Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili kombinacija govora i kucanja jer neke osobe imaju sposobnost da čitaju tekst na glas i/ili da ga izgovore neposredno pre ili dok kucaju. Kucanje u cilju komunikacije unapređuje mogućnost pristupa društvenoj interakciji, akademskom obrazovanju i učestvovanju u inkluzivnim školama i zajednicama. Između komunikacije i inkluzije postoji važna i neraskidiva veza.

Osoba koja pruža podršku u komunikaciji naziva se facilitator. Facilitator može biti učitelj ili drugi stručnjak, član porodice ili prijatelj. Osoba koja prima podršku naziva se korisnik facilitirane komunikacije.

Kucanje uz podršku može se koristiti zajedno sa drugim metodama komunikacije (npr. pokazivanje slika, govor itd.). Ovaj metod bi trebalo da bude deo pristupa totalne komunikacije koji omogućava pojedincima raspolaganje smislenom komunikacijom u svim okruženjima.

Primeri podrške

Kucanje uz podršku ili facilitirana komunikacija uključuje facilitatora koji pruža višestruke metode podrške korisniku facilitirane komunikacije. Facilitator može biti učitelj, roditelj, logoped ili prijatelj.

• Fizička podrška može podrazumevati da facilitator izdvaja kažiprst, stabilizuje ruku da bi se prevazišao tremor; pruža povratni otpor ruci da bi se usporio ritam kucanja ili da bi se prevladala impulsivnost; dodiruje podlakticu, lakat ili rame da pomogne osobi da započne kucanje ili da vuče unazad ruku ili zglob da pomogne osobi da ne udara repetitivno u mestu.

• Emotivna podrška uključuje pružanje ohrabrenja i motivacije dok osoba kuca da bi komunicirala.
• Komunikacijska podrška može uključiti različite forme podsticaja i signala koji mogu pomoći korisniku FK da ostane usmeren na komunikativnu interakciju, pružanje povratne informacije korisniku vezano za sadržaj njihove poruke i pomaganje korisniku da razjasni nerazumljive poruke.

ghtfztztrztrtzrtzzrtsur54u6ru544u684s68w8uu8

gfhdrtu

Raznovrsnost podrške i stilova kucanja pokazuje da je facilitirana komunikacija dinamičan i dugotrajan proces prepoznavanja, uvođenja i procenjivanja komunikacijske podrške u skladu sa smernicama FK i AAC. Krajnji cilj ovog metoda jeste da osoba počne da komunicira koristeći samostalno ili skoro samostalno kucanje.

Чланак Facilitirana komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Odvojite vreme za svoju decu!!
Deca uče govor i jezik putem slušanja, gledanja, istraživanja, imitiranja, iniciranja,
odgovaranja, igranja i interakcije sa drugima.

Preuzmite datoteku:
stvaranje okruzenja bogatog jezikom

Чланак Stvaranje okruženja bogatog ljubavlju, učenjem i jezikom kroz igru i pozitivnu svakodnevnu interakciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .

1. Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom.
2. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje.
3. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i vizuelno.
4. Nivo jezika – upamtite, ukoliko osoba ima razumevanje na nivou jedne reči – koristite jednu reč. Dugačke rečenice, koje sadrže gomilu informacija, biće uzaludne. Ako koristite više od jedne reči, podržite ih vizuelnom podrškom, znakom ili gestom. Uzmite u obzir i prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i dajte mu dosta vremena da obradi informaciju.
5. Pitanja – znajte kada da koristite otvorena a kada zatvorena pitanja (zatvorena pitanja zahtevaju kratak odgovor, često „da“ ili „ne“ , otvorena pitanja traže duže odgovore).
6. Dajte vreme za obradu, razumevanje i odgovor – brzina obrade nekih osoba može biti oštećena pa njima može trebati 10 ili više sekundi da obrade poruku (brojte u sebi).
7. Izazivanje jezika – ne možete silom izazvati odgovor. Traženje od deteta da kaže reč ne znači da ono razume to što izgovara. Bolje je ubacivati jezik unutra, nego pokušavati da ga izvučete napolje. Pružajte prilike za odgovore npr. pričajte o onome što osoba radi, širite njihove iskaze, započnite rečenicu ali dajte njima da je dovrše.
8. Prilagođavanje – Ukoliko vas osoba nije razumela, budite fleksibilni, prilagodite svoju poruku. Promenite reči ili složenost iskaza. Promenite vid komunikacije – npr. sa verbalnog na slikovni. Pružite osobi druge načine da odgovori – prekidače, znak, gest itd. Dajte im više vremena za obradu. Ukoliko stvari ne funkcionišu promenite ciljeve.
9. Rezerva – Imajte rezervni set sredstava koje možete upotrebiti kada pokušavate da pomognete nekome da razume. Napravite rečnik gestova ili komunikacije za svakog pojedinca tako da novo osoblje zna šta osoba pokušava da komunicira.
10. Svest o senzornim osetljivostima – neke osobe imaju senzorne preosetljivosti, oštećenje vida ili sluha ili ih je lako ometati. Zbog toga je važno obezbediti okruženje sa odgovarajućim osvetljenjem,  smanjenjem pozadinske buke itd.
11. Koristite svoje telo i lice – Koristite govor tela i gestikulaciju, koristite izraze lica, oni svi daju težinu i signaliziraju vašu poruku.
12. Licem u lice – budite sigurni da ste okrenuti licem prema osobi, budite na njihovom nivou očiju i gledajte u osobu sa kojom komunicirate.
13. Koristite dodir – to može pomoći osobama da razumeju aktivnosti, ljude i mesta.
14. Koristite teksturu i objekte – u svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da damo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd.
15. Koristite signale okruženja – koristite signale koji su oko nas i nadograđujte na njih. Oni mogu uključivati slike, logoe, boje, buku i teksturu.
16. Koristite slike i vizuelnu podršku – vizuelna podrška i slike mogu biti delotvorne kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na raznovrsne načine da bi se poboljšalo razumevanje i izražavanje. Posebno su korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama u učenju i/ili onih sa autizmom.
17. Koristite štampu – upotreba štampane reči ili prepoznatljivog sistema simbola može biti od pomoći kada drugi vidovi komunikacije zakažu.
18. Asistivna tehnologija – upotreba asistivnih, adaptivnih i rehabilitativnih uređaja usmerenih na olakšavanje komunikacije.
19. Koristite svoj govor i glas – mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije su još uvek u mogućnosti da koriste svoj glas i govor. Kao govornik budite svesni složenosti jezika koji koristite.
20. Okruženje – važno je stvoriti okruženje koje je pogodno za komunikaciju. Obezbedite dobro osvetljenje i smanjite pozadinsku buku ili stvari koje odvlače pažnju.
21. Rečnik komunikacije – ukoliko postoji česta promena osoblja i radite sa osobama koje su neverbalne, napravite rečnik komunikacije za  svaku određenu osobu. Novo osoblje će moći da pogleda u rečnik ukoliko ne razume pokušaje komunikacije konkretne osobe.

Чланак Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Lo-tech opcije komunikacije

• Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala.
• Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja. One su posebno korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama sa učejem i/ili osobama sa autizmom. Neke osobe su “vizuelni učenici” i reaguju bolje na vizuelni unos nego na auditorni. Vizuelna sredstva mogu se koristiti izolovano da predstavljaju pojedinačne reči ili radnje i pravljenje izbora a mogu se koristiti i u vidu socijalnih priča. Nekim osobama je lakše da prate vizuelni raspored kao pomoć u rutinama a vizuelna sredstva mogu se koristiti i kao dopuna izgovorenoj reči da bi se potpomoglo razumevanju.

• Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije.Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa problemima vida i/ili ozbiljnim teškoćama sa učenjem koje su neverbalne. Nekim osobama mogu nedostajati motorne veštine da bi naučile znakovni jezik tako da dodirivanje predmeta može biti alternativa. U svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da pružimo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen i na mnogo složeniji način tako daa osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko uspemo da razvijemo upotrebu tekstura, objekata i simbola i kombinujemo ih, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, razvijati jezičke koncepte i komunikaciju.

• Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – se postiže tako što imamo drugu osobu koja posmatra usmeravanje pogleda ili gest osobe sa teškoćama komunikacije i potom ih prevodi ili opisuje šta su komunicirali. Modifikovana komunikacijska tabla, knjiga ili ram koji sadrži slike, simbole, slova i/ili brojeve se koristi kao referentna tačka. Uobičajen primer bi bio E-TRAN okvir koji se obično koristi sa osobama koje imaju poremećaj komunikacije.  Okvir ili knjiga mogu varirati u dizajnu ali se mogu napraviti od providnog materijala (kao prozor) sa komunikacijskim partnerom koji sedi sa suprotne strane. Na prozoru su na primer slova. Komunikator gleda u pravcu određenog slova i tako piše poruku. “Slušalac” prima  prateći usmeravanje pogleda komunikatora i postavljajući pitanja.

Чланак Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su najuobičajenije posledice moždanog udara. Tretman i upotreba određenih strategija zaista mogu pomoći osobi da joj govor bude razumljiviji kao i da pomognu oporavku. Samo obraćanje pažnje na sopstveno disanje (zbog pojačavanja glasnoće), korišćenje kraćih rečenica i naglašavanje ključnih reči može dovesti do razlike u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala može takođe obezbeđivati slušaocu signale čime će se pojačati razumljivost. Pomoć u razvijanju strategija i savet po pitanju asistivne komunikacije možete zatražiti  od kvalifikovanog logopeda.

Vežbe mišića nakon moždanog udara

Postoji široki spektar vežbi i pristupa a njihova upotreba zavisi od pacijenta, ozbiljnosti i lokacije moždanog oštećenja ili poremećaja (cerebralna paraliza, traumatska povreda mozga, šlog itd) kao i tipa dizartrije. Na primer, kod flacidne dizartrije neophodne će biti vežbe jačanja mišića, ali kod dizartrije koja ispoljava povećan tonus mišića i lošu koordinaciju biće potrebno izvoditi vežbe relaksacije.

Vežbe disanja

Vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći, obzirom da loša kontrola disanja utiče na jačinu glasa i dužinu rečenice. Naša pluća su mehovi, izvor snage koji stvara energiju za govor. Naš dah ne samo da treba da bude dovoljno moćan, već treba da bude i pravovremen.

Kompenzatorne strategije

Kompenzatorne strategije podrazumevaju usporavanje govora (ovo je verovatno najočigledniji način da postanemo razumljiviji) ili izgovaranje svake reči ili sloga ponaosob umesto u nizu povezanog govora.

Gestovi ili vizuelna sredstva

Dodajte gestove svom govoru da biste dali slušaocu dodatne signale koji će im pomoći da vas razumeju. Napravite  knjigu ili papir sa slikama osnovnih tema. Stavljanje ljudi u kontekst vaše konverzacije možete im signalizirati šta govorite.

Azbučna tabla

Dokazi pokazuju da upotreba azbučne table može uveliko da poboljša razumljivost. Ne samo spelovanje čitave reči  već i samo pokazivanje na početno slovo reči često slušaocu signalizira reč koju pokušavate da izgovorite.

Hi-tech augmentativna/asistivna komunikacijska pomagala

Zavisno od stepena dizartrije, može biti blagotvorna upotreba hi-tech komunikacijskog uređaja. Postoji širok raspon ovih mašina koje proizvode govor nakon što ste otkucali poruku ili pristupili slikovnim simbolima na ekranu dodirom ili pogledom. Lo-tech varijanta kao što je E-tram okvir i skeniranje uz pomoć partnera, takođe može biti dobra za komunikaciju.

Чланак Dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Poboljšavanje govora i jezika nakon moždanog udara

Neke osobe se nakon moždanog udara dobro oporavljaju i u roku od nekoliko nedelja će dobro komunicirati. Sa druge strane, mnogi će nakon moždanog udara ipak nastaviti da imaju teškoće sa govorom, jezikom i kognitivnom obradom. Intervencija za osobe koje su pretrpele moždani udar može krenuti u nekoliko pravaca. Neki terapeuti fokusiraju se na direktnu terapiju  pokušavajući da pronađu načine da pomognu osobi da prevaziđe neke od svojih teškoća u pronalaženju reči ili upotrebi jezika. Iako ovo može biti donekle uspešno, osobe bi takođe trebalo da uče i funkcionalne strategije. Funkcionalne tehnike obično su veoma blagotvorne za pojedinca nakon moždanog udara i podrazumevaju nalaženje kompenzatornih strategija ili tehnologije za prevazilaženje teškoća u komunikaciji.

