Mnoge teškoće koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu koje će vam olakšati komunikaciju  i svakonevne aktivnosti:

Koristite dnevnik, kalendar i spiskove.  Steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.

Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik za sastanak itd.

Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd. Oni od nas koji su bliski rod ili prijatelj osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti svesni svojih veština komunikacije i prilagoiti ih u skladu sa potrebama:

• Govorite licem okrenuti slušaocu – dobra komunikacija je obično olakšana okretanjem prema slušaocu i bivanjem na istom nivou očiju sa njim.
• Ugasite TV ili radio i zatvorite prozor ako je napolju bučno
• Postarajte se da soba bude dobro osvetljena
• Nemojte govoriti previše brzo ali ni previše sporo
• Ukoliko dajete dugačko uputstvo, podelite ga na manje delove rezimirajući na kraju
• Budite strpljivi i dajte osobi dosta vremena da odgovori
• Pokušajte da prepoznate kada je osoba umorna i ne želi da govori

Чланак Prilagođavanje neurološkom oboljenju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.

Govorne teškoće

Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži savet po pitanju asistivne komunikacije da biste olakšali teškoće sa govorom koje se javljaju usled dizartrije i disfonije.

Jezičke teškoće

Afaziju i jezičke teškoće je često teže prihvatiti i primeniti efikasne strategije. Za neke osobe razumevanje jezika i iskazivanje potreba može ostati trajan problem. Kod onih sa demencijom teškoće će biti progresivne. Kada osoba ima ovako ozbiljne teškoće važno je usmeriti se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstava kojima se pomaže razumevanje i izražavanje. Takođe, to znači da ljudi iz okruženja osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu proizaći iz neuroloških problema. Ovi problemi se mogu javiti zbog teškoća sa jezikom ili zbog fizičkih problema koji otežavaju čitanje i pisanje zbog snižene motorne kontrole ili teškoća sa vidom. Upotreba asistivnih uređaja, softvera i nekih jednostavnih strategija može olakšati i produžiti sposobnost da efikasno čitamo i pišemo.

Kognitivno funkcionisanje

Teškoće sa pamćenjem, planiranjem i pažnjom mogu biti simptomi progresivnog neurološkog oboljenja. Postoji mnogo jednostavnih strategija koje mogu biti primenjene da bi se svakodnevni zadaci učinili lakšim za izvođenje.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.

• koristite dnevnik, kalendar i spiskove i steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite.
• Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.
• Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd.
• Odvojte vreme svaki dan za planiranje
• Koristite tajmere i diktafone kao podsetnike
• Koristite čekliste korak po korak
• Nemojte da pokušavate nešto da uradite ili raspravljate o važnim pitanjima kada se osećate umorno
• Napravite kućno okruženje bez ometajućih faktora i buke

Чланак Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijete dijagnozu progresivnog neurološkog oboljenja važno je da znate koje usluge i profesionalnu pomoć imate na raspolaganju. Vaš doktor ili lokalna grupa porške bi trebalo a vas obaveste o uslugama koje će vam biti potrebne.

Govorno jezička terapija bi trebalo da se usmeri na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, plan komunikacije, asistivnu komunikaciju, kognitivne veštine, veštine pamćenja, socijalne veštine i čitanje i pisanje.

Okupaciona terapija će se usmeriti na neke veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom zbog mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.

Fizioterapeut može biti uključen zbog vaših problema sa mišićima, ravnotežom, hodom ili načinom kretanja.

Uporedo sa posetama doktoru trebalo bi da vas poseti medicinska sestra, da proceni vaše zdravlje i potrebe.

Psiholog može biti potreban, da poradi sa vama i vašom porodicom na pitanjima vezanim za depresiju i tugovanje.

Dijetetičar može biti uključen da vam pomogne oko ishrane i hranjenja.

Mogu postojati i drugi lekari ili specijalisti koji će vas pregledati vezano za vaše individualne teškoće.

Grupe podrške su često neprocenjiv izvor saveta, podrške i informacija vezanih za vaše stanje.

