Prilagođavanje nakon traumatske povrede mozga

Prilagođavanje doma i unapređivanje vašeg komunikacijskog okruženja Mnoge teškoće koje se javljaju nakon traumatske povrede mozga, koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u okruženju vašeg doma koje će vam pomoći da komunicirate i nosite se sa svojim svakodnevnim zadacima. Tretman, rehabilitacija i oporavak mogu biti spori, ali vam može pomoći korišćenje jednostavnih stvari kao što su izbacivanje pozadinske buke kada komunicirate, upotreba kalendara ili stavljanje lepljivih papirića sa porukama na frižider da vas podseti na sastanake. Ostali ljudi u vašem domu mogu pomoći tako što će se i sami truditi da koriste bolje veštine komunikacije govoreći vam lice u lice, ne govoreći previše brzo i dajući vam dovoljno vremena da odgovorite. Dugoročna perspektiva Vaš mozak će doživeti…

Opširnije

Prezasićenost i zamor nakon traumatske povrede mozga

  Kako se nositi sa umorom nakon traumatske povrede mozga Zamor i prezasićenost su veoma česti simptomi nakon traumatske povrede mozga. Ukoliko ne vodite računa o kontroli zamora nakon traumatske povrede mozga možete umanjiti uspeh u dostizanu bilo kojeg drugog cilja i vaš oporavak će biti sporiji. Ukoliko uspete da upravljate zamorom stvarate osnovu da se posvetite drugim problemima i olakšate rehabilitaciju i tretman. Teškoće sa spavanjem su čest rezultat povrede mozga i to može značiti da morate ili puno da spavate ili pak da, kada legnete u krevet, ne možete da zaspite. Postoji nekoliko strategija za pomoć sa umorom:   Utvrdite rutinu za spavanje u određeno vreme svake noći. Izbegavajte kasno noću hranu ili pića kao što je kafa…

Opširnije

Teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga

  Mnogi ljudi imaju teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga. Često će osoba shvatiti da je prešla od toga bude veliki čitač u osobu koja uopšte ne želi da čita zato što je to tako komplikovan zadatak. Sposobnost čitanja i pisanja može biti pogođena povredom mozga na nekoliko načina:   Ne mogu da čitam ili pišem tekst Ne mogu da razumem tekst Od čitanja i pisanja me boli glava ili se osećam loše Imam teškoću da pročitam/napišem više od nekoliko redova bez da zaboravim šta sam pročitao/napisao Teško mi je da se fokusiram na pojedinu liniju u tekstu. Pisanje i čitanje me čini ekstremno umornim   Iako možda nećete moći da povratite vaše veštine čitanja ili pisanja…

Opširnije

Veštine pažnje i traumatske povrede mozga

Svi smo mi opremljeni veoma složenim i dinamičnim sistemom pažnje. Te veštine nam omogućavaju da idemo kroz život obraćajući pažnju na stvari koje su važne i blokirajući stimuluse koji nisu važni. Naše veštine pažnje dozvoljavaju nam da radimo više od jedne stvari istovremeno ili da se prebacujemo između 2 različite aktivnosti. Nakon stečene traumatske povrede mozga ili povrede glave ove veštine su često kompromitovane. Usled povrede mozga, sposobnost koncentracije duže od kratkog vremenskog perioda može biti kompromitovana i pokušavanje da se održi pažnja ubrzo postaje umarajuće. Veštine pažnje su usko povezane sa drugim veštinama kao što su pamćenje i planiranje koje isto mogu biti pogođene usled traumatske povrede mozga. Veštine pažnje su važne zbog toga što su nam one neophodne…

Opširnije

Prilagođavanje neurološkom oboljenju

Prilagođavanje vašeg doma i poboljšavanje vašeg komunikacijskog okruženja nakon dobijanja dijagnoze neurološkog oboljenja   Mnoge teškoće koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu koje će vam olakšati komunikaciju  i svakonevne aktivnosti:   Koristite dnevnik, kalendar i spiskove.  Steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.   Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik za sastanak itd.   Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd. Napravite kućnu tablu na kojoj…

