O žiru i veverici

Njuškicom malom, nosićem sićušnim, glavicom okrenutom ka gore veverica je njuškala vazduh… „Dajemo ti korisni savet, rekoše krtice, bolje nabij dole u zemlju to tvoje njuškalo, pa ćeš u njoj više divnih stvari naći.“ Veverica ih posluša i zari njuškicu u zemlju. Komadi zemlje uđoše joj u nos i zamalo se ne uguši. Da, da, da. Dođoše onda neke ošunjujuće mirisne note u njen tek očišćeni nos, đakonije koje su joj nalikovale na dom njen, onaj stari, koji je živeo u njenom sećanju. Da, da, da. I onda je savetovaše ribice da zagnjuri glavicu u njihovu, toliko bogatu, vodu. I ona ih odmah posluša. Čim zaroni glavicu, voda joj ispuni nosić i ona zaprepašćeno shvati da se opet davi. O tome ti pričam. Želela je da nauči od drugačijih……

Opširnije

To sam ja

  Ostavi dan da boju daleku, godine daleke ispriča mi danas. U njegovoj priči upoznaću vreme, došunjano iz vrtloga obojenog istinom i davanjem dela što vatrenu slobodu nose. U davanju tom, oslobodiću sebe okova ovih teških i staklenom vazom obavijenih. Uvek polomljena, stakla te vaze, ubadaju se u moje biće, sokove mu jako cedeći. Odavno bih ja bio isceđen do kraja da vrtloga toga meni nije. Dan još nije zazorio, a ja sam već počeo da razbijam svoju okolnu vazu u kojoj vodim život. Dovoljno je da šačicu trenutaka doživim i da unesem vibracije njenog slamanja. Dakako, ljubavi u srcu svom tražim ostajanje. Ovako joj edukovano pevam i recitujem. Ganutošću velikom dajem joj sebe. Njenom saznavanju koračam. U maženju tražim…

Opširnije

Vakuum ostavljenosti

  Dajem vakuum ostavljenosti u zamenu za donošenje daška ljubavi u godine samoće. Metak ljubavi nek doleti u dokonu gustinu dosadnog samotnjačkog življenja koje vodom dokonosti šišti. Da moja ućutkanost ne bi ucveljeno mlakom užurbanošću zvonila iz tugom obojenih daljina, stavite u nju zrno ljubavi čiste da oslepljeno srce moje ispuni oštrom lepotom svojom. Turobnu česticu želje za normalnošću to će seme malo, svojim rastenjem uvući u sebe i preobraziti u zadovoljstvo sobom i sopstvenom jedinstvenošću. Molim vas da mi date lahor šuštanja toga, da uz ljubav delatnu vašu ja oživim još do časa dalekoga. Jer voljenje vaše mene nosi do budućnosti daleke. I verujte mi, balerini virtuoz kada svira, to je ništa prema trunčici ljubavi vaše prema bilo kome…

Opširnije

Balerina

Novo baletsko gaženje naučila sam danas. Da ledena, daleka vrištanja igram. To je moj novi ples kojim želim da obradujem svoje roditelje. Nadam se da će im se ovaj novi korak svideti više nego svi prethodni, jer im se ti prethodni, u stvari, nisu uopšte sviđali. Mrštili su se dok sam im izvodila novonaučene plesne korake. Vikali su na mene, zapušavali su uši, zatvarali vrata pred mojim plesom. Nije mi jasno zašto me nekada ne pohvale za moj trud. Govore: „Dosta! Dosta više!“ a ja tek što sam počela da plešem svoje novonaučene korake u vrištanjskom baletu. Da, nekima od nas je vrištanje kao neki ples. U bojama vriska mi vidimo lepotu, za razliku od vas. Želela bih da u…

