Slušni aparati

Slušni aparati ne zamenjuju vaš sluh ali pojačavaju zvuk. Novi, digitalni slušni aparati mogu se podešavati prema specifičnom oštećenju sluha svakog pojedinca. Neki novi digitalni slušni aparati su dizajnirani tako da uklanjaju distorziju, snižavaju fidbek, komprimuju frekvencije, filtriraju pozadinsku buku a pojačavaju govorne zvukove. Oni takođe mogu automatski kontrolisati glasnoću za vas. To su veliki koraci u razvoju slušnih pomagala zato što su u prošlosti slušni aparati pojačavali sve, uključujući i pozadinske zvukove. Ipak, novi slušni aparati dosta su skupi.

I deca i odrasli mogu nositi slušne aparate. Uz pomoć ranog otkrivanja oštećenja sluha, već se bebama mogu podesiti aparati da bi se omogućilo da ne propuste ključne aspekte razvoja govora i jezika.

Nakon procene sluha, ukoliko postoji oštećenje, osobi će biti potrebno slušno pomagalo. Iako mnoga deca još uvek moraju da koriste veće konvencionalne slušne aparate, noviji digitalni aparati su jako mali i gotovo neprimetni, jer pristaju tačno u uvo. Slušni aparati su prikladni za osobe sa blagim i srednje teškim oštećenjem sluha. Ovaj vid pomagala može pomoći i osobama sa teškim oštećenjem, ali u manjem obimu. Kod onih koji imaju oštećenje na oba uva poželjno je da se nose aparati u svakom uvu ne samo da bi se poboljšala sposobnost slušanja već i da bi se izbegla slušna deprivacija uva bez pomagala.

Slušni aparati pomažu mnogoj deci da reaguju na svoje okruženje. Takođe postoje i pomoćni radio sistemi (FM sistemi) koji dobro funkcionišu u učionici, gde učitelj nosi mikrofon sa odašiljačem a dete sa oštećenjem sluha prijemnik. Signal se prenosi putem FM radio transmisije direktno od učiteljevog mikrofona u prijemnik u detetovom slušnom aparatu. Prednost ovog sistema je u tome što isključuje mnogo pozadinske buke koja je uvek prisutna u učionici.

Kohlearni implanti

Osobe sa teškim i dubokim oštećenjem sluha možda neće imati koristi od slušnih aparata, ali zato mogu da poboljšaju svoje slušanje sa kohlearnim implantom. Iako implant ne zamenjuje normalan sluh on pruža slušaocu dobar prikaz zvukova iz okruženja i posebno je dobar za razlikovanje govornih glasova i govornog jezika. Normalni slušni aparati pojačavaju zvuk, a implanti pokušavaju da premoste oštećene delove slušnog mehanizma i vode zvukove direktno u slušni nerv. Implanti zahtevaju hiruršku intervenciju kojom se implantira elektroda u kohleu.

Nakon postavljanja dijagnoze slušnog oštećenja kandidati i njihovi roditelji moraju da prođu kroz proces procene da bi se uverili da su podobni za implant. Podobni kandidat bi trebalo da:

• Ima funkcionalan slušni nerv
• Nema dovoljno koristi od drugih vidova slušnih pomagala
• Ima potencijal za dobre govorne, jezičke i komunikacijske veštine i porodicu koja je spremna da radi na osvajanju ovih veština kroz terapiju
• Živi, ili želi da živi u „čujućem svetu“
• Ima dostupne odgovarajuće usluge za post implantnu auralnu rehabilitaciju (surdoaudiolog, logoped)

Iako je ovaj proces jako skup, on je promenio živote mnogih osoba. Implanti ne pojačavaju zvuk, već šalju impulse direktno u kohlearni nerv i stimulišu slušni nerv koji šalje signale u mozak.

Kohlearni implanti zahtevaju operaciju da bi se stavio stimulator u kohleu. On sadrži spektar od 22 elektrode koje kad se pobude šalju impulse u slušni nerv. Prijemnik se takođe stavlja ispod kože. Spoljne komponente kohlearnog implanta uključuju mikrofon, govorni procesor i transmiter koji takođe omogućava osobi da podesi kvalitet i jačinu zvuka.

