Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost) kod dece

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost, netečnost) kod dece je govorni poremećaj kod kojeg je tok govora prekinut nevoljnim ponavljanjima i produžavanjima glasova, slogova ili reči i nevoljnim tihim prekidima ili blokadama tokom kojih osoba nije u mogućnosti da proizvede glasove. Disfluentnost je obično razvojni poremećaj sa početkom javljanja oko 30 meseci. Većina dece doživljava neku vrstu netečnog govora a 65% predškolaca koji mucaju, spontano se oporave. Međutim, posle uzrasta od 6 godina,  mala je verovatnoća da će doći do oporavka bez intervencije govornom terapijom.

Veruje se da postoji mnogo uzroka disfluentnosti. Smatra se da neka deca imaju genetsku predispoziciju za ovaj poremećaj a ostali uzroci uključuju psihološku traumu ili komunikativno okruženje kod kuće. Druga  teorija predstavlja model zahteva i kapaciteta pri kojem kapacitet deteta da komunicira prikladno u određenoj situaciji nije usklađen sa zahtevima koje dete sebi postavlja, zahtevima okoline i njegovoj sposobnosti da koristi govor i jezik.

Govorna netečnost može izazvati anksioznost, napetost, stres, sramotu i osećaj „gubitka kontrole“ tokom govora. Emocionalno stanje osobe koja muca je često najozbiljnija posledica poremećaja. Te emocije izazivaju anksioznost koja sama po sebi pogoršava mucanje. Osoba koja muca takođe može razviti i sekundarna ponašanja kao što su pokreti tela (takođe poznati kao prateći pokreti) ili strategije izbegavanja. Ti fizički pokreti mogu se manifestovati kao gubitak kontakta očima, treptanja očima, klimanje glavom, tapkanje rukom, ubacivanje starter zvukova kao – um, a, znaš, pa. Sekundarna ponašanja takođe opisuju strategije izbegavanja kao što je izbegavanje specifičnih reči, ljudi ili situacija koje osobe smatraju teškim. Neke osobe koje mucaju postaju toliko uspešne u korišćenju strategija izbegavanja da pokazuju samo malo primarnih znakova mucanja. Ipak, oni konstantno teško rade na izbegavanju određenih reči i/ili situacija.

Ako se govorna netečnost ne povuče spontano tokom detinjstva i ostavi se netretirana, verovatno će  nastaviti da bude prisutna i u odraslom dobu uzrokujući da osoba doživljava stid i samosvest kada komunicira. Mnogi odrasli koji mucaju tvrde da je poremećaj uticao na njihov život terajući ih da izbegavaju mnoge socijalne situacije i snižavajući njihovo pouzdanje.

Mnoga deca zamuckuju jedan određeni vremenski period kada se njihov rani govor i jezik razvijaju, tako da roditelji ne treba da se preterano uznemiravaju ako čuju da njihovo malo dete zamuckuje. Ipak, ima puno stvari koje kao roditelji i staratelji možemo uraditi da olakšamo svojoj deci tečan govor i smanjimo rizik da se njihovo zamuckivanje pogorša.

Roditelji mogu promeniti svoju komunikaciju i opšte komunikativno okruženje da bi ga učinili jednostavnijim za dete. Ukoliko ste zabrinuti da vaše dete možda razvija mucanje i zahteva tretman, posetite logopeda za procenu i savet.

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Email this to someone