Oštećenje sluha može biti privremeno (fluktuirajući gubitak sluha kod dece) ili trajno. Kada se oštećenje sluha javi u detinjstvu to može ozbiljno uticati na odlaganje govorno jezičkog razvoja.  Sa starenjem, prirodno  dolazi do slabljenja funkcije sluha, tako da mnogi odrasli dožive nagluvost u starosti. Hvala Bogu, tokom proteklih godina tehnologija slušnih pomagala je daleko uznapredovala. Digitalni slušni aparati su mnogo manjih dimenzija, sakupljaju manje pozadinske buke i bolji su u primanju frekvencija specifičnih za govor. Nažalost, amplifikacija zvuka nikada neće zameniti normalno slušanje. Razvoj kohlearnih implanata,  pružio je deci i odraslima sa teškom gluvoćom slušni sistem koji im omogućava da jasnije čuju govor, kao i da razviju sopstvene govorne veštine. Neonatalni skrining programi takođe vode ka ranom otkrivanju oštećenja sluha što omogućava roditeljima i stručnjacima da se ranije pripreme za slušno oštećeno dete i stave u pogon odgovarajuće sisteme kojima će se olakšati komunikacija i učenje.

Kako slušanje radi?

Slušanje je veoma složen proces. Kada zvuk stigne do uva, započinje složeni lanac događaja koji se moraju dogoditi pre nego što će osoba moći da ga registruje i razume njegovo značenje. Bilo kakav problem koji se javi u okviru tog složenog lanca može izazvati oštećenje sluha ili gluvoću.

Spoljašnje uvo

Na početku, zvuk putuje kroz vazduh i stiže do spoljašnjeg uva (deo koji vidite sa strane glave, takođe nazvan ušna školjka). Potom zvuk putuje kroz ušni hodnik i izazva vibriranje bubne opne.

Srednje uvo

Bubna opna vibrira i šalje vibracije do kohlee preko 3 slušne koščice koje se nalaze u srednjem uvu a  nazivaju se čekić, nakovanj i uzengija.

Unutrašnje uvo

Vibracije zatim stižu do puža u unutrašnjem uvu i stvaraju majušne talase kroz tečnost koja se u pužu nalazi. Oni izazivaju pomeranje sloja koji se naziva bazilarna membrana. Pomeranje bazilarne membrane pobuđuje trepljaste ćelije kortijevog organa koje šalju signale u vlakna slušnog nerva.

Centralni auditorni nervni sistem

Nervna vlakna šalju informaciju putem nekoliko procesa do mozga tj. slušne kore u kojoj se informacija obrađuje i obično razume ili prepoznaje. Ceo taj proces traje manje od sekunde. Problem u bilo kojoj tački od spoljašnjeg uha do slušne kore može izazvati oštećenje sluha ili problem sa razumevanjem informacije nakon obrade (poremećaj slušne obrade).

Govorni lanac

Govorni lanac pokazuje nam koliko je u celom procesu komunikacije sluh važan, ne samo za slušaoca, već i za govornika. Kada govorimo, uz pomoć naših ušiju, mi dobijamo povratne informacije o onome šta govorimo. Možemo da pratimo jačinu svog glasa, artikulaciju kao i da li ono što govorimo ima smisla. U isto vreme, mi obrađujemo tu informaciju i naši mozgovi planiraju šta ćemo reći sledeće i šalju signale u govorni aparat. Dok se ovo dešava, slušalac čuje naš govor, obrađuje ga i (nadamo se )razume ono što mi govorimo. Nemogućnost slušno oštećenih ljudi da prate svoj sopstveni govor je jedan od razloga zašto oni ponekad imaju teškoća da proizvedu jasan govor.

Govorna „banana“

Dijagram ispod predstavlja audiogram i pokazuje nivo buke i frekvencije poznatih zvukova. Kao što možemo da vidimo iz njega, rok grupa i mlazni avion su veoma glasni i proizvode zvukove jačine oko 120 decibela, dok su zvukovi slavine koja kaplje i šapata jačine oko 10-20 decibela. Zasenčeni deo se ponekad naziva „govorna banana“. Normalno izgovoreni govorni zvukovi padaju u tu oblast oblika banane. Normalan govor je jačine 30-50 decibela, s tim da pojedini glasovi imaju raličite frekvencije. Na primer glas “m“ je mnogo niže frekvencije nego glas „s“. Toga je važno biti svestan obzirom da određeni stepeni oštećenja sluha mogu imati manji ili veći efekat na percepciju određenih zvukova.

