Mnogi ljudi imaju teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga. Često će osoba shvatiti da je prešla od toga bude veliki čitač u osobu koja uopšte ne želi da čita zato što je to tako komplikovan zadatak. Sposobnost čitanja i pisanja može biti pogođena povredom mozga na nekoliko načina:

• Ne mogu da čitam ili pišem tekst
• Ne mogu da razumem tekst
• Od čitanja i pisanja me boli glava ili se osećam loše
• Imam teškoću da pročitam/napišem više od nekoliko redova bez da zaboravim šta sam pročitao/napisao
• Teško mi je da se fokusiram na pojedinu liniju u tekstu.
• Pisanje i čitanje me čini ekstremno umornim

Iako možda nećete moći da povratite vaše veštine čitanja ili pisanja koje ste imali pre traumatske povrede mozga, moguće je da čitanje i pisanje učinite lakšim upotrebom nekih drugih strategija. Na primer, napišite zabelešku ili ključne reči na margini sa olovkom ukoliko imate teškoće da zapamtite ono što ste upravo pročitali, ili sumirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon pa ih onda preslušajte sledeći put kad otvorite knjigu. Samo stavite lenjir ispod linije u tekstu koju čitate. Ako imate teškoće sa pisanjem, dajte nekome da proveri vaš rad da vidi da li je tačno napisan i da li ima smisla.

Чланак Teškoće sa čitanjem i pisanjem nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Држање тела – Када дете има проблема са рукописом, једна од ствари коју треба посматрати јесте држање тела и како оно утиче на рукопис. Обично се приликом писања или читања на равној површини користи неправилно држање тела што се види кроз погрбљен положај тела, подигнута рамена и константно гледање надоле. Коса подлога помера линију гледања навише што подстиче усправан положај тела. Постављање папира на косу подлогу приближава папир и оловку детету. Деца тада аутоматски заузимају усправнији положај у столици подизањем раменог појаса. Подизањем папира ближе дете подиже и врат и главу и заузима бољи положај који омогућава правилно дисање и тако оно постаје пажљивије током рада у учионици. Исто се дешава и приликом постављања тастатуре на косу подлогу приликом рада на рачунару. Ефекат је заиста тренутан и импресиван.

Држање оловке – је још један важан фактор код рукописа. Да би читко писао ученик мора бити у могућности да глатко помера зглобове шаке и лакта. Најбоља позиција руке приликом држања писаљке и писања је када је зглоб у екстензији. Благи нагиб усмерава руку ка правилном држању оловке. Коса подлога наводи зглоб и шаку на тенодезу – зглоб се истеже, прсти се савијају. Одговарајући нагиб подстиче истезање зглоба током писања и омогућава шаци да стави палац у опозицију што омогућава правилно држање оловке. Овај положај такође помаже и у регулисању притиска при држању оловке.

Боља моторна контрола – правилним намештањем зглоба на косој површини, за управљање оловком се користи  подлактица, чиме се омогућава више моторне контроле приликом формирања слова. Моторна контрола приликом рукописа је неопходна за заустављање на линијама, одговарајуће формирање слова а помаже и при брзини писања.
Лакши приступ радној површини – За децу која имају потешкоћа да досегну до врха папира када стоји равно на столу, коса подлога смањује удаљеност од врха до дна странице, држећи притом папир стабилним.

Преписивање – Преписивање са табле може бити прилично тешко за ученике са тешкоћама у визуелној обради. Употреба косе подлоге је помоћно средство које се може користити у учионици јер усправан положај тела и краћи пут главе и очију при пребацивању са табле на сто и обратно помаже при преписивању.

Олакшава визуелно праћење током читања – Додатни бонус при коришћењу косе подлоге је њен благотворан утицај при активности читања. Стављање књиге или другог материјала за учење на косу подлогу смањује напрезање очију. Није потребно преусмеравање очију док читамо страницу, пошто цео текст стоји под истим углом. Текст књиге која је постављена на косу подлогу ближи је очима, чиме се смањују дистракције што помаже и скенирању текста и визуо-моторним вештинама које употребљавамо током читања. Такође, подстиче се боље држање тела током активности читања, посебно када читате на столу у учионици.

Косу подлогу можете купити у Логопедилишту

или

у нашој продавници на Фејсбуку кликом на линк испод:

https://www.facebook.com/pg/beogradlogoped/shop/?ref=page_internal

Чланак Предности употребе косе подлоге у учионици и ван ње се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:

citanje i pisanje nakon cvi

Чланак Čitanje i pisanje nakon moždanog udara се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Napravi pricu

Чланак Napravi priču се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
listic_za_pisanje_pisanih_slova
Papir za vezbanje pisanja
listic_za_pisanje_stampanih_slova_mali
listic_za_pisanje_stampanih_slova_veliki
listovi za vezbanje slova
listic_za_pisanje_stampanih_slova

Чланак Vežbanje pisanja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.

Govorne teškoće

Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži savet po pitanju asistivne komunikacije da biste olakšali teškoće sa govorom koje se javljaju usled dizartrije i disfonije.

