Тајну свога срца ћу вам сада открити.

Сужено ми је видно поље очију мојих.

Тајну моју лепо ћу вам рећи:

ложиштe варница гори у мојој пећи.

Варница та упалиће жар телесног ока мог.

Прошириће угао гледања ока,

очистиће маглу која у њему обитава

и постаће Фатална у моме срцу жива.

Макар само на трен,

ја ћу бити само њен.

Тајну моју сазнасте сад.

Колико капи има снег,

толико жара у мени тиња.

Пажљиво сваку капљицу мазим

и шаком захватам најнежније.

Горућа љубав у доступању мађионичарском

али без трунчице илузије.

Фатална, моја као жеља ти си,

Гетсиманијо моја,

љубавно жезло у руци држиш.

А кажи: да ли краљ твој ја сам

или жаром агоније

желиш да ме спржиш?

Жила латица цветних твоја је, Aлануба,

хаљином својом људе остављаш без зуба.

Хаљина данас видно ми поље сужава.

О људи, што ми је данас лака

љубавна оставштина њена жива.


Aутор: Марко