Oštećenje sluha

Oštećenje sluha može nastati iz sledećih razloga:

• Neke bebe se rode gluve, obično zbog genetskih uzroka ili neke vrste traume tokom trudnoće ili porođaja.
• Oštećenje slušnog mehanizma usled izlaganja velikoj buci, bolesti, traumi ili izlaganje ototoksičnim lekovima će na duge staze verovatno oštetiti slušni mehanizam.
• Neki vid blokade u spoljašnjem ili srednjem uvu izazvaće oštećenje sluha, iako ono može biti samo privremeno.

Kada dođe do oštećenja sluha ono pogađa ili zvukove visokih ili zvukove niskih frekvencija ili obe vrste zvukova, zavisno od prirode i stepena oštećenja. Oštećenje sluha može da nastane u spoljašnjem i srednjem uvu (konduktivno oštećenje) ili u unutrašnjem uvu (senzori neuralno oštećenje).

Konduktivno oštećenje

Konduktivno oštećenje nastaje kada se problem dešava u spoljašnjem i/ili srednjem uvu i ometa zvuk da stigne u unutrašnje uvo. Neka konduktivna oštećenja sluha su privremena i mogu se tretirati. U spoljašnjem uhu, bilo šta što blokira slušni hodnik (ušna mast, strani objekt, otok od infekcije itd.) može oslabiti sluh.

Konduktivno oštećenje sluha je uobičajeno među decom i oko 6% dece iskuse najmanje jednu epizodu ove vrste nagluvosti, uglavnom usled upale srednjeg uva (sekretorni otitis). Kod neke dece ovaj problem istrajava ili se ponovo javlja i to može uticati na razvoj govora i jezika.

Konduktivno oštećenje sluha može biti izazvano infekcijama, probušenom bubnom opnom, blokadom nastalom od nakupljanja ušne masti, povredom uva ili slušnih koščica ili bolešću. Otoskleroza je još jedan poremećaj koji može uzrokovati konduktivno oštećenje sluha zbog abnormalnog koštanog rasta u srednjem uvu (to je redak poremećaj).

Upala srednjeg uva (otitis media)

Otitis media je najčešći uzrok konduktivnog oštećenja sluha kod dece i to je opšti naziv koji opisuje nekoliko stanja koja pogađaju srednje uvo. Infekcija može izazvati jak bol, pucanje bubne opne i temperaturu. Upala sradnjeg uva uzrokovana infekcijom može uticati na sprovođenje zvuka. Sekretorni otitis media je infekcija srednjeg uva koja izaziva nakupljanje tečnosti u prostoru srednjeg uva. Ukoliko ova tečnost ostane određeni period u uvu, ona može postati gusta i lepljiva sprečavajući srednje uvo da efikasno provodi zvuk.

Otitis media može biti dugotrajna infekcija i može se ponovo javljati tokom prvih godina detetovog života. Važno je da imate u vidu da sluh vašeg deteta može biti oslabljen iako vi ne primećujete neke očigledne znakove. Ukoliko u vama postoji zabrinutost po pitanju detetovog sluha, tražite uput za audiologa ili specijalistu ORL, obzirom da produžena nagluvost na ranom uzrastu može izazvati kašnjenje u govorno jezičkom razvoju.

Za lečenje infekcije srednjeg uva uglavnom se koriste antibiotici, a ukoliko se infekcija nastavi mogu se ugraditi cevčice koje služe za dreniranje tečnosti i izjednačavanje pritiska u srednjem uvu. Cevčice mogu biti jako efikasne i obično same ispadnu nakon nekoliko nedelja ili meseci. Roditelji mogu primetiti ogromne promene u komunikaciji svog deteta nakon ugrađivanja cevčica.

Senzori neuralno oštećenje sluha

Senzori neuralno oštećenje sluha je posledica oštećenja unutrašnjeg uva i/ili  slušnih puteva koji nose zvuk u mozak. Postoje brojni faktori koji su odgovorni za senzorineuralni gubitak sluha:  povrede, izlaganje jakoj buci, oboljenja, ototoksični lekovi, meningitis, tumori, šlog i genetski uzroci. Najčešći uzrok ovog tipa oštećenja sluha je presbiakuzija koji može biti odgovoran za čak 90% slušnih oštećenja kod odraslih. Presbiakuzija je gubitak sluha vezan za starenje i opisuje ono što se dešava većini ljudi kako stare. Kako starimo, nervne ćelije odumiru ili se oštećuju tako da doživljavamo slabljenje naše slušne sposobnosti. Kod dece, oko 50% senzorineuralnih oštećenja ima genetski uzrok, a takođe mogu biti izazvana prevremenim rođenjem ili infekcijom u toku trudnoće. Ovaj tip oštećenja će verovatnije uticati na našu sposobnost da čujemo zvukove viših frekvencija. Problemi unutrašnjeg uva mogu se javiti i u vidu pojačane osetljivosti na glasne zvukove, tako da uprkos postojanju nagluvosti, zvuk jačine koja je samo blago iznad nivoa sluha može biti bolan.

