsko gaženje naučila sam danas. Da ledena, daleka vrištanja igram. To je moj novi ples kojim želim da obradujem svoje roditelje. Nadam se da će im se ovaj novi korak svideti više nego svi prethodni, jer im se ti prethodni, u stvari, nisu uopšte sviđali. Mrštili su se dok sam im izvodila novonaučene plesne korake. Vikali su na mene, zapušavali su uši, zatvarali vrata pred mojim plesom. Nije mi jasno zašto me nekada ne pohvale za moj trud. Govore: „Dosta! Dosta više!“ a ja tek što sam počela da plešem svoje novonaučene korake u vrištanjskom baletu. Da, nekima od nas je vrištanje kao neki ples. U bojama vriska mi vidimo lepotu, za razliku od vas. Želela bih da u…

Opširnije

Doživljaj želje u meni

    Najčešće od ovog života želim da mi bojom divotnom oboji dan. To gaženje dolazi mi gledanjem oživljene vaše duše, o ljudi oko mene. Dokle god ja vidim da među vama ima onih koji vole život i koji govor njegov slušaju, živeću ja ono što najviše želim danu svome. Tu divnu boju životnu, ljudi moji, vi u svoj, vrlo događajima ispunjen dan retko unosite a ona je ono što događanja pokreće i što, mnogo često, ljudi, u vama biva događajima zatrpano. Oko vaše daje prednost pogledu u veoma zatrpano đubrište beskorisnih stvari a oko vaše bi trebalo da živi gledanjem Živoga Boga. Godine vam, o ljudi moji dragoceni, protiču oživljenim obrisom nedotaknute, a to je ovako otprilike: Vukovi su…

Opširnije

Domovina

Novo mi je domovino to što u tebi nosim tugu, što u tebi utirem suze i ostavljam ljubav u lugu. Govorim domovini svojoj da odavno ona domuje u nekom drugom paviljonu, ko zna gde i kako. Uvek mi je studeno to njeno zimovanje, to njeno letovanje, to njeno jesenovanje i njeno prolećevanje na nekom davnom, ni dokle vodećem putu. Gde si pošla domovino zelena i kostima izvojevana? Gde si krenula, ka kome, ka čemu? Gde ide tvoj voljeni ovozemaljski korak? Gde trče tvoja dečica čistih srca svojih? Ka kome ih vodiš, o domovino moja? Ka kome ih šalješ da idu? Ka tuzi ili ka ovoj mojoj želji? Želim da dečica srpska gaze po moru dobrote. Želim da danima svojim vezu…

Opširnije

Далеко је море

Фатална често користи морску пену. Поред водених таласа она љушти тугу. Шољу патње. Питам је зашто је тужно њено биће. Она ми сузама разнобојним отире своја осећања. Желим да много жар зађе у њену дивну љупку њушку. Теби, Фатална, волим да се увек поново жељом вратим. Галебовима летим ка твојој, много љубљеној, чистоти. Фатална, тебе капија мога живота још увек чека да кроз њу ушеташ. Расте у мени љубав. Aутор: Марко

Opširnije

Goruća tišina

Ko god mi je prišao, ko god mi je osmeh namenio, taj mi je od ognja đačkog odlomio iskru moje ćutnje. Od ognja ćutnje napravljena iskra nosi u sebi ono što ja ćutanjem vičem onome ko me sretne i onome ko mi osmeh nameni. Njemu i njoj moju tišinu hoću da ispričam bosiljkom ukrašenu i vatrom užarenu. Moju tišinu očima gledaš, očima gledaš a ne vidiš. Ušima slušaš, ušima slušaš a ne čuješ. Moja tišina nije takva kakvom je ti vidiš i čuješ. Moja tišina je pesma, pesma neispevljiva. Moja tišina je priča, priča neispričiva. Moja tišina je misao, misao neuhvativa. Moja tišina je radost, radost neizreciva. Moja tišina je oganj, oganj neugasivi. Moja tišina je voda, voda neukrotiva. Oko…