Чланак Uključivanje profesionalaca nakon dobijanja dijagnoze progresivnog neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Progresivna oboljenja i poremećaji mozga mogu imati ogroman uticaj na veštine komunikacije. Navešćemo nekoliko njih:

Tumor mozga

Teško je identifikovati efekte na komunikaciju nakon dijagnoze tumora mozga. Simptomi će zavisiti od mesta, lokacije i progresije tumora. Neke osobe neće imati vidljive teškoće u komunikaciji dok će druge imati ozbiljne poremećaje. Ukoliko tražite informacije da olakšate komunikaciju nakon tumora, možete početi čitajući odeljak Totalne komunikacije.

Demencija

Demencija se ispoljava postepenim gubitkom intelektualnih funkcija. Ona može biti izazvana brojnim faktorima ali često uzrok nije poznat. Individualna prognoza će varirati ali će demencija neizbežno imati ogroman uticaj na kognitivno i komunikativno funkcionisanje osobe. Često osnove gramatike ostaju netaknute ali verbalizacije mogu biti konfuzne ili van konteksta i, kako bolest napreduje, razumevanje slabi. Postoji nekoliko tipova demencije:

Alchajmerova bolest

Alchajmer je jedan o najuobičajenijih oblika demencije i njen tok je dug (često oko 10 godina). Ova bolest se uglavnom javlja kod ljudi iznad 60 godina. Patologija Alchajmerove bolesti je često u cerebralnom korteksu. Ova bolest se obično dijagnostikuje kada su dve ili više funkcija oslabljene npr. kognicija i jezik. Dijagnoza se takođe može postaviti putem eliminacije drugih poremećaja.

Rani simptomi ispoljavaju se teškoćama u pamćenju i orijentaciji i mogu uključivati teškoće sa egzekutivnim funkcijama a samim tim sposobnošću da se planira i izvede zadatak. Kako bolest počinje da napreduje javljaju se teškoće sa jezikom, vizuospacijalnim veštinama i računanjem. Kasniji simptomi počinju da uključuju fizičke teškoće kao što je rigidnost, apraksija ekstremiteta a i ishrana postaje problem. Neke osobe sa Alchajmerom postaju emocionalne ili naročito depresivne. Stara sećanja su često nepovređena ali im je teško da nauče nove informacije i da se prisete stvari nakon odlaganja.

Uticaj na komunikaciju

Alchajmerova bolest je često povezana sa govornom apraksijom. Pronalaženje reči postaje otežano i javlja se dizartrija, najčešće hipokinetička dizartrija. Neki pacijenti sa ovom demencijom u kasnijim fazama postaju nemi ili ne responsivni. Ekspresivne jezičke veštine mogu biti netaknute ali njihove verbalizacije mogu biti konfuzne ili van konteksta a kako bolest napreduje njihovo razumevanje postaje slabije.

Multiinfarktna demencija (MID)

MID je posledica oštećenja različitih delova velokog mozga zbog nedostatka snabdevanja krvlju u tim oblastima. Neki o ovome misle kao o “mini moždanim udarima” koji izazivaju oštećenja u različitim oblastima mozga. Razvoj ovog tipa demencije je često nekonzistentno postepen ali ima stadijume nalik koracima sa značajnim opadanjem, praćene periodima stabilnosti. Jedan od glavnih simptoma MID su teškoće sa kognitivnim veštinama a vrsta teškoća zavisi od oblasti mozga koja je pogođena. Egzekutivne funkcije su pogođene a samim tim sposobnost planiranja i izvođenja zadataka, pažnja, prosuđivanje i teškoće sa pamćenjem. Simptomi takođe pokazuju neki oblik fizičkog poremećaja uključujući teškoće sa kretanjem. Može doći do intelektualnog opadanja a i teškoće sa gutanjem su takođe bile evidentirane kod ovog tipa demencije.

Uticaj na komunikaciju

Specifični simptomi povezani sa MID koji pogađaju govor i jezik su afazija i dizartrija, najčešće spastična dizartrija.

Pikova bolest (fronto-temporalna demencija)

Patologija ovog tipa demencije je degeneracija frontalnih režnjeva. Tok Pikove bolesti je postepen sa stabilnim opadanje funkcija. Glavni simptomi Pikove bolesti su promene u ponašanju, ličnosti i kogniciji. To najčešće izaziva teškoće u socijalnim veštinama i profesionalnom funkcionisanju. Jezičke promene su takođe rani simptom ovog tipa demencije. Pacijenti sa Pikovom bolešću postaju povučeni, pokazuju nedostatak emocija, imaju nesposobnost da promene poznate rutine i zapostavljaju svoju ličnu higijenu. Pacijent često nije svestan da ima problem i zato odbija da prihvati pomoć.

