Preuzmite datoteku:
komunikacija sa bebama

Чланак Komuniciranje sa vašom bebom се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili kombinacija govora i kucanja jer neke osobe imaju sposobnost da čitaju tekst na glas i/ili da ga izgovore neposredno pre ili dok kucaju. Kucanje u cilju komunikacije unapređuje mogućnost pristupa društvenoj interakciji, akademskom obrazovanju i učestvovanju u inkluzivnim školama i zajednicama. Između komunikacije i inkluzije postoji važna i neraskidiva veza.

Osoba koja pruža podršku u komunikaciji naziva se facilitator. Facilitator može biti učitelj ili drugi stručnjak, član porodice ili prijatelj. Osoba koja prima podršku naziva se korisnik facilitirane komunikacije.

Kucanje uz podršku može se koristiti zajedno sa drugim metodama komunikacije (npr. pokazivanje slika, govor itd.). Ovaj metod bi trebalo da bude deo pristupa totalne komunikacije koji omogućava pojedincima raspolaganje smislenom komunikacijom u svim okruženjima.

Primeri podrške

Kucanje uz podršku ili facilitirana komunikacija uključuje facilitatora koji pruža višestruke metode podrške korisniku facilitirane komunikacije. Facilitator može biti učitelj, roditelj, logoped ili prijatelj.

• Fizička podrška može podrazumevati da facilitator izdvaja kažiprst, stabilizuje ruku da bi se prevazišao tremor; pruža povratni otpor ruci da bi se usporio ritam kucanja ili da bi se prevladala impulsivnost; dodiruje podlakticu, lakat ili rame da pomogne osobi da započne kucanje ili da vuče unazad ruku ili zglob da pomogne osobi da ne udara repetitivno u mestu.

• Emotivna podrška uključuje pružanje ohrabrenja i motivacije dok osoba kuca da bi komunicirala.
• Komunikacijska podrška može uključiti različite forme podsticaja i signala koji mogu pomoći korisniku FK da ostane usmeren na komunikativnu interakciju, pružanje povratne informacije korisniku vezano za sadržaj njihove poruke i pomaganje korisniku da razjasni nerazumljive poruke.

ghtfztztrztrtzrtzzrtsur54u6ru544u684s68w8uu8

gfhdrtu

Raznovrsnost podrške i stilova kucanja pokazuje da je facilitirana komunikacija dinamičan i dugotrajan proces prepoznavanja, uvođenja i procenjivanja komunikacijske podrške u skladu sa smernicama FK i AAC. Krajnji cilj ovog metoda jeste da osoba počne da komunicira koristeći samostalno ili skoro samostalno kucanje.

Чланак Facilitirana komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Odvojite vreme za svoju decu!!
Deca uče govor i jezik putem slušanja, gledanja, istraživanja, imitiranja, iniciranja,
odgovaranja, igranja i interakcije sa drugima.

Preuzmite datoteku:
stvaranje okruzenja bogatog jezikom

Чланак Stvaranje okruženja bogatog ljubavlju, učenjem i jezikom kroz igru i pozitivnu svakodnevnu interakciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijemo dijagnozu progresivne bolesti, često je teško predvideti tok bolesti jer je svako različit. Dobra ideja je da planiramo unapred i istražimo sa kakvim se teškoćama komunikacije možemo susresti a takođe možemo ispitati i ostale mogućnosti poput asistivne komunikacije ili tehnologije.

Govorne teškoće

Dizartrija je jedan od najčešćih karakteristika mnogih progresivnih oboljenja. Imajući svest o određenim strategijama osoba može produžiti sposobnost da je okruženje razume. Vodeći računa o kontroli disanja (da se postigne jačina), korišćenjem kraćih rečenica i naglašavanjem ključnih reči može se napraviti razlika u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala takođe pruža slušaocu signale koji poboljšavaju razumljivost. Kvalifikovani logoped može vam pomoći da razvijete strategije i da vam pruži savet po pitanju asistivne komunikacije da biste olakšali teškoće sa govorom koje se javljaju usled dizartrije i disfonije.

