child

Poremećaj autističnog spektra kod dece

Poremećaj autističnog spektra kod dece je razvojni poremećaj mozga koji može pogoditi svakoga, bez obzira na socijalni status ili inteligenciju. Autizam se ponekad naziva i pervazivni razvojni poremećaj ili Premećaj spektra autizma i to je termin kojim se obuhvataju neki specifičniji poremećaji koji imaju mnogo fundamentalnih sličnosti ali takođe i nekih suptilnih razlika. Autistični poremećaj (takođe nazivan Kanerov sindrom ili klasični autizam), Aspergerov sindrom, pervazivni razvojni poremećaj drugačije nespecifikovan, Retov sindrom, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu (Heler sindrom) su sve poremećaji koji ispoljavaju simptome povezane sa autizmom.

Prevalencija i uzroci autizma

Izveštaji o prevalenciji i uzrocima autizma značajno variraju, među kojima neki čak izveštavaju da je prevalencija ovog poremećaja oko 6:1000 ljudi. Postoje i tvrdnje da  35 miliona ljudi na svetu ima autizam. Izgleda da broj ljudi koji dobijaju ovu dijagnozu raste a neki veruju da je to posledica  boljih dijagnostičkih metoda i raširenije svesti o poremećaju. Međutim,  mnoga skorija istraživanja ipak pokazuju da zaista postoji porast u broju dijagnoza. Autizam je takođe, češći kod dečaka nego kod devojčica (približan odnos je 4:1)

Tačan uzrok autizma je još uvek nepoznat iako je opsežno istraživanje ovog poremećaja ukazalo na nekoliko mogućih uzroka. Roditelji NE izazivaju autizam načinom na koji stupaju u interakciju sa svojim detetom kao što se ranije mislilo. Ipak, izgleda da postoji genetska veza, obzirom da postoje slučajevi porodica u kojima i braća i sestre imaju autizam, a često se među članovima familije mogu pronaći osobe koje ili imaju dijagnozu ili ispoljavaju autistična ponašanja. Postoje brojne široko rasprostranjene teorije koje razmatraju hranu,  aditive, alergije, vakcinacije ili farmakološke tretmane kao mogući uzrok. Može biti da su neke osobe genetski više predisponirane da dobiju autizam pa određeni sredinski činioci na njih deluju kao okidači. Autizam nije mentalna bolest iako su ga u prošlosti tako najčešće tretirali. Nije izlečiv ali se simptomi mogu menjati vremenom i puno se toga može uraditi da se osobi sa autizmom pomogne da vodi normalniji život. Važan faktor u ishodu je rana intervencija.

Istorija autizma

Autizam je 1943.g prvi put opisao Leo Kaner. 1944.g preimenovao ga je u Rani infantilni autizam. Kaner kao glavne simptome navodi autističnu povučenost, nemogućnost povezivanja sa drugima i strah od promene u okruženju. Hans Asperger je opisao sličan poremećaj, otprilike u isto vreme, ali su deca koju je on opisao sva imala govorno jezičke veštine. Aspergerov sindrom se sada koristi da se opiše određena vrsta poremećaja autističnog spektra.

Nažalost, bilo je potrebno puno vremena da bi se razvilo razumevanje ovog poremećaja i odgovarajući tretman. Uobičajena teorija za nastanak autizma je bila da je njegov uzrok „hladna majka“ čime se svaljivala krivica na nedostatak materinske toplote i stavljalo ogromno breme krivice na leđa majki. Osobe sa autizmom su često institucionalizovane i tretmani su uključivali šok terapiju, kažnjavanje i administraciju LSD-a. No to vreme je, hvala Bogu, iza nas. U skorije vreme primenjena analiza ponašanja i terapija ponašanja, zajedno sa nekoliko drugih terapija koriste se uspešno u tretmanu osoba iz spektra autizma.

Bolje razumevanje poremećaja razvilo se 1979. g. kada su Lorna Ving i Džudit Gould primetile da osobe autističnog spektra obično pokazuju „trijadu poremećaja“.

