Razlozi koji dovode do teškoća sa govorom u odraslom dobu:

Nezgoda i povreda

Mnoge odrasle osobe u nekoj nesreći oštete svoj mozak ili govorne mišiće.  Ponekad se posledice tih oštećenja same po sebi isprave ali čeće je slučaj da im ostaju dugoročne negativne posledice.

Bolest

Određene bolesti zbog degeneracije mišićnih ili moždanih ćelija mogu izazvati teškoće sa govorom. Ali i tada često postoji mnogo strategija koje možete isprobati u cilju poboljšanja komunikacije.

Artikulacione teškoće

„Oduvek sam imao problema sa govorom“ – neke odrasle osobe imaju teškoća sa govorom još od detinjstva ali im to nije predstavljalo problem dok nisu stigli do odraslog doba. Neki ljudi to opisuju kao „govorna mana“, „govorni problem“ ili „problem sa izgovorom“. Teškoće sa govorom koje su prisutne još od malena su jako učvršćene tako da ih ponekad može biti teško promeniti. Ukoliko promena nije moguća i ukoliko vaš logoped ne može da „reši“ problem, možda će ipak moći da pronađe neke alternativne strategije koje vam mogu pomoći.

Dizartrija

Ovo je motorički govorni problem uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može pogoditi jedan ili više govornih podsistema – disanje, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome slične dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima izraženosti u zavisnosti od lokalizacije i ozbiljnosti oštećenja mozga. Produkcija govornih glasova može biti veoma otežana a u nekim slučajevima čak i potpuno onemogućena. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dalje, teškoće se mogu javiti ukoliko je i disanje pogođeno obzirom da pluća obezbeđuju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili nategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije. Postoje različiti tipovi dizartrije  zavisno od predela i tipa moždanog oštećenja. Tretman dizartrije sprovodi logoped koji u njega uključuje ojačavanje ili opuštanje govorne muskulature, upotrebu kompenzatornih tehnika ili uvođenje asistivnih komunikacijskih strategija ili uređaja.

Disfluentnost (brzopletost ili mucanje)

Mucanje ima ogroman uticaj na život odraslih osoba koji se sa njime bore.

Glas

Mnogi odrasli iz različitih razloga doživljavaju probleme sa glasom. Logopedilište ima odeljak posvećen problemima sa glasom kod odraslih sa informacijama, savetima za negu glasa i idejama kako da poboljšate glas.

Asistivna tehnologija (AAC)

Postoji mnogo Hi-tech i low-tech uređaja za asistivnu komunikaciju koji mogu pomoći sa mnogobrojnim teškoćama komunikacije. Ukoliko imate govorni problem i teško vam je da vas drugi razumeju, možda ćete otkriti da vam asistivni uređaj može pomoći. Napretkom tehnologije dolazi do ogromnog napretka u ovoj oblasti komunikacije i komunikacijskih teškoča. Upoteba uređaja za asistivnu komunikaciju je deo filozofije Logopedilišta. Ovaj sajt je posvećen komunikaciji i okruženju totalne komunikacije. To znači da se fokusiramo na svaki modalitet koji se može upotrebiti da bi se olakšala komunikacija.

Opšti saveti da učinite govor razumljivijim

Postoji mnogo stvari koje možete uraditi u svakodnevnom životu da biste doprineli da budete jasniji i lakši za razumevanje.

• Gledajte u osobu kojoj govorite
• Izbegavajte komuniciranje u bučnom okruženju ili okruženju sa puno ometajućih faktora
• Nemojte govoriti previše brzo
• Gledajte napred, ne dole, dok govorite
• Koristite gestove i izraze lica da počate svoju poruku
• Koristite pluća i dišite iz dijafragme kada govorite da biste dali glasu više snage
• Poštujte pravila konverzacije kao što su naizmeničnost i držanje teme razgovora
• Ukoliko zaista imate problem da vas drugi razumeju, istražite druge oblike komunikacije kao što je pisanje vaše poruke, pevušenje ili upotreba elektronskog uređaja da govori umesto vas.

Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog govora ili glasa posetite logopeda radi procene i govorne terapije.

Чланак Govorne teškoće kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge odrasle osobe imaju teškoće ili poremećaje glasa. Problemi sa glasom (disfonija) mogu se javiti iz više razloga:

• Zloupotreba galasa
• Stres može dovesti do teškoća sa glasom
• Povreda ili bolest koja pogađa bilo koji deo vokalnog aparata
• Bolest ili oboljenje larinksa i/ili laringektomija

Problemi sa glasom mogu uticati na život na različite načine uključujući napredovanje u karijeri, vezama i pouzdanju. Mnoge stvari koje će imati pozitivan uticaj na vaš glas mogu se uraditi sa govornom terapijom i promenom životnog stila.

Kako glas funkcioniše?

Pre nego što počnemo priču o tome šta se može uraditi da bismo popravili ili olakšali glas pogledajmo kako on nastaje. Jednostavno rečeno, glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena) kada želimo da proizvedemo glas. Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd. Promena visine postiže se promenom mase, dužine i napetosti glasnica tj. ako stvaramo glas ”iiiii” a potom “aaaaa” vazduh prolazi kroz vaše glasnice koje su drugačije napetosti i dužine (a i vaš jezik takođe pomaže da se oblikuje zvuk). Zvuk stvoren u larinksu će putovati u oralnu šupljinu i vaš jezik, obrazi i usne će zauzeti određene pozicije da artikulišu zvuk pravilno. Kada stvaramo bezvučne glasove (“sss”, “fff”) naše glasnice su raširene (abdukovane) a kada stvaramo zvučne glasove (“aaa”, “mmm” itd.) naše glasnice se spajaju (adukovane su).

Ukoliko ste zabrinuti za svoj glas, posetite kvalifikovanog logopeda u cilju procene i govorne terapije.

Terapija i tretman problema sa glasom (disfonija)

Tretman glasa

Postoji mnogo načina i terapijskih vežbi ili vrsta tretmana kojima možemo da se nosimo i/ili izbegnemo probleme sa glasom (disfonija).

Izbegavajte pogrešnu upotrebu i zloupotrebu glasa

Često, rešavanje problema sa glasom nastalih pogrešnom upotrebom glasa zahteva od osobe samo da promeni svoj stil života i izbegava određene aktivnosti. Takođe, može uključiti i učenje tehnika relaksacije i menjanja načina na koji koristimo svoj glas. Da bismo promenili način na koji koristimo glas, moramo se usredsrediti na način disanja tako da pluća obavljaju posao a ne larinks. Kvalifikovani logoped će moći da vas provede kroz relevantne vežbe. Ukoliko terapija ne može da reši problem, bira se hirurška intervencija kojom će se ukloniti izraštaji kao što su čvorić ili cista. Ipak, iako operacija često ima uspešan ishod, važno je znati da ukoliko ne rešite problem koji je izazvao poremećaj glasa, velika je verovatnoća da će se on ponovo javiti.

Suočavanje sa povredom

Od stepena povrede zavisi koliko će vam se glas poboljšati. Paraliza glasnica je jedna moguća posledica povrede a može se takođe javiti i kada je osoba imala endotrahealnu intubaciju nakon kome ili operacije. Kada je jedna glasnica povređena ili paralizovana, operacija ponekad može popraviti glas. Paralizovana glasnica može se „nadograditi“ sa drugom supstancom kao što je teflon, kolagen ili telesna masnoća i time se smanjuje prostor između dve glasnice omogućavajući glasnici koja radi da se susretne sa paralizovanom glasnicom. Alternativno, operacija kojom se paralizovana glasnica gura bliže centru larinksa može biti izvedena. Glasnica koja radi onda može napraviti bolji kontakt sa paralizovanom glasnicom i glas je poboljšan. Tretman takođe uključuje govornu terapiju nakon hirurške intervencije.

