Preuzmite datoteku:

sta je mucanje

Чланак Šta je mucanje? се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Razlozi koji dovode do teškoća sa govorom u odraslom dobu:

Nezgoda i povreda

Mnoge odrasle osobe u nekoj nesreći oštete svoj mozak ili govorne mišiće.  Ponekad se posledice tih oštećenja same po sebi isprave ali čeće je slučaj da im ostaju dugoročne negativne posledice.

Bolest

Određene bolesti zbog degeneracije mišićnih ili moždanih ćelija mogu izazvati teškoće sa govorom. Ali i tada često postoji mnogo strategija koje možete isprobati u cilju poboljšanja komunikacije.

Artikulacione teškoće

„Oduvek sam imao problema sa govorom“ – neke odrasle osobe imaju teškoća sa govorom još od detinjstva ali im to nije predstavljalo problem dok nisu stigli do odraslog doba. Neki ljudi to opisuju kao „govorna mana“, „govorni problem“ ili „problem sa izgovorom“. Teškoće sa govorom koje su prisutne još od malena su jako učvršćene tako da ih ponekad može biti teško promeniti. Ukoliko promena nije moguća i ukoliko vaš logoped ne može da „reši“ problem, možda će ipak moći da pronađe neke alternativne strategije koje vam mogu pomoći.

Dizartrija

Ovo je motorički govorni problem uzrokovan neurološkom povredom ili oboljenjem i može pogoditi jedan ili više govornih podsistema – disanje, fonaciju, rezonanciju, prozodiju, artikulaciju. Povreda ili oboljenje govorne muskulature takođe može izazvati simptome slične dizartriji. Kada je deo mozga koji kontroliše govornu produkciju oštećen, veza između mozga i govornih mišića je pogođena. Dizartrija se može ispoljiti u različitim stepenima izraženosti u zavisnosti od lokalizacije i ozbiljnosti oštećenja mozga. Produkcija govornih glasova može biti veoma otežana a u nekim slučajevima čak i potpuno onemogućena. Usne, jezik, nepce, mišići lica i glasnice mogu biti nekoordinisani ili nepokretni. Dalje, teškoće se mogu javiti ukoliko je i disanje pogođeno obzirom da pluća obezbeđuju energiju za govor. Osoba sa dizartrijom može imati nerazgovetan, promukao, isprekidan ili nategnut govor koji je teško razumljiv ili potpuno nerazumljiv. Razumljivost dodatno može biti otežana smanjenom jačinom, promenljivom brzinom i ritmom i nepravilnom visinom. Osim traumatske povrede mozga, dizartrija može biti izazvana tumorom na mozgu, moždanim udarom, cerebralnom paralizom, dugotrajnom upotrebom određenih lekova i degenerativnim bolestima kao što je Parkinsonova bolest. Ostali pridruženi problemi uključuju teškoće sa gutanjem i kontrolom salivacije. Postoje različiti tipovi dizartrije  zavisno od predela i tipa moždanog oštećenja. Tretman dizartrije sprovodi logoped koji u njega uključuje ojačavanje ili opuštanje govorne muskulature, upotrebu kompenzatornih tehnika ili uvođenje asistivnih komunikacijskih strategija ili uređaja.

Disfluentnost (brzopletost ili mucanje)

Mucanje ima ogroman uticaj na život odraslih osoba koji se sa njime bore.

Glas

Mnogi odrasli iz različitih razloga doživljavaju probleme sa glasom. Logopedilište ima odeljak posvećen problemima sa glasom kod odraslih sa informacijama, savetima za negu glasa i idejama kako da poboljšate glas.

Asistivna tehnologija (AAC)

Postoji mnogo Hi-tech i low-tech uređaja za asistivnu komunikaciju koji mogu pomoći sa mnogobrojnim teškoćama komunikacije. Ukoliko imate govorni problem i teško vam je da vas drugi razumeju, možda ćete otkriti da vam asistivni uređaj može pomoći. Napretkom tehnologije dolazi do ogromnog napretka u ovoj oblasti komunikacije i komunikacijskih teškoča. Upoteba uređaja za asistivnu komunikaciju je deo filozofije Logopedilišta. Ovaj sajt je posvećen komunikaciji i okruženju totalne komunikacije. To znači da se fokusiramo na svaki modalitet koji se može upotrebiti da bi se olakšala komunikacija.