Opširnije

Socijalne veštine i ponašanje nakon traumatske povrede mozga

  Promena u socijalnim veštinama i ponašanju može biti simptom stečene traumatske povrede mozga ili povrede glave. Ponašanje može postati ekstremno tako da osoba postaje nasilna ili se ponaša vrlo nepristojno i neprikladno. Osoba može imati teškoća u održavanju prethodnih veza i osobe koje su ih dobro poznavale mogu misliti da se njihova ličnost promenila.   Osobe sa povredom mozga mogu takođe zaboravljati društvene norme i kako se prikladno ponaša u određenim situacijama. Logoped može pomoći u nekim od ovih situacija, posebno sa ponašanjem i socijalnim veštinama vezanim za komunikaciju. Ipak, ukoliko su prisutni ozbiljniji problemi u ponašanju i njihov uticaj na blisko okruženje osobe sa traumatskom povredom mozga, treba uključiti kliničkog psihologa.   Iako se većina ljudi oporavi od…

Opširnije

Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja

Progresivna oboljenja – odlaganje uticaja teškoća u komunikaciji Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.   Govorne teškoće Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži…

Opširnije

Problemi sa glasom kod odraslih

  Mnoge odrasle osobe imaju teškoće ili poremećaje glasa. Problemi sa glasom (disfonija) mogu se javiti iz više razloga: Zloupotreba galasa Stres može dovesti do teškoća sa glasom Povreda ili bolest koja pogađa bilo koji deo vokalnog aparata Bolest ili oboljenje larinksa i/ili laringektomija   Problemi sa glasom mogu uticati na život na različite načine uključujući napredovanje u karijeri, vezama i pouzdanju. Mnoge stvari koje će imati pozitivan uticaj na vaš glas mogu se uraditi sa govornom terapijom i promenom životnog stila.   Kako glas funkcioniše?   Pre nego što počnemo priču o tome šta se može uraditi da bismo popravili ili olakšali glas pogledajmo kako on nastaje. Jednostavno rečeno, glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks…

Opširnije

Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju

  Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe   Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:   Koje su individualne veštine? Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti: Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti…

Opširnije

Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga

  Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.   Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati…

Opširnije

Uključivanje profesionalaca nakon dobijanja dijagnoze progresivnog neurološkog oboljenja

  Kada dobijete dijagnozu progresivnog neurološkog oboljenja važno je da znate koje usluge i profesionalnu pomoć imate na raspolaganju. Vaš doktor ili lokalna grupa porške bi trebalo a vas obaveste o uslugama koje će vam biti potrebne.   Govorno jezička terapija bi trebalo da se usmeri na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, plan komunikacije, asistivnu komunikaciju, kognitivne veštine, veštine pamćenja, socijalne veštine i čitanje i pisanje.   Okupaciona terapija će se usmeriti na neke veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom zbog mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.   Fizioterapeut može biti uključen zbog vaših problema sa mišićima, ravnotežom, hodom ili načinom kretanja.   Uporedo sa posetama doktoru trebalo bi da vas poseti medicinska…

Opširnije

Uzroci problema sa glasom

Da li ste izgubili glas? Da li često promuknete? Mnogo stvari može poći nizbrdo sa glasom. Pogrešna upotreba, povreda i stres mogu izazvati probleme sa vašim glasom. Neki ljudi kažu da je ukoliko imate problema sa glasom to često simptom šireg zdravstvenog problema. Problemi sa glasom (disfonija) obično počinju zato što se na glasnicama javi mala izraslina (čvorić, cista ili polip itd.). Oni nisu u početku štetni za vaše zdravlje ali ukoliko se ne prihvatite rešavanja problema terapijom ili operativnim zahvatom, tokom vremena mogu dovesti do daljeg oštećenja glasa i mogućeg trajnog oštećenja.   Razlozi za gubitak glasa ili promuklost Pogrešna upotreba i/ili zloupotreba glasa Pogrešna upotreba je načešći razlog normalnog gubitka glasa ili promuklosti i škripavog glasa. Pogrešna upotreba…