Suočavanje sa bolešću

Kao i kod povrede, zavisi od prirode i težine bolesti. Tretman može uključiti fizikalnu terapiju, govornu terapiju i/ili moguću operaciju.

Suočavanje sa laringektomijom

Stepen gubitka glasa zavisi od veličine odstranjenog dela larinksa, ali vrlo je verovatno da će bez obzira na veličinu odstranjenog dela postojati teškoće sa glasom nakon operacije. Za mnoge će to biti potpun gubitak glasa. Ipak, proteklih godina izvođene su određene operacije koje su dale laringektomiranim pacijentima novu nadu. 1998 je u Klivlendu izvedena prva uspešna transplantacija larinksa a neki pacijenti uspešno koriste uređaje  kao što su elektronski larinks ili veštački larinks. Drugi pacijenti ovladaju ezofagealnim govorom ili imaju traheoezofagealnu punkturu koja im omogućava da lakše proizvode ezofagealni govor. Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog glasa posetite kvalifikovanog logopeda radi procene i govorne terapije.

Vodite računa o svojim glasovima – zdrav glas

Kao što smo napomenuli u prvom delu, ukoliko imate promukao ili nezdrav glas to je često simptom nezdrave osobe. Stil života igra ogromnu ulogu u zdravlju vašeg glasa, tako da pokušajte da pratite nekoliko jednostavnih pravila:

Dišite ispravno – dišite iz dijafragme i uzmite dubok udah pre nego što govorite. Nemojte neprekidno govoriti dok ne ostanete bez vazduha. Ako dišete plitko (iz grudi a ne iz stomaka), ne koristite pravilno dah za govor i ne obezbeđujete dovoljno snage za govor koliko biste mogli.

Pazite na dobro držanje – Dobar stav će vam pomoći sa tehnikom disanja

Budite hidrirani – Pijte dosta vode kontinuirano tokom dana. Izbegavajte previše kafeiniranih pića ili previše alkohola.

Pokušajte da se opustite – ogroman uzrok problema sa glasom je stres. Preterana napetost će uticati na vaše držanje, disanje i mišiće grla i vrata što utiče na vaš glas. Ukoliko imate problema sa glasom, nađite svaki dan vremena za opuštanje.

Pokušajte da izbegavate pročišćavanje grla ili šaputanje – mnogi ljudi sa teškoćama glasa osećaju potrebu da konstantno „pročišćavaju“ grlo i često to rade nesvesno i ne razmišljajući o tome. „Pročišćavanje“ grla može zaista pogoršati teškoće sa glasom. Neki predlažu ili da izvodite jako gutanje ili da uzmete gutljaj vode umesto da pročišćavate grlo. Nasuprot verovanju mnogih, šaputanje nije dobro za zaštitu glasa, zato što glasnice moraju još jače da rade kada šapućemo.

Prestanite da pušite – pokušajte da prestanete ili smanjite pušenje jer dim prolazi direktno preko glasnica. Pušenje može uzrokovati respiratorne bolesti, laringealni kancer i druge zdravstvene probleme koji mogu uticati na glas.

Svest o zanimanju – da li vaš posao uključuje dosta pričanja? Osim promene posla, postoji mnogo stvari koje možete uraditi da pomognete zaštiti svog glasa. Pijte dosta voda i dišite iz dijafragme pre nego što govorite. Pokušavajte da izbegnete govor ili vikanje onda kada to nije apsolutno neophodno i pronađite vreme dana kada ćete se opustiti. Ukoliko vaša profesija uključuje disanje u prašini i/ili isparenjima, pokušajte da pronađete način da se tome što manje izlažete.

