Upotreba vizuelne podrške kod teškoća sa toaletnim treningom

Mnogi roditelji i vaspitači se osećaju frustrirano kada se susretnu sa teškoćama pri učenju deteta da koristi toalet. Postoji mnogo različitih strategija toaletnog treninga i njihov uspeh zavisi od deteta i prirode njegovih teškoća komunikacije. Kod neke dece dobro funkcioniše jednostavna priča u slikama. Ova priča rastavlja proces odlaska u toalet na jednostavne korake koji su predstavljeni slikama. Pokazujući detetu priču i vodeći ga korak po korak možete postići željeni efekat. Preuzmite datoteku: Priča o toaletu

Opširnije

Facilitirana komunikacija

Facilitirana (olakšana) komunikacija ili kucanje uz podršku je oblik alternativne i augmentativne komunikacije (AAC) kojom ljudi sa teškoćama u komunikaciji mogu da se izraze putem pokazivanja prstom (npr. slike, slova ili predmeta) ili, što je još uobičajenije, kucanjem (npr. na tastaturi). Ovaj metod uključuje komunikacijskog partnera koji pruža emotivno ohrabrenje, podršku u komunikaciji (npr. prati da osoba ne pravi tipografske greške) i razne vrste fizičkog potpomaganja, npr. da uspori i stabilizuje pokret, da inhibira impulsivno pokazivanje ili da podstakne osobu da započne sa kucanjem. Facilitator nikada ne sme da pomera niti vodi ruku osobe koja kuca. Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili…

Opširnije

Autizam – strategije u školi i učionici

Većina dece sa poremećajem autističnog spektra ima teškoće u školi i u učionici. Njima je potrebno na neki način prilagoditi program tako da bi mogli razumeti i postizati rezultate. Za mnoge je važno da imaju obučenog pedagoškog asistenta da ih usmerava, kao i dodatnu stručnu podršku kao što su govorno jezička terapija ili okupaciona terapija. Ostali učenici, takođe, treba da budu svesni da se dete sa autizmom može ponašati drugačije i imati drugačije potrebe od njih. Senzorna osetljivost Pre nego što napravimo program, primenimo individualni obrazovni plan (IOP) i uvedemo strategije, moramo posedovati dubinsko znanje o datom detetu. Moramo biti svesni njegovih senzornih potreba i osetljivosti. Na primer, ako je dete preosetljivo na svetlo, moramo da razmišljamo gde ćemo ga…

Opširnije

Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija

Vizuelna podrška i objekti su sjajni i mogu se koristiti na tako mnogo načina. Oni su posebno korisni sa decom koja imaju teške poremećaje učenja, smetnje u razvoju, autizam ili kašnjenje u komunikaciji. Vizuelni prikazi i objekti su često nekoj deci lakši za razumevanje nego izgovorene reči. Referentni objekti Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa. U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr….

Opširnije

Autizam – upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda

Upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda za osobe sa autizmom je neprocenjiv alat za komunikaciju i pomoć u razumevanju. Mnoge osobe sa autizmom uče i razumeju lakše ukoliko im stvari predstavljamo vizuelno, bilo predmetom, slikom ili crtežom. Ove opcije mogu se koristiti i sa decom i sa odraslima iz spektra autizma. Te strategije su često jednostavne i prenosive i  mogu se koristiti kod kuće, u učionici ili u nekom drugom okruženju. Vizuelna podrška za autizam Pojedinačne slike ili fotografije mogu se koristiti za predstavljanje premeta ili radnji. Ove slike mogu biti stvarni prikazi ili simboli. Oni mogu biti prezentovani kao podsetnici ili kao pomoć u objašnjavanju zadataka. Alternativno, neverbalna osoba može ih koristiti za komunikaciju. Primena PECS-a (sistem komunikacije razmenom…

Opširnije

Ponašanje i komunikacija

Mnoga deca sa kašnjenjem u komunikaciji ili poremećajem učenja ispoljavaju neprikladna ili problematična ponašanja. Iako postoji mnogo razloga za ovakvu vrstu ponašanja, ona su često povezana sa prekidima u komunikaciji, kada dete nije u mogućnosti da se izrazi ili ne razume šta treba da radi. Često se nedostatak razumevanja previđa kao uzok problematičnog ponašanja, zato što osoba deluje kao da razume šta se oko njega dešava. Neke osobe se izvešte u praćenju signala okruženja a da pri tom, u stvari, uopšte ne prate verbalne instrukcije. Zbog toga je važno da obraćamo pažnju na sopstveni jezik i upotrebljavamo druge signale, kao što su gestovi, kada dajemo uputstva. Takođe, možemo primenjivati pristup minimalnog govora i koristiti samo jednu ili dve ključne reči…

