Poboljšavanje govora i jezika nakon moždanog udara

Neke osobe se nakon moždanog udara dobro oporavljaju i u roku od nekoliko nedelja će dobro komunicirati. Sa druge strane, mnogi će nakon moždanog udara ipak nastaviti da imaju teškoće sa govorom, jezikom i kognitivnom obradom. Intervencija za osobe koje su pretrpele moždani udar može krenuti u nekoliko pravaca. Neki terapeuti fokusiraju se na direktnu terapiju  pokušavajući da pronađu načine da pomognu osobi da prevaziđe neke od svojih teškoća u pronalaženju reči ili upotrebi jezika. Iako ovo može biti donekle uspešno, osobe bi takođe trebalo da uče i funkcionalne strategije. Funkcionalne tehnike obično su veoma blagotvorne za pojedinca nakon moždanog udara i podrazumevaju nalaženje kompenzatornih strategija ili tehnologije za prevazilaženje teškoća u komunikaciji.

Takođe je važno da osobe iz okruženja olakšaju ovaj proces menjajući svoju komunikaciju i komunikacijsko okruženje u okviru kuće. Da bi se ovo postiglo, oni koji se brinu o osobi, supružnici i rođaci trebalo bi da vode računa o složenosti svog jezika i pružaju što je više moguće pomoćnih znakova slušaocu. U okviru doma važno je da se odstrani buka i ometajući faktori koji osobama sa teškoćama mogu komunikaciju učiniti teškom.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su jedni od najuobičajenijih posledica moždanog udara. Međutim imajući svest o određenim strategijama osoba može zaista poboljšati svoje šanse da bude razumena. Samo vodeći računa o sopstvenom disanju (da bi se poboljšala jačina), korišćenju kraćih rečenica i naglašavanju ključnih reči, osoba može napraviti razliku u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacionih pomagala može takođe slušaocu dati signal i poboljšati razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i pruži vam savet u vezi asistivne komunikacije. Strategije uključuju:

• Vežbe mišića
• Vežbe disanja
• Kompenzatorne strategije (kao što je crtanje)
• Gestovi ili vizuelna podrška
• Azbučne table
• Hi-tech augmentativna/asistivna pomagala

Afazija

Sa Afazijom je često teže da se suočimo ili pomirimo kao i da primenimo efikasne strategije rehabilitacije. Za neke osobe, razumevanje jezika ostaće trajan problem a izražavanje sopstvenih potreba biće isto toliko teško. Kod ovih osoba sa ozbiljnim problemima važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstva koja im mogu pomoći u izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od oblasti mozga koja je oštećena i svaka od njih se ispoljava različitim simptomima:

• Globalna afazija podrazumeva postojanje deficita mnogih kognitivnih funkcija, govora, jezika i veština pismenosti.
• Teškoće sa izražavanjem
• Teškoće sa razumevanjem reči i jezika
• Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Postoje brojni terapijski pristupi u terapiji moždanog udara i cerebrovaskularnog insulta. Uspeh ovih pristupa u velikoj meri zavisi od težine udara, oblasti mozga koja je oštećenja i frekvencije i intenziteta terapije. Terapija može pomoći osobi da napravi određeni pomak ka normalnom funkcionisanju i/ili mu pružiti druge, kompenzatorne, strategije koje pomažu kod kognitivnih zadataka i komunikacije.

Disleksija i disgrafija kao posledica moždanog udara

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu nastati zbog moždanog udara i često su udružene sa afazijom. Teškoće sa čitanjem i pisanjem su ponekad teške oblasti za rad ali koristeći jednostavne strategije, druge ljude ili asistivne uređaje možemo pronaći nekoliko načina kojima se mogu zaobići teškoće sa čitanjem i pisanjem. Na primer, u slučaju da imate teškoće da zapamtite ono što ste tek pročitali, napišite poruku ili ključne reči na marginama sa olovkom ili rezimirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i preslušajte snimak sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoća sa pisanjem, dajte nekome da vam pregleda rad da bi video da li je ispravan i ima li smisla.

Adaptacija vašeg doma i unapređivanje vašeg komunikacijskog okruženja nakon moždanog udara

Mnoge teškoće koje se javljaju nakon moždanog udara zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu da biste komunikaciju učinili lakšom. To može podrazumevati jednostavne stvari kao što su upotreba kalendara i vizuelnih pomagala za podsećanje i vođenje i eliminacija pozadinske buke u toku komunikacije. Mi kao komunikatori moramo da vodimo računa o svojim veštinama komunikacije. To znači da treba da budemo okrenuti licem prema osobi kojoj se obraćamo, da govorimo jasno, da uprostimo jezik ukoliko osoba ima teškoća sa razumevanjem kao i da osobi damo dovoljno vremena da informaciju obradi i odgovori nam.