Da li uzimate lekove? – imajte u vidu da određeni lekovi kao što su inhalatori mogu da prekriju farinks i glasnice, isušujući ih. Jedan od načina da se ovo prebrodi je da ostanete hidrirani i pijete puno vode. Razgovarajte sa doktorom ukoliko osećate da vaš lek možda utiče na vaš glas.

Da li patite od refluksa? – Ukoliko patite od refluksa noću to takođe može izazvati probleme sa glasom. Ukoliko mislite da to možda izaziva vaše probleme, idite kod doktora po odgovarajući lek.

Izbegavajte rad u okruženjima koja su zadimljena ili prašnjava

Brinite se o zdravlju i ishrani i izbegavajte aktivnosti u kojima naprežete svoj glas. Ukoliko nastavite da gubite glas ili je on kontinuirano promukao, idite kod doktora i tražite uput za ORL (uho, grlo i nos) specijalistu ili logopeda.

Чланак Problemi sa glasom kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Razlozi za gubitak glasa ili promuklost

Pogrešna upotreba i/ili zloupotreba glasa

Pogrešna upotreba je načešći razlog normalnog gubitka glasa ili promuklosti i škripavog glasa. Pogrešna upotreba može se desiti iz raznih razloga:

Stres i nepravilna upotreba glasa

Kada smo pod stresom, često se naši mišići zategnu i naš stav se menja. Ti faktori takođe mogu uticati na način na koji dišemo i na koji koristimo glas. Napeti mišići oko glave i vrata imaju efekat na mišiće koji pomažu proizvodnju glasa. Kombinacija ovih stvari može značiti da počinjemo nehotično da previše naprežemo određene glasovne mišiće ili čak da počinjemo da se oslanjamo na pogrešne mišiće pri proizvodnji glasa. Tokom vremena to može dovesti do zamaranja našeg glasa i ponekad dovesti do izraštaja kao što je čvorić.

Pogrešna upotreba takođe izaziva probleme sa glasom

Ako vičemo i vrištimo preterano ili koristimo glas po ceo dan na poslu, to može dovesti do naprezanja glasa. To zatim može dovesti do formiranja izraštaja (polip, čvorić ili cista itd). Kada ljudi imaju neko oštećenje vokalnog aparata ili mali izraštaj kao što je čvorić, glas se menja i postaje promukao. Kada glas postane promukao, mnogi ljudi nehotično pokušavaju da kompenzuju naprežući glas još više da bi preneli poruku, čime samo još više pogoršavaju problem.

Stil života može biti faktor u problemima sa glasom

Ukoliko vodite uopšteno nezdrav život, ako pijete previše alkohola i pušite, ako ste često dehidrirani, ako pevate, igrate sport u kojem vičete ili prilično koristite glas na poslu, sve to može imati uticaja.

Bolest ili oboljenje može izazvati probleme sa glasom

Plućne bolesti često imaju sekundarni efekat na glas, jer kontinuirani kašalj utiče na glasnice. Ipak, jedna od najozbiljnijih bolesti je laringealni kancer. Ova vrsta kancera je uobičajena kod pušača i najčešći je oblik raka glave i vrata. Dobra vest je da je visok stepen uspešnosti tretmana ukoliko se otkrije dovoljno rano. Loša vest je da ukoliko je tretman uklanjanja tumora neuspešan, pacijent mora da se podvrgne parcijalnoj ili totalnoj laringektomiji i tako potpuno izgubi svoj glas. Ipak, za mnoge pacijente bez larinksa danas postoje načini da se stvori glas a time ćemo se pozabaviti više u sledećem odeljku.

Drugi uzoci problema sa glasom

Bilo koja vrsta traume ili povrede larinksa može dovesti do oštećenja i/ili paralize glasnica. To može biti ozbiljnije nego benigna izraslina (koje smo ranije naveli) i može zahtevati operaciju da bi se pokušalo poboljšanje glasa. Još jedan uzrok problema sa glasom je spastična disfonija. To je stanje koje se javlja kada jedan ili više mišića larinksa i glasnica ima nevoljne pokrete koji uzrokuju napet i zategnut glas i/ili suprotno tih, zadihan glas. Progresivne neurološke bolesti, povrede mozga, moždani udar ili lezije mozga takođe mogu izazvati teškoće sa glasom, obično zbog slabosti mišića ili oštećenja nerava koji šalju signale u larinks ili pluća.

