Procena sluha

Postoji nekoliko različitih tipova testova za procenu stanja sluha. Različiti testovi su usmereni na različite aspekte mehanizma slušanja.

Testovi za ispitivanje sluha mogu se podeliti u dve grupe – skrining i dijagnostički. Kao što nazivi ukazuju, skrining testovi identifikuju da li problem uopšte postoji dok dijagnostički testovi utvrđuju kakav je problem je u pitanju. Merenje auditorne funkcije može se raditi subjektivno (osoba svojim ponašanjem daje odgovore na auditorne stimuluse koje joj daje tester) ili objektivno (tako što tester meri fiziološke odgovore na auditorne stimuluse).

Najuobičajeniji subjektivni test za proveru sluha je tonska audiometrija koja meri vazdušnu i koštanu provodljivost zvuka. Rezultati se upisuju u grafikon i tako dobijeni audiogram je pokazatelj sposobnosti slušanja na svakom uvu ponaosob. Često, uvo bolje radi na prikupljanju nekih frekvencija nego drugih.

Takođe postoje specifični testovi za srednje uvo i testovi za unutrašnje uvo i slušni put. Možda će biti potrebno uraditi nekoliko testova da bi se tačno utvrdio pravi uzrok oštećenja sluha.

Testiranje srednjeg uva

Timpanometrija ili merenje akustičkog refleksa su procedure kojima se meri funkcija srednjeg uva. Timpanometrija meri fidbek od zvukova koji se puštaju u uvo a merenje refleksa je usmereno na pokrete mišića srednjeg uva kao odgovor na zvuk.

Senzori neuralno testiranje

Postoji nekoliko objektivnih merenja za testiranje senzori neuralnog oštećenja sluha:

• BERA meri odgovor duž slušnog puta do moždanog stabla očitavajući mere sa elektroda na glavi
• ASSR Auditory Steady State Response je relativno novi test i često se radi zajedno sa BERA-om. Ovaj test takođe meri odgovor mozga na zvuk
• Evocirane Otoakustičke Emisije su merenje zvučne energije niskog intenziteta koju generiše kohlea kada reaguje na zvuk. Ovo se meri tako što se zvuk pošalje u uvo i stavlja se mikrofon u slušni kanal da se izmeri kohlearni odgovor

Slušni aparati

Nakon konsultacija i procene sluha od strane audiologa, ukoliko proceni da bi bilo od koristi, on vam može predložiti uvođenje nekog oblika slušne amplifikacije.  Audiolog treba da ohrabri osobu, opisujući koristi od slušnih aparata i preporučujući spektar aparata koji je u ponudi. Bilo bi dobro usmeriti se na to šta osoba želi od slušnog pomagala (npr. da čuje razgovore na sastancima na poslu ili da lakše razgovara sa supružnikom itd). Sagledavanje potencijalne koristi od slušnog aparata može osobu ohrabriti da se upusti u njegovo isprobavanje. To takođe može pomoći i da se smanji negativna socijalna percepcija koju neki ljudi imaju po pitanju nošenja slušnog aparata.

Nakon probanja slušnog aparata audiolog treba da obezbedi nekoliko susreta orijentacije. Ti susreti će biti usmereni ne samo na uputstva za održavanje aparata, već i na podešavanje pojačanja, razgovor o načinu korišćenja aparata u različitim okruženjima i strategijama komunikacije.

Finansiranje slušnih aparata

Zdravstveno osiguranje može delimično i potpuno pokriti troškove nabavke slušnih aparata, u zavisnosti od vrste aparata koja vam je potrebna. Kod nekih aparata ćete vi morati da doplaćujete troškove nabavke a kod nekih će biti dovoljan fond koji obezbeđuje zdravstveno ili socijalno osiguranje.

Stigma slušnih aparata

Za neke ljude postoji stigma kada je u pitanju nošenje slušnih aparata a to je verovatno još pogoršano time što su se osobe koje ih nose ismejavale u TV i filmskim komedijama. Ipak, za mnoge ljude, uređaji za slušanje su deo svakodnevnog života. Neki ljudi ne vole da nose slušne aparate zato što su kozmetički ružni. Za njih je svakako dobra vest da su novi digitalni slušni aparati vrlo mali i teško uočljivi i da pristaju tačno u ušni kanal. Neki novi digitalni slušni aparati su takođe napravljeni tako da imaju filter koji odstranjuje pozadinsku buku i pojačava frekvencije na kojima se prostiru govorni zvukovi.