Asistivna komunikacija i asistivna tehnologija

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji podrazumeva asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale nov način komunikacije za mnoge osobe. Asistivni uređaji ne moraju biti skupi ili elektronski. Oni mogu biti lo-tech (kartice sa slikama, knjige za komunikaciju, tabla sa slovima) a često je jednostavnija, lo-tech varijanta i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njegovog poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je poboljšanje komunikacije i samostalnosti.

Neke osobe sa moždanim udarom mogu imati koristi od uređaja za asistivnu komunikaciju. Lo-tech opcija može uključiti vizuelne knjige za komunikaciju, E-tran okvire i azbučne table. Hi-tech opcije mogu uključiti mašine za komunikaciju sa produkcijom glasa, kojima se pristupa putem prekidača ili pogledom ili komunikacijske softvere instalirane na tablet ili laptop.

Чланак Govorno jezičke teškoće nakon moždanog udara се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Govorno jezička terapija može biti prikladna ukoliko vam je neophodan fokus na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, afazija, dizartrija, planovi komunikacije, asistivna komunikacija, kognitivne veštine i pamćenje, socijalne veštine, čitanje i pisanje.

Radna terapija će se usmeriti na veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom po pitanju mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.

Fizioterapeut može biti uključen po pitanju vaše muskulature, ravnoteže, načina kretanja ili teškoća sa hodanjem.

Uporedo sa posetom doktora trebaće vam i poseta medicinske sestre da proceni vaše zdravlje i potrebe.

Može vam biti potrebno savetovanje psihologa koji će da poradi sa vama i vašom porodicom na stvarima vezanim za depresiju i žaljenje.

Dijetetičar može biti uključen sa fokusom na dijetu i ishranu.

Postoje i drugi doktori i specijalisti koje ćete posetiti i zbog svojih individualnih teškoća.

Grupe podrške često pružaju neprocenjive savete, podršku i informacije vezane za moždani udar.

Чланак Moždani udar – tretman i rehabilitacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada dođe do njihovog oštećenja ono obično ostaje trajno zato što u odraslom mozgu ima veoma malo regeneracije.

Spontani oporavak (sposobnost mozga da se oporavi) obično se dešava u prva 2-3 meseca nakon moždanog udara a potom se usporava tokom sledeća 3-4 meseca. Ipak, mnogi ljudi prijavljuju napredak i nakon tog perioda pa čak i nekoliko godina posle mada se brzina i količina napretka umanjuje tokom vremena.

Efekti moždanog udara na komunikaciju

Mozak je izuzetno složen mehanizam koji je sastavljen od mnogo različitih funkcionalnih delova. Kada jedan ili više njegovih delova prestane sa efikasnim obavljanjem svog posla često se dešava da to utiče na govorno jezički aparat.

Govor

Oštećenje govornih oblasti u mozgu može izazvati paralizu ili slabost govornih mišića zbog čega dolazi do dizartrije i/ili disfonije.

Dizartrija

Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše proukciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena.

Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Pored moždanog udara dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, traumatskom povredom mozga, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.

Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišiće, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija

Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.

Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Neke osobe potpuno izgube moć govora. Neke osobe imaju govor, ali nemaju jezičke veštine koje su prethodno imali.

Jezičke teškoće nakon moždanog udara – Afazija

Moždani udar takođe može pogoditi jezik. Mnoge osobe koje su doživele moždani udar kao posledicu imaju afaziju. Afazija je jezički poremećaj koji može pogoditi i razumevanje jezika i izražavanje.  Do afazije dolazi kada su oštećena dva važna dela mozga koji su vezani za jezik – Vernikeova i Brokina zona.

Brokina afazija

Kada je pogođena samo Brokina oblast mozga osoba razume većinu izgovorenih reči i jezičkog sadržaja ali ima teškoće u izražavanju jezika. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), nefluentan i redukovan, agramatičan govor. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive kod nekih osoba tako da mogu često upotrebljavati pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi se mogu “zaglaviti” na određenoj reči i nastaviti da je ponavljaju ili mogu samo koristiti ključne reči npr. “Stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija

Kada je oštećena samo Vernikeova oblast pogođeno je razumevanje jezika  a osoba može takođe biti nesposobna da razume i svoj sopstveni jezik. Nedostatak samo-monitoringa znači da osoba nije sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom.

