Komuniciranje sa vašom bebom

Vaša beba komunicira na mnogo različitih načina. Male bebe možda ne govore ali one komuniciraju na mnogo načina: kroz plač, glasanje, izraze lica, gledanje u stvari i pokrete tela. Treba da budemo svesni tih stvari i da pokušavamo da ih interpretiramo zato što odgovaranjem na njih ohrabrujemo bebu da još više komunicira. Kako beba raste učiće da se usmerava ka ljudima ili predmetima a takođe će naučiti da može upotrebiti komunikaciju kao sredstvo za dobijanje onoga što želi. Preuzmite datoteku: komunikacija sa bebama

Opširnije

Facilitirana komunikacija

Facilitirana (olakšana) komunikacija ili kucanje uz podršku je oblik alternativne i augmentativne komunikacije (AAC) kojom ljudi sa teškoćama u komunikaciji mogu da se izraze putem pokazivanja prstom (npr. slike, slova ili predmeta) ili, što je još uobičajenije, kucanjem (npr. na tastaturi). Ovaj metod uključuje komunikacijskog partnera koji pruža emotivno ohrabrenje, podršku u komunikaciji (npr. prati da osoba ne pravi tipografske greške) i razne vrste fizičkog potpomaganja, npr. da uspori i stabilizuje pokret, da inhibira impulsivno pokazivanje ili da podstakne osobu da započne sa kucanjem. Facilitator nikada ne sme da pomera niti vodi ruku osobe koja kuca. Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili…

Opširnije

Stvaranje okruženja bogatog ljubavlju, učenjem i jezikom kroz igru i pozitivnu svakodnevnu interakciju

Građenje okruženja bogatog jezikom je, na prvi pogled, lako. Nažalost, u današnjim užurbanim domaćinstvima i užurbanim životnim stilovima roditelja, koji moraju da rade puno radno vreme, pronaći vreme koje ćemo da provedemo sa svojim detetom je teže nego što mnogi od nas misle. Na svu sreću, u svakodnevnim situacijama postoji mnogo prilika koje možete da iskoristite za poučavanje jezika i stvaranje dobrog okruženja za učenje. Odvojite vreme za svoju decu!! Deca uče govor i jezik putem slušanja, gledanja, istraživanja, imitiranja, iniciranja, odgovaranja, igranja i interakcije sa drugima. Preuzmite datoteku: stvaranje okruzenja bogatog jezikom

Opširnije

Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja

Progresivna oboljenja – odlaganje uticaja teškoća u komunikaciji Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.   Govorne teškoće Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži…

Opširnije

Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju

  Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe   Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:   Koje su individualne veštine? Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti: Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti…

Opširnije

Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija

Vizuelna podrška i objekti su sjajni i mogu se koristiti na tako mnogo načina. Oni su posebno korisni sa decom koja imaju teške poremećaje učenja, smetnje u razvoju, autizam ili kašnjenje u komunikaciji. Vizuelni prikazi i objekti su često nekoj deci lakši za razumevanje nego izgovorene reči. Referentni objekti Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa. U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr….

Opširnije

Zabavne aktivnosti za bebu/dete koje ne govori

Neka deca kasne u progovaranju ili veoma slabo govore. Ukoliko se ovo odnosi na vaše dete, najbolje bi bilo da odmah odete kod audiologa i proverite sluh čak i ako vi smatrate da dobro čuje. Takođe bi bilo bolje da izbacite upotrebu dude/laže i smanjite broj sati koje vaše dete provodi gledajući televiziju. Ukoliko ste zaista zabrinuti za govor svog deteta, zakažite posetu logopedu radi procene i saveta. Takođe, postoji mnogo aktivnosti koje možete uključiti da biste detetu pomogli i ohrabrili ga da počne da izgovara neke glasove. Preuzmite datoteku: zabavne aktivnosti za bebu

Opširnije

Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga

  Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.   Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati…

Opširnije

Ponašanje i komunikacija

Mnoga deca sa kašnjenjem u komunikaciji ili poremećajem učenja ispoljavaju neprikladna ili problematična ponašanja. Iako postoji mnogo razloga za ovakvu vrstu ponašanja, ona su često povezana sa prekidima u komunikaciji, kada dete nije u mogućnosti da se izrazi ili ne razume šta treba da radi. Često se nedostatak razumevanja previđa kao uzok problematičnog ponašanja, zato što osoba deluje kao da razume šta se oko njega dešava. Neke osobe se izvešte u praćenju signala okruženja a da pri tom, u stvari, uopšte ne prate verbalne instrukcije. Zbog toga je važno da obraćamo pažnju na sopstveni jezik i upotrebljavamo druge signale, kao što su gestovi, kada dajemo uputstva. Takođe, možemo primenjivati pristup minimalnog govora i koristiti samo jednu ili dve ključne reči…