Jezičke teškoće

Afaziju i jezičke teškoće je često teže prihvatiti i primeniti efikasne strategije. Za neke osobe razumevanje jezika i iskazivanje potreba može ostati trajan problem. Kod onih sa demencijom teškoće će biti progresivne. Kada osoba ima ovako ozbiljne teškoće važno je usmeriti se na okruženje totalne komunikacije. To podrazumeva korišćenje svih mogućih sredstava kojima se pomaže razumevanje i izražavanje. Takođe, to znači da ljudi iz okruženja osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Teškoće sa čitanjem i pisanjem

Disleksija i disgrafija su takođe teškoće koje mogu proizaći iz neuroloških problema. Ovi problemi se mogu javiti zbog teškoća sa jezikom ili zbog fizičkih problema koji otežavaju čitanje i pisanje zbog snižene motorne kontrole ili teškoća sa vidom. Upotreba asistivnih uređaja, softvera i nekih jednostavnih strategija može olakšati i produžiti sposobnost da efikasno čitamo i pišemo.

Kognitivno funkcionisanje

Teškoće sa pamćenjem, planiranjem i pažnjom mogu biti simptomi progresivnog neurološkog oboljenja. Postoji mnogo jednostavnih strategija koje mogu biti primenjene da bi se svakodnevni zadaci učinili lakšim za izvođenje.

• Uđite u rutinu tako da vam stvari pređu u naviku.

• koristite dnevnik, kalendar i spiskove i steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite.
• Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.
• Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd.
• Odvojte vreme svaki dan za planiranje
• Koristite tajmere i diktafone kao podsetnike
• Koristite čekliste korak po korak
• Nemojte da pokušavate nešto da uradite ili raspravljate o važnim pitanjima kada se osećate umorno
• Napravite kućno okruženje bez ometajućih faktora i buke

Чланак Odlaganje uticaja problema u komunikaciji nastalih kao posledica neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Biranje odgovarajućeg AAC uređaja za vaše potrebe

Uređaj za asistivnu komunikaciju može biti ogromni olakšavač osobama sa teškoćama komunikacije. Od ključne važnosti je da detaljno isprobate nekoliko različitih opcija kako biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe. Može biti da komunikacijski uređaj nije rešenje i da osoba može komunicirati brže i efikasnije upotrebom znakova, gestova i minimalnog govora. Pre nego što počnemo da isprobavamo opemu treba da postavimo nekoliko pitanja:

Koje su individualne veštine?

Napravite profil osobe, njegovih teškoća i veština. Ovo su neka od pitanja koje treba postaviti:

• Koje su fizičke mogućnosti pristupa i kognitivne mogućnosti osobe?
• Da li su uključena i senzorna pitanja kao što je oštećenje vida ili sluha?
• Kako osoba trenutno komunicira?

To su sve važna pitanja o kojima treba razmisliti pre nego što počnemo da donosimo odluke po pitanju različitih komunikacijskih opcija i načina na koji im se može pristupiti.

Koje su potrebe osobe i u kojim okruženjima ona treba da učestvuje?

• Šta osoba želi od komunikacijskog uređaja i šta njegova porodica i tim žele?
• Da li je osoba u školi ili na radnom mestu?
• Gde osoba planira da koristi uređaj?

Ciljevi same osobe i porodice su takođe važni u određivanju tipa uređaja koji želite da isprobate. Na primer, ukoliko osoba želi da ide napolje sama i kupuje kafu, verovatno će mu trebati uređaj sa govornim autputom. Ukoliko ide u veoma bučna okruženja trebamo obezbediti uređaj koji ima govorni autput velike glasnoće.

Koje alatke će odgovarati veštinama osobe, okruženju i potrebama?

• Koji uređaji i/ili strategije su na raspolaganju da bi se mogle zadovoljiti osobine potrebe?
• Koji sistemi su dostupni da bi se osobi pomoglo da pristupi ovim uređajima?

Iskusan logoped bi trebalo da ima ideju o tipu uređaja i komunikacijskog sistema koji su na raspolaganju datoj osobi. Kada se razmotri lista opcija, takođe treba razmotriti nači na koji  će osoba pristupati uređaju npr. kontrola rukom, prekidačem, pogledom itd.