Lezija Vernikeove ili Brokine oblasti može izazvati teške poremećaje komunikacije a u slučaju kada su pogođene obe ove oblasti komuniciranje sa osobom postaje ekstremno teško.

Čitanje i pisanje

Veštine čitanja i pisanja često mogu biti pogođene moždanim udarom, što dalje komplikuje rehabilitaciju zato što ti modaliteti ne mogu biti korišćeni kao kompenzatorne strategije.

Disleksija i disgrafija – podrazumevaju teškoće sa čitanjem napisanih reči i teškoće pisanja i spelovanja reči. Pisanje može biti još teže ukoliko pacijent pati i od teškoća sa finom motorikom.

Teškoće sa gutanjem nakon moždanog udara

Mnoge osobe nakon moždanog udara iskuse probleme sa gutanjem (disfagija) i pre nego što mu se da da ponovo jede, neophodno je proceniti gutanje pacijenta. Osobi može uopšte biti nedozvoljeno da jede zbog opasnosti od aspiracije (da hrana ode u pluća). Do ovog problema dolazi zbog toga što mišići koji se koriste za žvakanje, obrtanje i gutanje hrane ne rade efikasno. Aspiracija je glavna briga ali i druge teškoće se takođe mogu javiti kao što su: nemogućnost da se hrana drži u ustima, balavljenje, teškoće sa žvakanjem i teškoće sa iniciranjem refleksa gutanja. Logoped može proceniti gutanje i raditi na tehnikama koje pomažu osobi da sigurno guta i uporedo sa dijetetetičarem može davati savete o hrani i teksturama hrane koje su bezbedne za jelo.

Чланак Moždani udar /CVI се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće sa govorom, jezikom i socijalnim veštinama nakon neurološkog oboljenja.

Dizartrija
Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše produkciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje obzirom da pluća pružaju energiju za govor.
Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.
Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišića, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija
Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.
Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Afazija
Afazija i jezičke teškoće su često simptom degenerativne bolesti. Kod nekih osoba razumevanje jezika i izražavanje potreba može ostati trajan problem. Kod ljudi sa ovako ozbiljnim teškoćama važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To znači da iskoristimo svako moguće sredstvo koje može da pomogne izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od dela mozga koji je oštećen i one se ispoljavaju različitim simptomima. Neka neurološka oboljenja mogu ostaviti jezičke sposobnosti nedirnutim ali obično je prisutna deterioracija u razumevanju, pronalaženju reči, veštinama pismenosti i/ili izražavanju.

Socijalne veštine
Teškoće u socijalnim veštinama mogu se ispoljiti nakon progresije nekih neuroloških oboljenja. Može se dogoditi da osobe izgube funkcije kojima se regulišu mišljenje i ponašanje. Teškoće sa samoregulacijom mogu dovesti do impulsivnog ponašanja ili verbalizacija i mogu se ispoljiti na nekoliko načina:

• Davanje neprikladnih primedbi ili izjava
• Grubost u obraćanju drugima
• Dominiranje konverzacijom
• Stalno pričanje o nekoj temi
• Nemogućnost držanja teme razgovora

Prikladno kvalifikovan logoped može pomoći osobi da postane svesnija ovih pitanja u ranim fazama bolesti ali na kraju, ukoliko je gubitak socijalnih veština deo obrasca bolesti, gore navedeni problemi postaju uočljiviji.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem
Opadanje veština pismenosti takođe može biti simptom neurološkog oboljenja. Postoji nekoliko opcija podrške koje treba razmotriti u ovom slučaju.

• Audio knjige – da vam vrate bar deo užitka čitanja
• Mašine za okretanje stranica – ukoliko možete da čitate, ali ne možete fizički da baratate knjigom
• Softver koji se aktivira glasom – koji vam omogućava da pišete tekst govorom
• Asistivni uređaji koji vam omogućavaju pristup čitanju i pisanju uz pomoć skeniranja, usmeravanja pogleda ili specijalnih prekidača

Takođe postoje neke jednostavne strategije koje možete koristiti ukoliko vaše teškoće nisu previše ozbiljne. Na primer, ukoliko imate teškoće da zapamtite ono što ste upravo pročitali, napišite zabelešku ili ključne reči olovkom na margini ili sumirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i onda ih preslušajte sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoće sa održavanjem reda pri čitanju samo stavite lenjir ispod linije u tekstu koju čitate. Ako imate teškoće sa pisanjem, dajte nekome da proveri da li je vaš rad tačno napisan i da li ima smisla.

