Moždani udar /CVI

Moždani udar ili cerebrovaskularni insult (CVI) može biti veoma onesposobljavajući događaju u životu pojedinca. Neke osobe se od njega potpuno oporavljaju, drugima mogu ostati manje posledice a da pri tom njihova komunikacija nije oštećena. Međutim, kod nekih ljudi govor i jezik mogu biti teško pogođeni.

 

Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada dođe do njihovog oštećenja ono obično ostaje trajno zato što u odraslom mozgu ima veoma malo regeneracije.

 

Spontani oporavak (sposobnost mozga da se oporavi) obično se dešava u prva 2-3 meseca nakon moždanog udara a potom se usporava tokom sledeća 3-4 meseca. Ipak, mnogi ljudi prijavljuju napredak i nakon tog perioda pa čak i nekoliko godina posle mada se brzina i količina napretka umanjuje tokom vremena.

 

Efekti moždanog udara na komunikaciju

Mozak je izuzetno složen mehanizam koji je sastavljen od mnogo različitih funkcionalnih delova. Kada jedan ili više njegovih delova prestane sa efikasnim obavljanjem svog posla često se dešava da to utiče na govorno jezički aparat.

 

Govor

Oštećenje govornih oblasti u mozgu može izazvati paralizu ili slabost govornih mišića zbog čega dolazi do dizartrije i/ili disfonije.

 

Dizartrija

Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše proukciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena.

Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Pored moždanog udara dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, traumatskom povredom mozga, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.

Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišiće, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

 

Disfonija

Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.

Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Neke osobe potpuno izgube moć govora. Neke osobe imaju govor, ali nemaju jezičke veštine koje su prethodno imali.

 

 

Jezičke teškoće nakon moždanog udara – Afazija

Moždani udar takođe može pogoditi jezik. Mnoge osobe koje su doživele moždani udar kao posledicu imaju afaziju. Afazija je jezički poremećaj koji može pogoditi i razumevanje jezika i izražavanje.  Do afazije dolazi kada su oštećena dva važna dela mozga koji su vezani za jezik – Vernikeova i Brokina zona.

 

Brokina afazija

Kada je pogođena samo Brokina oblast mozga osoba razume većinu izgovorenih reči i jezičkog sadržaja ali ima teškoće u izražavanju jezika. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), nefluentan i redukovan, agramatičan govor. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive kod nekih osoba tako da mogu često upotrebljavati pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi se mogu “zaglaviti” na određenoj reči i nastaviti da je ponavljaju ili mogu samo koristiti ključne reči npr. “Stiže 9 sati stanica pokupi”.

 

Vernikeova afazija

Kada je oštećena samo Vernikeova oblast pogođeno je razumevanje jezika  a osoba može takođe biti nesposobna da razume i svoj sopstveni jezik. Nedostatak samo-monitoringa znači da osoba nije sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom.

 

Lezija Vernikeove ili Brokine oblasti može izazvati teške poremećaje komunikacije a u slučaju kada su pogođene obe ove oblasti komuniciranje sa osobom postaje ekstremno teško.

 

 

Čitanje i pisanje

 

Veštine čitanja i pisanja često mogu biti pogođene moždanim udarom, što dalje komplikuje rehabilitaciju zato što ti modaliteti ne mogu biti korišćeni kao kompenzatorne strategije.

 

Disleksija i disgrafija – podrazumevaju teškoće sa čitanjem napisanih reči i teškoće pisanja i spelovanja reči. Pisanje može biti još teže ukoliko pacijent pati i od teškoća sa finom motorikom.

 

Teškoće sa gutanjem nakon moždanog udara

Mnoge osobe nakon moždanog udara iskuse probleme sa gutanjem (disfagija) i pre nego što mu se da da ponovo jede, neophodno je proceniti gutanje pacijenta. Osobi može uopšte biti nedozvoljeno da jede zbog opasnosti od aspiracije (da hrana ode u pluća). Do ovog problema dolazi zbog toga što mišići koji se koriste za žvakanje, obrtanje i gutanje hrane ne rade efikasno. Aspiracija je glavna briga ali i druge teškoće se takođe mogu javiti kao što su: nemogućnost da se hrana drži u ustima, balavljenje, teškoće sa žvakanjem i teškoće sa iniciranjem refleksa gutanja. Logoped može proceniti gutanje i raditi na tehnikama koje pomažu osobi da sigurno guta i uporedo sa dijetetetičarem može davati savete o hrani i teksturama hrane koje su bezbedne za jelo.

 

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest1Share on LinkedIn0Email this to someone