Opšti saveti da učinite govor razumljivijim

Postoji mnogo stvari koje možete uraditi u svakodnevnom životu da biste doprineli da budete jasniji i lakši za razumevanje.

• Gledajte u osobu kojoj govorite
• Izbegavajte komuniciranje u bučnom okruženju ili okruženju sa puno ometajućih faktora
• Nemojte govoriti previše brzo
• Gledajte napred, ne dole, dok govorite
• Koristite gestove i izraze lica da počate svoju poruku
• Koristite pluća i dišite iz dijafragme kada govorite da biste dali glasu više snage
• Poštujte pravila konverzacije kao što su naizmeničnost i držanje teme razgovora
• Ukoliko zaista imate problem da vas drugi razumeju, istražite druge oblike komunikacije kao što je pisanje vaše poruke, pevušenje ili upotreba elektronskog uređaja da govori umesto vas.

Ukoliko ste zabrinuti u vezi svog govora ili glasa posetite logopeda radi procene i govorne terapije.

Чланак Govorne teškoće kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Veruje se da postoji mnogo uzroka disfluentnosti. Smatra se da neka deca imaju genetsku predispoziciju za ovaj poremećaj a ostali uzroci uključuju psihološku traumu ili komunikativno okruženje kod kuće. Druga  teorija predstavlja model zahteva i kapaciteta pri kojem kapacitet deteta da komunicira prikladno u određenoj situaciji nije usklađen sa zahtevima koje dete sebi postavlja, zahtevima okoline i njegovoj sposobnosti da koristi govor i jezik.

Govorna netečnost može izazvati anksioznost, napetost, stres, sramotu i osećaj „gubitka kontrole“ tokom govora. Emocionalno stanje osobe koja muca je često najozbiljnija posledica poremećaja. Te emocije izazivaju anksioznost koja sama po sebi pogoršava mucanje. Osoba koja muca takođe može razviti i sekundarna ponašanja kao što su pokreti tela (takođe poznati kao prateći pokreti) ili strategije izbegavanja. Ti fizički pokreti mogu se manifestovati kao gubitak kontakta očima, treptanja očima, klimanje glavom, tapkanje rukom, ubacivanje starter zvukova kao – um, a, znaš, pa. Sekundarna ponašanja takođe opisuju strategije izbegavanja kao što je izbegavanje specifičnih reči, ljudi ili situacija koje osobe smatraju teškim. Neke osobe koje mucaju postaju toliko uspešne u korišćenju strategija izbegavanja da pokazuju samo malo primarnih znakova mucanja. Ipak, oni konstantno teško rade na izbegavanju određenih reči i/ili situacija.

Ako se govorna netečnost ne povuče spontano tokom detinjstva i ostavi se netretirana, verovatno će  nastaviti da bude prisutna i u odraslom dobu uzrokujući da osoba doživljava stid i samosvest kada komunicira. Mnogi odrasli koji mucaju tvrde da je poremećaj uticao na njihov život terajući ih da izbegavaju mnoge socijalne situacije i snižavajući njihovo pouzdanje.

Mnoga deca zamuckuju jedan određeni vremenski period kada se njihov rani govor i jezik razvijaju, tako da roditelji ne treba da se preterano uznemiravaju ako čuju da njihovo malo dete zamuckuje. Ipak, ima puno stvari koje kao roditelji i staratelji možemo uraditi da olakšamo svojoj deci tečan govor i smanjimo rizik da se njihovo zamuckivanje pogorša.

Roditelji mogu promeniti svoju komunikaciju i opšte komunikativno okruženje da bi ga učinili jednostavnijim za dete. Ukoliko ste zabrinuti da vaše dete možda razvija mucanje i zahteva tretman, posetite logopeda za procenu i savet.