Takođe je važno da osobe iz okruženja olakšaju ovaj proces menjajući svoju komunikaciju i komunikacijsko okruženje u okviru kuće. Da bi se ovo postiglo, oni koji se brinu o osobi, supružnici i rođaci trebalo bi da vode računa o složenosti svog jezika i pružaju što je više moguće pomoćnih znakova slušaocu. U okviru doma važno je da se odstrani buka i ometajući faktori koji osobama sa teškoćama mogu komunikaciju učiniti teškom.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su jedni od najuobičajenijih posledica moždanog udara. Međutim imajući svest o određenim strategijama osoba može zaista poboljšati svoje šanse da bude razumena. Samo vodeći računa o sopstvenom disanju (da bi se poboljšala jačina), korišćenju kraćih rečenica i naglašavanju ključnih reči, osoba može napraviti razliku u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacionih pomagala može takođe slušaocu dati signal i poboljšati razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i pruži vam savet u vezi asistivne komunikacije. Strategije uključuju:

• Vežbe mišića
• Vežbe disanja
• Kompenzatorne strategije (kao što je crtanje)
• Gestovi ili vizuelna podrška
• Azbučne table
• Hi-tech augmentativna/asistivna pomagala

Afazija

Sa Afazijom je često teže da se suočimo ili pomirimo kao i da primenimo efikasne strategije rehabilitacije. Za neke osobe, razumevanje jezika ostaće trajan problem a izražavanje sopstvenih potreba biće isto toliko teško. Kod ovih osoba sa ozbiljnim problemima važno je fokusirati se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstva koja im mogu pomoći u izražavanju i razumevanju.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od oblasti mozga koja je oštećena i svaka od njih se ispoljava različitim simptomima:

• Globalna afazija podrazumeva postojanje deficita mnogih kognitivnih funkcija, govora, jezika i veština pismenosti.
• Teškoće sa izražavanjem
• Teškoće sa razumevanjem reči i jezika
• Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Postoje brojni terapijski pristupi u terapiji moždanog udara i cerebrovaskularnog insulta. Uspeh ovih pristupa u velikoj meri zavisi od težine udara, oblasti mozga koja je oštećenja i frekvencije i intenziteta terapije. Terapija može pomoći osobi da napravi određeni pomak ka normalnom funkcionisanju i/ili mu pružiti druge, kompenzatorne, strategije koje pomažu kod kognitivnih zadataka i komunikacije.

Disleksija i disgrafija kao posledica moždanog udara

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu nastati zbog moždanog udara i često su udružene sa afazijom. Teškoće sa čitanjem i pisanjem su ponekad teške oblasti za rad ali koristeći jednostavne strategije, druge ljude ili asistivne uređaje možemo pronaći nekoliko načina kojima se mogu zaobići teškoće sa čitanjem i pisanjem. Na primer, u slučaju da imate teškoće da zapamtite ono što ste tek pročitali, napišite poruku ili ključne reči na marginama sa olovkom ili rezimirajte važne aspekte onoga što ste pročitali u diktafon i preslušajte snimak sledeći put kad otvorite knjigu. Ukoliko imate teškoća sa pisanjem, dajte nekome da vam pregleda rad da bi video da li je ispravan i ima li smisla.

Adaptacija vašeg doma i unapređivanje vašeg komunikacijskog okruženja nakon moždanog udara

Mnoge teškoće koje se javljaju nakon moždanog udara zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu da biste komunikaciju učinili lakšom. To može podrazumevati jednostavne stvari kao što su upotreba kalendara i vizuelnih pomagala za podsećanje i vođenje i eliminacija pozadinske buke u toku komunikacije. Mi kao komunikatori moramo da vodimo računa o svojim veštinama komunikacije. To znači da treba da budemo okrenuti licem prema osobi kojoj se obraćamo, da govorimo jasno, da uprostimo jezik ukoliko osoba ima teškoća sa razumevanjem kao i da osobi damo dovoljno vremena da informaciju obradi i odgovori nam.

Asistivna komunikacija i asistivna tehnologija

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji podrazumeva asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale nov način komunikacije za mnoge osobe. Asistivni uređaji ne moraju biti skupi ili elektronski. Oni mogu biti lo-tech (kartice sa slikama, knjige za komunikaciju, tabla sa slovima) a često je jednostavnija, lo-tech varijanta i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njegovog poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je poboljšanje komunikacije i samostalnosti.