Uticaj na komunikaciju

Specifične jezičke teškoće osoba sa Pikovom demencijom su ekspresivne teškoće, naročito perseveracija, ozbiljne teškoće imenovanja i pronalaženja reči. Afazija je uobičajena kod Pikove bolesti. Najčešća dizartrija povezana sa ovom bolešću je hipokinetička dizartrija.

Levi Bodi demencija

Ovo oboljenje pogađa neurone koji se nalaze u kori i moždanom stablu mozga. Vreme javljanja ove bolesti je od 50 godina pa naviše. Ispoljavaju se teškoće sa pamćenjem, pažnjom, budnošću, halucinacijama, vizuoprostorne teškoće i periodi konfuznosti. Jedan od glavnih simptoma je kognitivni deficit koji izaziva teškoće sa profesionalnim funkcionisanjem i socijalnim veštinama. Te veštine se progresivno pogoršavaju kako se demencija razvija. Fizički simptomi koji podsećaju na Parkinsonovu bolest mogu se videti kod većine pacijenata sa Levi bodi demencijom u nekoj fazi toka bolesti.

Uticaj na komunikaciju

Hipokinetička dizartrija je najčešći tip povezan sa ovim oboljenjem.

Strategije kojima se poboljšava komunikacija nakon dobijanja dijagnoze demencije

Obim i tip komunikacijskog poremećaja može varirati od osobe do osobe. Pamćenje i veštine planiranja izgleda da su zajednički deficit tako da upotreba podsetnika, kalendara, dnevnika i spiskova mogu pomoći u svakodnevnom životu u ranim fazama razvoja demencije. Upotreba fotografija i slika može biti još jedan način da pomognete osobi da zapamti i ostane u kontekstu kada razgovarate sa njom. Logopedi takođe mogu raditi na strategijama pronalaženja reči i socijalnim veštinama. Neke konvencionalne tehnike govorne terapije, kao što su one za olakšavanje dizartrije, možda neće uvek biti efikasne u kasnijim fazama bolesti zato što osoba neće razumeti zašto je uopšte na terapiji.

Parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je uzrokovana gubitkom nervnih ćelija centralnog nervnog sistema. To je progresivno trajno oboljenje čija se učestalost povećala paralelno sa produžavanjem životnog veka osoba sa ovom dijagnozom. Noviji tretmani sada omogućavaju da neke osobe žive do 20 godina nakon dobijanja dijagnoze. Pacijenti ispoljavaju simptome nakon 50-te godine a progresija nakon toga može biti veoma varijabilna zavisno od pojedinca.

Neki simptomi ukljčuju:

• Tremor
• Rigidnost
• Akateziju – nevoljne pokrete koji mogu biti neprekidni
• Akineziju – nesposobnost spontanog pomeranja mišića
• Bradikineziju – usporenost repetitivnih pokreta
• Poremećenu lokomociju – hod može biti loše koordinisan. Neke osobe imaju teškoće da započnu hod a potom da se zaustave.
• Poremećen govor
• Teškoće sa gutanjem

Uticaj na komunikaciju

Govor je pogođen u većini slučajeva Parkinsonove bolesti. Dizartrija je uobičajena i može biti posledica kombinacije problema sa disanjem, fonacijom, rezonancijom, prozodijom i artikulacijom. Svi ovi faktori vode do smanjenja razumljivosti. Disfonija se može javiti i tada glas postaje slab, tih , promukao i grub i/ili zadihan. Rečenice se teško dovršavaju a artikulacija suglasnika može biti naročito poremećena zbog promena i u načinu i u mestu artikulacije. Govor može biti monoton i neke osobe sa Parkinsonovom bolešću iskuse palilaliju, kada reči prate jedna drugu u velikoj brzini a neke fraze se mogu kontinuirano ponavljati. Neki iskuse teškoće sa rezonancijom zbog rigidnog mekog nepca i nemogućnosti da zatvore nazofarinks što dovodi do nazalnosti u govoru.