Tinitus

Tinitus je takođe nešto što prati oštećenje sluha u kasnijem životu. To je konstantno ili povremeno pištanje, zujanje, šuštanje, zviždanje tj. pojava zvuka koji nema izvor u jednom ili oba uva. Ovaj zvuk može biti veoma ometajući i neprijatan, posebno kada pokušavamo da zaspimo. Postoji  nekoliko različitih uređaja koji proizvode umirujuću pozadinsku buku i mogu pomoći osobama koje imaju tinitus sa spavanjem ili kada pokušavaju da se koncentrišu u veoma tihom okruženju. Neke osobe su pronašle da komplementarne terapije, kao što je akupunktura, mogu pomoći. Uvek je najbolje da se pre nego što isprobate neku terapiju ili tretman posavetujete sa svojim doktorom.

Mešovito oštećenje sluha

Mešovito oštećenje sluha je retko, ali je moguće da osoba ima i konduktivno i senzorineuralno oštećenje.

Ukoliko postoji porodična istorija oštećenja sluha, dijagnostikovani sindrom povezan sa oštećenjem sluha ili ste imali određene infekcije tokom trudnoće važno je da rano proverite sluh svom detetu. To takođe važi i ukoliko vam je dete prevremeno rođeno ili je patilo na porođaju. U prve dve godine života, važno je da budete svesni da oštećenje sluha može da se javi kao posledica meningitisa, povrede glave, određenih ototoksičnih lekova i otitis media.

Ukoliko je sluh u redu, bebe treba da ispoljavaju određena ponašanja. Male bebe treba da:

• reaguju na glas
• reaguju na iznenadne zvukove
• vole muzičke igračke
• okreću se prema vama kada govorite
• koriste raznovrsne glasove pri brbljanju.

Nekoliko znakova može nam ukazati da kod starije dece ili odraslih postoji oštećenje sluha:

• ne reaguju na glasne iznenadne zvukove
• ne reaguju kada im govorite ili ih zovete
• govor i jezik se ne razvijaju u skladu sa tipičnim razvojem
• imaju teškoće u praćenju uputstava, posebno ako vas ne gledaju dok govorite
• pojačavaju TV glasno
• mogu biti povučeni
• često mrmljaju
• mogu imati tinitus ili preosetljivost

Saveti koji mogu pomoći sa komunikacijom

Postoji mnogo stvari koje mi i oni oko nas možemo uraditi da život učinimo lakšim kada dođe do oštećenja sluha:

• Objasnite onima oko vas da imate teškoća sa slušanjem. To će omogućiti drugima da kompenzuju i razumeju vaše teškoće.
• Izbegavajte diskusije kada ste u okruženju sa dosta sredinske ili pozadinske buke kod kuće (npr. upaljen radio ili tv)
• Gledajte u osobu kada sa njom razgovarate, često će vam izraz lica i pokret usana dati dosta dodatnih signala da razumete određene reči.
• Ukoliko govorite nekome ko ima oštećenje sluha govorite izražajno (ali bez preterivanja) i koristite ruke za gestikulaciju i dodavanje znakova slušno oštećenoj osobi
• Čuvajte svoj slušni aparat. To je vredan komad opreme koji zahteva brigu i održavanje.
• Kada tek počnete da koristite slušni aparat, možda će vam se to činiti kao čudan osećaj i trebaće vam vremena da se na njega naviknete. Istrajte u nošenju aparata zato što ćete se navići na njega i tek onda uvideti njegovu korist.
• Istražite lokalne grupe podrške da se raspitate o oštećenju sluha i vrstama usluga podrške koje su vam dostupne.
• Istražite koje su druge vrste opreme dostupne za pomoć kod slušnog oštećenja kao što su: vibrirajući budilnik, pojačano zvono na vratima, usluge za pomoć pri telefoniranju, fm sistemi itd.