Teškoće sa pamćenjem, pažnjom i planiranjem
Teškoće sa pamćenjem su uobičajen problem koji prati početak nekih neuroloških oboljenja. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti na nekom ili svim ovim nivoima.

• Osoba može imati teškoće da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju, a da potom ne može da joj pristupi.

Ponekad dugoročno pamćenje ostane netaknuto (često kod nekih oblika demencije) ali postoji problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje prave reči i teškoće sa nalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem. Ima mnogo strategija koje možete primeniti da bi se pomglo sa pamćenjem i važno je početi sa njihovom primenom odmah nakon dobijanja dijagnoze.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.
• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Egzekutivne funkcije
Egzekutivne funkcije odnose se na one veštine i sposobnosti koje nam omogućavaju da uradimo ciljane aktivnosti. Postoji nekoliko koraka u završavanju zadatka:

• Planiranje- poznavanje i/ili planiranje koraka neke aktivnosti
• Inicijacija – započinjanje aktivnosti
• Rađenje zadatka – sprovođenje plana uz istovremeno praćenje sopstvene aktivnosti i samoregulaciju
• Procenjivanje – posmatranje rezultata našeg rada
• Menjanje i popravljanje – traženje načina da se zadatak lakše uradi sledeći put i izbegavanje pravljenja bilo kakvih grešaka.

Mi koristimo egzekutivne funkcije za razne vrste svakodnevnih zadataka, kao što su kuvanje, pranje veša, kupovina. Da bismo uradili zadatak mi prvo moramo započeti svaki korak, organizovati i istrajati u njegovom izvođenju a dok se sve to dešava moramo da pratimo i prilagođavamo radnje koje izvodimo po potrebi. Većina nas može obaviti ove stvari bez puno razmišljanja i planiranja. Neurološko oboljenje može uticati na našu sposobnost da izvodimo zadatke efikasno. Ukoliko do toga dođe možemo primeniti strategije i sisteme koji će nam pomoći sa našim teškoćama u egzekutivnom funkcionisanju.

• Dnevni planeri i organizatori
• Informacioni centar u kući – oglasna tabla, kalendari itd.
• Svaki dan odvojiti vreme za planiranje
• Korišćenje tajmera i diktafona za podsećanje
• Upotreba čeklista korak po korak

Pažnja
Svi smo opremljeni veoma složenim i dinamičnim sistemom pažnje. Ove veštine nam omogućavaju da idemo kroz život obraćajući pažnju na stvari koje su važne i blokirajući stimuluse koji nisu važni. Naše veštine pažnje dozvoljavaju nam da radimo više od jedne stvari istovremeno ili da se prebacujemo između dve različite aktivnosti. Nakon razvoja neurološkog oboljenja ove veštine su često kompromitovane. Veštine pažnje su važne zato što su nam one neophodne da bismo izveli svakodnevne zadatke i da bismo efikasno komunicirali.

Postoje različiti tipovi veština pažnje:

• Održavanje pažnje – ova veština je neophodna da bi se pažnja održala tokom vremenskog perioda neophodnog da bi se završio zadatak.
• Selektivna pažnja – ova veština nam omogućava da obraćamo pažnju na nešto a da nas pri tom pozadinska buka ili pokreti ne ometaju lako.
• Prebacivanje pažnje – ova veština nam omogućava da se selimo između dve aktivnosti a ne samo da se fokusiramo na jednu i zaboravimo na drugu.
• Deljenje pažnje – ova veština nam omogućava da podelimo pažnju između dva zadatka npr. vožnje i pričanja u isto vreme.

Teškoće sa pažnjom imaju uticaj na komunikaciju i svakodnevne aktivnosti kao što su vožnja ili kuvanje. Osobe sa problemima pažnje mogu se dovesti u opasnost ukoliko se upuste u aktivnost kao što je vožnja, posebno ukoliko takođe pate i od zamora. Pažnja takođe utiče na veštine komunikacije zato što osobe sa neurološkim oboljenjem mogu imati teškoća u paženju tokom konverzacija i obrade informacija.
Postoji dosta strategija koje možete koristiti da olakšate pažnju i koncentraciju kao što su praćenje zamora, pokušavanje da ne radimo više stvari od jednom i eliminisanje ometajućih faktora tokom razgovora sa nekim.

