Egzekutivno funkcionisanje (planiranje i inicijacija zadataka) nakon traumatske povrede mozga

Egzekutivne funkcije odnose se na one veštine i sposobnosti koje nam omogućavaju da postignemo ciljane aktivnosti. Nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave, ove sposobnosti mogu biti kompromitovane.

Egzekutivne funkcije i završavanje zadatka
Postoji nekoliko koraka u završavanju zadatka:

  • Planiranje- poznavanje i/ili planiranje koraka neke aktivnosti
  • Inicijacija – započinjanje aktivnosti
  • Rađenje zadatka – sprovođenje plana uz istovremeno praćenje sopstvene aktivnosti i samoregulaciju
  • Procenjivanje – posmatranje rezultata našeg rada
  • Menjanje i popravljanje – traženje načina da se zadatak lakše uradi sledeći put i izbegavanje pravljenja bilo kakvih grešaka.

Mi koristimo egzekutivne funkcije za razne vrste svakodnevnih zadataka, kao što su kuvanje, pranje veša, kupovina. Da bismo uradili zadatak mi prvo moramo započeti svaki korak, organizovati ih i istrajati u izvođenju a dok se sve to dešava paralelno moramo da pratimo i po potrebi prilagođavamo radnje koje izvodimo. Većina nas obavlja ove stvari bez puno razmišljanja i planiranja. Za osobu sa povredom mozga ovo je mnogo teže. Osoba koja ima oštećenje mozga možda čak neće moći ni da započne izvođenje zadatka. Oni neće moći da započnu pranje veša čak i kada stoje ispred gomile prljavog veša ili da krenu u prodavnicu čak i kada vide da je frižider prazan. Ovi signali neće pokrenuti procese u mozgu koji bi započeli izvođenje plana tih aktivnosti.
Osobe sa stečenom povredom mozga mogu započeti neku aktivnost ali da prethodno nisu promislili o njoj, tako da prave greške. Prost primer bi bio odlazak u kupovinu a da niste poneli novčanik ili spisak stvari koje treba da kupite. Iako se to može dogoditi svakome, redovnije se dešava ukoliko imate povredu mozga. Neke osobe povređenog mozga ne uče iz sopstvenih grešaka tako da nastavljaju da prave iste greške svaki put kada pokušaju da urade neki zadatak.
Ono što se takođe može desiti je da osobi sa povredom mozga nedostaje uvid u sopstvene mogućnosti da neki zadatak izvede, čak i kada im drugi ljudi daju pozitivne predloge.
Rehabilitacija i tretman često uključuju sprovođenje strategija i sistema koji će nam pomoći sa našim teškoćama u egzekutivnom funkcionisanju.

  • Dnevni planeri i organizatori
  • Informacioni centar u kući – oglasna tabla, kalendari itd.
  • Svaki dan odvojiti vreme za planiranje
  • Korišćenje tajmera i diktafona za podsećanje
  • Upotreba čeklista korak po korak

Egzekutivno funkcionisanje i regulacija mišljenja i ponašanja
Egzekutivne funkcije takođe imaju i drugu svrhu. One nam pomažu da kontrolišemo svoje ponašanje i da reagujemo i ponašamo se prikladno. Teškoće sa samoregulacijom mogu voditi ka impulsivnom ponašanju ili verbalizacijama i mogu se ispoljiti na nekoliko načina:

  • Davanje neprikladnih primedbi ili izjava
  • Biti grub (neprijatan)
  • Dominiranje konverzacijom
  • Kontinuirano pričanje o nekoj temi
  • Nesposobnost da se drži teme razgovora

Uz pomoć logopeda neke osobe sa povredom mozga vežbom mogu naučiti da hvataju slušaočeve reakcije ili izraze lica koji im signaliziraju da prave greške u komunikaciji. Oporavak od povrede mozga može značiti ponovno učenje prikladnog reagovanja na određene izraze lica npr. ako ja kažem nešto i moj sagovornik izgleda šokirano, možda sam rekao pogrešnu stvar.

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Email this to someone