Kohlearni implanti još uvek nisu zamena za normalan sluh, ali su efikasniji od slušnih aparata kod osoba sa jako teškim i dubokim gubitkom sluha. Ukoliko se detetu ugradi implant na ranom uzrastu i pruže mu se dobre usluge rehabilitacije i čvrsta posvećenost porodice, deca sa kohlearnim implantom često jako dobro razvijaju govor i veštine slušne diskriminacije. Neka deca sa kohlearnim implantima imaju govor koji je jednako dobar ako ne i bolji od nihovih „čujućih“ drugara iz odeljenja.

Postoje neka kulturalna i etička pitanja vezana za kohlearne implante. Ima dosta ljudi iz zajednice gluvih koji veruju da nije fer što dete ne može da bira između toga da li želi da bude deo zajednice gluvih ili čujućih. Deca sa implantom mogu odrasti ne znajući da li su više deo zajednice čujućih ili zajednice gluvih. Ipak ako se dete koje ne čuje ostavi da samo donese odluku kada bude dovoljno odraslo, propustiće kritičan period kada se govor razvija i mozak uči da interpretira zvuk. Debata se nastavlja.

Чланак Tetman oštećenja sluha i gluvoće (Slušni aparati i kohlearni implanti) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Testovi za ispitivanje sluha mogu se podeliti u dve grupe – skrining testovi  i dijagnostički testovi. Kao što nazivi ukazuju, skrining testovi identifikuju da li problem postoji a dijagnostički utvrđuju kakav problem je u pitanju. Merenje auditorne funkcije može se raditi subjektivno (osoba daje odgovore ponašanjem na auditorne stimuluse koje joj administrira tester) ili objektivno, gde osoba miruje dok tester meri fiziološke odgovore na auditorne stimuluse.

Tonska audiometrija

Najuobičajeniji subjektivni test za proveru sluha je tonska audiometrija koja meri vazdušnu i koštanu provodljivost. Rezultati se upisuju u grafikon i tako dobijeni audiogram je pokazatelj sposobnosti slušanja na svakom uvu posebno. Često, uvo bolje radi na prikupljanju nekih frekvencija nego drugih.

Takođe postoje specifični testovi za srednje uvo i testovi za unutrašnje uvo i slušni put. Možda će biti potrebno uraditi nekoliko testova da se tačno utvrdi pravi uzrok oštećenja sluha.

Testiranje srednjeg uva

Timpanometrija ili akustički refleks su procedure kojima se meri funkcija srednjeg uva. Timpanometrija meri fidbek od zvukova koji se puštaju u uvo i merenje refleksa se fokusira na pokrete mišića srednjeg uva kao odgovor na zvuk.

Senzori neuralno testiranje

Postoji nekoliko objektivnih merenja za testiranje senzori neuralnog oštećenja sluha.:

• BERA koji meri odgovor duž slušnog puta do moždanog stabla očitavajući mere sa elektroda na glavi.
• ASSR Auditory Steady State Response je relativno novi test i često se radi zajedno sa BERA-om. Ovaj test takođe meri odgovor mozga na zvuk.
• Evocirane Otoakustičke Emisije su merenja zvučne energije niskog intenziteta koju generiše kohlea kada reaguje na zvuk. Ovo se meri tako što se zvuk pošalje u uvo i stavlja se mikrofon u slušni kanal da se izmeri kohlearni odgovor.

Ovi se testovi obično izvode na novorođenčadi i bebama da bi se procenilo da li je prisutno oštećenje sluha. Zajedno sa ovim testovima deca mogu učestvovati u bihejvioralnoj ili proceni sluha uz igru, kada audiolozi proizvode zvukove i posmatraju ponašanje bebe i njen odgovor na zvukove.

Чланак Procena i ispitivanje sluha се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Oštećenje sluha može biti privremeno (fluktuirajući gubitak sluha kod dece) ili trajno. Kada se oštećenje sluha javi u detinjstvu to može ozbiljno uticati na odlaganje govorno jezičkog razvoja.  Sa starenjem, prirodno  dolazi do slabljenja funkcije sluha, tako da mnogi odrasli dožive nagluvost u starosti. Hvala Bogu, tokom proteklih godina tehnologija slušnih pomagala je daleko uznapredovala. Digitalni slušni aparati su mnogo manjih dimenzija, sakupljaju manje pozadinske buke i bolji su u primanju frekvencija specifičnih za govor. Nažalost, amplifikacija zvuka nikada neće zameniti normalno slušanje. Razvoj kohlearnih implanata,  pružio je deci i odraslima sa teškom gluvoćom slušni sistem koji im omogućava da jasnije čuju govor, kao i da razviju sopstvene govorne veštine. Neonatalni skrining programi takođe vode ka ranom otkrivanju oštećenja sluha što omogućava roditeljima i stručnjacima da se ranije pripreme za slušno oštećeno dete i stave u pogon odgovarajuće sisteme kojima će se olakšati komunikacija i učenje.

