Cochlear Implant Listening Camp - 2009 - Callier  Center

Tetman oštećenja sluha i gluvoće (Slušni aparati i kohlearni implanti)

Sada postoji nekoliko opcija za tretman oštećenja sluha i gluvoće. Kao što smo pomenuli u prethodnim odeljcima, infekcije kao što su upale srednjeg uha mogu biti tretirane antibioticima, međutim drugi problemi sa sluhom često zahtevaju slušne aparate ili kohlearne implante.

Slušni aparati

Naida_S_Product

Slušni aparati ne zamenjuju vaš sluh ali pojačavaju zvuk. Novi, digitalni slušni aparati mogu se podešavati prema specifičnom oštećenju sluha svakog pojedinca. Neki novi digitalni slušni aparati su dizajnirani tako da uklanjaju distorziju, snižavaju fidbek, komprimuju frekvencije, filtriraju pozadinsku buku a pojačavaju govorne zvukove. Oni takođe mogu automatski kontrolisati glasnoću za vas. To su veliki koraci u razvoju slušnih pomagala zato što su u prošlosti slušni aparati pojačavali sve, uključujući i pozadinske zvukove. Ipak, novi slušni aparati dosta su skupi.

I deca i odrasli mogu nositi slušne aparate. Uz pomoć ranog otkrivanja oštećenja sluha, već se bebama mogu podesiti aparati da bi se omogućilo da ne propuste ključne aspekte razvoja govora i jezika.

Nakon procene sluha, ukoliko postoji oštećenje, osobi će biti potrebno slušno pomagalo. Iako mnoga deca još uvek moraju da koriste veće konvencionalne slušne aparate, noviji digitalni aparati su jako mali i gotovo neprimetni, jer pristaju tačno u uvo. Slušni aparati su prikladni za osobe sa blagim i srednje teškim oštećenjem sluha. Ovaj vid pomagala može pomoći i osobama sa teškim oštećenjem, ali u manjem obimu. Kod onih koji imaju oštećenje na oba uva poželjno je da se nose aparati u svakom uvu ne samo da bi se poboljšala sposobnost slušanja već i da bi se izbegla slušna deprivacija uva bez pomagala.

Slušni aparati pomažu mnogoj deci da reaguju na svoje okruženje. Takođe postoje i pomoćni radio sistemi (FM sistemi) koji dobro funkcionišu u učionici, gde učitelj nosi mikrofon sa odašiljačem a dete sa oštećenjem sluha prijemnik. Signal se prenosi putem FM radio transmisije direktno od učiteljevog mikrofona u prijemnik u detetovom slušnom aparatu. Prednost ovog sistema je u tome što isključuje mnogo pozadinske buke koja je uvek prisutna u učionici.

Kohlearni implanti

Kohleimplant-8-WEB

Osobe sa teškim i dubokim oštećenjem sluha možda neće imati koristi od slušnih aparata, ali zato mogu da poboljšaju svoje slušanje sa kohlearnim implantom. Iako implant ne zamenjuje normalan sluh on pruža slušaocu dobar prikaz zvukova iz okruženja i posebno je dobar za razlikovanje govornih glasova i govornog jezika. Normalni slušni aparati pojačavaju zvuk, a implanti pokušavaju da premoste oštećene delove slušnog mehanizma i vode zvukove direktno u slušni nerv. Implanti zahtevaju hiruršku intervenciju kojom se implantira elektroda u kohleu.

Nakon postavljanja dijagnoze slušnog oštećenja kandidati i njihovi roditelji moraju da prođu kroz proces procene da bi se uverili da su podobni za implant. Podobni kandidat bi trebalo da:

  • Ima funkcionalan slušni nerv
  • Nema dovoljno koristi od drugih vidova slušnih pomagala
  • Ima potencijal za dobre govorne, jezičke i komunikacijske veštine i porodicu koja je spremna da radi na osvajanju ovih veština kroz terapiju
  • Živi, ili želi da živi u „čujućem svetu“
  • Ima dostupne odgovarajuće usluge za post implantnu auralnu rehabilitaciju (surdoaudiolog, logoped)

Iako je ovaj proces jako skup, on je promenio živote mnogih osoba. Implanti ne pojačavaju zvuk, već šalju impulse direktno u kohlearni nerv i stimulišu slušni nerv koji šalje signale u mozak.

Kohlearni implanti zahtevaju operaciju da bi se stavio stimulator u kohleu. On sadrži spektar od 22 elektrode koje kad se pobude šalju impulse u slušni nerv. Prijemnik se takođe stavlja ispod kože. Spoljne komponente kohlearnog implanta uključuju mikrofon, govorni procesor i transmiter koji takođe omogućava osobi da podesi kvalitet i jačinu zvuka.

Kohlearni implanti još uvek nisu zamena za normalan sluh, ali su efikasniji od slušnih aparata kod osoba sa jako teškim i dubokim gubitkom sluha. Ukoliko se detetu ugradi implant na ranom uzrastu i pruže mu se dobre usluge rehabilitacije i čvrsta posvećenost porodice, deca sa kohlearnim implantom često jako dobro razvijaju govor i veštine slušne diskriminacije. Neka deca sa kohlearnim implantima imaju govor koji je jednako dobar ako ne i bolji od nihovih „čujućih“ drugara iz odeljenja.

Postoje neka kulturalna i etička pitanja vezana za kohlearne implante. Ima dosta ljudi iz zajednice gluvih koji veruju da nije fer što dete ne može da bira između toga da li želi da bude deo zajednice gluvih ili čujućih. Deca sa implantom mogu odrasti ne znajući da li su više deo zajednice čujućih ili zajednice gluvih. Ipak ako se dete koje ne čuje ostavi da samo donese odluku kada bude dovoljno odraslo, propustiće kritičan period kada se govor razvija i mozak uči da interpretira zvuk. Debata se nastavlja.

Podeli ovoShare on Facebook0Tweet about this on Twitter0Share on Google+0Pin on Pinterest0Share on LinkedIn0Email this to someone