Jezičke teškoće

Afaziju i jezičke teškoće je često teže prihvatiti i primeniti efikasne strategije. Za neke osobe razumevanje jezika i iskazivanje potreba može ostati trajan problem. Kod onih sa demencijom teškoće će biti progresivne. Kada osoba ima ovako ozbiljne teškoće važno je usmeriti se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstava kojima se pomaže razumevanje i izražavanje. Takođe, to znači da ljudi iz okruženja osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu proizaći iz neuroloških problema. Ovi problemi se mogu javiti zbog teškoća sa jezikom ili zbog fizičkih problema koji otežavaju čitanje i pisanje zbog snižene motorne kontrole ili teškoća sa vidom. Upotreba asistivnih uređaja, softvera i nekih jednostavnih strategija može olakšati i produžiti sposobnost da efikasno čitamo i pišemo.

Kognitivno funkcionisanje

Teškoće sa pamćenjem, planiranjem i pažnjom mogu biti simptomi progresivnog neurološkog oboljenja. Postoji mnogo jednostavnih strategija koje mogu biti primenjene da bi se svakodnevni zadaci učinili lakšim za izvođenje.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.

• koristite dnevnik, kalendar i spiskove i steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite.
• Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.
• Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd.
• Odvojte vreme svaki dan za planiranje
• Koristite tajmere i diktafone kao podsetnike
• Koristite čekliste korak po korak
• Nemojte da pokušavate nešto da uradite ili raspravljate o važnim pitanjima kada se osećate umorno
• Napravite kućno okruženje bez ometajućih faktora i buke

Чланак Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnogi programi čitanja obuhvataju fonološku svest. Fonološki razvoj opisuje proces kada dete uči nove glasove, pohranjuje ih i potom im pristupa da bi tačno formiralo reč. To je veoma složen sistem i povezan je sa detetovom sposobnošću da organizuje i razlikuje nove glasove. Sposobnost prepoznavanja, stapanja i segmentiranja tih fonema je ključna za razvoj veština dekodiranja i spelovanja. Neka deca, koja imaju dobre jezičke veštine, mogu kompenzovati teškoće u čitanju i koristiti kontekst da im pomogne da razumeju rečenicu. Onima sa lošijim jezičkim veštinama i teškoćama u opismenjavanju biće teže da kompenzuju, tako da će čitanje za njih biti znatno teže.

Rana intervencija je od ključne važnosti. Potrebno je koristiti multisenzorni pristup u procesu ovladavanja slovima, što podrazumeva uključivanje što većeg broja čula u taj proces kroz izvođenje raznovrsnih aktivnosti sa raznovrsnim materijalima. Kod teškoća sa čitanjem često je prisutna genetska predispozicija, tako da roditelji koji su sami imali teškoće sa opismenjavanjem treba da budu svesni da će njihova deca možda trebati dodatnu pomoć u opismenjavanju.

Fonološka svesnost
Teškoće sa fonološkom obradom su često razlog zbog kojeg deca imaju teškoća sa govorom, tako da često teškoće sa govorom i opismenjavanjem postoje udruženo. Rad sa teškoćama opismenjavanja koje su posledica fonološkog poremećaja može uključiti program različitih zadataka auditivne diskriminacije reči i glasova. Terapija fonološke svesnosti usmerena je na diskriminaciju među glasovima, sparivanje glasa sa slovom, stapanje glasova da bi se napravila reč i sposobnost prisećanja reči u odgovarajućem trenutku.

Disleksija je specifična smetnja u učenju, koja se ogleda u teškoćama sa čitanjem, pisanjem i spelovanjem. Disleksija nije intelektualna teškoća, što znači da deca sa disleksijom nemaju sniženu inteligenciju. Dete sa disleksijom ima specifične teškoće sa opismenjavanjem, iako uz to često mogu postojati i druge teškoće kao što su kašnjenje u jezičkom razvoju, teškoće u pronalaženju reči i problemi sa kratkoročnom verbalnom memorijom. Postoje različiti tipovi disleksije, npr. neka deca mogu imati teškoća sa čitanjem reči ili ne-reči ili mogu čitati reči ali ne razumeti značenje pročitanog itd. Mnogi programi tretmana disleksije uključuju trening fonološke svesnosti (kao što je ranije napomenuto).

Programi
Postoje brojni programi koji su usmereni na remedijaciju teškoća u opismenjavanju:

• Fonološki pristup – rad na stvaranju veze slovo-glas, spajanju, segmentiranju, razvijanju svesti o slogu itd.
• Razumevanje – često deca mogu da dekodiraju glasove, ali ne razumeju reči, tako da je fokus na razumevanju
• Savetovanje u cilju podizanja samopouzdanja – uporedo sa programom opismenjavanja ovo je pokazalo pozitivne rezultate
• Partnerski pristup – osobe sa teškoćama u opismenjavanju rade sa drugim, veštijim čitačima i osobama koje bolje vladaju pisanjem, u parovima ili malim grupama.
• Alternativni terapeutski pristupi – Pristupi kao što je Dejvis metod koriste se sa uspehom kod osoba sa disleksijom. Ovaj pristup koristi aktivnosti kao što su modelovanje glinom slova i reči da bi se pomoglo u prevazilaženju dezorijentacije koju osobe sa disleksijom doživljavaju kada gledaju u slova i reči. Drugi pristupi kao što je Learning Breakthrough uključuju vežbe ravnoteže i koordinacije da bi se poboljšala funkcija malog mozga.

Чланак Disleksija i teškoće sa pismenošću се појављује прво на Logopedilište Beograd.