Kako slušanje radi?

Slušanje je veoma složen proces. Kada zvuk stigne do uva, započinje složeni lanac događaja koji se moraju dogoditi pre nego što će osoba moći da ga registruje i razume njegovo značenje. Bilo kakav problem koji se javi u okviru tog složenog lanca može izazvati oštećenje sluha ili gluvoću.

Spoljašnje uvo

Na početku, zvuk putuje kroz vazduh i stiže do spoljašnjeg uva (deo koji vidite sa strane glave, takođe nazvan ušna školjka). Potom zvuk putuje kroz ušni hodnik i izazva vibriranje bubne opne.

Srednje uvo

Bubna opna vibrira i šalje vibracije do kohlee preko 3 slušne koščice koje se nalaze u srednjem uvu a  nazivaju se čekić, nakovanj i uzengija.

Unutrašnje uvo

Vibracije zatim stižu do puža u unutrašnjem uvu i stvaraju majušne talase kroz tečnost koja se u pužu nalazi. Oni izazivaju pomeranje sloja koji se naziva bazilarna membrana. Pomeranje bazilarne membrane pobuđuje trepljaste ćelije kortijevog organa koje šalju signale u vlakna slušnog nerva.

Centralni auditorni nervni sistem

Nervna vlakna šalju informaciju putem nekoliko procesa do mozga tj. slušne kore u kojoj se informacija obrađuje i obično razume ili prepoznaje. Ceo taj proces traje manje od sekunde. Problem u bilo kojoj tački od spoljašnjeg uha do slušne kore može izazvati oštećenje sluha ili problem sa razumevanjem informacije nakon obrade (poremećaj slušne obrade).

Govorni lanac

Govorni lanac pokazuje nam koliko je u celom procesu komunikacije sluh važan, ne samo za slušaoca, već i za govornika. Kada govorimo, uz pomoć naših ušiju, mi dobijamo povratne informacije o onome šta govorimo. Možemo da pratimo jačinu svog glasa, artikulaciju kao i da li ono što govorimo ima smisla. U isto vreme, mi obrađujemo tu informaciju i naši mozgovi planiraju šta ćemo reći sledeće i šalju signale u govorni aparat. Dok se ovo dešava, slušalac čuje naš govor, obrađuje ga i (nadamo se )razume ono što mi govorimo. Nemogućnost slušno oštećenih ljudi da prate svoj sopstveni govor je jedan od razloga zašto oni ponekad imaju teškoća da proizvedu jasan govor.

Govorna „banana“

Dijagram ispod predstavlja audiogram i pokazuje nivo buke i frekvencije poznatih zvukova. Kao što možemo da vidimo iz njega, rok grupa i mlazni avion su veoma glasni i proizvode zvukove jačine oko 120 decibela, dok su zvukovi slavine koja kaplje i šapata jačine oko 10-20 decibela. Zasenčeni deo se ponekad naziva „govorna banana“. Normalno izgovoreni govorni zvukovi padaju u tu oblast oblika banane. Normalan govor je jačine 30-50 decibela, s tim da pojedini glasovi imaju raličite frekvencije. Na primer glas “m“ je mnogo niže frekvencije nego glas „s“. Toga je važno biti svestan obzirom da određeni stepeni oštećenja sluha mogu imati manji ili veći efekat na percepciju određenih zvukova.

Oštećenje sluha

Oštećenje sluha može nastati iz sledećih razloga:

• Neke bebe se rode gluve, obično zbog genetskih uzroka ili neke vrste traume tokom trudnoće ili porođaja.
• Oštećenje slušnog mehanizma usled izlaganja velikoj buci, bolesti, traumi ili izlaganje ototoksičnim lekovima će na duge staze verovatno oštetiti slušni mehanizam.
• Neki vid blokade u spoljašnjem ili srednjem uvu izazvaće oštećenje sluha, iako ono može biti samo privremeno.

Kada dođe do oštećenja sluha ono pogađa ili zvukove visokih ili zvukove niskih frekvencija ili obe vrste zvukova, zavisno od prirode i stepena oštećenja. Oštećenje sluha može da nastane u spoljašnjem i srednjem uvu (konduktivno oštećenje) ili u unutrašnjem uvu (senzori neuralno oštećenje).