Postoji mnogo stvari koje mogu uticati na naš glas. U neku ruku, glas je dosta žilav mali organ obzirom da ga koristimo ceo dan, svaki dan. Zato moramo imati poštovanja prema njemu i brinuti se o našem glasu obzirom da on igra tako veliku ulogu u našim životima.

Šta to kreće naopako?

Šta se desi našem glasu da sve krene naopako? U našem larinksu postoje 2 glasnice koje se „sudaraju“ mnogo puta u sekundi da bi proizvele glas. Kada je prisutna pogrešna upotreba, trauma ili povreda ti mali nabori mišića postanu otečeni, oštećeni ili počinju da razvijaju male izrasline (polip, cista itd). Kada se bilo šta od ovoga dogodi dolazi do promene načina na koji se mišići približavaju, tako da se oni možda neće spajati na odgovarajući način ili vazduh može bežati između njih. To će promeniti kvalitet glasa i može ga učiniti promuklim, zadihanim ili kreštavim. Takođe može doći do toga da često gubite svoj glas.

Kreštav ili promukao glas

Ovaj poremećaj je često izazvan izraštajem na ivici glasnice koji dovodi do toga da vazduh beži kada se glasnice spoje da bi napravile zvuk. Postoji nekoliko različitih vrsta izraštaja koji mogu izazvati probleme sa glasom i oni uključuju čvoriće, ciste, polipe i tumore. Ovi izraštaji su obično uzrokovani pogrešnom upotrebom ili zloupotrebom glasa, stresnim životnim stilom ali takođe mogu biti i posledica povrede larinksa. Izraštaji se razlikuju po izgledu, veličini i položaju na glasnicama ali se često ispoljavaju sličnim simptomima promuklog, kreštavog ili zadihanog glasa.

Zadihan glas

Ovaj poremećaj takođe može biti uzrokovan izraštajem na glasnicama ili teškoćama sa disanjem. Kratak dah može uticati da govor bude kratak i tih. Bolest, slabost ili moždani udar mogu izazvati slabost u disanju. Disanje je snaga i energija koja stoji iza glasa i bilo kakva teškoća sa kontrolom disanja utiče na glas. U takvim okolnostima osoba bi trebalo da pokuša da uspori govor i izgovara manji broj reči po izdahu.

Znaci upozorenja da možda imate probleme sa glasom

• Konstantan gubitak glasa
• Promukao ili kreštav glas
• Ponavljajuće upale grla
• Deterioracija glasa u toku dana
• Nekontrolisane promene visine glasa
• Stalna potreba da „pročišćavate“ grlo

Ukoliko ste zabrinuti po pitanju svog glasa, posetite kvalifikovanog logopeda radi procene i govorne terapije.

Чланак Uzroci problema sa glasom се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji nekoliko tretmana mucanja koji su na raspolaganju odraslim osobama. Govorna terapija može pomoći odraslima koji mucaju ali to često zavisi od težine mucanja, posvećenosti osobe, veštine terapeuta, postojećih psiholoških problema osobe, vremenskih i finansijskih ograničenja i vrste izabrane terapije. Ni jedan tretman nije efikasan za svako mucanje i zbog toga što je svako različit neke tretmane treba prilagođavati datoj osobi. U nekim slučajevima mucanje će potpuno nestati ali u nekom trenutku u budućnosti neki događaj može izazvati ponovno vraćanje simptoma. Odrasle osobe koje mucaju moraju biti svesne da moraju da se nose sa osnovnim uzrocima mucanja (psihološkim problemima), kao i sa onim očiglednijim spoljašnjim znakovima mucanja. Potrudićemo se da vam pružimo informacije o vrstama terapijskih programa koji se nude. Mi ne podržavamo ni jednu terapiju koja tvrdi da „leči“ mucanje i takođe verujemo da bilo koji program mora biti izveden od strane prikladno obučene osobe, po mogućstvu logopeda. Ukoliko odlučite da isprobate program za poboljšanje fluentnosti, preporučujemo da izaberete program koji se bavi i psihološkim problemima vezanim uz mucanje kao i spoljašnjim znacima ove govorne teškoće.

