Čitanje i pisanje nakon moždanog udara

Sposobnosti čitanja i pisanja mogu biti pogođene nakon moždanog udara ili povrede mozga na nekoliko načina. Iako možda nećete moći da povratite nivo veština čitanja ili pisanja koje ste imali pre moždanog udara ili traumatske povrede mozga, upotrebom nekih strategija možete olakšati čitanje i pisanje. Preuzmite datoteku: citanje i pisanje nakon cvi

Opširnije

Teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga

  Mnogi ljudi imaju teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga. Često će osoba shvatiti da je prešla od toga bude veliki čitač u osobu koja uopšte ne želi da čita zato što je to tako komplikovan zadatak. Sposobnost čitanja i pisanja može biti pogođena povredom mozga na nekoliko načina:   Ne mogu da čitam ili pišem tekst Ne mogu da razumem tekst Od čitanja i pisanja me boli glava ili se osećam loše Imam teškoću da pročitam/napišem više od nekoliko redova bez da zaboravim šta sam pročitao/napisao Teško mi je da se fokusiram na pojedinu liniju u tekstu. Pisanje i čitanje me čini ekstremno umornim   Iako možda nećete moći da povratite vaše veštine čitanja ili pisanja…

Opširnije

Veštine pažnje i traumatske povrede mozga

Svi smo mi opremljeni veoma složenim i dinamičnim sistemom pažnje. Te veštine nam omogućavaju da idemo kroz život obraćajući pažnju na stvari koje su važne i blokirajući stimuluse koji nisu važni. Naše veštine pažnje dozvoljavaju nam da radimo više od jedne stvari istovremeno ili da se prebacujemo između 2 različite aktivnosti. Nakon stečene traumatske povrede mozga ili povrede glave ove veštine su često kompromitovane. Usled povrede mozga, sposobnost koncentracije duže od kratkog vremenskog perioda može biti kompromitovana i pokušavanje da se održi pažnja ubrzo postaje umarajuće. Veštine pažnje su usko povezane sa drugim veštinama kao što su pamćenje i planiranje koje isto mogu biti pogođene usled traumatske povrede mozga. Veštine pažnje su važne zbog toga što su nam one neophodne…

Opširnije

Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju

  Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe   Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:   Koje su individualne veštine? Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti: Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti…

Opširnije

Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga

  Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.   Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati…

Opširnije

Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC)

Lo-tech asistivna komunikacija nije elektronska i može biti praktično u bilo kom obliku. Očigledniji primeri ovog tipa AAC bili bi slike, table sa slikama, skeniranje uz pomoć partnera, referentni objekti ili azbučne table. Njima osoba može direktno pristupiti ili pokazivanjem ili uz skeniranje uz pomoć partnera. Lo-tech opcije komunikacije Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala. Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji….

Opširnije

Moždani udar /CVI

Moždani udar ili cerebrovaskularni insult (CVI) može biti veoma onesposobljavajući događaju u životu pojedinca. Neke osobe se od njega potpuno oporavljaju, drugima mogu ostati manje posledice a da pri tom njihova komunikacija nije oštećena. Međutim, kod nekih ljudi govor i jezik mogu biti teško pogođeni.   Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada…

Opširnije

Nakon moždanog udara – šta treba odmah uraditi

Neke neurološke bolesti su spore i progresivne tako da osoba ima vremena da se pripremi za buduće oštećenje i može postepeno pripremati strategije. Nasuprot tome, nakon moždanog udara oštećenje je iznenadno i pacijent i njegova porodica mogu biti dezorijentisani i često nesigurni šta treba sledeće da urade. Uprkos onesposobljavajućoj prirodi moždanog udara, govornom terapijom se mnogo može uraditi u cilju pružanja podrške i poboljšanja komunikacije.   Oporavak od moždanog udara može biti dugotrajan a početni period može biti težak za osobu i njegovu porodicu. U početku, verovatno je najbolje da pokušate da sagledate situaciju i da se konsultujete sa lodopedom. Logoped bi trebalo da bude deo bolničkog tima koji će na početku proceniti gutanje i komunikaciju. Ponekad je pacijent veoma…

Opširnije

Afazija

Sa dijagnozom afazije je mnogo teže suočiti se i omogućiti primenu efikasnih strategija rehabilitacije. Za neke osobe, razumevanje jezika će ostati trajni problem a izražavanje njihovih potreba, takođe može biti isto toliko teško. Kada osoba ima ovakve ozbiljne probleme, važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To znači da treba koristiti sva moguća sredstva kojima se može pomoći razumevanju i izražavanju. Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od dela mozga koji je oštećen, i svaki tip afazije se ispoljava različitim simptomima. Globalna afazija Kod globalne afazije prisutan je opšti deficit mnogih kognitivnih funkcija. Veštine govora, jezika i pismenosti su, u određenom stepenu, sve pogođene. Govor se može sastojati od nekoliko pojedinačnih reči ili slogova, prisutni su poremećaji razumevanja, čitanja i…

Opširnije