Preuzmite datoteku:

 disleksija strategije u ucionici

Чланак Disleksija – strategije u učionici се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
učenje gledanja na sat

Чланак Učenje gledanja na sat се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Poboljšavanje govora i jezika nakon moždanog udara

Neke osobe se nakon moždanog udara dobro oporavljaju i u roku od nekoliko nedelja će dobro komunicirati. Sa druge strane, mnogi će nakon moždanog udara ipak nastaviti da imaju teškoće sa govorom, jezikom i kognitivnom obradom. Intervencija za osobe koje su pretrpele moždani udar može krenuti u nekoliko pravaca. Neki terapeuti fokusiraju se na direktnu terapiju  pokušavajući da pronađu načine da pomognu osobi da prevaziđe neke od svojih teškoća u pronalaženju reči ili upotrebi jezika. Iako ovo može biti donekle uspešno, osobe bi takođe trebalo da uče i funkcionalne strategije. Funkcionalne tehnike obično su veoma blagotvorne za pojedinca nakon moždanog udara i podrazumevaju nalaženje kompenzatornih strategija ili tehnologije za prevazilaženje teškoća u komunikaciji.

Takođe je važno da osobe iz okruženja olakšaju ovaj proces menjajući svoju komunikaciju i komunikacijsko okruženje u okviru kuće. Da bi se ovo postiglo, oni koji se brinu o osobi, supružnici i rođaci trebalo bi da vode računa o složenosti svog jezika i pružaju što je više moguće pomoćnih znakova slušaocu. U okviru doma važno je da se odstrani buka i ometajući faktori koji osobama sa teškoćama mogu komunikaciju učiniti teškom.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su jedni od najuobičajenijih posledica moždanog udara. Međutim imajući svest o određenim strategijama osoba može zaista poboljšati svoje šanse da bude razumena. Samo vodeći računa o sopstvenom disanju (da bi se poboljšala jačina), korišćenju kraćih rečenica i naglašavanju ključnih reči, osoba može napraviti razliku u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacionih pomagala može takođe slušaocu dati signal i poboljšati razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i pruži vam savet u vezi asistivne komunikacije. Strategije uključuju:

• Vežbe mišića
• Vežbe disanja
• Kompenzatorne strategije (kao što je crtanje)
• Gestovi ili vizuelna podrška
• Azbučne table
• Hi-tech augmentativna/asistivna pomagala

Afazija

Sa Afazijom je često teže da se suočimo ili pomirimo kao i da primenimo efikasne strategije rehabilitacije. Za neke osobe, razumevanje jezika ostaće trajan problem a izražavanje sopstvenih potreba biće isto toliko teško. Kod ovih osoba sa ozbiljnim problemima važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstva koja im mogu pomoći u izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od oblasti mozga koja je oštećena i svaka od njih se ispoljava različitim simptomima:

• Globalna afazija podrazumeva postojanje deficita mnogih kognitivnih funkcija, govora, jezika i veština pismenosti.
• Teškoće sa izražavanjem
• Teškoće sa razumevanjem reči i jezika
• Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Postoje brojni terapijski pristupi u terapiji moždanog udara i cerebrovaskularnog insulta. Uspeh ovih pristupa u velikoj meri zavisi od težine udara, oblasti mozga koja je oštećenja i frekvencije i intenziteta terapije. Terapija može pomoći osobi da napravi određeni pomak ka normalnom funkcionisanju i/ili mu pružiti druge, kompenzatorne, strategije koje pomažu kod kognitivnih zadataka i komunikacije.

Disleksija i disgrafija kao posledica moždanog udara

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu nastati zbog moždanog udara i često su udružene sa afazijom. Teškoće sa čitanjem i pisanjem su ponekad teške oblasti za rad ali koristeći jednostavne strategije, druge ljude ili asistivne uređaje možemo pronaći nekoliko načina kojima se mogu zaobići teškoće sa čitanjem i pisanjem. Na primer, u slučaju da imate teškoće da zapamtite ono što ste tek pročitali, napišite poruku ili ključne reči na marginama sa olovkom ili rezimirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i preslušajte snimak sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoća sa pisanjem, dajte nekome da vam pregleda rad da bi video da li je ispravan i ima li smisla.

Adaptacija vašeg doma i unapređivanje vašeg komunikacijskog okruženja nakon moždanog udara

Mnoge teškoće koje se javljaju nakon moždanog udara zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu da biste komunikaciju učinili lakšom. To može podrazumevati jednostavne stvari kao što su upotreba kalendara i vizuelnih pomagala za podsećanje i vođenje i eliminacija pozadinske buke u toku komunikacije. Mi kao komunikatori moramo da vodimo računa o svojim veštinama komunikacije. To znači da treba da budemo okrenuti licem prema osobi kojoj se obraćamo, da govorimo jasno, da uprostimo jezik ukoliko osoba ima teškoća sa razumevanjem kao i da osobi damo dovoljno vremena da informaciju obradi i odgovori nam.