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze Parkinsonove bolesti

Postoji dosta načina da se olakša komunikacija nakon dobijanja dijagnoze Parkinsonove bolesti. Najočiglednije teškoće su one u govornom izražavanju. Postoje brojne vežbe i kompenzatorne strategije koje se mogu koristiti da bi se poboljšala razumljivost govora kada dođe do dizartrije. Usmeravanje na kontrolu disanja će pomoći poboljšanju glasnoće i dužine rečenice. Takođe se može razmotriti upotreba jednostavnih ili hi-tech asistivnih uređaja za komunikaciju kao što su azbučne table ili elektronski uređaju koji proizvode govor. Logoped vam može pomoći da razvijete program komunikacije kao i da razmotrite opcije za asistivnu komunikaciju.

Hantingtonova bolest

Hantingtonova bolest je redak progresivni genetski poremećaj. Ova bolest izaziva gubitak ćelija bazalnih ganglija i kore mozga izazivajući horeu (iznenadne, grčevite pokrete), demenciju i promene u ponašanju. Bolest je degenerativna i pun tok bolesti može trajati do 15 godina. Uzrast na kojem simptomi počinju da se javljaju je obično između 30-te i 50-te godine.

Simptomi obično imaju specifičan tok iako je prelazak iz faze u fazu teško predvideti ili odrediti. Stadijum horee sastoji se od iznenadnih besciljnih pokreta koji obično počinju u vidu vrpoljenja ili nemira ali se uskoro pretvaraju u nevoljne pokrete udova, trupa i glave. To počinje da utiče na dnevne aktivnosti kao što su hodanje, pričanje i gutanje. U kasnijim fazama bolesti i voljni i nevoljni pokreti nestaju.

Uticaj na komunikaciju

Govor i disanje mogu biti dosta teški osobama sa Hantingtonovom bolešću. Usled teškoća koordinacije voljnih pokreta artikulacija glasova postaje neprecizna. Neke osobe iskuse hipernazalnost, teškoće u kontroli brzine, glasnoće i visine govora. Afazija i perseveracija se mogu videti kako bolest napreduje a i dizartrija je uobičajen govorni simptom, posebno hiperkinetička dizartrija.

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze Hantingtonove bolesti

Hantingtonova bolest može se ispoljiti brojnim komunikacijskim i kognitivnim teškoćama. Uvek postoje načini da se poboljšaju veštine komunikacije ali će to postajati sve teže kako bolest napreduje zbog teške prirode bolesti. Kada je dijagnoza postavljena, dobro bi bilo planirati unapred i kod kuće aktivirati strategije koje će pomoći planiranju i pamćenju i tražiti načine da se olakša komunikacija kada govor postane težak. Logoped vam može pomoći da razvije program komunikacije kao i da sa vama razmotri različite opcije za komunikaciju.

Multipla skleroza

MS je stečeno i onesposobljavajuće oboljenje centralnog nervnog sistema. Prvi simptomi se često javljaju između 20-te i 40-te godine. Iako se bolest može ispoljiti ozbiljnim simptomima, to kod mnogih osoba sa multiplom sklerozom nije slučaj pa oni nastavljaju da žive ispunjen život. Oboljenje se javlja zbog demijelinizacije, što znači gubitka mijelinskog omotača duž aksona nervnih ćelija. To utiče na efikasnost signala koji se kreću duž tih aksona noseći informaciju iz jednog dela tela u drugi. Postoji nekoliko mogućih uzroka multiple skleroze uključujući genetske uzroke, infekcije i neke moguće sredinske faktore.

Rani simptomi MS su često blagi i neprimetni. Uobičajeni simptomi uključuju zamućivanje vida ili bol u oku, slabost i ataksiju. Ti simptomi mogu biti pogoršani umorom ili stresom. Tok bolesti je drugačiji za svakoga. Neki ljudi se oporave od “napada” multiple skleroze i imaju periode remisije koji mogu trajati nedeljama, mesecima i ponekad godinama. MS ne mora obavezno rezultirati nekim teškim poremećajem ali se oštećenja češće javljaju u kasnijim fazama nakon većeg broja egzecerbacija. U otprilike 20% pacijenata MS ipak ima progresivan tok koji izaziva ozbiljnije dugotrajnije posledice. Većina pacijenata sa multiplom sklerozom može da nastavi svoju profesionalnu karijeru i ostale dnevne aktivnosti, međutim neka pogoršanja izazivaju trajne nesposobnosti. Nakon nekih perioda pogoršanja fizioterapija može biti blagotvorna.

