Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Lo-tech opcije komunikacije

• Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala.
• Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja. One su posebno korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama sa učejem i/ili osobama sa autizmom. Neke osobe su “vizuelni učenici” i reaguju bolje na vizuelni unos nego na auditorni. Vizuelna sredstva mogu se koristiti izolovano da predstavljaju pojedinačne reči ili radnje i pravljenje izbora a mogu se koristiti i u vidu socijalnih priča. Nekim osobama je lakše da prate vizuelni raspored kao pomoć u rutinama a vizuelna sredstva mogu se koristiti i kao dopuna izgovorenoj reči da bi se potpomoglo razumevanju.

• Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije.Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa problemima vida i/ili ozbiljnim teškoćama sa učenjem koje su neverbalne. Nekim osobama mogu nedostajati motorne veštine da bi naučile znakovni jezik tako da dodirivanje predmeta može biti alternativa. U svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da pružimo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen i na mnogo složeniji način tako daa osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko uspemo da razvijemo upotrebu tekstura, objekata i simbola i kombinujemo ih, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, razvijati jezičke koncepte i komunikaciju.

• Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – se postiže tako što imamo drugu osobu koja posmatra usmeravanje pogleda ili gest osobe sa teškoćama komunikacije i potom ih prevodi ili opisuje šta su komunicirali. Modifikovana komunikacijska tabla, knjiga ili ram koji sadrži slike, simbole, slova i/ili brojeve se koristi kao referentna tačka. Uobičajen primer bi bio E-TRAN okvir koji se obično koristi sa osobama koje imaju poremećaj komunikacije.  Okvir ili knjiga mogu varirati u dizajnu ali se mogu napraviti od providnog materijala (kao prozor) sa komunikacijskim partnerom koji sedi sa suprotne strane. Na prozoru su na primer slova. Komunikator gleda u pravcu određenog slova i tako piše poruku. “Slušalac” prima  prateći usmeravanje pogleda komunikatora i postavljajući pitanja.

Чланак Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prekidači/ tasteri za AAC
Postoji nekoliko različitih dizajna prekidača koji omogućavaju različite načine pristupanja uređaju. Prekidači mogu biti pozicionirani u bilo kojoj vrsti položaja i mogu se aktivirati na različite načine. Prekidači se mogu pritiskati, obarati ili duvati da bi se aktivirali, a neki čak mogu biti aktivirani i malim pokretima kao što je treptanje.

Primer skeniranja i aktiviranja:
Ognjen ima cerebralnu paralizu. On je neverbalan i ima ozbiljne motorne teškoće, ali je njegova inteligencija normalna i on može da čita i piše. Određen mu je laptop koji ima sofvere za skeniranje i prepoznavanje reči koji je povezan za prekidač putem njegovog kolena zato što on nije u stanju da kuca. Ognjen se fokusira na tastaturu na ekranu kompjutera koji skenira svaku liniju sa slovima. Ognjen želi da napiše “Ćao” tako da čeka da njegov sofver skenira liniju slova koja sadrži slovo ć i onda aktivira prekidač kolenom. Softver potom počinje da skenira duž linije i kada dođe do slovać Ognjen stiska prekidač i slovo ć se pojavljuje u njegovoom polju za dijalog. Ogi takođe ima i predviđanje teksta tako da se lista uobičajenih reči koje počinju slovom ć pojavljuje na ekranu omogućavajući mu da pristupi celoj reči bez potrebe da otkucava svako slovo ponaosob. reč ćao je jedna od reči koja se prikazala, tako da joj Ogi pristupa putem skeniranja i prekidača i njegova mašina izgovara “ĆAO”. Iako ovo deluje kao komplikovan proces (a može i biti sa nekim uređajoma) moderni softveri i prekidači omogućavaju korisnicima da pristupe rečima i frazama mnogo brže a mnogi redovni korisnici, kako se bolje upoznaju sa uređajem, postaju sve brži u pisanju poruka.

Miševi – Neke osobe sa fizičkim teškoćama imaju teškoće sa upotrebom miša. Ipak postoje adaptirani miševi, rolerbol miševi i džojstik miševi koji omogućavaju korisnicima pristup mašinama i softverima. Postoje takođe miševi koji se kontrolišu usnama a klikovi se izvode duvanjem ili sisanjem male slamčice. To omogućava osobama sa fizičkim teškoćama da pristupe svom kompjuteru.

Uređaji za komunikaciju

Postoji širok raspon mašina za komunikaciju koje proizvode glas, od vrlo jednostavnih opcija sa nekoliko izgovorenih poruka pa do mašina tipa kompjutera koje nude hiljade reči i fraza, slika, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer. Tim mašinama može se pristupati direktno a neke omogućavaju i pristup putem prekidača.