Asistivna komunikacija i asistivna tehnologija

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji podrazumeva asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale nov način komunikacije za mnoge osobe. Asistivni uređaji ne moraju biti skupi ili elektronski. Oni mogu biti lo-tech (kartice sa slikama, knjige za komunikaciju, tabla sa slovima) a često je jednostavnija, lo-tech varijanta i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njegovog poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je poboljšanje komunikacije i samostalnosti.

Neke osobe sa moždanim udarom mogu imati koristi od uređaja za asistivnu komunikaciju. Lo-tech opcija može uključiti vizuelne knjige za komunikaciju, E-tran okvire i azbučne table. Hi-tech opcije mogu uključiti mašine za komunikaciju sa produkcijom glasa, kojima se pristupa putem prekidača ili pogledom ili komunikacijske softvere instalirane na tablet ili laptop.

Чланак Govorno jezičke teškoće nakon moždanog udara се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
Pokretači

Чланак Pokretači – fizička aktivnost u učionici се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
Šta bi svaki prosvetni radnik trebalo da zna

Чланак Šta bi svaki prosvetni radnik trebalo da zna o smetnjama u učenju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:

RAZUMEVANJE PROČITANOG

Чланак Razumevanje pročitanog се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnogi programi čitanja obuhvataju fonološku svest. Fonološki razvoj opisuje proces kada dete uči nove glasove, pohranjuje ih i potom im pristupa da bi tačno formiralo reč. To je veoma složen sistem i povezan je sa detetovom sposobnošću da organizuje i razlikuje nove glasove. Sposobnost prepoznavanja, stapanja i segmentiranja tih fonema je ključna za razvoj veština dekodiranja i spelovanja. Neka deca, koja imaju dobre jezičke veštine, mogu kompenzovati teškoće u čitanju i koristiti kontekst da im pomogne da razumeju rečenicu. Onima sa lošijim jezičkim veštinama i teškoćama u opismenjavanju biće teže da kompenzuju, tako da će čitanje za njih biti znatno teže.

Rana intervencija je od ključne važnosti. Potrebno je koristiti multisenzorni pristup u procesu ovladavanja slovima, što podrazumeva uključivanje što većeg broja čula u taj proces kroz izvođenje raznovrsnih aktivnosti sa raznovrsnim materijalima. Kod teškoća sa čitanjem često je prisutna genetska predispozicija, tako da roditelji koji su sami imali teškoće sa opismenjavanjem treba da budu svesni da će njihova deca možda trebati dodatnu pomoć u opismenjavanju.

Fonološka svesnost
Teškoće sa fonološkom obradom su često razlog zbog kojeg deca imaju teškoća sa govorom, tako da često teškoće sa govorom i opismenjavanjem postoje udruženo. Rad sa teškoćama opismenjavanja koje su posledica fonološkog poremećaja može uključiti program različitih zadataka auditivne diskriminacije reči i glasova. Terapija fonološke svesnosti usmerena je na diskriminaciju među glasovima, sparivanje glasa sa slovom, stapanje glasova da bi se napravila reč i sposobnost prisećanja reči u odgovarajućem trenutku.

Disleksija je specifična smetnja u učenju, koja se ogleda u teškoćama sa čitanjem, pisanjem i spelovanjem. Disleksija nije intelektualna teškoća, što znači da deca sa disleksijom nemaju sniženu inteligenciju. Dete sa disleksijom ima specifične teškoće sa opismenjavanjem, iako uz to često mogu postojati i druge teškoće kao što su kašnjenje u jezičkom razvoju, teškoće u pronalaženju reči i problemi sa kratkoročnom verbalnom memorijom. Postoje različiti tipovi disleksije, npr. neka deca mogu imati teškoća sa čitanjem reči ili ne-reči ili mogu čitati reči ali ne razumeti značenje pročitanog itd. Mnogi programi tretmana disleksije uključuju trening fonološke svesnosti (kao što je ranije napomenuto).

Programi
Postoje brojni programi koji su usmereni na remedijaciju teškoća u opismenjavanju:

• Fonološki pristup – rad na stvaranju veze slovo-glas, spajanju, segmentiranju, razvijanju svesti o slogu itd.
• Razumevanje – često deca mogu da dekodiraju glasove, ali ne razumeju reči, tako da je fokus na razumevanju
• Savetovanje u cilju podizanja samopouzdanja – uporedo sa programom opismenjavanja ovo je pokazalo pozitivne rezultate
• Partnerski pristup – osobe sa teškoćama u opismenjavanju rade sa drugim, veštijim čitačima i osobama koje bolje vladaju pisanjem, u parovima ili malim grupama.
• Alternativni terapeutski pristupi – Pristupi kao što je Dejvis metod koriste se sa uspehom kod osoba sa disleksijom. Ovaj pristup koristi aktivnosti kao što su modelovanje glinom slova i reči da bi se pomoglo u prevazilaženju dezorijentacije koju osobe sa disleksijom doživljavaju kada gledaju u slova i reči. Drugi pristupi kao što je Learning Breakthrough uključuju vežbe ravnoteže i koordinacije da bi se poboljšala funkcija malog mozga.

Чланак Disleksija i teškoće sa pismenošću се појављује прво на Logopedilište Beograd.