Opširnije

Autizam – Pristup mininalnog govora

Za mnoge ljude je uobičajeno da koriste previše jezika kada se obraćaju ili daju uputstva osobama sa autizmom. To je zamka u koju svako od nas može lako da upadne i ne primećujući. Tu je uobičajeno mišljenje da osobe iz spektra autizma mogu razumeti mnogo više nego što oni zaista razumeju. To se često dešava zato što osoba sa autizmom može biti veoma verbalna i mi verujemo da ona i razume sve to što može da izgovori. Neke osobe sa poremećajem spektra autizma nauče mnogo fraza i često koriste reči koje ne razumeju. Slušalac pretpostavlja da, ukoliko oni koriste takav jezik, moraju ga i razumeti. Još jedan razlog zbog kojeg možemo steći lažan utisak o prirodi razumevanja neke osobe je…

Opširnije

Moždani udar /CVI

Moždani udar ili cerebrovaskularni insult (CVI) može biti veoma onesposobljavajući događaju u životu pojedinca. Neke osobe se od njega potpuno oporavljaju, drugima mogu ostati manje posledice a da pri tom njihova komunikacija nije oštećena. Međutim, kod nekih ljudi govor i jezik mogu biti teško pogođeni.   Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada…

Opširnije

Hi-tech komunikacioni uređaji

Hi-tech se obično odnosi na elektronske uređaje, koji se ili kontrolišu direktnim pristupom uređaju, pogledom ili gledanjem i prekidačima. Aktiviranje može biti ostvareno na različite načine, zavisno od sposobnosti pojedinca. Napredak u kompjuterskoj tehnologiji omogućava da novi hi-tech uređaji postaju sve manji i sve pametniji postajući novi način komunikacije za mnoge. Postoje razne vrste uređaja a pronalaženje odgovarajućeg zavisi od prirode komunikacijskog poremećaja kao i fizičkih i kognitivnih sposobnosti osobe. Neke mašine zahtevaju od korisnika da otkuca poruku, neke imaju prethodno nasnimljene poruke a neki opet sadrže sofverske pakete koji nude hiljade reči i fraza, vizuelni displej, pristup internetu i mp3 plejer itd. Mnoge mašine sada uključuju i kontrole okruženja tako da, pored toga što može da komunicira, osoba može…

Opširnije

Pokretači – fizička aktivnost u učionici

Cilj promovisanja ovih aktivnosti je promovisanje aktivnog stila života. Učitelji bi trebalo da usklade ove aktivnosti sa programskim sadržajem koji će podučavati tokom godine. Da bi imali zdravstvenu korist preporučujemo da, ukoliko je moguće, primenjujete “Pokretače” dva do tri puta na dan. Većinu aktivnosti je lako prilagoditi učenicima sa posebnom potrebama, kišnim danima ili drugim sadržajima. Preuzmite datoteku: Pokretači

Opširnije

Upotreba muzike u učionici

Muzika je fantastično sredstvo za poučavanje jezika, posebno kod dece. Dobra pesma će odzvanjati u glavi učenika dugo nakon završetka časa. Mladi učenici usvajaju rečnik, gramatičke strukture i ritam jezika jednostavno radeći ono što već ionako vole da rade…pevaju. Osim toga, muzika može poslužiti u različite svrhe u vašoj učionici, kući ili pak kolima. Muzika može da napravi atmosferu. Muzika može signalizirati prelaz sa jedne aktivnosti na drugu (i učeniku i učitelju). Muzika može biti iskusvo zbližavanja i povezivanja. Evo nekoliko načina upotrebe muzike u učionici: • Pustite muziku u pozadini od početka časa. Kao što vodite računa da vaše okruženje bude vizuelno primamljivo i stimulativno, trebalo bi da obratite pažnju na efekat koji muzika ima na atmosferu u učionici….

