Предности употребе косе подлоге у учионици и ван ње

Постоји неколико разлога зашто је писање на косој површини корисно и за децу и за одрасле особе:   Држање тела – Када дете има проблема са рукописом, једна од ствари коју треба посматрати јесте држање тела и како оно утиче на рукопис. Обично се приликом писања или читања на равној површини користи неправилно држање тела што се види кроз погрбљен положај тела, подигнута рамена и константно гледање надоле. Коса подлога помера линију гледања навише што подстиче усправан положај тела. Постављање папира на косу подлогу приближава папир и оловку детету. Деца тада аутоматски заузимају усправнији положај у столици подизањем раменог појаса. Подизањем папира ближе дете подиже и врат и главу и заузима бољи положај који омогућава правилно дисање и тако оно…

Opširnije

Upotreba vizuelne podrške kod teškoća sa toaletnim treningom

Mnogi roditelji i vaspitači se osećaju frustrirano kada se susretnu sa teškoćama pri učenju deteta da koristi toalet. Postoji mnogo različitih strategija toaletnog treninga i njihov uspeh zavisi od deteta i prirode njegovih teškoća komunikacije. Kod neke dece dobro funkcioniše jednostavna priča u slikama. Ova priča rastavlja proces odlaska u toalet na jednostavne korake koji su predstavljeni slikama. Pokazujući detetu priču i vodeći ga korak po korak možete postići željeni efekat. Preuzmite datoteku: Priča o toaletu

Opširnije

Vežbanje pisanja

Kada dete sa izazovima u oblasti fine motorike dođe do trenutka kada bi trebalo da počne da uči pisanje slova susrećemo se sa činjenicom da su kvadratići i linije u sveskama previše mali za taj poduhvat. Zbog toga smo za vas sakupili nekoliko modela listova za vežbanje početnog pisanja. Pronađite onaj koji najviše odgovara vašem detetu i njegovim pisačkim potrebama. Preuzmite datoteku: listic_za_pisanje_pisanih_slova Papir za vezbanje pisanja listic_za_pisanje_stampanih_slova_mali listic_za_pisanje_stampanih_slova_veliki listovi za vezbanje slova listic_za_pisanje_stampanih_slova

Opširnije

Strukturalne abnormalnosti koje utiču na govor

Neka deca imaju teškoća sa govorom zato što je struktura aparata koji je neophodan za produkciju tečnog i čistog govora oštećen ili se on pak nije razvio na takav način da bi omogućio dobru govornu produkciju. Lice svakog deteta je drugačije. Ali kod većine dece, fiziološke proporcije kostiju i mišića oko glave i vrata omogućavaju čist govorni razvoj i produkciju. Govor je artikulisan upotrebom niza mišića koji su povezani za kosti i hrskavice. Kada je neki od tih mišića ili kostiju nepravilnog oblika ili nefleksibilan to može uticati na govornu produkciju. Artikulacija govora uključuje jezik, zube, mišiće lica i vrata, ždrelo, nazofarinks, nepce, vilice-donju i gornju. Oni su opskrbljeni nervima i krvnim sudovima. Tipovi strukturnih abnormalnosti To može biti bilo…

Opširnije

Dečija dizartrija

Neka deca imaju dizartričan govor (dizartriju) do čega može doći iz mnogo razloga. Dizartrija se odnosi na govornu teškoću koja se može javiti posle povrede ili oboljenja mozga, kranijalnih nerava ili nervnog sistema. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti i potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju…

Opširnije

Šta je mucanje?

Zašto je veoma važno informisati učitelje o mucanju? Učiteljica u školi važna je osoba u životu svakog deteta zbog značaja uloge koju ima, kao i zbog količine vremena koje sa njim provodi. Njena uloga vezana je uz paralelnu roditeljsku figuru koju ona predstavlja za svako dete. To kako mu se učiteljica u školi obraća i kako mu pristupa, za svako su dete važni detalji slike o sebi. Stoga učitelji koji se susreću sa decom koja mucaju, kao osobe toliko bliske fokusu dečije slike o sebi, moraju o tome mnogo znati. Način na koji učiteljica reaguje na mucanje predstavlja model i za reakciju dece prema onome ko muca u odeljenju. Ukoliko ona ima strpljenja i razumevanja, tako će se ponašati i…