Postoji nekoliko tretmana koji pokušavaju da poboljšaju fluentnost govora. Neke ćemo navesti ali samo u najkraćim crtama.

Oblikovanje fluentnosti (govorne tečnosti)

Ovo podrazumeva da osoba koja muca nauči tehnike kojima će da promeni i poboljša svoje govorne karakteristike kao što su npr. usporavanje govora, pravljenje pauza i produžavanje govornih glasova. Takođe se usmerava na opuštanje govornog aparata posmatrajući opušteno disanje, glasnice i artikulaciju (usne, vilicu i jezik). Osoba se obično uči da koristi određene tehnike disanja koje ih podstiču da dišu iz dijafragme, da polako povećeva napetost glasnica na početku reči (meki početak), da usporava brzinu govora produžavajući vokale i snižavajući artikulatorni pritisak. U početku ovo proizvodi spor, monoton ali fluentan govor. Zatim se, kad osoba ovlada ovim ciljnim govornim ponašanjima, nastavlja rad na brzini govora i intonaciji, tako da govor počinje da zvuči normalnije. Takav tečniji govor se potom vežba izvan govorne terapije u svakodnevnim situacijama. Ovaj program takođe treba da uključuje psihološki tretman na smanjivanju strahova, anksioznosti i izbegavanja u kome se otvoreno razgovara o mucanju i menjaju se socijalne navike da bi se poboljšao govor.

Jedna studija je pokazala da ovaj tip tretmana dobro deluje na mnoge osobe koje mucaju od kojih je oko 70% njih izrazilo zadovoljavajuću fluentnost 12-24 meseca nakon tretmana.

Terapija modifikacije mucanja

Oblikovanje fluentnosti ima za cilj da učini govor tečnijim a modifikaciona terapija pokušava da modifikuje vaše trenutke zamuckivanja tako da oni budu manje teški. Ova terapija se takođe usmerava na snižavanje vašeg straha od mucanja i pokušava da eliminiše ponašanja izbegavanja povezana sa ovim strahom. Za razliku od terapije oblikovanja fluentnosti, modifikacija mucanja pretpostavlja da odrasle osobe koje mucaju nikada neće moći da govore fluentno, tako da je cilj da se postane efikasan u komunikaciji uprkos mucanju.

Postoji nekoliko faza u modifikacionoj terapiji:

Prva faza se naziva identifikacija. Osoba koja muca i kliničar identifikuju osnovna i sekundarna ponašanja, osećanja i stavove koji karakterišu osobu koja muca.

Druga faza se naziva desenzitizacija i osoba koja muca govori ljudima da muca, pokušava da ignoriše osnovna ponašanja izbegavanja i namerno muca („dobrovoljno mucanje“).

Treća faza je modifikacija. Osoba koja muca uči „lakše mucanje“ zaustavljajući se u trenucima disfluentnosti, praveći pauzu i izgovarajući reč ponovo. Osoba koja muca „izlazi iz“ disfluentnog govora i „ulazi u“ fluentni govor i priprema se za teške reči unapred, koristeći tehniku lakšeg mucanja.

Poslednja faza usmerava se na stabilizaciju, kada osoba koja muca uvežbava svoje nove veštine i menja svoj koncept sebe od toga da je osoba koja muca do toga da je osoba koja govori fluentno većinu vremena ali koja ponekad zamuckuje.