Opširnije

Pružanje dobrog govorno-jezičkog modela

Slušanje je veoma važan aspekt procesa učenja govora. Slušajući ljude oko sebe, dete uči nove reči i glasove. Zbog toga je jako važno da pružite dobar, jasan govorni model da dete sluša. Kada govorite izgovarajte reči čisto i polako i upotrebljavajte puno intonacije. Preuzmite datoteku: Pružanje dobrog modela

Opširnije

Dobra komunikacija je važna veština roditeljstva

Ova stranica pruža roditeljima korisne informacije i tehnike vezane za to kako da efikasno komuniciraju sa svojom decom. Obavljati roditeljsku dužnost mnogo je lakše kada se uspostavi pozitivna veza između roditelja i deteta. Bez obzira na to da li ste roditelj deteta koje tek što je prohodalo ili tinejdžera, dobra komunikacija je ključna u građenju samopouzdanja kao i uzajamnog poštovanja. Preuzmite datoteku: Dobra komunikacija

Opširnije

Autizam – PECS (picture exchange communication system – sistem komunikacije razmenom slika)

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS) su razvili Lori Frost, dr Endi Bondi i njihov tim a postao je  jedan od vodećih oblika augmentativne komunikacije za osobe sa autizmom. Jak naglasak je stavljen na funkcionalnu komunikaciju kroz upotrebu primenjene analize ponašanja (ABA). Iako se ovaj sistem uglavnom koristi sa decom iz spektra autizma, može se koristiti i sa odraslima kao i osobama sa drugim vidovima poremećaja komunikacije. PECS nije tretman niti terapija sam po sebi, već više program za razvoj inicijacije, interakcije i komunikacije. Piramidalni pristup Tim koji je razvio PECS koristi piramidalni pristup koji prati principe ABA i fokusira se na veštine funkcionalne komunikacije kroz različite oblike komunikacije. Pristup koristi strategije podsticanja, ispravljanja grešaka i generalizacije. To je timski pristup,…

Opširnije

Autizam – Funkcionalna komunikacija

  Funkcionalna komunikacija – shvatanje šta su prioriteti kada se usmeravamo na komunikacione potrebe dece sa autizmom. Kada radimo sa decom sa autizmom, moramo se usmeriti na veštine funkcionalne komunikacije kada želimo da pronađemo strategije koje će poboljšati komunikaciju. Iako naš krajnji cilj jeste da pokušamo da stvorimo sistem komunikacije koji je funkcionalan, efikasan i lak za razumevanje za svakoga, često moramo staviti mnogo sastavnih delova na mesto pre nego što to počne da funkcioniše. Na početku, treba da se pozabavimo sledećim pitanjima: Koji su trenutno prioritetni problemi vezani za komunikaciju i ponašanje? Koji su naši dugoročni ciljevi i koje kratkoročne i srednjeročne ciljeve treba ostvariti da bismo ih da postigli? To može izgledati jako očigledno ali često su ciljevi…

Opširnije

Tretman, strategije i intervencija za decu sa autizmom

Tretman, strategije i intervencija da se olakša komunikacija ljudima sa autizmom može imati više oblika. Ljudi autističnog spektra pokazuju mnogo različitih karakteristika tako de ne postoji pristup koji odgovara svima. Ipak, postoji nekoliko pristupa koji obično funkcionišu kod mnogih osoba sa autizmom i određen broj različitih strategija tretmana za poboljšanje komunikacije: Učenje uz vizuelnu podršku – korišćenje vizuelne podrške je strategija koja obično dobro funkcioniše za osobe sa autizmom. Vizuelna podrška može pomoći osobama da razumeju i uče. Mnoga deca sa autizmom koriste vizuelni raspored u učionici u školi ili vizuelni sled da objasne redosled događaja. Drugi reaguju dobro na socijalne priče. To su priče u rečima i/ili slikama koje mogu objašnjavati zašto radimo neke stvari, kako treba reagovati u…

Opširnije

Poremećaj učenja kod odraslih

  Mnoge odrasle osobe iz različitih razloga imaju poremećaj učenja. Paralelno sa tim prisutne su i teškoće sa komunikacijom koje mogu biti govorne, jezičke ili teškoće sa socijalnim jezikom i ponašanjem. U svakom slučaju, bez obzira na stepen poremećaja u komunikaciji, velika je verovatnoća je da se mogu pronaći načini da se ona poboljša. Čak i kod odraslih osoba sa dubokim poremećajima postoje načini za podizanje nivoa komunikacije koji im mogu omogućiti da odgovaraju i prave izbore. (Često upotrebom pristupa totalne komunikacije)   Poremećaj učenja (još nazivan intelektualne teškoće ili mentalna retardacija)   Nesrećna istorija Do skora je većina odraslih osoba sa poremećajem učenja bila institucionalizovana iako su neki pojedinci u tim institucijama verovatno bili sposobni da se, uz odgovarajuću…

Opširnije