Sistem induktivne petlje

Sistem induktivne petlje može se upotrebljavati u konferencijskim salama, crkvama, salama za sastanke, učionicama itd. U suštini to je kabl koji se postavi oko prostorije ili zgrade i generiše magnetno polje koje slušni aparat registruje. Petlja olakšava slušaocu (putem slušnog aparata) da jasnije čuje događaje u većem, prometnijem okruženju. Petlja takođe eliminiše nešto pozadinske buke koja može biti ometajuća za korisnike slušnih aparata.

Ostala oprema koja se može koristiti kod oštećenja sluha

Postoji oprema koja se može koristiti da osobama sa slušnim oštećenjem pomogne u svakodnevnom životu:

• Zvona sa blinkajućim svetlosnim signalom
• TV pomagala (FM sistem)
• Telefoni sa tekstom
• Blinkajući budilnik
• Vibrirajući budilnik
• Pojačivač telefona

Oštećenje sluha može biti veoma neprijatno i biti nepobitna životna činjenica za mnoge od nas. Ipak, napretkom novih tehnologija možemo smanjiti uticaj ovog oštećenja i još uvek voditi aktivne živote i nastaviti sa svim stvarima u kojima stvarno uživamo.

Kohlearni implanti

Neke odrasle osobe dobijaju kohlearne implante. Ta pomagala ne pojačavaju zvuk već šalju impulse direktno u kohleu i stimulišu slušni nerv koji šalje signal do mozga. Oni su najfunkcionalniji kod odraslih koji su prethodno imali nešto očuvanog sluha a potom ga izgubili. Implanti obično nisu alternativa normalnim slušnim aparatima za nekoga ko ima presbiakuziju. Pacijenti sa kohlearnim implantom najčešće imaju tešku gluvoću i prolaze kroz kompleksnu i skupu operaciju. Za neke osobe oni su napravili ogromnu razliku. Implanti omogućavaju slušaocu da razlikuje mnogo različitih zvukova a posebno su dobri za prihvatanje govornih frekvencija.

Чланак Procena sluha, slušni aparati i druga oprema za slušno oštećene i gluve osobe се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kako slušanje radi?
Slušanje je veoma složen proces. Kada zvuk stigne do uva, započinje složeni lanac događaja koji se moraju dogoditi pre nego što će osoba moći da ga registruje i razume njegovo značenje. Bilo kakav problem koji se javi u okviru tog složenog lanca može izazvati oštećenje sluha ili gluvoću.

Spoljašnje uvo
Na početku, zvuk putuje kroz vazduh i stiže do spoljašnjeg uva (deo koji vidite sa strane glave, takođe nazvan ušna školjka). Potom zvuk putuje kroz ušni hodnik i izazva vibriranje bubne opne.

Srednje uvo
Bubna opna vibrira i šalje vibracije do kohlee preko 3 slušne koščice koje se nalaze u srednjem uvu a nazivaju se čekić, nakovanj i uzengija.

Unutrašnje uvo
Vibracije zatim stižu do puža u unutrašnjem uvu i stvaraju majušne talase kroz tečnost koja se u pužu nalazi. Oni izazivaju pomeranje sloja koji se naziva bazilarna membrana. Pomeranje bazilarne membrane pobuđuje trepljaste ćelije kortijevog organa koje šalju signale u vlakna slušnog nerva.

Centralni auditorni nervni sistem
Nervna vlakna šalju informaciju putem nekoliko procesa do mozga tj. slušne kore u kojoj se informacija obrađuje i obično razume ili prepoznaje. Ceo taj proces traje manje od sekunde. Problem u bilo kojoj tački od spoljašnjeg uha do slušne kore može izazvati oštećenje sluha ili problem sa razumevanjem informacije nakon obrade (poremećaj slušne obrade).

Šta to kreće naopako sa sluhom kod odraslih?
Gubitak sluha će se u jednom trenutku verovatno desiti mnogima od nas. Neke studije pokazuju da polovina populacije preko 50 godina iskusi neku vrstu gubitka sluha. Druga istraživanja pokazuju da preko 300 ljudi u svakih 1000 pati od neke vrste oštećenja sluha. Ovaj tip gubitka sluha je najčešće presbiakuzija. Ona je uzrokovana gubitkom malih trepljastih ćelija u kohlei i deo je procesa starenja ali može biti izazvana dugotrajnim izlaganjem buci ili na poslu ili u slobodno vreme. Oštećenje sluha može biti izazvano i drugim stvarima kao što su povreda glave, bolest ili čak određeni lekovi koji mogu biti toksični za slušni sistam.

