Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su najuobičajenije posledice moždanog udara. Tretman i upotreba određenih strategija zaista mogu pomoći osobi da joj govor bude razumljiviji kao i da pomognu oporavku. Samo obraćanje pažnje na sopstveno disanje (zbog pojačavanja glasnoće), korišćenje kraćih rečenica i naglašavanje ključnih reči može dovesti do razlike u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala može takođe obezbeđivati slušaocu signale čime će se pojačati razumljivost. Pomoć u razvijanju strategija i savet po pitanju asistivne komunikacije možete zatražiti  od kvalifikovanog logopeda.

Vežbe mišića nakon moždanog udara

Postoji široki spektar vežbi i pristupa a njihova upotreba zavisi od pacijenta, ozbiljnosti i lokacije moždanog oštećenja ili poremećaja (cerebralna paraliza, traumatska povreda mozga, šlog itd) kao i tipa dizartrije. Na primer, kod flacidne dizartrije neophodne će biti vežbe jačanja mišića, ali kod dizartrije koja ispoljava povećan tonus mišića i lošu koordinaciju biće potrebno izvoditi vežbe relaksacije.

Vežbe disanja

Vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći, obzirom da loša kontrola disanja utiče na jačinu glasa i dužinu rečenice. Naša pluća su mehovi, izvor snage koji stvara energiju za govor. Naš dah ne samo da treba da bude dovoljno moćan, već treba da bude i pravovremen.

Kompenzatorne strategije

Kompenzatorne strategije podrazumevaju usporavanje govora (ovo je verovatno najočigledniji način da postanemo razumljiviji) ili izgovaranje svake reči ili sloga ponaosob umesto u nizu povezanog govora.

Gestovi ili vizuelna sredstva

Dodajte gestove svom govoru da biste dali slušaocu dodatne signale koji će im pomoći da vas razumeju. Napravite  knjigu ili papir sa slikama osnovnih tema. Stavljanje ljudi u kontekst vaše konverzacije možete im signalizirati šta govorite.

Azbučna tabla

Dokazi pokazuju da upotreba azbučne table može uveliko da poboljša razumljivost. Ne samo spelovanje čitave reči  već i samo pokazivanje na početno slovo reči često slušaocu signalizira reč koju pokušavate da izgovorite.

Hi-tech augmentativna/asistivna komunikacijska pomagala

Zavisno od stepena dizartrije, može biti blagotvorna upotreba hi-tech komunikacijskog uređaja. Postoji širok raspon ovih mašina koje proizvode govor nakon što ste otkucali poruku ili pristupili slikovnim simbolima na ekranu dodirom ili pogledom. Lo-tech varijanta kao što je E-tram okvir i skeniranje uz pomoć partnera, takođe može biti dobra za komunikaciju.

Чланак Dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Poboljšavanje govora i jezika nakon moždanog udara

Neke osobe se nakon moždanog udara dobro oporavljaju i u roku od nekoliko nedelja će dobro komunicirati. Sa druge strane, mnogi će nakon moždanog udara ipak nastaviti da imaju teškoće sa govorom, jezikom i kognitivnom obradom. Intervencija za osobe koje su pretrpele moždani udar može krenuti u nekoliko pravaca. Neki terapeuti fokusiraju se na direktnu terapiju  pokušavajući da pronađu načine da pomognu osobi da prevaziđe neke od svojih teškoća u pronalaženju reči ili upotrebi jezika. Iako ovo može biti donekle uspešno, osobe bi takođe trebalo da uče i funkcionalne strategije. Funkcionalne tehnike obično su veoma blagotvorne za pojedinca nakon moždanog udara i podrazumevaju nalaženje kompenzatornih strategija ili tehnologije za prevazilaženje teškoća u komunikaciji.

