Razlozi koji dovode do teškoća sa govorom u odraslom dobu:

Nezgoda i povreda

Mnoge odrasle osobe u nekoj nesreći oštete svoj mozak ili govorne mišiće.  Ponekad se posledice tih oštećenja same po sebi isprave ali čeće je slučaj da im ostaju dugoročne negativne posledice.

Bolest

Određene bolesti zbog degeneracije mišićnih ili moždanih ćelija mogu izazvati teškoće sa govorom. Ali i tada često postoji mnogo strategija koje možete isprobati u cilju poboljšanja komunikacije.

Artikulacione teškoće

„Oduvek sam imao problema sa govorom“ – neke odrasle osobe imaju teškoća sa govorom još od detinjstva ali im to nije predstavljalo problem dok nisu stigli do odraslog doba. Neki ljudi to opisuju kao „govorna mana“, „govorni problem“ ili „problem sa izgovorom“. Teškoće sa govorom koje su prisutne još od malena su jako učvršćene tako da ih ponekad može biti teško promeniti. Ukoliko promena nije moguća i ukoliko vaš logoped ne može da „reši“ problem, možda će ipak moći da pronađe neke alternativne strategije koje vam mogu pomoći.

Dizartrija

Ovo je motorički govorni problem uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može pogoditi jedan ili više govornih podsistema – disanje, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome slične dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima izraženosti u zavisnosti od lokalizacije i ozbiljnosti oštećenja mozga. Produkcija govornih glasova može biti veoma otežana a u nekim slučajevima čak i potpuno onemogućena. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dalje, teškoće se mogu javiti ukoliko je i disanje pogođeno obzirom da pluća obezbeđuju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili nategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije. Postoje različiti tipovi dizartrije  zavisno od predela i tipa moždanog oštećenja. Tretman dizartrije sprovodi logoped koji u njega uključuje ojačavanje ili opuštanje govorne muskulature, upotrebu kompenzatornih tehnika ili uvođenje asistivnih komunikacijskih strategija ili uređaja.

Disfluentnost (brzopletost ili mucanje)

Mucanje ima ogroman uticaj na život odraslih osoba koji se sa njime bore.

Glas

Mnogi odrasli iz različitih razloga doživljavaju probleme sa glasom. Logopedilište ima odeljak posvećen problemima sa glasom kod odraslih sa informacijama, savetima za negu glasa i idejama kako da poboljšate glas.

Asistivna tehnologija (AAC)

Postoji mnogo Hi-tech i low-tech uređaja za asistivnu komunikaciju koji mogu pomoći sa mnogobrojnim teškoćama komunikacije. Ukoliko imate govorni problem i teško vam je da vas drugi razumeju, možda ćete otkriti da vam asistivni uređaj može pomoći. Napretkom tehnologije dolazi do ogromnog napretka u ovoj oblasti komunikacije i komunikacijskih teškoča. Upoteba uređaja za asistivnu komunikaciju je deo filozofije Logopedilišta. Ovaj sajt je posvećen komunikaciji i okruženju totalne komunikacije. To znači da se fokusiramo na svaki modalitet koji se može upotrebiti da bi se olakšala komunikacija.

Opšti saveti da učinite govor razumljivijim

Postoji mnogo stvari koje možete uraditi u svakodnevnom životu da biste doprineli da budete jasniji i lakši za razumevanje.

• Gledajte u osobu kojoj govorite
• Izbegavajte komuniciranje u bučnom okruženju ili okruženju sa puno ometajućih faktora
• Nemojte govoriti previše brzo
• Gledajte napred, ne dole, dok govorite
• Koristite gestove i izraze lica da počate svoju poruku
• Koristite pluća i dišite iz dijafragme kada govorite da biste dali glasu više snage
• Poštujte pravila konverzacije kao što su naizmeničnost i držanje teme razgovora
• Ukoliko zaista imate problem da vas drugi razumeju, istražite druge oblike komunikacije kao što je pisanje vaše poruke, pevušenje ili upotreba elektronskog uređaja da govori umesto vas.

Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog govora ili glasa posetite logopeda radi procene i govorne terapije.

Чланак Govorne teškoće kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su najuobičajenije posledice moždanog udara. Tretman i upotreba određenih strategija zaista mogu pomoći osobi da joj govor bude razumljiviji kao i da pomognu oporavku. Samo obraćanje pažnje na sopstveno disanje (zbog pojačavanja glasnoće), korišćenje kraćih rečenica i naglašavanje ključnih reči može dovesti do razlike u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala može takođe obezbeđivati slušaocu signale čime će se pojačati razumljivost. Pomoć u razvijanju strategija i savet po pitanju asistivne komunikacije možete zatražiti  od kvalifikovanog logopeda.

