Uzroci poremećaja  učenja

Poremećaj učenja ili teškoće sa učenjem su često deo ispoljavanja većeg poremećaja, bolesti ili povrede. Uloga genetike postaje sve primetnija i kada deca pokazuju znakove teškoća sa učenjem ili poremećaja učenja ili kašnjenja u razvoju, često se podvrgavaju dijagnostičkom genetskom testiranju. Druga deca sa poremećajem učenja ili smetnjama u razvoju mogu imati očigledniji uzrok kao što je povreda mozga. Neka deca nikada ne dobiju formalnu dijagnozu, ali se uvek bore sa učenjem i/ili komunikacijom.

Uobičajeni uzroci smetnji u razvoju

Teškoće sa učenjem i smetnje u razvoju javljaju se iz različitih razloga:

Autizam – Deca iz spektra autizma mogu pokazati širok raspon teškoća u komunikaciji od blagih do dubokih. Neke od ovih teškoća u komunikaciji su prilično jedinstvene za autistični poremećaj i često su opisivani kao „trijada simptoma“ – komunikacija, imaginacija i socijalna interakcija.

Cerebralna paraliza i povreda mozga – Deca koja dožive povredu mozga, tokom trudnoće, porođaja ili u detinjstvu mogu imati dugoročne teškoće sa kognitivnim funkcionisanjem, komunikacijom i motornim veštinama. Nakon oštećenja, mozak nastavlja da raste i razvija se tokom detinjstva i različiti delovi mozga mogu kompenzovati oštećene delove, ali dok se ovaj proces odvija, ova deca mogu zaostati akademski u odnosu na vršnjake. Oštećenje mozga u ranim godinama života znači da će deca morati da se nose sa povredom mozga u vreme kada uče neke ključne temeljne veštine. To znači da će neka od njih imati teškoće i kašnjenja kroz čitavo detinjstvo.

Razvojna dispraksija – dispraksija često može uzrokovati teškoće sa govorom, ali može biti mnogo više ozbiljna pogađajući grube i fine motorne pokrete, planiranje i kognitivno funkcionisanje.

Sindromi – napretkom medicine dolazi do većeg naglaska na dijagnostiku i tretman genetskih poremećaja ili sindroma. Genetska testiranja često mogu dati dijagnozu misterioznom poremećaju. Kada imamo dijagnozu, imamo i ideju koji simptomi se mogu ispoljiti tokom vremena i u skladu sa tim praviti planove. Postoje hiljade različitih sindroma i mnogi od njih su povezani sa teškoćama u komunikaciji.

Чланак Smetnje u razvoju & poremećaj učenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prikazaćemo samo tri uobičajena sindroma da pokažemo primere na koji način se oni mogu odraziti na teškoće u komunikaciji.

• Daunov sindrom – ovaj sindrom često uzrokuje da osoba ima teškoće u govoru, jeziku i kognitivne teškoće.
• Fragilno X – ovaj sindrom se najčešće ispoljava govorno jezičkim kašnjenjem, teškoćama u učenju.
• Velokardiofacijalni sindrom – deca sa ovim sindromom mogu ispoljiti kašnjenje u govorno jezičkom razvoju, specifične teškoće u učenju i ponekad rascep nepca.

Drugi sindromi koji se mogu odraziti na teškoće u komunikaciji su Vilijamsov sindrom i Fetalni alkoholni sindrom.

To je samo nekoliko primera od mnogo stotina sindroma i vidimo uticaj koji oni imaju na razvoj govora i komunikacije. Ipak, postoji mnogo programa, resursa i strategija koje možemo koristiti da bismo pomogli detetu sa genetskim sindromom da prevaziđe neke od ovih problema u komunikaciji.

Sindromi se mogu ispoljiti sa malim teškoćama ili bez teškoća u komunikaciji ili, sa druge strane, sa dubokim poremećajem komunikacije. Postoji veliki broj genetskih stanja sa mnogo faktora koji utiču na komunikaciju.