Чланак Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost) kod dece се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji nekoliko tretmana mucanja koji su na raspolaganju odraslim osobama. Govorna terapija može pomoći odraslima koji mucaju ali to često zavisi od težine mucanja, posvećenosti osobe, veštine terapeuta, postojećih psiholoških problema osobe, vremenskih i finansijskih ograničenja i vrste izabrane terapije. Ni jedan tretman nije efikasan za svako mucanje i zbog toga što je svako različit neke tretmane treba prilagođavati datoj osobi. U nekim slučajevima mucanje će potpuno nestati ali u nekom trenutku u budućnosti neki događaj može izazvati ponovno vraćanje simptoma. Odrasle osobe koje mucaju moraju biti svesne da moraju da se nose sa osnovnim uzrocima mucanja (psihološkim problemima), kao i sa onim očiglednijim spoljašnjim znakovima mucanja. Potrudićemo se da vam pružimo informacije o vrstama terapijskih programa koji se nude. Mi ne podržavamo ni jednu terapiju koja tvrdi da „leči“ mucanje i takođe verujemo da bilo koji program mora biti izveden od strane prikladno obučene osobe, po mogućstvu logopeda. Ukoliko odlučite da isprobate program za poboljšanje fluentnosti, preporučujemo da izaberete program koji se bavi i psihološkim problemima vezanim uz mucanje kao i spoljašnjim znacima ove govorne teškoće.

Postoji nekoliko tretmana koji pokušavaju da poboljšaju fluentnost govora. Neke ćemo navesti ali samo u najkraćim crtama.

Oblikovanje fluentnosti (govorne tečnosti)

Ovo podrazumeva da osoba koja muca nauči tehnike kojima će da promeni i poboljša svoje govorne karakteristike kao što su npr. usporavanje govora, pravljenje pauza i produžavanje govornih glasova. Takođe se usmerava na opuštanje govornog aparata posmatrajući opušteno disanje, glasnice i artikulaciju (usne, vilicu i jezik). Osoba se obično uči da koristi određene tehnike disanja koje ih podstiču da dišu iz dijafragme, da polako povećeva napetost glasnica na početku reči (meki početak), da usporava brzinu govora produžavajući vokale i snižavajući artikulatorni pritisak. U početku ovo proizvodi spor, monoton ali fluentan govor. Zatim se, kad osoba ovlada ovim ciljnim govornim ponašanjima, nastavlja rad na brzini govora i intonaciji, tako da govor počinje da zvuči normalnije. Takav tečniji govor se potom vežba izvan govorne terapije u svakodnevnim situacijama. Ovaj program takođe treba da uključuje psihološki tretman na smanjivanju strahova, anksioznosti i izbegavanja u kome se otvoreno razgovara o mucanju i menjaju se socijalne navike da bi se poboljšao govor.

Jedna studija je pokazala da ovaj tip tretmana dobro deluje na mnoge osobe koje mucaju od kojih je oko 70% njih izrazilo zadovoljavajuću fluentnost 12-24 meseca nakon tretmana.

Terapija modifikacije mucanja

Oblikovanje fluentnosti ima za cilj da učini govor tečnijim a modifikaciona terapija pokušava da modifikuje vaše trenutke zamuckivanja tako da oni budu manje teški. Ova terapija se takođe usmerava na snižavanje vašeg straha od mucanja i pokušava da eliminiše ponašanja izbegavanja povezana sa ovim strahom. Za razliku od terapije oblikovanja fluentnosti, modifikacija mucanja pretpostavlja da odrasle osobe koje mucaju nikada neće moći da govore fluentno, tako da je cilj da se postane efikasan u komunikaciji uprkos mucanju.

Postoji nekoliko faza u modifikacionoj terapiji:

Prva faza se naziva identifikacija. Osoba koja muca i kliničar identifikuju osnovna i sekundarna ponašanja, osećanja i stavove koji karakterišu osobu koja muca.

Druga faza se naziva desenzitizacija i osoba koja muca govori ljudima da muca, pokušava da ignoriše osnovna ponašanja izbegavanja i namerno muca („dobrovoljno mucanje“).