Vežbe mišića nakon moždanog udara

Postoji široki spektar vežbi i pristupa a njihova upotreba zavisi od pacijenta, ozbiljnosti i lokacije moždanog oštećenja ili poremećaja (cerebralna paraliza, traumatska povreda mozga, šlog itd) kao i tipa dizartrije. Na primer, kod flacidne dizartrije neophodne će biti vežbe jačanja mišića, ali kod dizartrije koja ispoljava povećan tonus mišića i lošu koordinaciju biće potrebno izvoditi vežbe relaksacije.

Vežbe disanja

Vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći, obzirom da loša kontrola disanja utiče na jačinu glasa i dužinu rečenice. Naša pluća su mehovi, izvor snage koji stvara energiju za govor. Naš dah ne samo da treba da bude dovoljno moćan, već treba da bude i pravovremen.

Kompenzatorne strategije

Kompenzatorne strategije podrazumevaju usporavanje govora (ovo je verovatno najočigledniji način da postanemo razumljiviji) ili izgovaranje svake reči ili sloga ponaosob umesto u nizu povezanog govora.

Gestovi ili vizuelna sredstva

Dodajte gestove svom govoru da biste dali slušaocu dodatne signale koji će im pomoći da vas razumeju. Napravite  knjigu ili papir sa slikama osnovnih tema. Stavljanje ljudi u kontekst vaše konverzacije možete im signalizirati šta govorite.

Azbučna tabla

Dokazi pokazuju da upotreba azbučne table može uveliko da poboljša razumljivost. Ne samo spelovanje čitave reči  već i samo pokazivanje na početno slovo reči često slušaocu signalizira reč koju pokušavate da izgovorite.

Hi-tech augmentativna/asistivna komunikacijska pomagala

Zavisno od stepena dizartrije, može biti blagotvorna upotreba hi-tech komunikacijskog uređaja. Postoji širok raspon ovih mašina koje proizvode govor nakon što ste otkucali poruku ili pristupili slikovnim simbolima na ekranu dodirom ili pogledom. Lo-tech varijanta kao što je E-tram okvir i skeniranje uz pomoć partnera, takođe može biti dobra za komunikaciju.

Чланак Dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada dođe do njihovog oštećenja ono obično ostaje trajno zato što u odraslom mozgu ima veoma malo regeneracije.

Spontani oporavak (sposobnost mozga da se oporavi) obično se dešava u prva 2-3 meseca nakon moždanog udara a potom se usporava tokom sledeća 3-4 meseca. Ipak, mnogi ljudi prijavljuju napredak i nakon tog perioda pa čak i nekoliko godina posle mada se brzina i količina napretka umanjuje tokom vremena.

Efekti moždanog udara na komunikaciju

Mozak je izuzetno složen mehanizam koji je sastavljen od mnogo različitih funkcionalnih delova. Kada jedan ili više njegovih delova prestane sa efikasnim obavljanjem svog posla često se dešava da to utiče na govorno jezički aparat.

Govor

Oštećenje govornih oblasti u mozgu može izazvati paralizu ili slabost govornih mišića zbog čega dolazi do dizartrije i/ili disfonije.

Dizartrija

Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše proukciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena.

Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Pored moždanog udara dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, traumatskom povredom mozga, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.

Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišiće, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija

Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.

Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Neke osobe potpuno izgube moć govora. Neke osobe imaju govor, ali nemaju jezičke veštine koje su prethodno imali.

Jezičke teškoće nakon moždanog udara – Afazija

Moždani udar takođe može pogoditi jezik. Mnoge osobe koje su doživele moždani udar kao posledicu imaju afaziju. Afazija je jezički poremećaj koji može pogoditi i razumevanje jezika i izražavanje.  Do afazije dolazi kada su oštećena dva važna dela mozga koji su vezani za jezik – Vernikeova i Brokina zona.

Brokina afazija

Kada je pogođena samo Brokina oblast mozga osoba razume većinu izgovorenih reči i jezičkog sadržaja ali ima teškoće u izražavanju jezika. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), nefluentan i redukovan, agramatičan govor. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive kod nekih osoba tako da mogu često upotrebljavati pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi se mogu “zaglaviti” na određenoj reči i nastaviti da je ponavljaju ili mogu samo koristiti ključne reči npr. “Stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija

Kada je oštećena samo Vernikeova oblast pogođeno je razumevanje jezika  a osoba može takođe biti nesposobna da razume i svoj sopstveni jezik. Nedostatak samo-monitoringa znači da osoba nije sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom.