Prihvatanje sopstvenog mucanja

Iako je ovo više prihvatanje od strane osobe koja muca nego plan da se popravi ili izmeni govorna produkcija, ovo deluje kod nekih ljudi. Osoba se ohrabruje da prihvati sebe kao osobu koja muca. Teorija je da što se više osoba trudi da bude kao fluentna osoba, veći stres i anksioznost stavlja na sebe i kao rezultat toga još više muca. Suočavanjem sa mucanjem i prihvatanjem, osoba postaje samopouzdanija, što joj samo po sebi pomaže da govori tečnije.

Uređaji protiv mucanja

Ovi uređaji menjaju auditivni fidbek govorniku. Govornik ili čuje (kroz slušalice) svoj glas delić sekunde kasnije od normalnog (odložen auditorni fidbek), čuje svoj glas drugačije visine (auditorni fidbek sa izmenjenom frekvencijom) ili proizvodi maskirani auditorni fidbek.

Ovi uređaji su pokazali dramatično pozitivne efekte na fluentnost osoba koje mucaju dok nose dati uređaj i pokazalo se da oni dobro funkcionišu kao deo terapije oblikovanja fluentnosti (gore napomenute). Ipak, druga istraživanja su pokazala različite rezultate njihove efikasnosti kao izolovane terapije za disfluentnost i da li oni imaju efekat generalizacije kada osoba koja muca ne nosi uređaj.

Lekovi protiv mucanja

Neki antagonisti dopamina pokazali su da smanjuju mucanje čak i do 50% ali se pokazalo i da izazivaju ozbiljne nuspojave kod nekih osoba koje mucaju.

Živeti sa mucanjem

Nažalost, za mnoge ljude nema dugotrajnog leka i oni moraju da žive sa svojim mucanjem. Osobe koje mucaju treba da budu svesne da ogromna većina populacije razume njihove teškoće i da će strpljivo čekati onda kada oni dožive disfluentnu epizodu. Odrasli koji su zaista zabrinuti po pitanju svoje disfluentnosti mogu istražiti tretmane ali moraju biti svesni da ne postoji garancija za izlečenje. Osobe koje mucaju takođe moraju znati da bilo koji pravi tretman mora biti usmeren na postojeće anksioznosti i psihološke probleme jer u suprotnom mala je verovatnoća da će dugoročno delovati. Bilo koji tip terapije ili program tretmana treba biti izveden jedino od strane iskusnog logopeda.

Grupe podrške za mucanje

Mnoge osobe koje mucaju otkrile su da im priključivanje grupi podrške pomaže. Deljenje sopstvenog iskustva (i pozitivnog i negativnog) sa drugim ljudima će vam pomoći da vidite da i drugi imaju ista osećanja i teškoće. Slušanje iskustava drugih ljudi može vam pomoći da poboljšate sopstvenu perspektivu na svoje probleme a deljenje pozitivnih iskustava daje drugim ljudima u grupi pouzdanje. Neke grupe čak vode logopedi i te grupe zajedno rade na strategijama koje pomažu kod disfluentnosti.

Чланак Tretman brzopletosti i mucanja (disfluentnosti) kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost, netečnost) je govorni poremećaj kod kojeg je tok govora prekinut nevoljnim ponavljanjima i produžavanjima glasova, slogova ili reči i nevoljnim tihim prekidima ili blokadama tokom kojih osoba nije u mogućnosti da proizvede glasove. Mucanje u odraslom dobu je obično nešto što je bilo prisutno kod osobe još od detinjstva ali se može javiti i u odraslom dobu kao posledica povrede ili neurološkog poremećaja.

Kada nefluentnost ostane nerešena do odraslog doba, može uzrokovati da osoba doživljava stid i samosvest i uticati na napredak karijere i formiranje veza. Mnogi odrasli koji mucaju tvrde da je ovaj govorni poremećaj uticao na njihov život terajući ih da izbegavaju mnoge socijalne situacije i snižavajući njihovo pouzdanje.