Jednostavni uređaji – ovi uređaji imaju ograničenu količinu opcija za komunikaciju. Oni mogu imati jedan ili nekoliko listova obojenih ikona, koji staju na prednji deo mašine. Listovi mogu biti menjani ili adaptirani da bi odgovarali potrebama korisnika. Broj ikona može da varira od dve pa naviše. Ovi uređaji su ograničeni količinom komunikacijskih opcija koje nude, ali mogu biti idealni za malo dete ili odraslog sa teškoćama sa učenjem da saopšte mnoge osnovne potrebe ili tema konverzacije. Ovim mašinama se obično pristupa direktno pritiskanjem izabrane ikone i emitovanjem snimljene poruke.
Napredniji uređaji – ovakvi uređaji mogu varirati po složenosti ali verovatno imaju LCD ekran, omogućavaju pristup skeniranjem i prekidačem, poseduju mnogo opcija za komunikaciju i dozvoljavaju da se lako dodaju nove opcije. Neki uređaji zahtevaju da otkucate pisanu poruku, drugi da pristupite seriji ikona da biste proizveli reči i rečenice. Oni svi proizvode govorni autput. Neki od ovih uređaja takođe imaju funkcije kao što su sviranje muzike, pristup interntu i daljinski upravljač za okruženje.

Softver za AAC

Iako softver sam po sebi nije uređaj, uključili smo ga zbog toga što softver može biti instaliran u kompjuter sa ciljem pospešivanja komunikacije i dostupnosti. Neki softveri proizvode govorni autput, omogućavaju predviđanje reči dok se kuca ili olakšavaju osobi navigaciju po svom PC-ju. Drugi softveri, kao što je glasovno aktivirano kucanje, mogu se koristiti kod osoba sa fizičkim ograničenjima. Većina standardnih kompjutera ima opcije dostupnosti (Accessibility Options) koje omogućavaju brojne funkcije olakšavanja pristupa osobama sa fizičkim i/ili senzornim oštećenjima.

Pogledom za AAC
Najsavremenija tehnologija za olakšavanje pristupa tehnologiji je skeniranje okom. Ovo funkcioniše tako što postoji mala kamera na vrhu VDU ekrana koja prati pokrete vašeg oka. Korisnikovo oko je kalibrirano sa ekranom i onda pokreti njegovih očiju odgovaraju pomeranju kursora. Korisnik pomera kursor po ekranu pomerajući svoje oko a kada drži kursor mirno na ajtemu to je ekvivalentno kliku mišem. Upotrebom ovog sistema osobe sa fizičkim ograničenjima mogu pristupiti kompjuteru, otkucati poruku i aktivirati govorni autput. Ova tehnologija nije idealna za svakoga, i osoba mora da ima dobru kontrolu glave i dobre veštine pažnje. Ipak, za neke osobe sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima ona funkcioniše izuzetno dobro i omogućava im da komuniciraju, pišu i kontrolišu svoje okruženje.

Чланак Hi-tech komunikacioni uređaji се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Asistivni uređaji ne moraju da budu skupi ili elektronski, mogu biti i lo-tech (slikovne kartice npr.), a često se dešava da je jednostavnija, lo-tech opcija, bolja i funkcionalnija, zavisno od potreba klijenata i njihovih poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi, krajnji cilj je da se olakša komunikacija i samostalnost.

Hi tech uređaji za komunikaciju
Hi-tech se uopšteno odnosi na elektronske uređaje. To je skuplja opcija i to mogu biti veoma inteligentne mašine sa glasovnim autputom. Uređaji variraju od uređaja koji zahtevaju da otkucate poruku koju on potom izgovara, jednostavnih uređaja sa nekoliko prethodno nasnimljenih poruka do mašina koje sadrže kompjuterski softver i nude hiljade reči i fraza, slika, previđanje reči, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer.

Lo-tech uređaji za komunikaciju
Lo-tech opcije kao što su komunikacijske knjige sa slikama, azbučne table i E-TRAN okviri mogu, za mnoge klijente sa poremećajem komunikacije, takođe funkcionisati dobro ako ne i bolje nego hi-tech uređaji. Na primer, može biti mnogo lakše za osobu da pokaže sliku u knjizi nego da skenira kroz nekoliko stranica na kompjuterskom ekranu da bi rekao istu stvar. Neki ljudi se previše fiksiraju na hi-tech opcije čaki i kada bi lo-tech opcija bila prikladnija. Lo-tech opcije mogu takođe biti kratkotrajno rešenje dok osoba čeka hi-tech uređaj.

Pristup uređajima za komunikaciju
U prošlosti je pristup opcijama komunikacije često bio barijera. Danas tehnologija pronalazi načine da gotovo svakome omogući pristup nekoj vrsti komunikacije. Mašine se sada kače na invalidska kolica i pristupa im se putem prekidača ili skeniranja okom. Prekidači su dostupni u mnogo oblika da bi omogućili različite načine pristupa. Prekidači se mogu pritiskati, obarati i aktivirati duvanjem a neki se sad mogu aktivirati malim pokretima kao što su treptaji oka.
Najsavremenija tehnologija za olakšavanje pristupa tehnologiji je skeniranje okom pri čemu pokreti oka kontrolišu radnje kompjuterskog softvera.

Isprobavanje i pronalaženje “najpogodnijeg” uređaja za komunikaciju
Kada tražimo uređaj za asistivnu komunikaciju od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija da biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Često se osobe i njihov tim privuku hi-tech opcijama. Prikladno kvalifikovan logoped može vam pomoći da isprobate ogovarajuću opremu da biste videli koja vam opcija najbolje ogovara.

Чланак Asistivna komunikacija ili alternativna i augmentativna komunikacija (AAC) се појављује прво на Logopedilište Beograd.