Opširnije

Autizam – Socijalne priče

Postoje brojni načini da se usmerimo na socijalne veštine i razvijamo socijalno razumevanje kada radimo sa osobama iz spektra autizma. Za osobe sa autizmom socijalne priče su odličan i jednostavan metod kojim im olakšavamo da razumeju prikladne društvene interakcije i reakcije. Njih takođe možemo upotrebljavati kada želimo da pripremimo osobu za promenu, zatim da opišemo apstraktne koncepte kao i za davanje nagrade. Na primer, socijalna priča može se koristiti da opiše nešto novo u detetovoj učionici ili promena u rutini. Socijalne priče se lako prave, usmerene su na situacije iz pravog života i mogu se koristiti iznova i iznova, kada god je potrebno. Priče su bazirane na obliku pisane priče, ali mogu sadržati slike da bi se pomoglo razumevanje. One…

Opširnije

Autizam – Pristup mininalnog govora

Za mnoge ljude je uobičajeno da koriste previše jezika kada se obraćaju ili daju uputstva osobama sa autizmom. To je zamka u koju svako od nas može lako da upadne i ne primećujući. Tu je uobičajeno mišljenje da osobe iz spektra autizma mogu razumeti mnogo više nego što oni zaista razumeju. To se često dešava zato što osoba sa autizmom može biti veoma verbalna i mi verujemo da ona i razume sve to što može da izgovori. Neke osobe sa poremećajem spektra autizma nauče mnogo fraza i često koriste reči koje ne razumeju. Slušalac pretpostavlja da, ukoliko oni koriste takav jezik, moraju ga i razumeti. Još jedan razlog zbog kojeg možemo steći lažan utisak o prirodi razumevanja neke osobe je…

Opširnije

Autizam – PECS (picture exchange communication system – sistem komunikacije razmenom slika)

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS) su razvili Lori Frost, dr Endi Bondi i njihov tim a postao je  jedan od vodećih oblika augmentativne komunikacije za osobe sa autizmom. Jak naglasak je stavljen na funkcionalnu komunikaciju kroz upotrebu primenjene analize ponašanja (ABA). Iako se ovaj sistem uglavnom koristi sa decom iz spektra autizma, može se koristiti i sa odraslima kao i osobama sa drugim vidovima poremećaja komunikacije. PECS nije tretman niti terapija sam po sebi, već više program za razvoj inicijacije, interakcije i komunikacije. Piramidalni pristup Tim koji je razvio PECS koristi piramidalni pristup koji prati principe ABA i fokusira se na veštine funkcionalne komunikacije kroz različite oblike komunikacije. Pristup koristi strategije podsticanja, ispravljanja grešaka i generalizacije. To je timski pristup,…

Opširnije

Autizam – Izbegavanje apstraktnog jezika

Većina osoba sa autizmom ima teškoća sa razumevanjem apstraktnog jezika, sarkazma i metafora. Osobe sa autizmom, takođe,mogu shvatati jezik bukvalno. Evo nekoliko primera kako mi možemo koristiti jezik u svakodnevnom situacijama. „Napolju padaju sekire“. “Danas sam toliko učio da imam utisak da će glava da mi eksplodira“ „Baš je smešno“ rečeno sarkastičnim tonom. Neko ulazi u prostoriju i kaže:“Bože, kako je ovde vruće“. Neurotipična osoba može pomisliti o otvaranju prozora, autistična osoba može samo pretpostaviti da je vruće i nemati nikakvu predstavu da bi trebalo nešto uraditi da se ta situacija promeni. To su primeri kako se jezik može koristiti na jedan način a interpretirati na drugi. Za autističnu osobu ova vrsta jezika može biti zbunjujuća ili jezik i njegovo…

Opširnije

Autizam – Funkcionalna komunikacija

  Funkcionalna komunikacija – shvatanje šta su prioriteti kada se usmeravamo na komunikacione potrebe dece sa autizmom. Kada radimo sa decom sa autizmom, moramo se usmeriti na veštine funkcionalne komunikacije kada želimo da pronađemo strategije koje će poboljšati komunikaciju. Iako naš krajnji cilj jeste da pokušamo da stvorimo sistem komunikacije koji je funkcionalan, efikasan i lak za razumevanje za svakoga, često moramo staviti mnogo sastavnih delova na mesto pre nego što to počne da funkcioniše. Na početku, treba da se pozabavimo sledećim pitanjima: Koji su trenutno prioritetni problemi vezani za komunikaciju i ponašanje? Koji su naši dugoročni ciljevi i koje kratkoročne i srednjeročne ciljeve treba ostvariti da bismo ih da postigli? To može izgledati jako očigledno ali često su ciljevi…

