Postoji nekoliko tretmana mucanja koji su na raspolaganju odraslim osobama. Govorna terapija može pomoći odraslima koji mucaju ali to često zavisi od težine mucanja, posvećenosti osobe, veštine terapeuta, postojećih psiholoških problema osobe, vremenskih i finansijskih ograničenja i vrste izabrane terapije. Ni jedan tretman nije efikasan za svako mucanje i zbog toga što je svako različit neke tretmane treba prilagođavati datoj osobi. U nekim slučajevima mucanje će potpuno nestati ali u nekom trenutku u budućnosti neki događaj može izazvati ponovno vraćanje simptoma. Odrasle osobe koje mucaju moraju biti svesne da moraju da se nose sa osnovnim uzrocima mucanja (psihološkim problemima), kao i sa onim očiglednijim spoljašnjim znakovima mucanja. Potrudićemo se da vam pružimo informacije o vrstama terapijskih programa koji se nude. Mi ne podržavamo ni jednu terapiju koja tvrdi da „leči“ mucanje i takođe verujemo da bilo koji program mora biti izveden od strane prikladno obučene osobe, po mogućstvu logopeda. Ukoliko odlučite da isprobate program za poboljšanje fluentnosti, preporučujemo da izaberete program koji se bavi i psihološkim problemima vezanim uz mucanje kao i spoljašnjim znacima ove govorne teškoće.

 

Postoji nekoliko tretmana koji pokušavaju da poboljšaju fluentnost govora. Neke ćemo navesti ali samo u najkraćim crtama.

 

Oblikovanje fluentnosti (govorne tečnosti)

Ovo podrazumeva da osoba koja muca nauči tehnike kojima će da promeni i poboljša svoje govorne karakteristike kao što su npr. usporavanje govora, pravljenje pauza i produžavanje govornih glasova. Takođe se usmerava na opuštanje govornog aparata posmatrajući opušteno disanje, glasnice i artikulaciju (usne, vilicu i jezik). Osoba se obično uči da koristi određene tehnike disanja koje ih podstiču da dišu iz dijafragme, da polako povećeva napetost glasnica na početku reči (meki početak), da usporava brzinu govora produžavajući vokale i snižavajući artikulatorni pritisak. U početku ovo proizvodi spor, monoton ali fluentan govor. Zatim se, kad osoba ovlada ovim ciljnim govornim ponašanjima, nastavlja rad na brzini govora i intonaciji, tako da govor počinje da zvuči normalnije. Takav tečniji govor se potom vežba izvan govorne terapije u svakodnevnim situacijama. Ovaj program takođe treba da uključuje psihološki tretman na smanjivanju strahova, anksioznosti i izbegavanja u kome se otvoreno razgovara o mucanju i menjaju se socijalne navike da bi se poboljšao govor.

Jedna studija je pokazala da ovaj tip tretmana dobro deluje na mnoge osobe koje mucaju od kojih je oko 70% njih izrazilo zadovoljavajuću fluentnost 12-24 meseca nakon tretmana.

 

Terapija modifikacije mucanja

Oblikovanje fluentnosti ima za cilj da učini govor tečnijim a modifikaciona terapija pokušava da modifikuje vaše trenutke zamuckivanja tako da oni budu manje teški. Ova terapija se takođe usmerava na snižavanje vašeg straha od mucanja i pokušava da eliminiše ponašanja izbegavanja povezana sa ovim strahom. Za razliku od terapije oblikovanja fluentnosti, modifikacija mucanja pretpostavlja da odrasle osobe koje mucaju nikada neće moći da govore fluentno, tako da je cilj da se postane efikasan u komunikaciji uprkos mucanju.

Postoji nekoliko faza u modifikacionoj terapiji:

 

Prva faza se naziva identifikacija. Osoba koja muca i kliničar identifikuju osnovna i sekundarna ponašanja, osećanja i stavove koji karakterišu osobu koja muca.