Konduktivno oštećenje

Konduktivno oštećenje nastaje kada se problem dešava u spoljašnjem i/ili srednjem uvu i ometa zvuk da stigne u unutrašnje uvo. Neka konduktivna oštećenja sluha su privremena i mogu se tretirati. U spoljašnjem uhu, bilo šta što blokira slušni hodnik (ušna mast, strani objekt, otok od infekcije itd.) može oslabiti sluh.

Konduktivno oštećenje sluha je uobičajeno među decom i oko 6% dece iskuse najmanje jednu epizodu ove vrste nagluvosti, uglavnom usled upale srednjeg uva (sekretorni otitis). Kod neke dece ovaj problem istrajava ili se ponovo javlja i to može uticati na razvoj govora i jezika.

Konduktivno oštećenje sluha može biti izazvano infekcijama, probušenom bubnom opnom, blokadom nastalom od nakupljanja ušne masti, povredom uva ili slušnih koščica ili bolešću. Otoskleroza je još jedan poremećaj koji može uzrokovati konduktivno oštećenje sluha zbog abnormalnog koštanog rasta u srednjem uvu (to je redak poremećaj).

Upala srednjeg uva (otitis media)

Otitis media je najčešći uzrok konduktivnog oštećenja sluha kod dece i to je opšti naziv koji opisuje nekoliko stanja koja pogađaju srednje uvo. Infekcija može izazvati jak bol, pucanje bubne opne i temperaturu. Upala sradnjeg uva uzrokovana infekcijom može uticati na sprovođenje zvuka. Sekretorni otitis media je infekcija srednjeg uva koja izaziva nakupljanje tečnosti u prostoru srednjeg uva. Ukoliko ova tečnost ostane određeni period u uvu, ona može postati gusta i lepljiva sprečavajući srednje uvo da efikasno provodi zvuk.

Otitis media može biti dugotrajna infekcija i može se ponovo javljati tokom prvih godina detetovog života. Važno je da imate u vidu da sluh vašeg deteta može biti oslabljen iako vi ne primećujete neke očigledne znakove. Ukoliko u vama postoji zabrinutost po pitanju detetovog sluha, tražite uput za audiologa ili specijalistu ORL, obzirom da produžena nagluvost na ranom uzrastu može izazvati kašnjenje u govorno jezičkom razvoju.

Za lečenje infekcije srednjeg uva uglavnom se koriste antibiotici, a ukoliko se infekcija nastavi mogu se ugraditi cevčice koje služe za dreniranje tečnosti i izjednačavanje pritiska u srednjem uvu. Cevčice mogu biti jako efikasne i obično same ispadnu nakon nekoliko nedelja ili meseci. Roditelji mogu primetiti ogromne promene u komunikaciji svog deteta nakon ugrađivanja cevčica.

Senzori neuralno oštećenje sluha

Senzori neuralno oštećenje sluha je posledica oštećenja unutrašnjeg uva i/ili  slušnih puteva koji nose zvuk u mozak. Postoje brojni faktori koji su odgovorni za senzorineuralni gubitak sluha:  povrede, izlaganje jakoj buci, oboljenja, ototoksični lekovi, meningitis, tumori, šlog i genetski uzroci. Najčešći uzrok ovog tipa oštećenja sluha je presbiakuzija koji može biti odgovoran za čak 90% slušnih oštećenja kod odraslih. Presbiakuzija je gubitak sluha vezan za starenje i opisuje ono što se dešava većini ljudi kako stare. Kako starimo, nervne ćelije odumiru ili se oštećuju tako da doživljavamo slabljenje naše slušne sposobnosti. Kod dece, oko 50% senzorineuralnih oštećenja ima genetski uzrok, a takođe mogu biti izazvana prevremenim rođenjem ili infekcijom u toku trudnoće. Ovaj tip oštećenja će verovatnije uticati na našu sposobnost da čujemo zvukove viših frekvencija. Problemi unutrašnjeg uva mogu se javiti i u vidu pojačane osetljivosti na glasne zvukove, tako da uprkos postojanju nagluvosti, zvuk jačine koja je samo blago iznad nivoa sluha može biti bolan.