Postoji nekoliko tipova tretmana pa čak i nekoliko koji tvrde da su “čudotvorni lekovi”. Za neke ljude ti tretmani deluju ali često samo privremeno. Mnogi eksperti u ovom polju veruju da ukoliko se ne pozabavite psihološkim pitanjima nećete moći da temeljno rešite problem i napravite trajne promene.

Šta izaziva zamuckivanje i mucanje kod odraslih?
Skeniranja mozga su pronašla interesantne razlike u moždanoj aktivnosti između osoba koje mucaju i onih koje ne mucaju. Disfluentne osobe pokazuju veću aktivnost u desnoj hemisferi tokom govora. Desna hemisfera je više povezana sa emocijama, tako da može biti da strah od govora izaziva anksioznost koja dovodi o većeg uključivanja desne hemisfere. Ipak, može biti i da leva hemisfera ne funkcioniše adekvatno pa da desna hemisfera pokušava da preuzme taj posao za koji nije prikladna.

Drugi podaci dobijeni skeniranjem mozga pokazuju fiziološke razlike u mozgu sa drugačijim nivoima aktivnosti između određenih moždanih mehanizama kada se upoređuju fluentni i disfluentni govornici. Ipak, to može biti samo način na koji se mozak disfluentnih osoba razvijao tokom vremena zato što je njihov govor bio netečan.
Šta god da je uzrok, većina disfluentnih osoba mora da živi sa svojim mucanjem i anksioznošću i stresom koji osećaju kada komuniciraju sa drugim ljudima. Anksioznost i stres sami po sebi mogu pogoršati mucanje, tako da to postaje u stvari jedan začarani krug.

Pokušajte da stavite sebe u kožu nekoga ko muca. Zamislite da mucate i da ste toga veoma svesni. Stojite u redu u pošti i želite da pošaljete razglednice kući i trebaju vam markice. Dok stojite u redu postajete nervozni jer ne želite da uznemiravate poštanskog službenika i ne želite da zadržavete red iza vas. Vaša nervoza raste i tako počinjete tiho da ponavljate ono što želite da kažete službeniku. Nervoza raste što se više približavate početku reda i vi nastavljate tiho da ponavljate šta želite da kažete. Kada stignete na red toliko ste zategnuti da ne možete da se setite šta ste uvežbavali, vaš govor se zaglavio, borite se da izgovorite ono što ste želeli da kažete. Osećate se još napetije i sramota vas je. Onda službenik pita koliko vam markica treba i vi izbrbljavate “osam”. Samo vam je trebalo pet markica ali znate da vam je nekada teško da izgovorite reči koje počinju na slovo “p”.
Ako je ovo opis kako se neko oseća kada ode u poštu, zamislite kako im je onda kada idu na posao, u kupovinu, u provod i susreću se sa nepoznatim ljudima svaki dan.

Postoji i nekoliko drugih uzroka disfluentnosti:
Neurogeno mucanje – nakon moždanog udara ili povrede glave, mogu se javiti simptomi nalik mucanju. Neurogeno mucanje ispoljava se ponavljanjima, produžavanjima i blokadama.
Psihogeno mucanje – to je retko stanje koje često počinje iznenada nakon nekog događaja koji izaziva ekstremni psihološki stres. Karakteriše ga ponavljanje početnih ili naglašenih slogova.
Spastična disfonija – ona se ispoljava ponovljenim blokadama larinksa i početak je obično u srednjim godinama.
Ovi ostali uzroci netečnosti su relativno retki i često nemaju isti emocionalni uticaj na osobu.
Ukoliko imate brige oko mucanja ili zamuckivanja, posetite kvalifikovanog logopeda radi procene i terapije.

Чланак Mucanje kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.