Neke osobe sa moždanim udarom mogu imati koristi od uređaja za asistivnu komunikaciju. Lo-tech opcija može uključiti vizuelne knjige za komunikaciju, E-tran okvire i azbučne table. Hi-tech opcije mogu uključiti mašine za komunikaciju sa produkcijom glasa, kojima se pristupa putem prekidača ili pogledom ili komunikacijske softvere instalirane na tablet ili laptop.

Чланак Govorno jezičke teškoće nakon moždanog udara се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Do moždanog udara dolazi ili kada postoji blokada arterije u mozgu (cerebralna ishemija ili infarkt) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragija). Kada dođe do blokade, određeni deo mozga ostaje bez krvi i ćelije u toj oblasti mozga mogu umreti zbog toga što ne dobijaju dovoljno kiseonika. Kod pucanja krvnog suda, krv curi u mozak izazivajući povećanje pritiska i time oštećujući ćelije. Nervne ćelije (neuroni) omogućavaju prenos informacija po mozgu i telu. Kada dođe do njihovog oštećenja ono obično ostaje trajno zato što u odraslom mozgu ima veoma malo regeneracije.

Spontani oporavak (sposobnost mozga da se oporavi) obično se dešava u prva 2-3 meseca nakon moždanog udara a potom se usporava tokom sledeća 3-4 meseca. Ipak, mnogi ljudi prijavljuju napredak i nakon tog perioda pa čak i nekoliko godina posle mada se brzina i količina napretka umanjuje tokom vremena.

Efekti moždanog udara na komunikaciju

Mozak je izuzetno složen mehanizam koji je sastavljen od mnogo različitih funkcionalnih delova. Kada jedan ili više njegovih delova prestane sa efikasnim obavljanjem svog posla često se dešava da to utiče na govorno jezički aparat.

Govor

Oštećenje govornih oblasti u mozgu može izazvati paralizu ili slabost govornih mišića zbog čega dolazi do dizartrije i/ili disfonije.

Dizartrija

Dizartrija je motorni govorni poremećaj uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može zahvatiti jedan ili više govornih podsistema – respiraciju, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili bolest govorne muskulature takođe mogu izazvati simptome koji nalikuju dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše proukciju govora oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena.

Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima težine zavisno od lokalizacije i težine moždanog oštećenja. Produkcija govornih glasova može biti jako otežana a u nekim slučajevima govor može biti potpuno onemogućen. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dodatne teškoće mogu se javiti ukoliko je pogođeno disanje, obzirom da pluća pružaju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili zategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom glasa. Pored moždanog udara dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, traumatskom povredom mozga, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije.

Postoje različiti tipovi dizartrije zavisno od oblasti i vrste moždanog oštećenja. Tretman dizartrije može uključivati jačanje ili opuštanje govornih mišiće, upotrebu kompenzatornih tehnika ili razmatranje asistivnih strategija komunikacije ili uređaja.

Disfonija

Disfonija je promuklost, slabost ili gubitak glasa. Nakon moždanog udara, oboljenja ili traume larinksa (grkljana) može postojati paraliza glasnica (često zvanih glasne žice) i slabost mišića vezanih za fonaciju. Glas se napaja energijom iz pluća. Vazduh prolazi kroz larinks koji sadrži dve glasnice. Glasnice su dva mišićna nabora koji se, kada želimo da proizvedemo glas, spajaju puno puta u sekundi (otprilike 125 u sekundi kod muškaraca i 210 kod žena). Susretanje glasnica stvara zvuk koji rezonira u grlu, usnoj i nosnoj šupljini a potom se oblikuje u reči od strane govornog aparata tj. jezika, usana, mišića lica itd.

Nakon moždanog udara, povrede larinksa, povrede mozga ili razvoja degenerativne bolesti glasne žice mogu postati paralizovane. Jedna ili obe glasnice mogu biti paralizovane i to utiče na glas i razumljivost. Ukoliko je kombinovana sa dizartrijom i/ili teškoćama sa disanjem to će još više uticati na razumljivost. Da bismo omogućili osobi da efikasno komunicira moramo uzeti u obzir kompenzatorne strategije ili alternativne forme komunikacije.

Neke osobe potpuno izgube moć govora. Neke osobe imaju govor, ali nemaju jezičke veštine koje su prethodno imali.