Treća faza je modifikacija. Osoba koja muca uči „lakše mucanje“ zaustavljajući se u trenucima disfluentnosti, praveći pauzu i izgovarajući reč ponovo. Osoba koja muca „izlazi iz“ disfluentnog govora i „ulazi u“ fluentni govor i priprema se za teške reči unapred, koristeći tehniku lakšeg mucanja.

Poslednja faza usmerava se na stabilizaciju, kada osoba koja muca uvežbava svoje nove veštine i menja svoj koncept sebe od toga da je osoba koja muca do toga da je osoba koja govori fluentno većinu vremena ali koja ponekad zamuckuje.

Prihvatanje sopstvenog mucanja

Iako je ovo više prihvatanje od strane osobe koja muca nego plan da se popravi ili izmeni govorna produkcija, ovo deluje kod nekih ljudi. Osoba se ohrabruje da prihvati sebe kao osobu koja muca. Teorija je da što se više osoba trudi da bude kao fluentna osoba, veći stres i anksioznost stavlja na sebe i kao rezultat toga još više muca. Suočavanjem sa mucanjem i prihvatanjem, osoba postaje samopouzdanija, što joj samo po sebi pomaže da govori tečnije.

Uređaji protiv mucanja

Ovi uređaji menjaju auditivni fidbek govorniku. Govornik ili čuje (kroz slušalice) svoj glas delić sekunde kasnije od normalnog (odložen auditorni fidbek), čuje svoj glas drugačije visine (auditorni fidbek sa izmenjenom frekvencijom) ili proizvodi maskirani auditorni fidbek.

Ovi uređaji su pokazali dramatično pozitivne efekte na fluentnost osoba koje mucaju dok nose dati uređaj i pokazalo se da oni dobro funkcionišu kao deo terapije oblikovanja fluentnosti (gore napomenute). Ipak, druga istraživanja su pokazala različite rezultate njihove efikasnosti kao izolovane terapije za disfluentnost i da li oni imaju efekat generalizacije kada osoba koja muca ne nosi uređaj.

Lekovi protiv mucanja

Neki antagonisti dopamina pokazali su da smanjuju mucanje čak i do 50% ali se pokazalo i da izazivaju ozbiljne nuspojave kod nekih osoba koje mucaju.

Živeti sa mucanjem

Nažalost, za mnoge ljude nema dugotrajnog leka i oni moraju da žive sa svojim mucanjem. Osobe koje mucaju treba da budu svesne da ogromna većina populacije razume njihove teškoće i da će strpljivo čekati onda kada oni dožive disfluentnu epizodu. Odrasli koji su zaista zabrinuti po pitanju svoje disfluentnosti mogu istražiti tretmane ali moraju biti svesni da ne postoji garancija za izlečenje. Osobe koje mucaju takođe moraju znati da bilo koji pravi tretman mora biti usmeren na postojeće anksioznosti i psihološke probleme jer u suprotnom mala je verovatnoća da će dugoročno delovati. Bilo koji tip terapije ili program tretmana treba biti izveden jedino od strane iskusnog logopeda.

Grupe podrške za mucanje

Mnoge osobe koje mucaju otkrile su da im priključivanje grupi podrške pomaže. Deljenje sopstvenog iskustva (i pozitivnog i negativnog) sa drugim ljudima će vam pomoći da vidite da i drugi imaju ista osećanja i teškoće. Slušanje iskustava drugih ljudi može vam pomoći da poboljšate sopstvenu perspektivu na svoje probleme a deljenje pozitivnih iskustava daje drugim ljudima u grupi pouzdanje. Neke grupe čak vode logopedi i te grupe zajedno rade na strategijama koje pomažu kod disfluentnosti.

Чланак Tretman brzopletosti i mucanja (disfluentnosti) kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost, netečnost) je govorni poremećaj kod kojeg je tok govora prekinut nevoljnim ponavljanjima i produžavanjima glasova, slogova ili reči i nevoljnim tihim prekidima ili blokadama tokom kojih osoba nije u mogućnosti da proizvede glasove. Mucanje u odraslom dobu je obično nešto što je bilo prisutno kod osobe još od detinjstva ali se može javiti i u odraslom dobu kao posledica povrede ili neurološkog poremećaja.