 

Druga faza se naziva desenzitizacija i osoba koja muca govori ljudima da muca, pokušava da ignoriše osnovna ponašanja izbegavanja i namerno muca („dobrovoljno mucanje“).

 

Treća faza je modifikacija. Osoba koja muca uči „lakše mucanje“ zaustavljajući se u trenucima disfluentnosti, praveći pauzu i izgovarajući reč ponovo. Osoba koja muca „izlazi iz“ disfluentnog govora i „ulazi u“ fluentni govor i priprema se za teške reči unapred, koristeći tehniku lakšeg mucanja.

 

Poslednja faza usmerava se na stabilizaciju, kada osoba koja muca uvežbava svoje nove veštine i menja svoj koncept sebe od toga da je osoba koja muca do toga da je osoba koja govori fluentno većinu vremena ali koja ponekad zamuckuje.

 

Prihvatanje sopstvenog mucanja

Iako je ovo više prihvatanje od strane osobe koja muca nego plan da se popravi ili izmeni govorna produkcija, ovo deluje kod nekih ljudi. Osoba se ohrabruje da prihvati sebe kao osobu koja muca. Teorija je da što se više osoba trudi da bude kao fluentna osoba, veći stres i anksioznost stavlja na sebe i kao rezultat toga još više muca. Suočavanjem sa mucanjem i prihvatanjem, osoba postaje samopouzdanija, što joj samo po sebi pomaže da govori tečnije.

 

Uređaji protiv mucanja

Ovi uređaji menjaju auditivni fidbek govorniku. Govornik ili čuje (kroz slušalice) svoj glas delić sekunde kasnije od normalnog (odložen auditorni fidbek), čuje svoj glas drugačije visine (auditorni fidbek sa izmenjenom frekvencijom) ili proizvodi maskirani auditorni fidbek.

Ovi uređaji su pokazali dramatično pozitivne efekte na fluentnost osoba koje mucaju dok nose dati uređaj i pokazalo se da oni dobro funkcionišu kao deo terapije oblikovanja fluentnosti (gore napomenute). Ipak, druga istraživanja su pokazala različite rezultate njihove efikasnosti kao izolovane terapije za disfluentnost i da li oni imaju efekat generalizacije kada osoba koja muca ne nosi uređaj.

 

Lekovi protiv mucanja

Neki antagonisti dopamina pokazali su da smanjuju mucanje čak i do 50% ali se pokazalo i da izazivaju ozbiljne nuspojave kod nekih osoba koje mucaju.

 

Živeti sa mucanjem

Nažalost, za mnoge ljude nema dugotrajnog leka i oni moraju da žive sa svojim mucanjem. Osobe koje mucaju treba da budu svesne da ogromna većina populacije razume njihove teškoće i da će strpljivo čekati onda kada oni dožive disfluentnu epizodu. Odrasli koji su zaista zabrinuti po pitanju svoje disfluentnosti mogu istražiti tretmane ali moraju biti svesni da ne postoji garancija za izlečenje. Osobe koje mucaju takođe moraju znati da bilo koji pravi tretman mora biti usmeren na postojeće anksioznosti i psihološke probleme jer u suprotnom mala je verovatnoća da će dugoročno delovati. Bilo koji tip terapije ili program tretmana treba biti izveden jedino od strane iskusnog logopeda.

 

Grupe podrške za mucanje

Mnoge osobe koje mucaju otkrile su da im priključivanje grupi podrške pomaže. Deljenje sopstvenog iskustva (i pozitivnog i negativnog) sa drugim ljudima će vam pomoći da vidite da i drugi imaju ista osećanja i teškoće. Slušanje iskustava drugih ljudi može vam pomoći da poboljšate sopstvenu perspektivu na svoje probleme a deljenje pozitivnih iskustava daje drugim ljudima u grupi pouzdanje. Neke grupe čak vode logopedi i te grupe zajedno rade na strategijama koje pomažu kod disfluentnosti.