Lezija Vernikeove ili Brokine oblasti može izazvati teške poremećaje komunikacije a u slučaju kada su pogođene obe ove oblasti komuniciranje sa osobom postaje ekstremno teško.

Čitanje i pisanje

Veštine čitanja i pisanja često mogu biti pogođene moždanim udarom, što dalje komplikuje rehabilitaciju zato što ti modaliteti ne mogu biti korišćeni kao kompenzatorne strategije.

Disleksija i disgrafija – podrazumevaju teškoće sa čitanjem napisanih reči i teškoće pisanja i spelovanja reči. Pisanje može biti još teže ukoliko pacijent pati i od teškoća sa finom motorikom.

Teškoće sa gutanjem nakon moždanog udara

Mnoge osobe nakon moždanog udara iskuse probleme sa gutanjem (disfagija) i pre nego što mu se da da ponovo jede, neophodno je proceniti gutanje pacijenta. Osobi može uopšte biti nedozvoljeno da jede zbog opasnosti od aspiracije (da hrana ode u pluća). Do ovog problema dolazi zbog toga što mišići koji se koriste za žvakanje, obrtanje i gutanje hrane ne rade efikasno. Aspiracija je glavna briga ali i druge teškoće se takođe mogu javiti kao što su: nemogućnost da se hrana drži u ustima, balavljenje, teškoće sa žvakanjem i teškoće sa iniciranjem refleksa gutanja. Logoped može proceniti gutanje i raditi na tehnikama koje pomažu osobi da sigurno guta i uporedo sa dijetetetičarem može davati savete o hrani i teksturama hrane koje su bezbedne za jelo.

Чланак Moždani udar /CVI се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće sa govorom, jezikom i socijalnim veštinama nakon neurološkog oboljenja.

Dizartrija
Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše produkciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje obzirom da pluća pružaju energiju za govor.
Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.
Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišića, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija
Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.
Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Afazija
Afazija i jezičke teškoće su često simptom degenerativne bolesti. Kod nekih osoba razumevanje jezika i izražavanje potreba može ostati trajan problem. Kod ljudi sa ovako ozbiljnim teškoćama važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To znači da iskoristimo svako moguće sredstvo koje može da pomogne izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od dela mozga koji je oštećen i one se ispoljavaju različitim simptomima. Neka neurološka oboljenja mogu ostaviti jezičke sposobnosti nedirnutim ali obično je prisutna deterioracija u razumevanju, pronalaženju reči, veštinama pismenosti i/ili izražavanju.

Socijalne veštine
Teškoće u socijalnim veštinama mogu se ispoljiti nakon progresije nekih neuroloških oboljenja. Može se dogoditi da osobe izgube funkcije kojima se regulišu mišljenje i ponašanje. Teškoće sa samoregulacijom mogu dovesti do impulsivnog ponašanja ili verbalizacija i mogu se ispoljiti na nekoliko načina:

• Davanje neprikladnih primedbi ili izjava
• Grubost u obraćanju drugima
• Dominiranje konverzacijom
• Stalno pričanje o nekoj temi
• Nemogućnost držanja teme razgovora

Prikladno kvalifikovan logoped može pomoći osobi da postane svesnija ovih pitanja u ranim fazama bolesti ali na kraju, ukoliko je gubitak socijalnih veština deo obrasca bolesti, gore navedeni problemi postaju uočljiviji.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem
Opadanje veština pismenosti takođe može biti simptom neurološkog oboljenja. Postoji nekoliko opcija podrške koje treba razmotriti u ovom slučaju.

• Audio knjige – da vam vrate bar deo užitka čitanja
• Mašine za okretanje stranica – ukoliko možete da čitate, ali ne možete fizički da baratate knjigom
• Softver koji se aktivira glasom – koji vam omogućava da pišete tekst govorom
• Asistivni uređaji koji vam omogućavaju pristup čitanju i pisanju uz pomoć skeniranja, usmeravanja pogleda ili specijalnih prekidača

Takođe postoje neke jednostavne strategije koje možete koristiti ukoliko vaše teškoće nisu previše ozbiljne. Na primer, ukoliko imate teškoće da zapamtite ono što ste upravo pročitali, napišite zabelešku ili ključne reči olovkom na margini ili sumirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i onda ih preslušajte sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoće sa održavanjem reda pri čitanju samo stavite lenjir ispod linije u tekstu koju čitate. Ako imate teškoće sa pisanjem, dajte nekome da proveri da li je vaš rad tačno napisan i da li ima smisla.

