Na raspustu

Na raspustu

Ja volim da budem na raspustu. Tada ja mogu da uživam onako kako ja to najviše volim. Da uronim u lepotu koju mi praznični dani u sebi donose i kojom me oni ispunjavaju.
Uvek uspem da očistim život na tim raspustima. Tada jako sebe vozim u zorenju svetlosti praznične i uspeću da još ustima bolje pričanje osvojim. Kada budem bolje ustima pričao manje ću se nećkanjem baviti, i onda ćemo mama, mi još više uživati u zajedničkom provođenju ovog vremenskog toka mi.
Verujem da će mi posle radosti koju sam doživeo u trenucima trodnevnog vaskršnjeg radovanja cele tvari, sve neko vreme biti lakše i da naučim i da podnesem u školskom življenju.
Kraj.


 

Autor: Marko Milićević

Od |2015-05-02T23:50:22+00:00април 15th, 2015|Priče, Zlatopis|0 Komentara