Procena i ispitivanje sluha

Postoji nekoliko različitih tipova testova za procenu sluha koji se mogu fokusirati na različite aspekte mehanizma slušanja. Testovi za ispitivanje sluha mogu se podeliti u dve grupe – skrining testovi  i dijagnostički testovi. Kao što nazivi ukazuju, skrining testovi identifikuju da li problem postoji a dijagnostički utvrđuju kakav problem je u pitanju. Merenje auditorne funkcije može se raditi subjektivno (osoba daje odgovore ponašanjem na auditorne stimuluse koje joj administrira tester) ili objektivno, gde osoba miruje dok tester meri fiziološke odgovore na auditorne stimuluse. Tonska audiometrija Najuobičajeniji subjektivni test za proveru sluha je tonska audiometrija koja meri vazdušnu i koštanu provodljivost. Rezultati se upisuju u grafikon i tako dobijeni audiogram je pokazatelj sposobnosti slušanja na svakom uvu posebno. Često, uvo bolje…

Opširnije

Oštećenje sluha (nagluvost i gluvoća)

Oštećenje sluha može biti privremeno (fluktuirajući gubitak sluha kod dece) ili trajno. Kada se oštećenje sluha javi u detinjstvu to može ozbiljno uticati na odlaganje govorno jezičkog razvoja.  Sa starenjem, prirodno  dolazi do slabljenja funkcije sluha, tako da mnogi odrasli dožive nagluvost u starosti. Hvala Bogu, tokom proteklih godina tehnologija slušnih pomagala je daleko uznapredovala. Digitalni slušni aparati su mnogo manjih dimenzija, sakupljaju manje pozadinske buke i bolji su u primanju frekvencija specifičnih za govor. Nažalost, amplifikacija zvuka nikada neće zameniti normalno slušanje. Razvoj kohlearnih implanata,  pružio je deci i odraslima sa teškom gluvoćom slušni sistem koji im omogućava da jasnije čuju govor, kao i da razviju sopstvene govorne veštine. Neonatalni skrining programi takođe vode ka ranom otkrivanju oštećenja sluha…

Opširnije

Komuniciranje sa slušno oštećenom (gluvom) decom

Komuniciranje sa gluvom ili slušno oštećenom decom može biti teško, i deca sa oštećenjem sluha neminovno imaju određeni stepen govorno jezičkog kašnjenja. Postoje brojni načini da se pomogne detetu da razvije svoje govorne i jezičke veštine i oni zavise od sledećih faktora: Koliki je stepen detetovog oštećenja sluha? Koje su želje roditelja? Koji je detetov prvi jezik (znakovni ili govorni)? Da li dete ima slušni aparat ili kohlearni implant? Koju vrstu škole dete pohađa (za gluve ili čujuće)? Ukoliko je dete član zajednice gluvih i/ili njegovi roditelji takođe imaju oštećenje sluha, moguće je da ono neće pratiti „oralni/slušni“ put jezičkog razvoja i koristiće znakovni jezik. Znakovni jezik je pravi jezik koji obuhvata široki rečnik i gramatičke strukture i takođe uključuje…

Opširnije