Opširnije

Stvaranje okruženja bogatog ljubavlju, učenjem i jezikom kroz igru i pozitivnu svakodnevnu interakciju

Građenje okruženja bogatog jezikom je, na prvi pogled, lako. Nažalost, u današnjim užurbanim domaćinstvima i užurbanim životnim stilovima roditelja, koji moraju da rade puno radno vreme, pronaći vreme koje ćemo da provedemo sa svojim detetom je teže nego što mnogi od nas misle. Na svu sreću, u svakodnevnim situacijama postoji mnogo prilika koje možete da iskoristite za poučavanje jezika i stvaranje dobrog okruženja za učenje. Odvojite vreme za svoju decu!! Deca uče govor i jezik putem slušanja, gledanja, istraživanja, imitiranja, iniciranja, odgovaranja, igranja i interakcije sa drugima. Preuzmite datoteku: stvaranje okruzenja bogatog jezikom

Opširnije

Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije

  Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .   Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i…

Opširnije

Selektivni mutizam

Selektivni mutizam je poremećaj socijalne anksioznosti kada osoba doživljava strah i bojazan kada je u socijalnim situacijama. Osoba može biti sasvim sposobna za govor ali nije sposobna da govori u određenim situacijama. Premećaj je ranije nazivan elektivni mutizam, ali sada se priznaje da dete ne bira samo da neće da govori. Ne postoji jedan uzrok selektivnog mutizma, međutim većina obolelih pokazuje slične karakteristike. Ljudi koji pate od selektivnog mutizma opisuju simptome kao što su stegnuto grlo ili paraliza kada treba da govore u određenim situacijama. Selektivni mutizam je ranije opisivan kao elektivni mutizam, ukazujući da osobe biraju da budu tihe u određenim situacijama, dok je istina u stvari da su one prisiljene od strane svoje ekstremne anksioznosti da ostanu neme….

Opširnije

Razvojna verbalna dispraksija ili govorna apraksija

Razvojna verbalna dispraksija ili govorna apraksija može kod deteta izazvati  ozbiljne teškoće u govoru. Teškoće se javljaju kad dete ne može da koordiniše govorne mišiće precizno i glatko. Da objasnimo jednostavno, signali iz mozga za govorne mišiće ne rade efikasno tako da je govor ne koordinisan i glasovi i reči su pogrešno izgovorene ili potpuno izostavljene. Često dete sa dispraksijom može imati i druge teškoće i one mogu uključivati i teškoće sa finom i grubom motorikom. Verbalna dispraksija ili apraksija često je povezana sa teškoćama na fonološkom nivou razvoja govora. Znaci verbalne dispraksije  ispoljavaju se onda kada dete ima vidljivih teškoća sa govorom, izgovara istu reč na različite načine, brka redosled glasova u reči ili reči u rečenici i ima…

Opširnije

Slušanje, pažnja i posmatranje

Slušanje i pažnja su osnovni gradivni sastojci govorno jezičkog razvoja. Osvajanje ovih veština na ranom uzrastu je od vitalne važnosti ukoliko želite da vam dete bude uspešno u školi. Interakcija sa drugima, deljenje zajedničkog fokusa sa drugima kao i igranje u okruženju u kojem nema ometajućih faktora olakšavaju razvoj ovih veština. Slušanje nije isto što i sluh. Dete može imati savršen sluh a sa druge strane biti loš slušalac. Deca sa autizmom, ADHD-om ili fonološkim poremećajem imaju teškoća sa slušanjem, pamćenjem i praćenjem verbalnih uputstava. Deca koja su imala nedostatak socijalne interakcije ili loše govorne modele u ranim godinama svoga života mogu imati prisutne teškoće sa slušanjem i pažnjom. Studije takođe pokazuju da preveliko izlaganje televiziji od ranog uzrasta može…

Opširnije

Zabavne aktivnosti za bebu/dete koje ne govori

Neka deca kasne u progovaranju ili veoma slabo govore. Ukoliko se ovo odnosi na vaše dete, najbolje bi bilo da odmah odete kod audiologa i proverite sluh čak i ako vi smatrate da dobro čuje. Takođe bi bilo bolje da izbacite upotrebu dude/laže i smanjite broj sati koje vaše dete provodi gledajući televiziju. Ukoliko ste zaista zabrinuti za govor svog deteta, zakažite posetu logopedu radi procene i saveta. Takođe, postoji mnogo aktivnosti koje možete uključiti da biste detetu pomogli i ohrabrili ga da počne da izgovara neke glasove. Preuzmite datoteku: zabavne aktivnosti za bebu

