Razlozi koji dovode do teškoća sa govorom u odraslom dobu:

Nezgoda i povreda

Mnoge odrasle osobe u nekoj nesreći oštete svoj mozak ili govorne mišiće.  Ponekad se posledice tih oštećenja same po sebi isprave ali čeće je slučaj da im ostaju dugoročne negativne posledice.

Bolest

Određene bolesti zbog degeneracije mišićnih ili moždanih ćelija mogu izazvati teškoće sa govorom. Ali i tada često postoji mnogo strategija koje možete isprobati u cilju poboljšanja komunikacije.

Artikulacione teškoće

„Oduvek sam imao problema sa govorom“ – neke odrasle osobe imaju teškoća sa govorom još od detinjstva ali im to nije predstavljalo problem dok nisu stigli do odraslog doba. Neki ljudi to opisuju kao „govorna mana“, „govorni problem“ ili „problem sa izgovorom“. Teškoće sa govorom koje su prisutne još od malena su jako učvršćene tako da ih ponekad može biti teško promeniti. Ukoliko promena nije moguća i ukoliko vaš logoped ne može da „reši“ problem, možda će ipak moći da pronađe neke alternativne strategije koje vam mogu pomoći.

Dizartrija

Ovo je motorički govorni problem uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može pogoditi jedan ili više govornih podsistema – disanje, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome slične dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima izraženosti u zavisnosti od lokalizacije i ozbiljnosti oštećenja mozga. Produkcija govornih glasova može biti veoma otežana a u nekim slučajevima čak i potpuno onemogućena. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dalje, teškoće se mogu javiti ukoliko je i disanje pogođeno obzirom da pluća obezbeđuju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili nategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije. Postoje različiti tipovi dizartrije  zavisno od predela i tipa moždanog oštećenja. Tretman dizartrije sprovodi logoped koji u njega uključuje ojačavanje ili opuštanje govorne muskulature, upotrebu kompenzatornih tehnika ili uvođenje asistivnih komunikacijskih strategija ili uređaja.

Disfluentnost (brzopletost ili mucanje)

Mucanje ima ogroman uticaj na život odraslih osoba koji se sa njime bore.

Glas

Mnogi odrasli iz različitih razloga doživljavaju probleme sa glasom. Logopedilište ima odeljak posvećen problemima sa glasom kod odraslih sa informacijama, savetima za negu glasa i idejama kako da poboljšate glas.

Asistivna tehnologija (AAC)

Postoji mnogo Hi-tech i low-tech uređaja za asistivnu komunikaciju koji mogu pomoći sa mnogobrojnim teškoćama komunikacije. Ukoliko imate govorni problem i teško vam je da vas drugi razumeju, možda ćete otkriti da vam asistivni uređaj može pomoći. Napretkom tehnologije dolazi do ogromnog napretka u ovoj oblasti komunikacije i komunikacijskih teškoča. Upoteba uređaja za asistivnu komunikaciju je deo filozofije Logopedilišta. Ovaj sajt je posvećen komunikaciji i okruženju totalne komunikacije. To znači da se fokusiramo na svaki modalitet koji se može upotrebiti da bi se olakšala komunikacija.

Opšti saveti da učinite govor razumljivijim

Postoji mnogo stvari koje možete uraditi u svakodnevnom životu da biste doprineli da budete jasniji i lakši za razumevanje.

• Gledajte u osobu kojoj govorite
• Izbegavajte komuniciranje u bučnom okruženju ili okruženju sa puno ometajućih faktora
• Nemojte govoriti previše brzo
• Gledajte napred, ne dole, dok govorite
• Koristite gestove i izraze lica da počate svoju poruku
• Koristite pluća i dišite iz dijafragme kada govorite da biste dali glasu više snage
• Poštujte pravila konverzacije kao što su naizmeničnost i držanje teme razgovora
• Ukoliko zaista imate problem da vas drugi razumeju, istražite druge oblike komunikacije kao što je pisanje vaše poruke, pevušenje ili upotreba elektronskog uređaja da govori umesto vas.

Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog govora ili glasa posetite logopeda radi procene i govorne terapije.

Чланак Govorne teškoće kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Чланак Dečija dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su najuobičajenije posledice moždanog udara. Tretman i upotreba određenih strategija zaista mogu pomoći osobi da joj govor bude razumljiviji kao i da pomognu oporavku. Samo obraćanje pažnje na sopstveno disanje (zbog pojačavanja glasnoće), korišćenje kraćih rečenica i naglašavanje ključnih reči može dovesti do razlike u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala može takođe obezbeđivati slušaocu signale čime će se pojačati razumljivost. Pomoć u razvijanju strategija i savet po pitanju asistivne komunikacije možete zatražiti  od kvalifikovanog logopeda.

Vežbe mišića nakon moždanog udara

Postoji široki spektar vežbi i pristupa a njihova upotreba zavisi od pacijenta, ozbiljnosti i lokacije moždanog oštećenja ili poremećaja (cerebralna paraliza, traumatska povreda mozga, šlog itd) kao i tipa dizartrije. Na primer, kod flacidne dizartrije neophodne će biti vežbe jačanja mišića, ali kod dizartrije koja ispoljava povećan tonus mišića i lošu koordinaciju biće potrebno izvoditi vežbe relaksacije.

Vežbe disanja

Vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći, obzirom da loša kontrola disanja utiče na jačinu glasa i dužinu rečenice. Naša pluća su mehovi, izvor snage koji stvara energiju za govor. Naš dah ne samo da treba da bude dovoljno moćan, već treba da bude i pravovremen.