Isprobajte i uporedite alatke

Postavite neke probne ciljeve. Potom tražite od osobe da ispuni te zadatke, bazirane na njegovim potrebama, služeći se različitim vrstama opreme. Npr. da ode i kupi kafu koristeći komunikacijsku uređaj. Uporedite uređaje:

• Da li je bio lak za upotrebu?
• Da li su svi razumeli šta sam želeo?
• Da li ga je bilo lako nositi?
• Da li je glomazan?
• Da li je govorni autput bio dovoljno dobar u svim okruženjima?
• Mogu li kontrolisati uređaj putem mog izabranog načina pristupa?

Kada ste uporedili alternative, napravite izbor i pripremite strategiju implementacije u cilju uvežbavanja osobe i njenog tima da koristi opremu i prilagodi i unapredi svoj komunikacijski potencijal.

Чланак Isprobavanje i procena uređaja za asistivnu komunikaciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:

zabavne aktivnosti za bebu

Чланак Zabavne aktivnosti za bebu/dete koje ne govori се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Teškoće komunikacije su česte nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave i obično se ispoljavaju udruženo sa teškoćama sa pamćenjem, umorom, planiranjem, socijalnim veštinama i ponašanjem. Tako da, kada se usmerimo na komunikaciju, takođe moramo biti svesni i ovih drugih doprinosećih faktora.

Kada osoba zadobije povredu mozga, može biti pogođen i govor i jezik. Osoba može imati govornu teškoću koja govor čini nerazumljivim ili jezički problem koji dovodi do nemogućnosti da izrazi svoje misli ili pronađe prave reči. Ona može biti nesposobna da usmeri pažnju ili obradi informaciju koju čuje a može biti i nesposobna da organizuje svoje misli ili da posmatra samoga sebe. Osoba sa povredom mozga može izgubiti razumevanje socijalnih veština i pravila. Ona može upadati u reč, dominirati konverzacijom, menjati temu ili govoriti neprikladne stvari.

Svi ovi faktori mogu igrati ulogu u komunikaciji osobe sa povredom mozga. U mesecima nakon povrede, kako mozak zaceljuje, neki od ovih problema će se smanjiti. Ipak, neki poremećaji mogu ostati i nastaviti da izazivaju individualne teškoće. Zbog toga će se logoped i rehabilitacioni tim fokusirati na strategije za olakšavanje komunikacije i interakcije. Često osoba može dobro da se snađe u socijalnim situacijama ukoliko može da nauči strategiju kojom će kompenzovati svoje teškoće.

Strategije su često usmerene na tehnike samoposmatranja, pronalaženja reči i nošenje sa umorom. Za one osobe sa ozbiljnim govornim teškoćama sledeći korak može biti implementacija asistivne tehnologije (AAC) u cilju komunikacije.

Problemi sa pamćenjem nakon traumatske povrede mozga

Teškoće sa pamćenjem su jedan od najuobičajenijih problema nakon traumatske povrede mozga ili povrede glave. Pamćenje radi u nekoliko nivoa i teškoće se mogu javiti kada su neki ili svi ovi nivoi kompromitovani povredom.

• Osoba može imati problem da zadrži informaciju dok je sluša zato što ima teškoće da se koncentriše ili održi pažnju.
• Teškoću se mogu javiti kada osoba obrađuje informaciju. Informaciju je potrebno zadržati, obraditi i potom uskladištiti.
• Osoba može biti sposobna da zadrži i uskladišti informaciju a da potom ne može da joj pristupi.

Nakon stečene povrede mozga dugoročno pamćenje obično ostane netaknuto ali je prisutan problem sa kratkoročnim pamćenjem i skladištenjem novih sećanja. Prisećanje odgovarajuće reči i teškoće sa pronalaženjem reči mogu takođe biti uobičajen problem nakon povrede mozga.

Strategije olakšavanja pamćenja

Tretman i rehabilitacija obično poprima oblik strategija koje se primenjuju da bi se pomoglo sa pamćenjem.

Uđite u rutinu tako da vam ove stvari pređu u naviku.

• Koristite dnevnik!!! Ovo je verovatno najvažniji deo opreme. Steknite naviku da ga proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.
• Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik.
• Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Чланак Teškoće u komunikaciji nakon traumatske povrede mozga се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju da biste pomogli osobi da razume. Morate biti svesni da receptivni jezik može kasniti više nego što pretpostavljate. Potrebno je da dete procene kvalifikovani logoped i psiholog. U svakom slučaju, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da pokušamo da promenimo ili zamenimo problematična ili neprikladna ponašanja.