Чланак Neurološka oboljenja i sa njima povezane teškoće u kogniciji i komunikaciji се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od dela mozga koji je oštećen, i svaki tip afazije se ispoljava različitim simptomima.

Globalna afazija
Kod globalne afazije prisutan je opšti deficit mnogih kognitivnih funkcija. Veštine govora, jezika i pismenosti su, u određenom stepenu, sve pogođene. Govor se može sastojati od nekoliko pojedinačnih reči ili slogova, prisutni su poremećaji razumevanja, čitanja i pisanja.

Brokina afazija
Ovo je više ekspresivna afazija. Kada je samo Brokina oblast mozga pogođena osoba razume većinu izgovorenih reči i jezika ali ima teškoće u izražavanju. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), govor nije tečan, redukovan je i agramatičan. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive i osoba može često koristiti pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi mogu da se “zaglave” na određenoj reči nastavljajući da je ponavljaju, ili koriste samo ključne reči npr. “stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija
Kada je oštećena samo Vernikeova oblast onda je pogođeno razumevanje jezika a osoba takođe može biti nesposobna da razume i ono što ona sama govori. Nedostatak sposobnosti praćenja sopstvenog govora znači da ona neće biti sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom. Govor je tečan ali osoba upotrebljava mnogo pogrešnih reči. Pisanje je takođe pogođeno.

Konduktivna afazija
Ovaj tip afazije daje tečan govor ali je on često prekidan učestalim varijacijama određenih reči koje se izgovaraju u cilju samokorekcije. Ponavljanje reči je često otežano uz izgovaranje različitih varijacija iste reči. Razumevanje je obično dobro očuvano.

Transkortikalna motorna afazija
Kod ovog tipa afazije, imenovanje je dobro ali spontani govor je redak. Ove osobe ne govore mnogo niti započinju razgovor.

Transkortikalna senzorna afazija
Kod ovog tipa afazije, osoba ima tečan govor ali je to obično žargon ili ponavljanje onoga što drugi govore. Takođe je prisutno teško oštećenje i usmenog i pismenog razumevanja.

Anomička afazija
Kod ove afazije veoma su očigledne teškoće sa pronalaženjem reči i u spontanom govoru i u zadacima imenovanja. Ipak, razumevanje je obično dobro, kao i ponavljanje.

Postoji nekoliko terapijskih pristupa u tretmanu afazija kod moždanog udara. Oni uključuju:
Pokušavanje stimulisanja pacijenta sa ciljem olakšavanja komunikativnog odgovora ili primena tehnika oblikovanja ili bleđenja kojima se pojedinac trenira da razvije odgovarajući odgovor. Sledeći pristup je reorganizacija moždanih funkcija, tako da neoštećeni delovi kompenzuju oštećene. Pragmatski pristup trudi se da povrati komunikativnu kompetenciju upotrebom bilo kojih modaliteta koji su na raspolaganju kao što su gest, crtanje, pisanje itd. Drugi pristupi raščlanjavaju različite delove moždanog funkcionisanja (koristeći kognitivni neuropsihološki model), utvrđuju oblasti teškoća/poremećaja i potom izvode hijerarhiju terapeutskih procesa da bi pokušali da poboljšaju jezičku i komunikativnu kompetenciju. Na primer, sa poremećajima imenovanja se često radi tako što se izvode raznovrsni zadaci imenovanja slika da bi se olakšalo prisećanje reči ili da bi se rafinisale strategije za pomoć pri pronalaženju reči.
Uspeh ovih pristupa u mnogome zavisi od težine moždanog udara, oblasti oštećenja mozga i frekvencije i intenziteta terapije. Neki terapeuti mogu koristiti kombinaciju pristupa. Nažalost, ukoliko je moždani udar težak, mala je verovatnoća da će bilo koji od ovih pristupa omogućiti osobi da se vrati u normalno, puno kognitivno funkcionisanje. U svakom slučaju, terapija može pomoći osobi da napravi neki napredak ka normalnom funkcionisanju i/ili da im pruži kompenzatorne strategije koje će im pomoći sa kognitivnim zadacima i komunikacijom.
Potrebno je uspostaviti strategije za osobu i ljude oko nje koji moraju postati mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Чланак Afazija се појављује прво на Logopedilište Beograd.