Teškoće sa pamćenjem, pažnjom i planiranjem
Teškoće sa pamćenjem su uobičajen problem koji prati početak nekih neuroloških oboljenja. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti na nekom ili svim ovim nivoima.

• Osoba može imati teškoće da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju, a da potom ne može da joj pristupi.

Ponekad dugoročno pamćenje ostane netaknuto (često kod nekih oblika demencije) ali postoji problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje prave reči i teškoće sa nalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem. Ima mnogo strategija koje možete primeniti da bi se pomglo sa pamćenjem i važno je početi sa njihovom primenom odmah nakon dobijanja dijagnoze.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.
• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Egzekutivne funkcije
Egzekutivne funkcije odnose se na one veštine i sposobnosti koje nam omogućavaju da uradimo ciljane aktivnosti. Postoji nekoliko koraka u završavanju zadatka:

• Planiranje- poznavanje i/ili planiranje koraka neke aktivnosti
• Inicijacija – započinjanje aktivnosti
• Rađenje zadatka – sprovođenje plana uz istovremeno praćenje sopstvene aktivnosti i samoregulaciju
• Procenjivanje – posmatranje rezultata našeg rada
• Menjanje i popravljanje – traženje načina da se zadatak lakše uradi sledeći put i izbegavanje pravljenja bilo kakvih grešaka.

Mi koristimo egzekutivne funkcije za razne vrste svakodnevnih zadataka, kao što su kuvanje, pranje veša, kupovina. Da bismo uradili zadatak mi prvo moramo započeti svaki korak, organizovati i istrajati u njegovom izvođenju a dok se sve to dešava moramo da pratimo i prilagođavamo radnje koje izvodimo po potrebi. Većina nas može obaviti ove stvari bez puno razmišljanja i planiranja. Neurološko oboljenje može uticati na našu sposobnost da izvodimo zadatke efikasno. Ukoliko do toga dođe možemo primeniti strategije i sisteme koji će nam pomoći sa našim teškoćama u egzekutivnom funkcionisanju.

• Dnevni planeri i organizatori
• Informacioni centar u kući – oglasna tabla, kalendari itd.
• Svaki dan odvojiti vreme za planiranje
• Korišćenje tajmera i diktafona za podsećanje
• Upotreba čeklista korak po korak

Pažnja
Svi smo opremljeni veoma složenim i dinamičnim sistemom pažnje. Ove veštine nam omogućavaju da idemo kroz život obraćajući pažnju na stvari koje su važne i blokirajući stimuluse koji nisu važni. Naše veštine pažnje dozvoljavaju nam da radimo više od jedne stvari istovremeno ili da se prebacujemo između dve različite aktivnosti. Nakon razvoja neurološkog oboljenja ove veštine su često kompromitovane. Veštine pažnje su važne zato što su nam one neophodne da bismo izveli svakodnevne zadatke i da bismo efikasno komunicirali.

Postoje različiti tipovi veština pažnje:

• Održavanje pažnje – ova veština je neophodna da bi se pažnja održala tokom vremenskog perioda neophodnog da bi se završio zadatak.
• Selektivna pažnja – ova veština nam omogućava da obraćamo pažnju na nešto a da nas pri tom pozadinska buka ili pokreti ne ometaju lako.
• Prebacivanje pažnje – ova veština nam omogućava da se selimo između dve aktivnosti a ne samo da se fokusiramo na jednu i zaboravimo na drugu.
• Deljenje pažnje – ova veština nam omogućava da podelimo pažnju između dva zadatka npr. vožnje i pričanja u isto vreme.

Teškoće sa pažnjom imaju uticaj na komunikaciju i svakodnevne aktivnosti kao što su vožnja ili kuvanje. Osobe sa problemima pažnje mogu se dovesti u opasnost ukoliko se upuste u aktivnost kao što je vožnja, posebno ukoliko takođe pate i od zamora. Pažnja takođe utiče na veštine komunikacije zato što osobe sa neurološkim oboljenjem mogu imati teškoća u paženju tokom konverzacija i obrade informacija.
Postoji dosta strategija koje možete koristiti da olakšate pažnju i koncentraciju kao što su praćenje zamora, pokušavanje da ne radimo više stvari od jednom i eliminisanje ometajućih faktora tokom razgovora sa nekim.

Чланак Neurološka oboljenja i sa njima povezane teškoće u kogniciji i komunikaciji се појављује прво на Logopedilište Beograd.