Takođe je važno da osobe iz okruženja olakšaju ovaj proces menjajući svoju komunikaciju i komunikacijsko okruženje u okviru kuće. Da bi se ovo postiglo, oni koji se brinu o osobi, supružnici i rođaci trebalo bi da vode računa o složenosti svog jezika i pružaju što je više moguće pomoćnih znakova slušaocu. U okviru doma važno je da se odstrani buka i ometajući faktori koji osobama sa teškoćama mogu komunikaciju učiniti teškom.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su jedni od najuobičajenijih posledica moždanog udara. Međutim imajući svest o određenim strategijama osoba može zaista poboljšati svoje šanse da bude razumena. Samo vodeći računa o sopstvenom disanju (da bi se poboljšala jačina), korišćenju kraćih rečenica i naglašavanju ključnih reči, osoba može napraviti razliku u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacionih pomagala može takođe slušaocu dati signal i poboljšati razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i pruži vam savet u vezi asistivne komunikacije. Strategije uključuju:

• Vežbe mišića
• Vežbe disanja
• Kompenzatorne strategije (kao što je crtanje)
• Gestovi ili vizuelna podrška
• Azbučne table
• Hi-tech augmentativna/asistivna pomagala

Afazija

Sa Afazijom je često teže da se suočimo ili pomirimo kao i da primenimo efikasne strategije rehabilitacije. Za neke osobe, razumevanje jezika ostaće trajan problem a izražavanje sopstvenih potreba biće isto toliko teško. Kod ovih osoba sa ozbiljnim problemima važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstva koja im mogu pomoći u izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od oblasti mozga koja je oštećena i svaka od njih se ispoljava različitim simptomima:

• Globalna afazija podrazumeva postojanje deficita mnogih kognitivnih funkcija, govora, jezika i veština pismenosti.
• Teškoće sa izražavanjem
• Teškoće sa razumevanjem reči i jezika
• Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Postoje brojni terapijski pristupi u terapiji moždanog udara i cerebrovaskularnog insulta. Uspeh ovih pristupa u velikoj meri zavisi od težine udara, oblasti mozga koja je oštećenja i frekvencije i intenziteta terapije. Terapija može pomoći osobi da napravi određeni pomak ka normalnom funkcionisanju i/ili mu pružiti druge, kompenzatorne, strategije koje pomažu kod kognitivnih zadataka i komunikacije.

Disleksija i disgrafija kao posledica moždanog udara

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu nastati zbog moždanog udara i često su udružene sa afazijom. Teškoće sa čitanjem i pisanjem su ponekad teške oblasti za rad ali koristeći jednostavne strategije, druge ljude ili asistivne uređaje možemo pronaći nekoliko načina kojima se mogu zaobići teškoće sa čitanjem i pisanjem. Na primer, u slučaju da imate teškoće da zapamtite ono što ste tek pročitali, napišite poruku ili ključne reči na marginama sa olovkom ili rezimirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i preslušajte snimak sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoća sa pisanjem, dajte nekome da vam pregleda rad da bi video da li je ispravan i ima li smisla.

Adaptacija vašeg doma i unapređivanje vašeg komunikacijskog okruženja nakon moždanog udara

Mnoge teškoće koje se javljaju nakon moždanog udara zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu da biste komunikaciju učinili lakšom. To može podrazumevati jednostavne stvari kao što su upotreba kalendara i vizuelnih pomagala za podsećanje i vođenje i eliminacija pozadinske buke u toku komunikacije. Mi kao komunikatori moramo da vodimo računa o svojim veštinama komunikacije. To znači da treba da budemo okrenuti licem prema osobi kojoj se obraćamo, da govorimo jasno, da uprostimo jezik ukoliko osoba ima teškoća sa razumevanjem kao i da osobi damo dovoljno vremena da informaciju obradi i odgovori nam.

Asistivna komunikacija i asistivna tehnologija

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji podrazumeva asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale nov način komunikacije za mnoge osobe. Asistivni uređaji ne moraju biti skupi ili elektronski. Oni mogu biti lo-tech (kartice sa slikama, knjige za komunikaciju, tabla sa slovima) a često je jednostavnija, lo-tech varijanta i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njegovog poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je poboljšanje komunikacije i samostalnosti.