Opširnije

Pokretači – fizička aktivnost u učionici

Cilj promovisanja ovih aktivnosti je promovisanje aktivnog stila života. Učitelji bi trebalo da usklade ove aktivnosti sa programskim sadržajem koji će podučavati tokom godine. Da bi imali zdravstvenu korist preporučujemo da, ukoliko je moguće, primenjujete “Pokretače” dva do tri puta na dan. Većinu aktivnosti je lako prilagoditi učenicima sa posebnom potrebama, kišnim danima ili drugim sadržajima. Preuzmite datoteku: Pokretači

Opširnije

Upotreba muzike u učionici

Muzika je fantastično sredstvo za poučavanje jezika, posebno kod dece. Dobra pesma će odzvanjati u glavi učenika dugo nakon završetka časa. Mladi učenici usvajaju rečnik, gramatičke strukture i ritam jezika jednostavno radeći ono što već ionako vole da rade…pevaju. Osim toga, muzika može poslužiti u različite svrhe u vašoj učionici, kući ili pak kolima. Muzika može da napravi atmosferu. Muzika može signalizirati prelaz sa jedne aktivnosti na drugu (i učeniku i učitelju). Muzika može biti iskusvo zbližavanja i povezivanja. Evo nekoliko načina upotrebe muzike u učionici: • Pustite muziku u pozadini od početka časa. Kao što vodite računa da vaše okruženje bude vizuelno primamljivo i stimulativno, trebalo bi da obratite pažnju na efekat koji muzika ima na atmosferu u učionici….

Opširnije

Šta bi svaki prosvetni radnik trebalo da zna o smetnjama u učenju

Poštovani učitelji i nastavnici, Pred vama je priručnik koji ima za cilj da vas bolje upozna sa decom koja imaju smetnje u učenju. To su neka od one dece (ako ne i sva) za koju mislite da su lenja, nemarna i nezainteresovana. To su deca koja su dobila ili će, ako ih uputite na stručnu evaluaciju, dobiti dijagnozu: disleksije, disgrafi je, diskalkulije ili poremećaja pažnje sa ili bez hiperaktivnosti. Preuzmite datoteku: Šta bi svaki prosvetni radnik trebalo da zna

Opširnije

Pružanje dobrog govorno-jezičkog modela

Slušanje je veoma važan aspekt procesa učenja govora. Slušajući ljude oko sebe, dete uči nove reči i glasove. Zbog toga je jako važno da pružite dobar, jasan govorni model da dete sluša. Kada govorite izgovarajte reči čisto i polako i upotrebljavajte puno intonacije. Preuzmite datoteku: Pružanje dobrog modela

Opširnije

Dobra komunikacija je važna veština roditeljstva

Ova stranica pruža roditeljima korisne informacije i tehnike vezane za to kako da efikasno komuniciraju sa svojom decom. Obavljati roditeljsku dužnost mnogo je lakše kada se uspostavi pozitivna veza između roditelja i deteta. Bez obzira na to da li ste roditelj deteta koje tek što je prohodalo ili tinejdžera, dobra komunikacija je ključna u građenju samopouzdanja kao i uzajamnog poštovanja. Preuzmite datoteku: Dobra komunikacija

Opširnije

Autizam – Funkcionalna komunikacija

  Funkcionalna komunikacija – shvatanje šta su prioriteti kada se usmeravamo na komunikacione potrebe dece sa autizmom. Kada radimo sa decom sa autizmom, moramo se usmeriti na veštine funkcionalne komunikacije kada želimo da pronađemo strategije koje će poboljšati komunikaciju. Iako naš krajnji cilj jeste da pokušamo da stvorimo sistem komunikacije koji je funkcionalan, efikasan i lak za razumevanje za svakoga, često moramo staviti mnogo sastavnih delova na mesto pre nego što to počne da funkcioniše. Na početku, treba da se pozabavimo sledećim pitanjima: Koji su trenutno prioritetni problemi vezani za komunikaciju i ponašanje? Koji su naši dugoročni ciljevi i koje kratkoročne i srednjeročne ciljeve treba ostvariti da bismo ih da postigli? To može izgledati jako očigledno ali često su ciljevi…

Opširnije