Uticaj na komunikaciju

Oko 50% pacijenata sa MS ima teškoće sa govorom i dizartrija je uobičajena. Zbog prostrane oblasti oštećenih delova centralnog nervnog sistena, bilo koji tip dizartrije je moguć. Kod nekih pacijenata takođe su prisutni problemi sa prozodijom, fonacijom i artikulacijom. Karakteristike govornih teškoća uključuju grub ili zadihan glas, teškoće sa kontrolom visine, brzine i jačine glasa. Oko 50% ljudi sa MS ima teškoće sa artikulacijom a 25% ima neki oblik hipernazalnosti.

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze Multiple skleroze

Dizartrija i disfonija su uobičajene teškoće koje se javljaju nakon progresije MS. Postoji nekoliko strategija kojima se olakšavaju ove komunikacijske teškoće. Usmeravanje na disanje da se poboljša glasnoća i dužina rečenice mogu pomoći. Vežbe govornih mišića ili relaksacija takođe mogu biti korisne da se poboljša dizartričan govor. Upotreba jednostavnih ili hi-tech uređaja za asistivnu komunikaciju kao što su azbučne table, E-Tran okvir ili elektronski uređaj sa govornim autputom. Logoped vam može pomoći da razvije program komunikacije kao i da sa vama razmotri različite opcije za komunikaciju.

Bolest motornih neurona (Amiotrofična lateralna skleroza)

Uzrok bolesti motornih neurona je gubitak motornih neurona mozga i centralnog nervnog sistema. Nakon dijagnoze osobe obično žive 2 do 5 godina, iako postoje slučajevi da su neke osobe živele znatno duže.

Simptomi se razvijaju u skladu sa tim koji motorni neuron je prvi pogođen. Uobičajeni simptomi uključuju mišićnu slabost i gubitak i umor. Pogođenost gornjih motornih neurona izaziva simptome motorne slabosti ili paralize i povišenog tonusa. Pogođenost donjih motornih neurona izaziva slabost ili gubitak mišića i sniženje tonusa koji vodi do flacidnosti. Pacijenti sa ovim oboljenjem ćesto iskuse teškoće sa disanjem i gutanjem. Senzorne veštine i kognitivne sposobnosti nisu pogođene ovom bolešću tako da kognitivne funkcije i čula ostaju netaknuti.

Uticaj na komunikaciju

Bolest motornih neurona može izazvati teškoće sa mnogim mišićima glave i lica koji se koriste za govornu produkciju, uključujući jezik, usne, ždrelo, vilicu i larinks. To dovodi do toga da artikulacija postaje teška i govor na kraju postaje nerazumljiv. Posebno usne i jezik postaju slabi utičući na usnene, velarne i zubne glasove. Meko nepce takođe može biti slabo pa govor može postati nazalan. Disfonija je česta, pogoršana problemima disanja. Teškoće fonacije mogu uzrokovati da glas bude slab, promukao, zategnut, zadihan i/ili monoton. Dizartrija će se verovatno javiti dovodeći do toga da govor postaje nejasan. Spastične i/ili flacidne dizartrije su uobičajene zbog oštećenja gornjih i donjih motornih neurona. Govor često postaje nerazumljiv i moraju se uvesti alternativni uređaji za komunikaciju što može smanjiti ozlojađenost zbog nesposobnosti komunikacije sa voljenima i starateljima.

Strategije za poboljšanje komunikacije nakon dijagnoze bolesti motornih neurona

Zbog brze prirode bolesti važno je planirati unapred alternativne forme komunikacije. Pristupom asistivnoj tehnologiji i AAC uređajima mnoge osobe sa ovom bolešću mogu nastaviti da komuniciraju sa voljenim osobama dugo nakon što su izgubili sposobnost govora. Kognitivne veštine uopšteno ostaju nepovređene tokom trajanja bolesti, tako da je osoba još uvek sposobna da razume i izrazi svoje misli. Njima je samo potrebno sradstvo putem kojeg će to da urade. Upotrebom specijalnih prekidača, skeniranja, skeniranja okom i uređaja za proizvodnju glasa osoba može nastaviti da iskazuje svoje misli i potrebe.