Neke osobe sa moždanim udarom mogu imati koristi od uređaja za asistivnu komunikaciju. Lo-tech opcija može uključiti vizuelne knjige za komunikaciju, E-tran okvire i azbučne table. Hi-tech opcije mogu uključiti mašine za komunikaciju sa produkcijom glasa, kojima se pristupa putem prekidača ili pogledom ili komunikacijske softvere instalirane na tablet ili laptop.

Чланак Govorno jezičke teškoće nakon moždanog udara се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Govorno jezička terapija može biti prikladna ukoliko vam je neophodan fokus na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, afazija, dizartrija, planovi komunikacije, asistivna komunikacija, kognitivne veštine i pamćenje, socijalne veštine, čitanje i pisanje.

Radna terapija će se usmeriti na veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom po pitanju mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.

Fizioterapeut može biti uključen po pitanju vaše muskulature, ravnoteže, načina kretanja ili teškoća sa hodanjem.

Uporedo sa posetom doktora trebaće vam i poseta medicinske sestre da proceni vaše zdravlje i potrebe.

Može vam biti potrebno savetovanje psihologa koji će da poradi sa vama i vašom porodicom na stvarima vezanim za depresiju i žaljenje.

Dijetetičar može biti uključen sa fokusom na dijetu i ishranu.

Postoje i drugi doktori i specijalisti koje ćete posetiti i zbog svojih individualnih teškoća.

Grupe podrške često pružaju neprocenjive savete, podršku i informacije vezane za moždani udar.

Чланак Moždani udar – tretman i rehabilitacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada dođe do njihovog oštećenja ono obično ostaje trajno zato što u odraslom mozgu ima veoma malo regeneracije.

Spontani oporavak (sposobnost mozga da se oporavi) obično se dešava u prva 2-3 meseca nakon moždanog udara a potom se usporava tokom sledeća 3-4 meseca. Ipak, mnogi ljudi prijavljuju napredak i nakon tog perioda pa čak i nekoliko godina posle mada se brzina i količina napretka umanjuje tokom vremena.

Efekti moždanog udara na komunikaciju

Mozak je izuzetno složen mehanizam koji je sastavljen od mnogo različitih funkcionalnih delova. Kada jedan ili više njegovih delova prestane sa efikasnim obavljanjem svog posla često se dešava da to utiče na govorno jezički aparat.

Govor

Oštećenje govornih oblasti u mozgu može izazvati paralizu ili slabost govornih mišića zbog čega dolazi do dizartrije i/ili disfonije.

Dizartrija

Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše proukciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena.

Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Pored moždanog udara dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, traumatskom povredom mozga, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.

Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišiće, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija

Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.

Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Neke osobe potpuno izgube moć govora. Neke osobe imaju govor, ali nemaju jezičke veštine koje su prethodno imali.

Jezičke teškoće nakon moždanog udara – Afazija

Moždani udar takođe može pogoditi jezik. Mnoge osobe koje su doživele moždani udar kao posledicu imaju afaziju. Afazija je jezički poremećaj koji može pogoditi i razumevanje jezika i izražavanje.  Do afazije dolazi kada su oštećena dva važna dela mozga koji su vezani za jezik – Vernikeova i Brokina zona.

Brokina afazija

Kada je pogođena samo Brokina oblast mozga osoba razume većinu izgovorenih reči i jezičkog sadržaja ali ima teškoće u izražavanju jezika. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), nefluentan i redukovan, agramatičan govor. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive kod nekih osoba tako da mogu često upotrebljavati pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi se mogu “zaglaviti” na određenoj reči i nastaviti da je ponavljaju ili mogu samo koristiti ključne reči npr. “Stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija

Kada je oštećena samo Vernikeova oblast pogođeno je razumevanje jezika  a osoba može takođe biti nesposobna da razume i svoj sopstveni jezik. Nedostatak samo-monitoringa znači da osoba nije sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom.