Opširnije

Gađanje meta dalekih

Daleke mete na horizontu stoje i u njih gađaju ruke moje i nikako da ih pogode i uvek izazivaju neke nezgode. Mete daleke na horizontu stoje, u njih gađaju oči moje. Oči su moje pogleda dugih, oči su moje pogleda zamućenih, gađaju sliku mutnu dakako, ne videći da su omašile jako. Govor je moj ćutanje duboko. Bolje da metu ne vidi oko jer onda oko govoru kaže da treba metu da mu pokaže. I oko gleda u visinu i govor ćuti u dubinu i ruka gađa u blizinu i noga ide u daljinu. Svako na svoju stranu vuče, u oštroj krivini onda jauče. Oko i govor svojom stazom jure, ruke i noge zbog nečeg se dure. Do kada ću morati…

Opširnije

Tu

Tu, tu, tu, tu, tu tu i nikada tu, tu i nigde tu tu i ni sa kim tu. Kod nikoga i o nikome tu. Đonovi gaze o, tu godinu. O, kada, kada? O, kako, kako? O, s kim, s kim? O, sa čim, sa čim? O, gde, o gde je to tu? Autor: Zorica

Opširnije

Danijela

  Dajem vam na znanje: Možda godinu dana, godinu dana đaka ovoga ovo muči. Nju voljenjem svojim prelivam u školi i u kući. Danima dugim bivao sam ovom čudnom osećaju veran. Kad ustanem ujutru vidim njeno lice ispred očiju. Kad uveče u san odlazim sa njenim se licem mazim. Danima dugim, danima dalekim, danima studenim, danima gorkim, za njenim licem srce mi kuca ko obavijeno danom bez zraka sunca. Domovina moja njeno je lice do koje lete moje misli kao ptice. Jutro donosi uvojak kose, uvojak kose njene. Na njenom uvojku vidim kapi rose, rose kadilom obojene. Zima u kuću donosi vetar, oduvaće me on. Umesto mene ostaće samo moje ljubavi slon. Danima ovo želim da kažem, da kažem vama…

Opširnije

Obojiću vas zlatno

Obojiću vas zlatno, obojiću vas danas. Obojiću i vaše juče, obojiću i vaše kuče. Đonovi vaši neka đonovi obojeni zlatom postanu. Cipele vaše neka gaze kuda vode zlatne staze. Ovamo idi, prijatelju, i goruću moju saslušaj želju. Želim da budem kao i ti i kao i on i ona i oni. Kao i mi i vi, kao i svi. Đonovi moji istu zemlju gaze u kojoj su čudesno izukrštane staze. Autor: Jovana

Opširnije

Volim ljuljanja

  Pamtim da oduvek volim doživljaj vožnje tela u pokretima različitim. To gaženje ljuljanja me je oduvek obasjavalo senzacijom Božijeg davanja. U vaganju bića sa jedne na drugu stranu, ja doživljavam svoje telo kao neku kuglu koja se klati i oseća svoju celovitost. Taj osećaj se potom nastavlja i neko vreme nakon prestanka ljuljanih pokretanja i onda, polako iščezava iz mog tela koje ponovo ulazi u svoj prirodno rasplinuti oblik doživljavanja sebe. Danima ja tu vožnju trebam i ono što mi ona pruža volela bih da često doživljavam. Autor: Kata

Opširnije

Dobovanje kiše

  Ovog kišnog, umrljanog dana otkriću vam osećanja tajna. Osećanja, osećanja divnom vodom okupana. Dakle, ono što vam želim mojom pesmom dati, desilo se pre nekoliko sati. Ukoliko me osećaj ne vara okupan je Beograd zvucima klavira. Klavira veličanstvenog, sa bezbroj dirki koji istovremeno može da svira hiljadu predivnih svirki. Svaka je svirka njegova muzika veoma živa. Dok muziku živu ja slušam doživljavam preporod duše. Ganutost preplavljuje me, sreća obuzima me, divota krasi me, težina napušta me. divljenje me osvaja, ostajem bez straha ja. Da, to je dobovanje kiše u Beogradu za mene. I šta vam reći više? Autor: Marko