Epilepsija

Epileptični napadi mogu imati više oblika i mogu biti jako blagi ili česti i ozbiljni. Ozbiljni napadi tokom dugog vremenskog perioda mogu ostaviti dugotrajne posledice na kognitivne i komunikacijske veštine. Teško je predvideti dugoročne posledice epilepsije na komunikaciju ali ukoliko osećate da vaše kognitivne veštine, pamćenje i/ili komunikacija mogu biti oslabljene usled epilepsije potražite na našem sajtu informacije i strategije vezane za teškoće u tim oblastima.

Usmeravanje na komunikaciju

Postoji mnogo tipova progresivnih i degenerativnih oboljenja koji imaju uticaja na komunikaciju. Teškoće mogu biti:

• Vezane za govor – dizartrija, disfonija, teškoće sa artikulacijom ili gubitak govora
• Vezane za kogniciju – teškoće sa pamćenjem, pažnjom, planiranjem
• Vezane za jezik – deterioracija ekspresivnih jezičkih veština ili razumevanja

Nažalost, za većinu ovih oboljenja ne postoji lek ali postoje načini da ili odložimo napredovanje teškoća u komunikaciji ili pronađemo kompenzatorne strategije kojima bismo omogućili osobi da komunicira i izvuče najbolji kvalitet života

Чланак Progresivna neurološka oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće sa govorom, jezikom i socijalnim veštinama nakon neurološkog oboljenja.

Dizartrija
Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše produkciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje obzirom da pluća pružaju energiju za govor.
Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.
Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišića, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija
Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.
Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Afazija
Afazija i jezičke teškoće su često simptom degenerativne bolesti. Kod nekih osoba razumevanje jezika i izražavanje potreba može ostati trajan problem. Kod ljudi sa ovako ozbiljnim teškoćama važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To znači da iskoristimo svako moguće sredstvo koje može da pomogne izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od dela mozga koji je oštećen i one se ispoljavaju različitim simptomima. Neka neurološka oboljenja mogu ostaviti jezičke sposobnosti nedirnutim ali obično je prisutna deterioracija u razumevanju, pronalaženju reči, veštinama pismenosti i/ili izražavanju.

Socijalne veštine
Teškoće u socijalnim veštinama mogu se ispoljiti nakon progresije nekih neuroloških oboljenja. Može se dogoditi da osobe izgube funkcije kojima se regulišu mišljenje i ponašanje. Teškoće sa samoregulacijom mogu dovesti do impulsivnog ponašanja ili verbalizacija i mogu se ispoljiti na nekoliko načina:

• Davanje neprikladnih primedbi ili izjava
• Grubost u obraćanju drugima
• Dominiranje konverzacijom
• Stalno pričanje o nekoj temi
• Nemogućnost držanja teme razgovora

Prikladno kvalifikovan logoped može pomoći osobi da postane svesnija ovih pitanja u ranim fazama bolesti ali na kraju, ukoliko je gubitak socijalnih veština deo obrasca bolesti, gore navedeni problemi postaju uočljiviji.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem
Opadanje veština pismenosti takođe može biti simptom neurološkog oboljenja. Postoji nekoliko opcija podrške koje treba razmotriti u ovom slučaju.

• Audio knjige – da vam vrate bar deo užitka čitanja
• Mašine za okretanje stranica – ukoliko možete da čitate, ali ne možete fizički da baratate knjigom
• Softver koji se aktivira glasom – koji vam omogućava da pišete tekst govorom
• Asistivni uređaji koji vam omogućavaju pristup čitanju i pisanju uz pomoć skeniranja, usmeravanja pogleda ili specijalnih prekidača

Takođe postoje neke jednostavne strategije koje možete koristiti ukoliko vaše teškoće nisu previše ozbiljne. Na primer, ukoliko imate teškoće da zapamtite ono što ste upravo pročitali, napišite zabelešku ili ključne reči olovkom na margini ili sumirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i onda ih preslušajte sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoće sa održavanjem reda pri čitanju samo stavite lenjir ispod linije u tekstu koju čitate. Ako imate teškoće sa pisanjem, dajte nekome da proveri da li je vaš rad tačno napisan i da li ima smisla.

Teškoće sa pamćenjem, pažnjom i planiranjem
Teškoće sa pamćenjem su uobičajen problem koji prati početak nekih neuroloških oboljenja. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti na nekom ili svim ovim nivoima.