Opširnije

Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC)

Lo-tech asistivna komunikacija nije elektronska i može biti praktično u bilo kom obliku. Očigledniji primeri ovog tipa AAC bili bi slike, table sa slikama, skeniranje uz pomoć partnera, referentni objekti ili azbučne table. Njima osoba može direktno pristupiti ili pokazivanjem ili uz skeniranje uz pomoć partnera. Lo-tech opcije komunikacije Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala. Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji….

Opširnije

Tretman brzopletosti i mucanja (disfluentnosti) kod odraslih

  Postoji nekoliko tretmana mucanja koji su na raspolaganju odraslim osobama. Govorna terapija može pomoći odraslima koji mucaju ali to često zavisi od težine mucanja, posvećenosti osobe, veštine terapeuta, postojećih psiholoških problema osobe, vremenskih i finansijskih ograničenja i vrste izabrane terapije. Ni jedan tretman nije efikasan za svako mucanje i zbog toga što je svako različit neke tretmane treba prilagođavati datoj osobi. U nekim slučajevima mucanje će potpuno nestati ali u nekom trenutku u budućnosti neki događaj može izazvati ponovno vraćanje simptoma. Odrasle osobe koje mucaju moraju biti svesne da moraju da se nose sa osnovnim uzrocima mucanja (psihološkim problemima), kao i sa onim očiglednijim spoljašnjim znakovima mucanja. Potrudićemo se da vam pružimo informacije o vrstama terapijskih programa koji se…

Opširnije

Progresivna neurološka oboljenja

  Progresivna oboljenja i poremećaji mozga mogu imati ogroman uticaj na veštine komunikacije. Navešćemo nekoliko njih:   Tumor mozga Teško je identifikovati efekte na komunikaciju nakon dijagnoze tumora mozga. Simptomi će zavisiti od mesta, lokacije i progresije tumora. Neke osobe neće imati vidljive teškoće u komunikaciji dok će druge imati ozbiljne poremećaje. Ukoliko tražite informacije da olakšate komunikaciju nakon tumora, možete početi čitajući odeljak Totalne komunikacije.   Demencija Demencija se ispoljava postepenim gubitkom intelektualnih funkcija. Ona može biti izazvana brojnim faktorima ali često uzrok nije poznat. Individualna prognoza će varirati ali će demencija neizbežno imati ogroman uticaj na kognitivno i komunikativno funkcionisanje osobe. Često osnove gramatike ostaju netaknute ali verbalizacije mogu biti konfuzne ili van konteksta i, kako bolest napreduje,…

Opširnije

Govorno jezičke teškoće nakon moždanog udara

  Poboljšavanje govora i jezika nakon moždanog udara Neke osobe se nakon moždanog udara dobro oporavljaju i u roku od nekoliko nedelja će dobro komunicirati. Sa druge strane, mnogi će nakon moždanog udara ipak nastaviti da imaju teškoće sa govorom, jezikom i kognitivnom obradom. Intervencija za osobe koje su pretrpele moždani udar može krenuti u nekoliko pravaca. Neki terapeuti fokusiraju se na direktnu terapiju  pokušavajući da pronađu načine da pomognu osobi da prevaziđe neke od svojih teškoća u pronalaženju reči ili upotrebi jezika. Iako ovo može biti donekle uspešno, osobe bi takođe trebalo da uče i funkcionalne strategije. Funkcionalne tehnike obično su veoma blagotvorne za pojedinca nakon moždanog udara i podrazumevaju nalaženje kompenzatornih strategija ili tehnologije za prevazilaženje teškoća u…

