Facilitirana komunikacija

Facilitirana (olakšana) komunikacija ili kucanje uz podršku je oblik alternativne i augmentativne komunikacije (AAC) kojom ljudi sa teškoćama u komunikaciji mogu da se izraze putem pokazivanja prstom (npr. slike, slova ili predmeta) ili, što je još uobičajenije, kucanjem (npr. na tastaturi). Ovaj metod uključuje komunikacijskog partnera koji pruža emotivno ohrabrenje, podršku u komunikaciji (npr. prati da osoba ne pravi tipografske greške) i razne vrste fizičkog potpomaganja, npr. da uspori i stabilizuje pokret, da inhibira impulsivno pokazivanje ili da podstakne osobu da započne sa kucanjem. Facilitator nikada ne sme da pomera niti vodi ruku osobe koja kuca. Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili…

Opširnije

Prilagođavanje neurološkom oboljenju

Prilagođavanje vašeg doma i poboljšavanje vašeg komunikacijskog okruženja nakon dobijanja dijagnoze neurološkog oboljenja   Mnoge teškoće koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu koje će vam olakšati komunikaciju  i svakonevne aktivnosti:   Koristite dnevnik, kalendar i spiskove.  Steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.   Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik za sastanak itd.   Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd. Napravite kućnu tablu na kojoj…

Opširnije

Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije

  Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .   Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i…

Opširnije

Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju

  Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe   Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:   Koje su individualne veštine? Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti: Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti…

Opširnije

Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija

Vizuelna podrška i objekti su sjajni i mogu se koristiti na tako mnogo načina. Oni su posebno korisni sa decom koja imaju teške poremećaje učenja, smetnje u razvoju, autizam ili kašnjenje u komunikaciji. Vizuelni prikazi i objekti su često nekoj deci lakši za razumevanje nego izgovorene reči. Referentni objekti Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa. U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr….

Opširnije

Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga

  Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.   Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati…

Opširnije

Uključivanje profesionalaca nakon dobijanja dijagnoze progresivnog neurološkog oboljenja

  Kada dobijete dijagnozu progresivnog neurološkog oboljenja važno je da znate koje usluge i profesionalnu pomoć imate na raspolaganju. Vaš doktor ili lokalna grupa porške bi trebalo a vas obaveste o uslugama koje će vam biti potrebne.   Govorno jezička terapija bi trebalo da se usmeri na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, plan komunikacije, asistivnu komunikaciju, kognitivne veštine, veštine pamćenja, socijalne veštine i čitanje i pisanje.   Okupaciona terapija će se usmeriti na neke veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom zbog mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.   Fizioterapeut može biti uključen zbog vaših problema sa mišićima, ravnotežom, hodom ili načinom kretanja.   Uporedo sa posetama doktoru trebalo bi da vas poseti medicinska…

Opširnije

Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC)

Lo-tech asistivna komunikacija nije elektronska i može biti praktično u bilo kom obliku. Očigledniji primeri ovog tipa AAC bili bi slike, table sa slikama, skeniranje uz pomoć partnera, referentni objekti ili azbučne table. Njima osoba može direktno pristupiti ili pokazivanjem ili uz skeniranje uz pomoć partnera. Lo-tech opcije komunikacije Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala. Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji….

Opširnije

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost) kod dece

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost, netečnost) kod dece je govorni poremećaj kod kojeg je tok govora prekinut nevoljnim ponavljanjima i produžavanjima glasova, slogova ili reči i nevoljnim tihim prekidima ili blokadama tokom kojih osoba nije u mogućnosti da proizvede glasove. Disfluentnost je obično razvojni poremećaj sa početkom javljanja oko 30 meseci. Većina dece doživljava neku vrstu netečnog govora a 65% predškolaca koji mucaju, spontano se oporave. Međutim, posle uzrasta od 6 godina,  mala je verovatnoća da će doći do oporavka bez intervencije govornom terapijom. Veruje se da postoji mnogo uzroka disfluentnosti. Smatra se da neka deca imaju genetsku predispoziciju za ovaj poremećaj a ostali uzroci uključuju psihološku traumu ili komunikativno okruženje kod kuće. Druga  teorija predstavlja model zahteva i kapaciteta pri…

Opširnije

Traumatske povrede mozga TPM

  Traumatska povreda mozga ili povreda glave može izazvati oštećenje mozga koje može proizvesti i kratkotrajne i dugoročne teškoće sa komunikacijom i kognitivnim funkcionisanjem. Povreda ove vrste može nastati ili usled delovanja spoljne sile ili usled unutrašnjeg događaja kao što je moždani udar, tumor ili oboljenje.   Povreda glave ili mozga obično nastaje nakon niza štetnih događaja. Tu je početna trauma koja izaziva direktnu štetu mozgu a potom u minutima nakon same traume može doći do daljeg povređivanja usled krvarenja, pravljenja modrica ili otoka. Zavisno od težine povrede, početni simptomi mogu varirati od potresa mozga do kome. Mnogi ljudi nisu svesni da je potres mozga ustvari povreda mozga i da može imati posledice koje traju nekoliko nedelja. Nekoliko potresa mozga…

Opširnije

Progresivna neurološka oboljenja

  Progresivna oboljenja i poremećaji mozga mogu imati ogroman uticaj na veštine komunikacije. Navešćemo nekoliko njih:   Tumor mozga Teško je identifikovati efekte na komunikaciju nakon dijagnoze tumora mozga. Simptomi će zavisiti od mesta, lokacije i progresije tumora. Neke osobe neće imati vidljive teškoće u komunikaciji dok će druge imati ozbiljne poremećaje. Ukoliko tražite informacije da olakšate komunikaciju nakon tumora, možete početi čitajući odeljak Totalne komunikacije.   Demencija Demencija se ispoljava postepenim gubitkom intelektualnih funkcija. Ona može biti izazvana brojnim faktorima ali često uzrok nije poznat. Individualna prognoza će varirati ali će demencija neizbežno imati ogroman uticaj na kognitivno i komunikativno funkcionisanje osobe. Često osnove gramatike ostaju netaknute ali verbalizacije mogu biti konfuzne ili van konteksta i, kako bolest napreduje,…

Opširnije

Neurološka oboljenja i sa njima povezane teškoće u kogniciji i komunikaciji

Mozak je izuzetno složen mehanizam koji je sastavljen od mnogo različitih funkcionalnih delova. Kada jedan ili više ovih delova prestane sa efikasnim obavljanjem svog posla usled progresivnog neurološkog oboljenja, to utiče na govor, jezik i kogniciju. Teškoće sa govorom, jezikom i socijalnim veštinama nakon neurološkog oboljenja. Dizartrija Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše produkciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti…

Opširnije