Za početak, možemo posmatrati i zapisati kada se problematično ponašanje javlja i tražiti okidače koji ga izazivaju. To može značiti da vodite dnevnik događaja. Takođe, treba tražiti suptilne signale koje dete može pokazivati pre nego što ispolji dato ponašanje, jer može postojati upozorenje da će doći do tantruma pre nego što se on zaista desi. Putem primenjene analize ponašanja možemo pronaći okidače i potom razviti strategije da zamenimo neželjena ponašanja poželjnim.

Veza između komunikacije i ponašanja je veoma duboka i dvosmerna. Potrebno je razvijati strategije za njihovo poboljšavanje upotrebom savremenih metoda i pristupa. Razvojem komunikacije doprinosimo razvoju prikladnih ponašanja i obrnuto, smanjivanjem negativnih ponašanja otvaramo prostor za razvoj komunikacije.

Чланак Ponašanje i komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Važno je da budemo svesni nivoa složenosti sopstvenog jezika kada nismo sigurni u nivo razumevanja neke osobe. U tim slučajevima, uvek treba održavati jezik na jednostavnom nivou. Procena jezičkog nivoa i sposobnosti je često vrlo komplikovana i bilo bi najbolje da je izvede logoped koji može posmatrati osobu u različitim komunikativnim situacijama i okruženjima. Takođe je jako važno proveriti da osoba nema oštećenje sluha koje ga sprečava da zaista čuje naloge.

Pristup minimalnog govora

Pristup minimalnog govora fokusira se na upotrebu jedne ili dve ključne reči, pre nego rečenice. Na primer, učitelj bi mogao da kaže detetu sa autizmom:“Dobro, obuci tvoju jaknu i čizme pa idemo napolje da se igramo u pesku“. Dete možda neće moći da razume ništa od ovoga i potpuno će ignorisati učitelja ili će samo pratiti ono što i drugi rade. Kao alternativu, učitelj može da odvede dete do jakne i kaže „jakna“. Potom može da odvede dete do čizama i kaže „čizme“ i pomogne detetu da se obuje. Ovo možda izgleda kao prilično dugotrajan način za zauzetog učitelja da kaže detetu šta treba da uradi ali vremenom bi takav pristup trebalo da pokaže pozitivne rezultate. Poter i Vitaker (2001) naglašavaju da kada komuniciramo sa decom koja imaju ozbiljne teškoće u razumevanju govora, mi moramo komunicirati ono što je u fokusu njihove pažnje. Tako dok im oblačimo čizme, mi kažemo „čizma“. Na taj način dete može da počne da povezuje objekte ili događaje sa određenim rečima. Na duge staze, učitelj neće morati da fizički pokazuje detetu objekte, može ih samo imenovati i dete će prepoznati reč. Kada koristimo jezik, takođe je važno da izbegavamo apstraktan jezik i apstraktne pojmove. Na početku je verovatno najbolje da se držimo imenica (lopta, čaša) i glagola (trči, pliva), pre nego prideva (veliki, star), predloga (u, iza), zamenica (on, moje) ili vremenskih koncepata (sutra, popodne).

Pristup minimalnog govora može se koristiti sa odraslima ili decom sa ozbiljnim kašnjenjem u komunikaciji. Korišćenje samo pojedinačnih reči često može biti mnogo efikasnije od rečenica. Postoje dokazi koji pokazuju da pojednostavljivanje jezika ne samo da pomaže osobama sa autizmom da bolje razumeju jezik, već takođe ima pozitivan efekat na ponašanje, ohrabrujući  interakciju i odgovore.

Problemi u ponašanju često se javljaju zbog toga što osoba ne razume šta se dešava i šta drugi ljudi očekuju. Pojednostavljivanjem jezika neprikladna ili problematična ponašanja mogu biti izbegnuta.

Dodavanje daljih znakova uz pojedinačne reči takođe može olakšati razumevanje. Korišćenje vizuelne podrške, znakova ili gestova ili objekata uz govor daje osobi dodatnu pomoć. Takođe, treba napomenuti da ukoliko koristite vizuelnu podršku itd. i dalje nastavite da upotrebljavate pojedinačne reči jer duže rečenice mogu odvratiti pažnju od drugog vida podrške.

Чланак Autizam – Pristup mininalnog govora се појављује прво на Logopedilište Beograd.