Jezičke teškoće nakon moždanog udara – Afazija

Moždani udar takođe može pogoditi jezik. Mnoge osobe koje su doživele moždani udar kao posledicu imaju afaziju. Afazija je jezički poremećaj koji može pogoditi i razumevanje jezika i izražavanje.  Do afazije dolazi kada su oštećena dva važna dela mozga koji su vezani za jezik – Vernikeova i Brokina zona.

Brokina afazija

Kada je pogođena samo Brokina oblast mozga osoba razume većinu izgovorenih reči i jezičkog sadržaja ali ima teškoće u izražavanju jezika. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), nefluentan i redukovan, agramatičan govor. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive kod nekih osoba tako da mogu često upotrebljavati pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi se mogu “zaglaviti” na određenoj reči i nastaviti da je ponavljaju ili mogu samo koristiti ključne reči npr. “Stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija

Kada je oštećena samo Vernikeova oblast pogođeno je razumevanje jezika  a osoba može takođe biti nesposobna da razume i svoj sopstveni jezik. Nedostatak samo-monitoringa znači da osoba nije sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom.

Lezija Vernikeove ili Brokine oblasti može izazvati teške poremećaje komunikacije a u slučaju kada su pogođene obe ove oblasti komuniciranje sa osobom postaje ekstremno teško.

Čitanje i pisanje

Veštine čitanja i pisanja često mogu biti pogođene moždanim udarom, što dalje komplikuje rehabilitaciju zato što ti modaliteti ne mogu biti korišćeni kao kompenzatorne strategije.

Disleksija i disgrafija – podrazumevaju teškoće sa čitanjem napisanih reči i teškoće pisanja i spelovanja reči. Pisanje može biti još teže ukoliko pacijent pati i od teškoća sa finom motorikom.

Teškoće sa gutanjem nakon moždanog udara

Mnoge osobe nakon moždanog udara iskuse probleme sa gutanjem (disfagija) i pre nego što mu se da da ponovo jede, neophodno je proceniti gutanje pacijenta. Osobi može uopšte biti nedozvoljeno da jede zbog opasnosti od aspiracije (da hrana ode u pluća). Do ovog problema dolazi zbog toga što mišići koji se koriste za žvakanje, obrtanje i gutanje hrane ne rade efikasno. Aspiracija je glavna briga ali i druge teškoće se takođe mogu javiti kao što su: nemogućnost da se hrana drži u ustima, balavljenje, teškoće sa žvakanjem i teškoće sa iniciranjem refleksa gutanja. Logoped može proceniti gutanje i raditi na tehnikama koje pomažu osobi da sigurno guta i uporedo sa dijetetetičarem može davati savete o hrani i teksturama hrane koje su bezbedne za jelo.

Чланак Moždani udar /CVI се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prekidači/ tasteri za AAC
Postoji nekoliko različitih dizajna prekidača koji omogućavaju različite načine pristupanja uređaju. Prekidači mogu biti pozicionirani u bilo kojoj vrsti položaja i mogu se aktivirati na različite načine. Prekidači se mogu pritiskati, obarati ili duvati da bi se aktivirali, a neki čak mogu biti aktivirani i malim pokretima kao što je treptanje.

Primer skeniranja i aktiviranja:
Ognjen ima cerebralnu paralizu. On je neverbalan i ima ozbiljne motorne teškoće, ali je njegova inteligencija normalna i on može da čita i piše. Određen mu je laptop koji ima sofvere za skeniranje i prepoznavanje reči koji je povezan za prekidač putem njegovog kolena zato što on nije u stanju da kuca. Ognjen se fokusira na tastaturu na ekranu kompjutera koji skenira svaku liniju sa slovima. Ognjen želi da napiše “Ćao” tako da čeka da njegov sofver skenira liniju slova koja sadrži slovo ć i onda aktivira prekidač kolenom. Softver potom počinje da skenira duž linije i kada dođe do slovać Ognjen stiska prekidač i slovo ć se pojavljuje u njegovoom polju za dijalog. Ogi takođe ima i predviđanje teksta tako da se lista uobičajenih reči koje počinju slovom ć pojavljuje na ekranu omogućavajući mu da pristupi celoj reči bez potrebe da otkucava svako slovo ponaosob. reč ćao je jedna od reči koja se prikazala, tako da joj Ogi pristupa putem skeniranja i prekidača i njegova mašina izgovara “ĆAO”. Iako ovo deluje kao komplikovan proces (a može i biti sa nekim uređajoma) moderni softveri i prekidači omogućavaju korisnicima da pristupe rečima i frazama mnogo brže a mnogi redovni korisnici, kako se bolje upoznaju sa uređajem, postaju sve brži u pisanju poruka.