Lezija Vernikeove ili Brokine oblasti može izazvati teške poremećaje komunikacije a u slučaju kada su pogođene obe ove oblasti komuniciranje sa osobom postaje ekstremno teško.

Čitanje i pisanje

Veštine čitanja i pisanja često mogu biti pogođene moždanim udarom, što dalje komplikuje rehabilitaciju zato što ti modaliteti ne mogu biti korišćeni kao kompenzatorne strategije.

Disleksija i disgrafija – podrazumevaju teškoće sa čitanjem napisanih reči i teškoće pisanja i spelovanja reči. Pisanje može biti još teže ukoliko pacijent pati i od teškoća sa finom motorikom.

Teškoće sa gutanjem nakon moždanog udara

Mnoge osobe nakon moždanog udara iskuse probleme sa gutanjem (disfagija) i pre nego što mu se da da ponovo jede, neophodno je proceniti gutanje pacijenta. Osobi može uopšte biti nedozvoljeno da jede zbog opasnosti od aspiracije (da hrana ode u pluća). Do ovog problema dolazi zbog toga što mišići koji se koriste za žvakanje, obrtanje i gutanje hrane ne rade efikasno. Aspiracija je glavna briga ali i druge teškoće se takođe mogu javiti kao što su: nemogućnost da se hrana drži u ustima, balavljenje, teškoće sa žvakanjem i teškoće sa iniciranjem refleksa gutanja. Logoped može proceniti gutanje i raditi na tehnikama koje pomažu osobi da sigurno guta i uporedo sa dijetetetičarem može davati savete o hrani i teksturama hrane koje su bezbedne za jelo.

Чланак Moždani udar /CVI се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Oporavak od moždanog udara može biti dugotrajan a početni period može biti težak za osobu i njegovu porodicu. U početku, verovatno je najbolje da pokušate da sagledate situaciju i da se konsultujete sa lodopedom. Logoped bi trebalo da bude deo bolničkog tima koji će na početku proceniti gutanje i komunikaciju. Ponekad je pacijent veoma zbunjen i dezorijentisan i treba mu samo da je neko pored njega da mu pruži podršku. Osoba sa moždanim udarom može delovati kao da razume dosta ali to može biti zahvaljujući tome što uviđa ključne reči i kontekstualne znakove. Kada se izvrši procena, često postaje očigledno da je njeno razumevanje teško kompromitovano. Kada se utvrdi priroda komunikacijskih teškoća, može se početi sa traženjem strategija. Logoped će moći da proceni, dijagnostikuje i predloži prikladne strategije i/ili terapiju.

Često će se u prvih nekoliko nedelja posle moždanog udara, mozak donekle popraviti i zalečiti. To može značiti da će se osoba koja na početku izgleda kao da ima ozbiljne teškoće u komunikaciji nakon prvih nekoliko nedelja dobro oporaviti. Međutim, ovo nije uvek slučaj i oporavak može biti spor i ograničen.

Ukoliko su, kada se moždani udar prvo dogodi, govor i jezik kompromitovani moglo bi biti korisno da upotrebljavate vizuelnu tabelu sa slikama važnih i uobičajenih stvari, na taj način dajući osobi više šanse da razume i iskaže neke osnovne potrebe. Ponekad, ukoliko osoba nije razumljiva nakon ali još uvek može da piše, olovka i papir mogu biti veoma praktični. Na početku je važno da budemo strpljivi, održimo jezičke iskaze kratkim i jednostavnim i da podržimo jezik vizuelnim pomagalima i gestovima.

Чланак Nakon moždanog udara – šta treba odmah uraditi се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od dela mozga koji je oštećen, i svaki tip afazije se ispoljava različitim simptomima.