Opširnije

Nakon moždanog udara – šta treba odmah uraditi

Neke neurološke bolesti su spore i progresivne tako da osoba ima vremena da se pripremi za buduće oštećenje i može postepeno pripremati strategije. Nasuprot tome, nakon moždanog udara oštećenje je iznenadno i pacijent i njegova porodica mogu biti dezorijentisani i često nesigurni šta treba sledeće da urade. Uprkos onesposobljavajućoj prirodi moždanog udara, govornom terapijom se mnogo može uraditi u cilju pružanja podrške i poboljšanja komunikacije.   Oporavak od moždanog udara može biti dugotrajan a početni period može biti težak za osobu i njegovu porodicu. U početku, verovatno je najbolje da pokušate da sagledate situaciju i da se konsultujete sa lodopedom. Logoped bi trebalo da bude deo bolničkog tima koji će na početku proceniti gutanje i komunikaciju. Ponekad je pacijent veoma…

Opširnije

Procena sluha, slušni aparati i druga oprema za slušno oštećene i gluve osobe

  Procena sluha Postoji nekoliko različitih tipova testova za procenu stanja sluha. Različiti testovi su usmereni na različite aspekte mehanizma slušanja. Testovi za ispitivanje sluha mogu se podeliti u dve grupe – skrining i dijagnostički. Kao što nazivi ukazuju, skrining testovi identifikuju da li problem uopšte postoji dok dijagnostički testovi utvrđuju kakav je problem je u pitanju. Merenje auditorne funkcije može se raditi subjektivno (osoba svojim ponašanjem daje odgovore na auditorne stimuluse koje joj daje tester) ili objektivno (tako što tester meri fiziološke odgovore na auditorne stimuluse).   Najuobičajeniji subjektivni test za proveru sluha je tonska audiometrija koja meri vazdušnu i koštanu provodljivost zvuka. Rezultati se upisuju u grafikon i tako dobijeni audiogram je pokazatelj sposobnosti slušanja na svakom uvu…

Opširnije

Poremećaj učenja kod odraslih

  Mnoge odrasle osobe iz različitih razloga imaju poremećaj učenja. Paralelno sa tim prisutne su i teškoće sa komunikacijom koje mogu biti govorne, jezičke ili teškoće sa socijalnim jezikom i ponašanjem. U svakom slučaju, bez obzira na stepen poremećaja u komunikaciji, velika je verovatnoća je da se mogu pronaći načini da se ona poboljša. Čak i kod odraslih osoba sa dubokim poremećajima postoje načini za podizanje nivoa komunikacije koji im mogu omogućiti da odgovaraju i prave izbore. (Često upotrebom pristupa totalne komunikacije)   Poremećaj učenja (još nazivan intelektualne teškoće ili mentalna retardacija)   Nesrećna istorija Do skora je većina odraslih osoba sa poremećajem učenja bila institucionalizovana iako su neki pojedinci u tim institucijama verovatno bili sposobni da se, uz odgovarajuću…

Opširnije

Asistivna komunikacija ili alternativna i augmentativna komunikacija (AAC)

Asistivna tehnologija je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Moderne, nove elektronske mašine (hi-tech) su postale način na koji mnoge osobe komuniciraju. Napretkom kompjuterske tehnologije novi hi-tech uređaji postaju sve mani i pametniji. Putem upotrebe skeniranja i prekidača mnoge osobe sada imaju pristup alatima koji im omogućavaju da komuniciraju i prilagođavaju svoje okruženje. Mnoge mašine danas uključuju kontrole okruženja, tako da uporedo sa tim što može da otkuca i proizvede izgovorenu poruku, osoba može da upali svetlo ili promeni glasnoću TV-a. Uobičajena svakodnevna tehnologija ima nenamerni sekundarni pozitivni uticaj za neke ljude sa teškoćama komunikacije. Npr, sms poruke na mobilnim telefonima nisu izmišljene da…

Opširnije