Opširnije

Doživljaj želje u meni

    Najčešće od ovog života želim da mi bojom divotnom oboji dan. To gaženje dolazi mi gledanjem oživljene vaše duše, o ljudi oko mene. Dokle god ja vidim da među vama ima onih koji vole život i koji govor njegov slušaju, živeću ja ono što najviše želim danu svome. Tu divnu boju životnu, ljudi moji, vi u svoj, vrlo događajima ispunjen dan retko unosite a ona je ono što događanja pokreće i što, mnogo često, ljudi, u vama biva događajima zatrpano. Oko vaše daje prednost pogledu u veoma zatrpano đubrište beskorisnih stvari a oko vaše bi trebalo da živi gledanjem Živoga Boga. Godine vam, o ljudi moji dragoceni, protiču oživljenim obrisom nedotaknute, a to je ovako otprilike: Vukovi su…

Opširnije

Goruća tišina

Ko god mi je prišao, ko god mi je osmeh namenio, taj mi je od ognja đačkog odlomio iskru moje ćutnje. Od ognja ćutnje napravljena iskra nosi u sebi ono što ja ćutanjem vičem onome ko me sretne i onome ko mi osmeh nameni. Njemu i njoj moju tišinu hoću da ispričam bosiljkom ukrašenu i vatrom užarenu. Moju tišinu očima gledaš, očima gledaš a ne vidiš. Ušima slušaš, ušima slušaš a ne čuješ. Moja tišina nije takva kakvom je ti vidiš i čuješ. Moja tišina je pesma, pesma neispevljiva. Moja tišina je priča, priča neispričiva. Moja tišina je misao, misao neuhvativa. Moja tišina je radost, radost neizreciva. Moja tišina je oganj, oganj neugasivi. Moja tišina je voda, voda neukrotiva. Oko…

Opširnije

Volim ljuljanja

  Pamtim da oduvek volim doživljaj vožnje tela u pokretima različitim. To gaženje ljuljanja me je oduvek obasjavalo senzacijom Božijeg davanja. U vaganju bića sa jedne na drugu stranu, ja doživljavam svoje telo kao neku kuglu koja se klati i oseća svoju celovitost. Taj osećaj se potom nastavlja i neko vreme nakon prestanka ljuljanih pokretanja i onda, polako iščezava iz mog tela koje ponovo ulazi u svoj prirodno rasplinuti oblik doživljavanja sebe. Danima ja tu vožnju trebam i ono što mi ona pruža volela bih da često doživljavam. Autor: Kata

Opširnije

Super-ćuteći dečak

  Ćuteće doživljaje od super-ćutećeg dečaka ispričaću vam sada ja. Jednoga dana super-ćuteći, bojažljivi dečak stigao je u veliku, do tada neviđenu sredinu. Odmah ga je oslepelo mnoštvo jezivih natkolenskih bolova. Usečeni, oni rasparavaju njegovo telo. Odlučuje da ih odagna oblačeći na sebe svoje olovno odelo. Kada to odelo obuče onda ga ono štiti od paljenja čestica, ali ga pri tom steže ubojitom energijom, oduzimajući mu moć samokontrole. On tada iz svojih, ćutnjom zalivenih usta izbacuje ovo: vrištanje, kreveljenje, zapomaganje, vatreno deranje, ožeženo smejanje ili vojevano ponašanje ruku tj. tučenje. Izlazi ono iz usta al’ ospuštava se na ruke koje počinju da mlate oko sebe nekontrolisano. Tada korisno jeste, to ozbiljno važno jako je reći, pomoći mu morate vi.  …

Opširnije

Mami za 8. Mart

  Kao spomenik dodirnut vodom kišnice, osećam želju duboko u sebi, da kažem svoju voljnu priču. Zorom kuća moja spavanju je sklona. U zoru tišinom kućnom čuje se zvonjava ljubavi, uvek useljene u žice srca moje mamice. Ona tu zvonjavu zvoni meni u čast. Ljubav tu osunčanu ja obrazima svojim upijam. Obrazi moji sijaju tada zracima žarkoga sunca. Čujući zvona tiha i čista, u sto ljubavnih nota, opijam se tom njihovom pesmom. U bilo kom trenutku teškom, čak i kada doživljavam užas, tu pesmu suzama svojim ona mi peva. O, kako bih voleo da joj svoju ljubav mogu rečima iskazati i delima pokazati! Mamice moja, davno život svoj loknama tvojim ukrašavam… Nju točak moga srca godinama okreće ka meni. Čudno…