Globalna afazija
Kod globalne afazije prisutan je opšti deficit mnogih kognitivnih funkcija. Veštine govora, jezika i pismenosti su, u određenom stepenu, sve pogođene. Govor se može sastojati od nekoliko pojedinačnih reči ili slogova, prisutni su poremećaji razumevanja, čitanja i pisanja.

Brokina afazija
Ovo je više ekspresivna afazija. Kada je samo Brokina oblast mozga pogođena osoba razume većinu izgovorenih reči i jezika ali ima teškoće u izražavanju. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), govor nije tečan, redukovan je i agramatičan. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive i osoba može često koristiti pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi mogu da se “zaglave” na određenoj reči nastavljajući da je ponavljaju, ili koriste samo ključne reči npr. “stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija
Kada je oštećena samo Vernikeova oblast onda je pogođeno razumevanje jezika a osoba takođe može biti nesposobna da razume i ono što ona sama govori. Nedostatak sposobnosti praćenja sopstvenog govora znači da ona neće biti sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom. Govor je tečan ali osoba upotrebljava mnogo pogrešnih reči. Pisanje je takođe pogođeno.

Konduktivna afazija
Ovaj tip afazije daje tečan govor ali je on često prekidan učestalim varijacijama određenih reči koje se izgovaraju u cilju samokorekcije. Ponavljanje reči je često otežano uz izgovaranje različitih varijacija iste reči. Razumevanje je obično dobro očuvano.

Transkortikalna motorna afazija
Kod ovog tipa afazije, imenovanje je dobro ali spontani govor je redak. Ove osobe ne govore mnogo niti započinju razgovor.

Transkortikalna senzorna afazija
Kod ovog tipa afazije, osoba ima tečan govor ali je to obično žargon ili ponavljanje onoga što drugi govore. Takođe je prisutno teško oštećenje i usmenog i pismenog razumevanja.

Anomička afazija
Kod ove afazije veoma su očigledne teškoće sa pronalaženjem reči i u spontanom govoru i u zadacima imenovanja. Ipak, razumevanje je obično dobro, kao i ponavljanje.

Postoji nekoliko terapijskih pristupa u tretmanu afazija kod moždanog udara. Oni uključuju:
Pokušavanje stimulisanja pacijenta sa ciljem olakšavanja komunikativnog odgovora ili primena tehnika oblikovanja ili bleđenja kojima se pojedinac trenira da razvije odgovarajući odgovor. Sledeći pristup je reorganizacija moždanih funkcija, tako da neoštećeni delovi kompenzuju oštećene. Pragmatski pristup trudi se da povrati komunikativnu kompetenciju upotrebom bilo kojih modaliteta koji su na raspolaganju kao što su gest, crtanje, pisanje itd. Drugi pristupi raščlanjavaju različite delove moždanog funkcionisanja (koristeći kognitivni neuropsihološki model), utvrđuju oblasti teškoća/poremećaja i potom izvode hijerarhiju terapeutskih procesa da bi pokušali da poboljšaju jezičku i komunikativnu kompetenciju. Na primer, sa poremećajima imenovanja se često radi tako što se izvode raznovrsni zadaci imenovanja slika da bi se olakšalo prisećanje reči ili da bi se rafinisale strategije za pomoć pri pronalaženju reči.
Uspeh ovih pristupa u mnogome zavisi od težine moždanog udara, oblasti oštećenja mozga i frekvencije i intenziteta terapije. Neki terapeuti mogu koristiti kombinaciju pristupa. Nažalost, ukoliko je moždani udar težak, mala je verovatnoća da će bilo koji od ovih pristupa omogućiti osobi da se vrati u normalno, puno kognitivno funkcionisanje. U svakom slučaju, terapija može pomoći osobi da napravi neki napredak ka normalnom funkcionisanju i/ili da im pruži kompenzatorne strategije koje će im pomoći sa kognitivnim zadacima i komunikacijom.
Potrebno je uspostaviti strategije za osobu i ljude oko nje koji moraju postati mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Чланак Afazija се појављује прво на Logopedilište Beograd.