Tinitus

Tinitus je takođe nešto što prati oštećenje sluha u kasnijem životu. To je konstantno ili povremeno pištanje, zujanje, šuštanje, zviždanje tj. pojava zvuka koji nema izvor u jednom ili oba uva. Ovaj zvuk može biti veoma ometajući i neprijatan, posebno kada pokušavamo da zaspimo. Postoji  nekoliko različitih uređaja koji proizvode umirujuću pozadinsku buku i mogu pomoći osobama koje imaju tinitus sa spavanjem ili kada pokušavaju da se koncentrišu u veoma tihom okruženju. Neke osobe su pronašle da komplementarne terapije, kao što je akupunktura, mogu pomoći. Uvek je najbolje da se pre nego što isprobate neku terapiju ili tretman posavetujete sa svojim doktorom.

Mešovito oštećenje sluha

Mešovito oštećenje sluha je retko, ali je moguće da osoba ima i konduktivno i senzorineuralno oštećenje.

Ukoliko postoji porodična istorija oštećenja sluha, dijagnostikovani sindrom povezan sa oštećenjem sluha ili ste imali određene infekcije tokom trudnoće važno je da rano proverite sluh svom detetu. To takođe važi i ukoliko vam je dete prevremeno rođeno ili je patilo na porođaju. U prve dve godine života, važno je da budete svesni da oštećenje sluha može da se javi kao posledica meningitisa, povrede glave, određenih ototoksičnih lekova i otitis media.

Ukoliko je sluh u redu, bebe treba da ispoljavaju određena ponašanja. Male bebe treba da:

• reaguju na glas
• reaguju na iznenadne zvukove
• vole muzičke igračke
• okreću se prema vama kada govorite
• koriste raznovrsne glasove pri brbljanju.

Nekoliko znakova može nam ukazati da kod starije dece ili odraslih postoji oštećenje sluha:

• ne reaguju na glasne iznenadne zvukove
• ne reaguju kada im govorite ili ih zovete
• govor i jezik se ne razvijaju u skladu sa tipičnim razvojem
• imaju teškoće u praćenju uputstava, posebno ako vas ne gledaju dok govorite
• pojačavaju TV glasno
• mogu biti povučeni
• često mrmljaju
• mogu imati tinitus ili preosetljivost

Saveti koji mogu pomoći sa komunikacijom

Postoji mnogo stvari koje mi i oni oko nas možemo uraditi da život učinimo lakšim kada dođe do oštećenja sluha:

• Objasnite onima oko vas da imate teškoća sa slušanjem. To će omogućiti drugima da kompenzuju i razumeju vaše teškoće.
• Izbegavajte diskusije kada ste u okruženju sa dosta sredinske ili pozadinske buke kod kuće (npr. upaljen radio ili tv)
• Gledajte u osobu kada sa njom razgovarate, često će vam izraz lica i pokret usana dati dosta dodatnih signala da razumete određene reči.
• Ukoliko govorite nekome ko ima oštećenje sluha govorite izražajno (ali bez preterivanja) i koristite ruke za gestikulaciju i dodavanje znakova slušno oštećenoj osobi
• Čuvajte svoj slušni aparat. To je vredan komad opreme koji zahteva brigu i održavanje.
• Kada tek počnete da koristite slušni aparat, možda će vam se to činiti kao čudan osećaj i trebaće vam vremena da se na njega naviknete. Istrajte u nošenju aparata zato što ćete se navići na njega i tek onda uvideti njegovu korist.
• Istražite lokalne grupe podrške da se raspitate o oštećenju sluha i vrstama usluga podrške koje su vam dostupne.
• Istražite koje su druge vrste opreme dostupne za pomoć kod slušnog oštećenja kao što su: vibrirajući budilnik, pojačano zvono na vratima, usluge za pomoć pri telefoniranju, fm sistemi itd.

Чланак Oštećenje sluha (nagluvost i gluvoća) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

• Koliki je stepen detetovog oštećenja sluha?
• Koje su želje roditelja?
• Koji je detetov prvi jezik (znakovni ili govorni)?
• Da li dete ima slušni aparat ili kohlearni implant?
• Koju vrstu škole dete pohađa (za gluve ili čujuće)?

Ukoliko je dete član zajednice gluvih i/ili njegovi roditelji takođe imaju oštećenje sluha, moguće je da ono neće pratiti „oralni/slušni“ put jezičkog razvoja i koristiće znakovni jezik. Znakovni jezik je pravi jezik koji obuhvata široki rečnik i gramatičke strukture i takođe uključuje izraze lica. Svaka zemlja ima svoje znakove a često i pojedine oblasti unutar jedne zemlje imaju regionalne razlike (kao da imaju lokalni dijalekat ili akcenat).