• Osoba može imati teškoće da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju, a da potom ne može da joj pristupi.

Ponekad dugoročno pamćenje ostane netaknuto (često kod nekih oblika demencije) ali postoji problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje prave reči i teškoće sa nalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem. Ima mnogo strategija koje možete primeniti da bi se pomglo sa pamćenjem i važno je početi sa njihovom primenom odmah nakon dobijanja dijagnoze.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.
• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Egzekutivne funkcije
Egzekutivne funkcije odnose se na one veštine i sposobnosti koje nam omogućavaju da uradimo ciljane aktivnosti. Postoji nekoliko koraka u završavanju zadatka:

• Planiranje- poznavanje i/ili planiranje koraka neke aktivnosti
• Inicijacija – započinjanje aktivnosti
• Rađenje zadatka – sprovođenje plana uz istovremeno praćenje sopstvene aktivnosti i samoregulaciju
• Procenjivanje – posmatranje rezultata našeg rada
• Menjanje i popravljanje – traženje načina da se zadatak lakše uradi sledeći put i izbegavanje pravljenja bilo kakvih grešaka.

Mi koristimo egzekutivne funkcije za razne vrste svakodnevnih zadataka, kao što su kuvanje, pranje veša, kupovina. Da bismo uradili zadatak mi prvo moramo započeti svaki korak, organizovati i istrajati u njegovom izvođenju a dok se sve to dešava moramo da pratimo i prilagođavamo radnje koje izvodimo po potrebi. Većina nas može obaviti ove stvari bez puno razmišljanja i planiranja. Neurološko oboljenje može uticati na našu sposobnost da izvodimo zadatke efikasno. Ukoliko do toga dođe možemo primeniti strategije i sisteme koji će nam pomoći sa našim teškoćama u egzekutivnom funkcionisanju.

• Dnevni planeri i organizatori
• Informacioni centar u kući – oglasna tabla, kalendari itd.
• Svaki dan odvojiti vreme za planiranje
• Korišćenje tajmera i diktafona za podsećanje
• Upotreba čeklista korak po korak

Pažnja
Svi smo opremljeni veoma složenim i dinamičnim sistemom pažnje. Ove veštine nam omogućavaju da idemo kroz život obraćajući pažnju na stvari koje su važne i blokirajući stimuluse koji nisu važni. Naše veštine pažnje dozvoljavaju nam da radimo više od jedne stvari istovremeno ili da se prebacujemo između dve različite aktivnosti. Nakon razvoja neurološkog oboljenja ove veštine su često kompromitovane. Veštine pažnje su važne zato što su nam one neophodne da bismo izveli svakodnevne zadatke i da bismo efikasno komunicirali.

Postoje različiti tipovi veština pažnje:

• Održavanje pažnje – ova veština je neophodna da bi se pažnja održala tokom vremenskog perioda neophodnog da bi se završio zadatak.
• Selektivna pažnja – ova veština nam omogućava da obraćamo pažnju na nešto a da nas pri tom pozadinska buka ili pokreti ne ometaju lako.
• Prebacivanje pažnje – ova veština nam omogućava da se selimo između dve aktivnosti a ne samo da se fokusiramo na jednu i zaboravimo na drugu.
• Deljenje pažnje – ova veština nam omogućava da podelimo pažnju između dva zadatka npr. vožnje i pričanja u isto vreme.

Teškoće sa pažnjom imaju uticaj na komunikaciju i svakodnevne aktivnosti kao što su vožnja ili kuvanje. Osobe sa problemima pažnje mogu se dovesti u opasnost ukoliko se upuste u aktivnost kao što je vožnja, posebno ukoliko takođe pate i od zamora. Pažnja takođe utiče na veštine komunikacije zato što osobe sa neurološkim oboljenjem mogu imati teškoća u paženju tokom konverzacija i obrade informacija.
Postoji dosta strategija koje možete koristiti da olakšate pažnju i koncentraciju kao što su praćenje zamora, pokušavanje da ne radimo više stvari od jednom i eliminisanje ometajućih faktora tokom razgovora sa nekim.

Чланак Neurološka oboljenja i sa njima povezane teškoće u kogniciji i komunikaciji се појављује прво на Logopedilište Beograd.