Oštećenje sluha može se javiti i usled problema u srednjem i spoljnjem uvu. Može biti izazvano infekcijama, nagomilavanjem sekreta u srednjem uvu, nagomilavanjem ušne masti u spoljašnjem uvu ili otosklerozom (kalcifikacijama oko slušnih koščica u srednjem uvu koje ograničavaju njihovu pokretljivost).

Tinitus
Tinitus je takođe nešto što prati oštećenje sluha u kasnijem životu. To je konstantno ili povremeno pištanje, zujanje, šuštanje, zviždanje tj. pojava zvuka koji nema izvor, u jednom ili oba uva. Ovaj zvuk može biti veoma ometajući i neprijatan, posebno kada pokušavamo da zaspimo. Postoji nekoliko različitih uređaja koji proizvode umirujuću pozadinsku buku i mogu pomoći osobama koje imaju tinitus sa spavanjem ili kada pokušavaju da se koncentrišu u veoma tihom okruženju. Neke osobe su otkrile da komplementarne terapije, kao što je akupunktura, mogu pomoći. Uvek je najbolje da se pre nego što isprobate neku terapiju ili tretman posavetujete sa svojim doktorom.

Znakovi oštećenja sluha
Postoje mnogi znaci da možda imate oštećenje sluha. To je verovatno slučaj ukoliko odgovarate sa Da na neka od ovih pitanja:

• Da li se drugi ljudi žale da previše glasno puštate TV ili radio?
• Da li vam je teško da čujete ljude ako ima pozadinske buke ili ste u bučnom okruženju?
• Da li tražite od ljudi da ponavljaju šta su rekli?
• Da li vam drugi ljudi često zvuče kao da mrmljaju?
• Da li izbegavate socijalne situacije i osećate stres kada komunicirate sa grupom ljudi?

Kako tražiti pomoć kod oštećenja sluha
Ukoliko mislite da možda imate problema sa sluhom, idite kod doktora i tražite uput za relevantnog specijalistu, verovatno audiologa. Audiolog će proceniti vaš sluh i sprovesti temeljnu audiološku procenu. On bi trebalo da utvrdi da li postoje neki problemi sa vašim ušima i stepen oštećenja sluha. ukoliko postoje teškoće, audiolog će vas obavestiti o mogućnostima koje su vam na raspolaganju kao što su neki vidovi amplifikacije. Lokalne grupe podrške i organizacije osoba sa oštećenjem sluha pružiće vam informacije i o uslugama koje vam takođe stoje na raspolaganju.

Saveti koji mogu pomoći sa komunikacijom
Postoji mnogo stvari koje mi i oni oko nas možemo uraditi da život učinimo lakšim onda kada dođe do oštećenja sluha:

• Objasnite onima oko vas da imate teškoća sa slušanjem. To će omogućiti drugima da kompenzuju i razumeju vaše teškoće.
• Izbegavajte diskusije kada ste u okruženju sa dosta sredinske ili pozadinske buke kod kuće (npr. radio ili tv upaljen)
• Gledajte u osobu kada sa njom razgovarate, često će vam izraz lica i pokret usana dati dosta dodatnih signala da razumete određene reči.
• Ukoliko govorite nekome ko ima oštećenje sluha govorite izražajno (ali bez preterivanja) i koristite ruke za gestikulaciju i dodavanje znakova slušno oštećenoj osobi
• Čuvajte svoj slušni aparat. To je vredan komad opreme koji zahteva brigu i održavanje.
• Kada tek počnete da koristite slušni aparat, možda će vam se to činiti kao čudan osećaj i trebaće vam vremena da se na njega naviknete. Istrajte u nošenju aparata zato što ćete se navići na njega i tek onda uvideti njegovu korist.
• Istražite lokalne grupe podrške da se raspitate o oštećenju sluha i vrstama usluga podrške koje su vam dostupne.
• Istražite koje su druge vrste opreme dostupne za pomoć kod slušnog oštećenja kao što su: vibrirajući budilnik, pojačano zvono na vratima, usluge za pomoć pri telefoniranju itd.

Чланак Oštećenje sluha kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.