Druga deca, sa slušnim aparatima ili kohlearnim inplantima, će pratiti oralno/slušni put i imati slušni trening i učiti govorne glasove. Postoje različiti pristupi da bi se potpomogao govorno jezički razvoj. Efikasna habilitacija i tretman za mnoge koji nose kohlearni implant je auditorno-verbalna terapija. Ovaj pristup usmeren je na slušanje i svest o zvukovima jer je to najprirodniji i najefikasniji način da deca nauče govor. Auditorno-verbalna terapija koristi svaku moguću priliku u toku dana za slušanje i učenje, koristeći detetovo okruženje kao sredstvo za učenje.

Deca sa blagim do srednjim oštećenjem sluha mogu zahtevati konvencionalniju govornu terapiju, iako će i oni imati koristi od rada na osvešćivanju i diskriminaciji zvukova.
Iako auditorno-verbalna terapija ne ohrabruje učenje znakovnog jezika, neka deca sa teškim oštećenjem sluha i slušnim aparatima mogu uporedo sa radom na govoru učiti i nešto znakovnog jezika.

Promena komunikacijskog okruženja kod kuće i u školi
Uporedo sa pomaganjem gluvom detetu da komunicira, svi oko deteta moraju pojačati svest o sopstvenoj komunikaciji i komunikacijskom okruženju. Kao komunikatori, sa gluvom decom moramo biti svesni velikog broja sopstvenih ponašanja, uključujući: okretanje licem ka slušno oštećenom detetu kada komuniciramo, jasno i razgovetno izgovaranje tako da oni mogu videti naše pokrete usana i, kada je potrebno, upotreba gestova, znakova ili vizuelnih pomagala (uz auditorno-verbalnu terapiju, možda nećete pratiti neke od ovih procesa, dok učite dete da sluša i razlikuje). Moramo takođe obraćati pažnju na okruženje i komunicirati u prostoru koji je dobro osvetljen i gde je manje pozadinske buke.

Postoji mnogo stvari koje mi i oni oko nas možemo uraditi da život učinimo lakšim kada dođe do oštećenja sluha:

• Objasnite onima oko vas da imate teškoća sa slušanjem. To će omogućiti drugima da kompenzuju i razumeju vaše teškoće.
• Izbegavajte diskusije kada ste u okruženju sa dosta sredinske ili pozadinske buke kod kuće (npr. radio ili tv upaljen)
• Gledajte u osobu kada sa njom razgovarate, često će vam izraz lica i pokret usana dati dosta dodatnih signala da razumete određene reči.
• Ukoliko govorite nekome ko ima oštećenje sluha govorite izražajno (ali bez preterivanja) i koristite ruke za gestikulaciju i dodavanje znakova slušno oštećenoj osobi
• Čuvajte svoj slušni aparat. To je vredan komad opreme koji zahteva brigu i održavanje.
• Kada tek počnete da koristite slušni aparat, možda će vam se to činiti kao čudan osećaj i trebaće vam vremena da se na njega naviknete. Istrajte u nošenju aparata zato što ćete se navići na njega i tek onda uvideti njegovu korist.
• Istražite lokalne grupe podrške da se raspitate o oštećenju sluha i vrstama usluga podrške koje su vam dostupne.
• Istražite koje su druge vrste opreme dostupne za pomoć kod slušnog oštećenja kao što su: vibrirajući budilnik, pojačano zvono na vratima, usluge za pomoć pri telefoniranju itd.

Zajednica gluvih
Važno je naglasiti da zajednica gluvih ima veoma jak identitet i mnogi ne osećaju oštećenje sluha kao oštećenje. Oni imaju sopstveni jezik (znakovni jezik – zakonski priznat u mnogim zemljama) i društvene mreže. Mnogi ljudi u zajednici gluvih smatraju da postoje etička pitanja vezana za kohlearne implante, zato što malom detetu nije data mogućnost izbora da bude deo zajednice gluvih. Svako ko želi da radi sa slušno oštećenom decom trebalo bi da provede vreme u okviru zajednice gluvih da bi naučio o njihovoj kulturi.

Чланак Komuniciranje sa slušno oštećenom (gluvom) decom се појављује прво на Logopedilište Beograd.