Ich höre etwas!

Procena i ispitivanje sluha

Postoji nekoliko različitih tipova testova za procenu sluha koji se mogu fokusirati na različite aspekte mehanizma slušanja.

Testovi za ispitivanje sluha mogu se podeliti u dve grupe – skrining testovi  i dijagnostički testovi. Kao što nazivi ukazuju, skrining testovi identifikuju da li problem postoji a dijagnostički utvrđuju kakav problem je u pitanju. Merenje auditorne funkcije može se raditi subjektivno (osoba daje odgovore ponašanjem na auditorne stimuluse koje joj administrira tester) ili objektivno, gde osoba miruje dok tester meri fiziološke odgovore na auditorne stimuluse.

Tonska audiometrija

Najuobičajeniji subjektivni test za proveru sluha je tonska audiometrija koja meri vazdušnu i koštanu provodljivost. Rezultati se upisuju u grafikon i tako dobijeni audiogram je pokazatelj sposobnosti slušanja na svakom uvu posebno. Često, uvo bolje radi na prikupljanju nekih frekvencija nego drugih.

babies-hearing-tests

Takođe postoje specifični testovi za srednje uvo i testovi za unutrašnje uvo i slušni put. Možda će biti potrebno uraditi nekoliko testova da se tačno utvrdi pravi uzrok oštećenja sluha.

Testiranje srednjeg uva

Timpanometrija ili akustički refleks su procedure kojima se meri funkcija srednjeg uva. Timpanometrija meri fidbek od zvukova koji se puštaju u uvo i merenje refleksa se fokusira na pokrete mišića srednjeg uva kao odgovor na zvuk.

Senzori neuralno testiranje

Postoji nekoliko objektivnih merenja za testiranje senzori neuralnog oštećenja sluha.:

  • BERA koji meri odgovor duž slušnog puta do moždanog stabla očitavajući mere sa elektroda na glavi.
  • ASSR Auditory Steady State Response je relativno novi test i često se radi zajedno sa BERA-om. Ovaj test takođe meri odgovor mozga na zvuk.
  • Evocirane Otoakustičke Emisije su merenja zvučne energije niskog intenziteta koju generiše kohlea kada reaguje na zvuk. Ovo se meri tako što se zvuk pošalje u uvo i stavlja se mikrofon u slušni kanal da se izmeri kohlearni odgovor.

Ovi se testovi obično izvode na novorođenčadi i bebama da bi se procenilo da li je prisutno oštećenje sluha. Zajedno sa ovim testovima deca mogu učestvovati u bihejvioralnoj ili proceni sluha uz igru, kada audiolozi proizvode zvukove i posmatraju ponašanje bebe i njen odgovor na zvukove.

 

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Email this to someone