Kompenzatorne strategije

Kompenzatorne strategije podrazumevaju usporavanje govora (ovo je verovatno najočigledniji način da postanemo razumljiviji) ili izgovaranje svake reči ili sloga ponaosob umesto u nizu povezanog govora.

Gestovi ili vizuelna sredstva

Dodajte gestove svom govoru da biste dali slušaocu dodatne signale koji će im pomoći da vas razumeju. Napravite  knjigu ili papir sa slikama osnovnih tema. Stavljanje ljudi u kontekst vaše konverzacije možete im signalizirati šta govorite.

Azbučna tabla

Dokazi pokazuju da upotreba azbučne table može uveliko da poboljša razumljivost. Ne samo spelovanje čitave reči  već i samo pokazivanje na početno slovo reči često slušaocu signalizira reč koju pokušavate da izgovorite.

Hi-tech augmentativna/asistivna komunikacijska pomagala

Zavisno od stepena dizartrije, može biti blagotvorna upotreba hi-tech komunikacijskog uređaja. Postoji širok raspon ovih mašina koje proizvode govor nakon što ste otkucali poruku ili pristupili slikovnim simbolima na ekranu dodirom ili pogledom. Lo-tech varijanta kao što je E-tram okvir i skeniranje uz pomoć partnera, takođe može biti dobra za komunikaciju.

Чланак Dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada dođe do njihovog oštećenja ono obično ostaje trajno zato što u odraslom mozgu ima veoma malo regeneracije.

Spontani oporavak (sposobnost mozga da se oporavi) obično se dešava u prva 2-3 meseca nakon moždanog udara a potom se usporava tokom sledeća 3-4 meseca. Ipak, mnogi ljudi prijavljuju napredak i nakon tog perioda pa čak i nekoliko godina posle mada se brzina i količina napretka umanjuje tokom vremena.

Efekti moždanog udara na komunikaciju

Mozak je izuzetno složen mehanizam koji je sastavljen od mnogo različitih funkcionalnih delova. Kada jedan ili više njegovih delova prestane sa efikasnim obavljanjem svog posla često se dešava da to utiče na govorno jezički aparat.

Govor

Oštećenje govornih oblasti u mozgu može izazvati paralizu ili slabost govornih mišića zbog čega dolazi do dizartrije i/ili disfonije.

Dizartrija

Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše proukciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena.

Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Pored moždanog udara dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, traumatskom povredom mozga, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.

Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišiće, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija

Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.

Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Neke osobe potpuno izgube moć govora. Neke osobe imaju govor, ali nemaju jezičke veštine koje su prethodno imali.

Jezičke teškoće nakon moždanog udara – Afazija

Moždani udar takođe može pogoditi jezik. Mnoge osobe koje su doživele moždani udar kao posledicu imaju afaziju. Afazija je jezički poremećaj koji može pogoditi i razumevanje jezika i izražavanje.  Do afazije dolazi kada su oštećena dva važna dela mozga koji su vezani za jezik – Vernikeova i Brokina zona.

Brokina afazija

Kada je pogođena samo Brokina oblast mozga osoba razume većinu izgovorenih reči i jezičkog sadržaja ali ima teškoće u izražavanju jezika. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), nefluentan i redukovan, agramatičan govor. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive kod nekih osoba tako da mogu često upotrebljavati pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi se mogu “zaglaviti” na određenoj reči i nastaviti da je ponavljaju ili mogu samo koristiti ključne reči npr. “Stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija

Kada je oštećena samo Vernikeova oblast pogođeno je razumevanje jezika  a osoba može takođe biti nesposobna da razume i svoj sopstveni jezik. Nedostatak samo-monitoringa znači da osoba nije sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom.

Lezija Vernikeove ili Brokine oblasti može izazvati teške poremećaje komunikacije a u slučaju kada su pogođene obe ove oblasti komuniciranje sa osobom postaje ekstremno teško.

Čitanje i pisanje

Veštine čitanja i pisanja često mogu biti pogođene moždanim udarom, što dalje komplikuje rehabilitaciju zato što ti modaliteti ne mogu biti korišćeni kao kompenzatorne strategije.

Disleksija i disgrafija – podrazumevaju teškoće sa čitanjem napisanih reči i teškoće pisanja i spelovanja reči. Pisanje može biti još teže ukoliko pacijent pati i od teškoća sa finom motorikom.

Teškoće sa gutanjem nakon moždanog udara

Mnoge osobe nakon moždanog udara iskuse probleme sa gutanjem (disfagija) i pre nego što mu se da da ponovo jede, neophodno je proceniti gutanje pacijenta. Osobi može uopšte biti nedozvoljeno da jede zbog opasnosti od aspiracije (da hrana ode u pluća). Do ovog problema dolazi zbog toga što mišići koji se koriste za žvakanje, obrtanje i gutanje hrane ne rade efikasno. Aspiracija je glavna briga ali i druge teškoće se takođe mogu javiti kao što su: nemogućnost da se hrana drži u ustima, balavljenje, teškoće sa žvakanjem i teškoće sa iniciranjem refleksa gutanja. Logoped može proceniti gutanje i raditi na tehnikama koje pomažu osobi da sigurno guta i uporedo sa dijetetetičarem može davati savete o hrani i teksturama hrane koje su bezbedne za jelo.

Чланак Moždani udar /CVI се појављује прво на Logopedilište Beograd.