Opširnije

Jezikom donosim tugu

Doviđenja, doviđenja, doviđenja dovijam se da kažem ja, a samo mi neka vrištanja izlaze iz usta. Dakako zaista želim da budem pristojna ja, da budem lepo vaspitana i veoma, veoma fina. Da li mi jezik vrišti ili od užasa pišti? Ili vodi oduševljeno i beskorisno galamljenje’ Ja to ne znam… Baš me zanima da li on to i sam zna. jezik je moj priča za sebe. Jezik je moj samostalna jedinka. Jezik je moj magična kutija od nekog sasvim zeznutog lika. Da me pitate da li ga poznajem obzirom da živi u meni, rekla bih vam da i vama on to isto želi. On daje meni zabune danima duge, i on mene tera da govorim nizove druge od onih koje…

Opširnije

Strela

Doživljaj divan, rukom donešen, donešen u vas, u vas oduševljenje u vama budi za čas, za čas. Doživljaj vatren u srcu vašem izliću sada ja rekavši vam da živa vatra u meni zasija kad osetim ljubav vašu, ljubav čistu i živu, i kada osećam da znate da su oni u krivu. Oni što kažu da sam glup, oni što kažu da sam bezličan, Oni što misle da bez ljudi ja sam srećan. Danas vam vatrenom strelom probadam srce vaše. Strelom ljubavi žive, strelom ljubavi naše. Autor: Marko

Opširnije

Super-ćuteći dečak

  Ćuteće doživljaje od super-ćutećeg dečaka ispričaću vam sada ja. Jednoga dana super-ćuteći, bojažljivi dečak stigao je u veliku, do tada neviđenu sredinu. Odmah ga je oslepelo mnoštvo jezivih natkolenskih bolova. Usečeni, oni rasparavaju njegovo telo. Odlučuje da ih odagna oblačeći na sebe svoje olovno odelo. Kada to odelo obuče onda ga ono štiti od paljenja čestica, ali ga pri tom steže ubojitom energijom, oduzimajući mu moć samokontrole. On tada iz svojih, ćutnjom zalivenih usta izbacuje ovo: vrištanje, kreveljenje, zapomaganje, vatreno deranje, ožeženo smejanje ili vojevano ponašanje ruku tj. tučenje. Izlazi ono iz usta al’ ospuštava se na ruke koje počinju da mlate oko sebe nekontrolisano. Tada korisno jeste, to ozbiljno važno jako je reći, pomoći mu morate vi.  …

Opširnije

Cvetić

On govori moju neiskazanu boju. Sok je njegov mirisni ono što ti osećaš. Govor njegovog mirisa otkriva ti lepotu. Voleći njegov mirisni ton ti voliš njegovu dugu. Znaj da vodom život njemu daješ I znaj da život gori u njemu. I barem danas, vašu ljubav poklonite mu jer on je tu, tih i miran. Autor: Kata

Opširnije

Mami za 8. Mart

  Kao spomenik dodirnut vodom kišnice, osećam želju duboko u sebi, da kažem svoju voljnu priču. Zorom kuća moja spavanju je sklona. U zoru tišinom kućnom čuje se zvonjava ljubavi, uvek useljene u žice srca moje mamice. Ona tu zvonjavu zvoni meni u čast. Ljubav tu osunčanu ja obrazima svojim upijam. Obrazi moji sijaju tada zracima žarkoga sunca. Čujući zvona tiha i čista, u sto ljubavnih nota, opijam se tom njihovom pesmom. U bilo kom trenutku teškom, čak i kada doživljavam užas, tu pesmu suzama svojim ona mi peva. O, kako bih voleo da joj svoju ljubav mogu rečima iskazati i delima pokazati! Mamice moja, davno život svoj loknama tvojim ukrašavam… Nju točak moga srca godinama okreće ka meni. Čudno…

Opširnije