Ukoliko vaše dete ima kašnjenje u komunikaciji usled nekog genetskog sindroma, pogledajte ostatak sajta koji nudi brojne savete i resurse o tome kako pospešiti komunikaciju, govor, jezik i nudi ideje o alternativnim oblicima komunikacije. Takođe, naći ćete neke ključne ideje vodilje kako poboljšati komunikaciju između roditelja, učitelja i dece sa komunikativnim teškoćama ili razvojnim kašnjenjima. Takođe je važno kontaktirati vašeg lokalnog logopeda da biste dobili stručan savet i terapiju za svoje dete.

Чланак Genetski sindromi i teškoće u komunikaciji се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Pogledajte naš odeljak o totalnoj komunikaciji i ključne vođice za više informacija o različitim načinima da olakšate komunikaciju sa decom sa posebnim potrebama. Naš odeljak o autizmu takođe sadrži dosta relevantnih informacija koje se tiču komunikacije.

Komuniciranje sa decom koja imaju ozbiljne govorno jezičke teškoće
Deca sa teškim poremećajima komunikacije ili izrazitim i kompleksnim potrebama predstavljaju pravi izazov kada je u pitanju komunikacija. Ipak, često postoje načini na koje ova deca mogu pristupiti komunikaciji i postoje načini na koje im možete pomoći da razumeju. Ponekad je to spor proces i često ćete komunicirati samo sa nekoliko ključnih reči. Neverbalne osobe koje imaju ogromne teškoće u učenju ili „težak“ autizam su često vrlo teške za interakciju. Ne samo da imaju teškoće sa razumevanjem, nego su takođe u ozbiljnoj nemogućnosti da izraze svoje sopstvene potrebe ili osećanja. Pod „teškim oblikom“ autizma podrazumevamo osobe koje su neverbalne, nekomunikativne i često opisane kao „u svom svetu“. Te osobe imaju teškoće u praćenju naloga i mogu ispoljavati problematična ponašanja ako im priđete ili ih podstičete da nešto urade.

Jedan od pristupa koje možete koristiti naziva se intenzivna interakcija. Ovaj metod pokušava da stvori komunikativno okruženje koje je ugodno i nije preteće osobama iz autističnog spektra, ili sa teškim oblikom poremećaja učenja. U neku ruku, model ovog pristupa je uzet iz načina na koji mi prvo počinjemo da komuniciramo sa bebama, gde su interakcije kratke i uključuju zvukove, dodir i kontakt očima. Interakcije su kratke ali se mogu produžavati tokom vremena. Dete je aktivni učesnik koji je motivisan da komunicira i koji će preuzeti vođstvo i osetiti osećaj kontrole nad komunikativnom situacijom. Kroz ovaj pristup možete napraviti vezu sa osobom, stvoriti prijatnu razmenu, smanjiti problematična ponašanja i razviti komunikativne veštine.

Koji god metod da koristite, jako je važno da provedete vreme posmatrajući dete sa ozbiljnim kašnjenjem u komunikaciji. Često postoji mnogo suptilnih pokušaja komuniciranja koji prolaze neprimećeni. Od ključne je važnosti da pokušate da uhvatite te pokušaje i pokušate da razumete njihovo značenje. Postoji verovanje da ukoliko ti pokušaju predugo ostanu neprimećeni, dete može odustati od od pokušavanja da komunicira. Sa neverbalnom decom fokusirajte se na pokrete tela i primetite svaku vokalizaciju. Snimajte dete i pregledavajte snimak, često ćete videti nove stvari koje pre niste primetili. Tražite okidače pokreta i vokalizacija – zbog čega je Sava mahao rukom, ili se Kata osmehnula? Beležeći podatke možda ćete početi da uviđate da određene stvari izazivaju određene odgovore – šta je dete uradilo kada je bilo uznemireno? Šta je uradilo kad je htelo još? To može biti vaša početna tačka komunikacije. Učeći detetove odgovore možete naučiti njihov sistem komunikacije.

Чланак Deca sa teškim poremećajima komunikacije i ozbiljnim i kompleksnim potrebama се појављује прво на Logopedilište Beograd.