Miševi – Neke osobe sa fizičkim teškoćama imaju teškoće sa upotrebom miša. Ipak postoje adaptirani miševi, rolerbol miševi i džojstik miševi koji omogućavaju korisnicima pristup mašinama i softverima. Postoje takođe miševi koji se kontrolišu usnama a klikovi se izvode duvanjem ili sisanjem male slamčice. To omogućava osobama sa fizičkim teškoćama da pristupe svom kompjuteru.

Uređaji za komunikaciju

Postoji širok raspon mašina za komunikaciju koje proizvode glas, od vrlo jednostavnih opcija sa nekoliko izgovorenih poruka pa do mašina tipa kompjutera koje nude hiljade reči i fraza, slika, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer. Tim mašinama može se pristupati direktno a neke omogućavaju i pristup putem prekidača.

Jednostavni uređaji – ovi uređaji imaju ograničenu količinu opcija za komunikaciju. Oni mogu imati jedan ili nekoliko listova obojenih ikona, koji staju na prednji deo mašine. Listovi mogu biti menjani ili adaptirani da bi odgovarali potrebama korisnika. Broj ikona može da varira od dve pa naviše. Ovi uređaji su ograničeni količinom komunikacijskih opcija koje nude, ali mogu biti idealni za malo dete ili odraslog sa teškoćama sa učenjem da saopšte mnoge osnovne potrebe ili tema konverzacije. Ovim mašinama se obično pristupa direktno pritiskanjem izabrane ikone i emitovanjem snimljene poruke.
Napredniji uređaji – ovakvi uređaji mogu varirati po složenosti ali verovatno imaju LCD ekran, omogućavaju pristup skeniranjem i prekidačem, poseduju mnogo opcija za komunikaciju i dozvoljavaju da se lako dodaju nove opcije. Neki uređaji zahtevaju da otkucate pisanu poruku, drugi da pristupite seriji ikona da biste proizveli reči i rečenice. Oni svi proizvode govorni autput. Neki od ovih uređaja takođe imaju funkcije kao što su sviranje muzike, pristup interntu i daljinski upravljač za okruženje.

Softver za AAC

Iako softver sam po sebi nije uređaj, uključili smo ga zbog toga što softver može biti instaliran u kompjuter sa ciljem pospešivanja komunikacije i dostupnosti. Neki softveri proizvode govorni autput, omogućavaju predviđanje reči dok se kuca ili olakšavaju osobi navigaciju po svom PC-ju. Drugi softveri, kao što je glasovno aktivirano kucanje, mogu se koristiti kod osoba sa fizičkim ograničenjima. Većina standardnih kompjutera ima opcije dostupnosti (Accessibility Options) koje omogućavaju brojne funkcije olakšavanja pristupa osobama sa fizičkim i/ili senzornim oštećenjima.

Pogledom za AAC
Najsavremenija tehnologija za olakšavanje pristupa tehnologiji je skeniranje okom. Ovo funkcioniše tako što postoji mala kamera na vrhu VDU ekrana koja prati pokrete vašeg oka. Korisnikovo oko je kalibrirano sa ekranom i onda pokreti njegovih očiju odgovaraju pomeranju kursora. Korisnik pomera kursor po ekranu pomerajući svoje oko a kada drži kursor mirno na ajtemu to je ekvivalentno kliku mišem. Upotrebom ovog sistema osobe sa fizičkim ograničenjima mogu pristupiti kompjuteru, otkucati poruku i aktivirati govorni autput. Ova tehnologija nije idealna za svakoga, i osoba mora da ima dobru kontrolu glave i dobre veštine pažnje. Ipak, za neke osobe sa ozbiljnim fizičkim ograničenjima ona funkcioniše izuzetno dobro i omogućava im da komuniciraju, pišu i kontrolišu svoje okruženje.

Чланак Hi-tech komunikacioni uređaji се појављује прво на Logopedilište Beograd.