  • Socijalna interakcija: Osobe mogu imati teškoće u sklapanju prijateljstva, razumevanju šta druga osoba misli ili oseća i u kooperativnom radu sa drugima. Socijalne interakcije variraju od povučenosti do neobičnog socijalnog ponašanja. Osoba može da ne ostvaruje kontakt očima niti da odgovara kada joj se obratimo.
  • Socijalna komunikacija: Razumevanje je mnogo lošije od izražavanja a izražavanje je često eholalično (ponavljanje reči ili naučenih fraza). Postoje teškoće u prikladnoj upotrebi i razumevanju gestikulacije, izraza lica, govora tela i intonacije. I druge veštine socijalne komunikacije kao što je npr. naizmeničnost takođe mogu biti problematičan koncept. Govor može kasniti a malo je pokušaja komuniciranja na druge načine. Osobe sa autizmom mogu jako retko inicirati komunikaciju.
  • Imaginativno mišljenje: Osobe imaju teškoće sa empatijom, imaginativnom igrom i postaju uznemirene kada dođe do promena u rutini. Rešavanje problema je osobama sa autizmom teško i oni često mogu zauzimati bukvalnu perspektivu. Šale, metafore i sarkazam se ne razumevaju. Neke osobe mogu izvoditi repetitivne pokrete (lepršanje rukama ili vrtenje predmeta itd.) i imati opsesije ili vezanost za određene objekte. Oni takođe mogu imati razrađene rutine koje prate u određenim okruženjima.

Ving i Gould takođe napominju da mnoge osobe ispoljavaju senzornu preosetljivost na zvuk, miris, ukus i dodir. Neki pojedinci su skloniji neprikladnom i problematičnom ponašanju, posebno ako se uznemire.

Mnoge osobe sa poremećajem autističnog spektra imaju udružene razvojne teškoće koje mogu uključivati teškoće sa učenjem, kašnjenje u govorno jezičkom razvoju, hiperaktivnost i epilepsiju.

Neki pojedinci mogu pokazivati samo blage oblike gore navedenih poteškoća. Trijada poremećaja biće primetljiva u određenom stepenu u svim oblicima poremećaja autističnog spektra. Poremećaji spektra autizma variraju u težini i različiti tipovi poremećaja ispoljavaju određene karakteristike.

Tretman autizma

Postoji nekoliko različitih tretmana i terapija za autizam, ali je važno razumeti da je svaka osoba sa autizmom drugačija i uvek treba imati holistički pristup tretmanu. Često je kombinacija tretmana bolja nego fokusiranje na samo jedan pristup. Pre intervencije treba da znamo koje su sposobnosti i snage date osobe i da upoznamo način na koji oni najlakše uče nove informacije. Takođe, moramo biti svesni ciljeva za datu osobu, kao i toga da treba da biramo funkcionalne ciljeve koji će im omogućiti da generalizuju nove veštine.

Primenjena analiza ponašanja (ABA) – veštine se uče tako što zadatak rastavljamo na male korake i onda ih postepeno savlađujemo. Podsticanje, oblikovanje i nagrađivanje koristimo da bismo motivisali osobu da završi sve date korake. ABA može biti deo sveobuhvatnog programa ili se može koristiti kada pokušavamo da savladamo pojedinačne zadatke.

Upotreba vizuelnih sredstava – mnoge osobe sa autizmom su vizuelni učenici, tako da upotreba slika, vizuelnih rasporeda i socijalnih priča sa slikama može biti uspešan način da osobe sa autizmom naučimo da komuniciraju. Vizuelna sredstva omogućavaju nekim neverbalnim osobama sa autizmom da iniciraju komunikaciju koristeći slike.

Socijalne priče – Razvila je Karol Grej. Ove priče mogu biti u obliku reči ili slika i pomažu da se osobi pokaže kako da reaguje u različitim društvenim situacijama.

Trening socijalnih veština, pojedinačni i grupni – ove grupe obično bolje rade sa visoko funkcionalnim osobama sa autizmom. Često se koriste igre uloga ili ponovno odglumljivanje situacija da bi se pomoglo da se osobe nauče socijalnim veštinama i prikladnim odgovorima i reakcijama.

Govorno jezička terapija – većina osoba sa autizmom ima neki oblik kašnjenja u komunikaciji. Logoped će raditi na kašnjenju u govoru, teškoćama sa opismenjavanjem, socijalnim veštinama, alternativnim vidovima komunikacije i obično će biti uključeni u bilo koje terapijske programe koji se primenjuju. Kontinuirana logopedska terapija je vitalni deo većine programa za podsticanje razvoja osoba sa autizmom.

Okupaciona terapija – okupacioni terapeuti pomažu osobama da razviju veštine svakodnevnog življenja i veštine brige o sebi. Okupacioni terapeuti će takođe biti deo određenih terapijskih pristupa kao što je senzorna integracija.

Postoje brojni programi posvećeni olakšavanju komunikacije i socijalnih veština osobama iz spektra autizma. Neki od tih programa mogu biti veoma skupi. Pre nego što se uključite u bilo koji program proverite da li postoje dokazi da je program zaista dobar i da je uspešno korišćen i kod drugih. Obavezno porazgovarajte o tome sa drugim roditeljima ili logopedom da biste bili sigurni da je taj program pravi za vaše dete.

 

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Email this to someone