Kada nefluentnost ostane nerešena do odraslog doba, može uzrokovati da osoba doživljava stid i samosvest i uticati na napredak karijere i formiranje veza. Mnogi odrasli koji mucaju tvrde da je ovaj govorni poremećaj uticao na njihov život terajući ih da izbegavaju mnoge socijalne situacije i snižavajući njihovo pouzdanje.

Postoji nekoliko tipova tretmana pa čak i nekoliko koji tvrde da su “čudotvorni lekovi”. Za neke ljude ti tretmani deluju ali često samo privremeno. Mnogi eksperti u ovom polju veruju da ukoliko se ne pozabavite psihološkim pitanjima nećete moći da temeljno rešite problem i napravite trajne promene.

Šta izaziva zamuckivanje i mucanje kod odraslih?
Skeniranja mozga su pronašla interesantne razlike u moždanoj aktivnosti između osoba koje mucaju i onih koje ne mucaju. Disfluentne osobe pokazuju veću aktivnost u desnoj hemisferi tokom govora. Desna hemisfera je više povezana sa emocijama, tako da može biti da strah od govora izaziva anksioznost koja dovodi o većeg uključivanja desne hemisfere. Ipak, može biti i da leva hemisfera ne funkcioniše adekvatno pa da desna hemisfera pokušava da preuzme taj posao za koji nije prikladna.

Drugi podaci dobijeni skeniranjem mozga pokazuju fiziološke razlike u mozgu sa drugačijim nivoima aktivnosti između određenih moždanih mehanizama kada se upoređuju fluentni i disfluentni govornici. Ipak, to može biti samo način na koji se mozak disfluentnih osoba razvijao tokom vremena zato što je njihov govor bio netečan.
Šta god da je uzrok, većina disfluentnih osoba mora da živi sa svojim mucanjem i anksioznošću i stresom koji osećaju kada komuniciraju sa drugim ljudima. Anksioznost i stres sami po sebi mogu pogoršati mucanje, tako da to postaje u stvari jedan začarani krug.

Pokušajte da stavite sebe u kožu nekoga ko muca. Zamislite da mucate i da ste toga veoma svesni. Stojite u redu u pošti i želite da pošaljete razglednice kući i trebaju vam markice. Dok stojite u redu postajete nervozni jer ne želite da uznemiravate poštanskog službenika i ne želite da zadržavete red iza vas. Vaša nervoza raste i tako počinjete tiho da ponavljate ono što želite da kažete službeniku. Nervoza raste što se više približavate početku reda i vi nastavljate tiho da ponavljate šta želite da kažete. Kada stignete na red toliko ste zategnuti da ne možete da se setite šta ste uvežbavali, vaš govor se zaglavio, borite se da izgovorite ono što ste želeli da kažete. Osećate se još napetije i sramota vas je. Onda službenik pita koliko vam markica treba i vi izbrbljavate “osam”. Samo vam je trebalo pet markica ali znate da vam je nekada teško da izgovorite reči koje počinju na slovo “p”.
Ako je ovo opis kako se neko oseća kada ode u poštu, zamislite kako im je onda kada idu na posao, u kupovinu, u provod i susreću se sa nepoznatim ljudima svaki dan.

Postoji i nekoliko drugih uzroka disfluentnosti:
Neurogeno mucanje – nakon moždanog udara ili povrede glave, mogu se javiti simptomi nalik mucanju. Neurogeno mucanje ispoljava se ponavljanjima, produžavanjima i blokadama.
Psihogeno mucanje – to je retko stanje koje često počinje iznenada nakon nekog događaja koji izaziva ekstremni psihološki stres. Karakteriše ga ponavljanje početnih ili naglašenih slogova.
Spastična disfonija – ona se ispoljava ponovljenim blokadama larinksa i početak je obično u srednjim godinama.
Ovi ostali uzroci netečnosti su relativno retki i često nemaju isti emocionalni uticaj na osobu.
Ukoliko imate brige oko mucanja ili zamuckivanja, posetite kvalifikovanog logopeda radi procene i terapije.

Чланак Mucanje kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.