Opširnije

Intenzivna interakcija i autizam

Rušenje barijera korišćenjem pristupa intenzivne interakcije sa osobama sa teškim (ozbiljnim) autizmom ili kašnjenjem u komunikaciji. Sa neverbalnim osobama koje imaju znatne teškoće u učenju ili „težak“ autizam je često veoma teško stupiti u interakciju. Oni ne samo da imaju znatne teškoće, već mogu biti nesposobni da izraze svoje sopstvene potrebe i osećanja. Pod „teško“ autističnim podrazumevamo one osobe koje su neverbalne, nekomunikativne i često opisivane kao „u svom svetu“. Te osobe imaju teškoća sa praćenjem naloga i mogu ispoljavati problematična ponašanja ukoliko im priđete ili ohrabrujete da nešto urade. Intenzivna interakcija pokušava da stvori komunikativno okruženje koje je prijatno i nije preteće osobama iz autističnog spektra ili sa teškim oblikom poremećaja učenja. U neku ruku, model ovog pristupa je…

Opširnije

Autizam – Pronalaženje tretmana, usluga, informacija i podrške

Dijagnoza Kada roditelji prvi put čuju da njihovo dete možda ima poremećaj autističnog spektra, to obično postaje period jako ispunjen anksioznošću. Većina ljudi zna jako malo o autizmu i ne zna šta da očekuje niti šta treba da radi. Neki roditelji su možda već sumnjali da je njihovo dete na neki način drugačije ili da nije dostiglo tipična razvojna dostignuća, međutim to je ipak šok. Jednom kad se roditelji pomire sa dijagnozom autizma trebalo bi da potraže informacije i podršku i raspitaju se o uslugama i tretmanima koji im se nude. Nakon što su vam dali dijagnozu, možda ćete poželeti da potražite i drugo mišljenje. To je vaše pravo i niko ne treba da vas ubedi u suprotno. Važno je…

Opširnije

Autizam simptomi, znakovi i dijagnoza

Ukoliko osećate da vaše dete pokazuje simptome ili znake autizma trebalo bi da posetite prikladno kvalifikovanog stručnjaka koji bi postavio dijagnozu. Dijagnoza autizma je bazirana na interpretaciji simptoma i ponašanja koji su primećeni u direktnom kontaktu sa detetom ili o kojima su roditelji ili startelji izvestili stručnjaka. Mnoga deca sa autizmom takođe imaju i izraženih teškoća u učenju, tako da treba uraditi diferencijalnu dijagnozu. Prvi znaci autizma mogu se ispoljiti na nekoliko načina (ali ni jedan od dole navedenih NE znači da vaše dete ima autizam) Socijalna interakcija: Bolje se vezuje za predmete nego za ljude Može prilaziti i tolerisati prilaženje samo od strane poznatih ljudi Nesvestan jednostavnih društvenih pravila Može ponavljati reči i fraze koje su izgovorili drugi Retko koristi…

Opširnije

Poremećaj autističnog spektra kod dece

Poremećaj autističnog spektra kod dece je razvojni poremećaj mozga koji može pogoditi svakoga, bez obzira na socijalni status ili inteligenciju. Autizam se ponekad naziva i pervazivni razvojni poremećaj ili Premećaj spektra autizma i to je termin kojim se obuhvataju neki specifičniji poremećaji koji imaju mnogo fundamentalnih sličnosti ali takođe i nekih suptilnih razlika. Autistični poremećaj (takođe nazivan Kanerov sindrom ili klasični autizam), Aspergerov sindrom, pervazivni razvojni poremećaj drugačije nespecifikovan, Retov sindrom, Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu (Heler sindrom) su sve poremećaji koji ispoljavaju simptome povezane sa autizmom. Prevalencija i uzroci autizma Izveštaji o prevalenciji i uzrocima autizma značajno variraju, među kojima neki čak izveštavaju da je prevalencija ovog poremećaja oko 6:1000 ljudi. Postoje i tvrdnje da  35 miliona ljudi na svetu…

Opširnije