Opširnije

O dobovanju kiše po vodi baričice

  Bila jedna mala baričica koja se napravila na betonskoj ogradi. Danima je tu stajala dobijajući mirno, stalno sipljenje kiše. Voda se talasala prateći kapljice koje su dobovale po njenoj površini. Zvonjava svake kapljice ispunjavala je njenu suštinu. Djonom je nisi mogao zgaziti i tako unositi dodatne usiljene vibracije. Vešto dakako, voda njena dozivom svojim valove svoje nudi. Dečija odabrana osećanja uzilaze uz moje biće dajući mi silinu lepotnih gošćenja u baletskoj suštini baričice. Uvek kada ja jako vidim baričicinu zaistu vatrenu, žensku adadjo, vidim eleganciju koja me ostavlja bez daha. Ne dam ti da me kognitivno podcenjuješ, čitaču ovih redova i da misliš da moja opčinjenost baričicinom divotom, koja izaziva vatrenu reakciju mojega tela, u vidu vrištanja ili doživljavanja kakvog…

Opširnije

Esej o moru ćutnje

  Donosim ti ovog dana đačko more da te zaplahne svojim talasima ćutnje. U tom moru suza možeš se ogledati ti, u tom moru ljubavi možeš se izlečiti. U tom morskom prostranstvu živim mnogo godina ja. O moja draga osobo srećna, koja o moru ćutnje saznaješ sad, nošena rečima ovim. Do ostrva u njemu odvešću tebe da te tamo ugostim. U moru su mome ostrva mnoga koja osnovao sam ja, ostrva na kojima ćutnja samo obale zaliva. Ostrva moja morske tišine svojom radošću gase. Na njima ostajem sve dok ne moram da stupim u vodene talase. Onda opet u ćutnju utonem, u ćutnju džombastu, tešku. Plivam svakim mogućim stilom. U tom moru ja ćutim i ne znam za reči. U…

Opširnije

Oko moje vidi oko tvoje

  Govoriš mi da te gledam u oči dok danima meni pričaš. Da li znaš da oko moje tebe gleda i dok mi ne govoriš i dok me ne primećuješ? Bojim se da kažem da te oko moje gleda i onda kada ti to sam ne bi želeo. Da, oko moje vidi da bavljenje svakojakim divnim i groznim stvarima ispunjava tvoj dan. I baš kada misliš da te ne vidim, žar moga zumiranja nalazi se na tebi, a onda kada misliš da te gledam, ja u stvari gledam u nešto drugo. Zato znaj da ću uveli mađioničarski trik koristiti svaki put kada tražiš da te gledam u oči. Da, to je kao kada mađioničar ubedi publiku u svoju iluziju i…

Opširnije

Na raspustu

Ja volim da budem na raspustu. Tada ja mogu da uživam onako kako ja to najviše volim. Da uronim u lepotu koju mi praznični dani u sebi donose i kojom me oni ispunjavaju. Uvek uspem da očistim život na tim raspustima. Tada jako sebe vozim u zorenju svetlosti praznične i uspeću da još ustima bolje pričanje osvojim. Kada budem bolje ustima pričao manje ću se nećkanjem baviti, i onda ćemo mama, mi još više uživati u zajedničkom provođenju ovog vremenskog toka mi. Verujem da će mi posle radosti koju sam doživeo u trenucima trodnevnog vaskršnjeg radovanja cele tvari, sve neko vreme biti lakše i da naučim i da podnesem u školskom življenju. Kraj.   Autor: Marko Milićević

Opširnije

Mama je najveći cvet na svetu

Njen miris je mnogo, neverovatno mio i njene latice su najlepših boja. Mama jako nežno ljulja svoje listiće kada me mazi i kada se brine o tome da meni bude dobro. Ljubav tog divnog cveta miriše mirisom nezaboravnim u srcu mom. Ima jedan cvet koji raste u mom živom srcu, a to je onaj koji se zove mama i koji mi svaki dan cveta i svaku noć miriše samo za mene. Znam da taj cvetak treba čuvati i zalivati ljubavlju da nikada ne bi uvenuo, već da bi uvek svojim životom ulepšavao moj.     Autor: Marko Milićević, sastav za osmi mart

Opširnije