Mnoge odrasle osobe imaju disfluentan govor (mucanje ili zamuckivanje) što može imati ogromnog uticaja na njihov život i blagostanje.

Mucanje ili zamuckivanje (disfluentnost, netečnost) je govorni poremećaj kod kojeg je tok govora prekinut nevoljnim ponavljanjima i produžavanjima glasova, slogova ili reči i nevoljnim tihim prekidima ili blokadama tokom kojih osoba nije u mogućnosti da proizvede glasove. Mucanje u odraslom dobu je obično nešto što je bilo prisutno kod osobe još od detinjstva ali se može javiti i u odraslom dobu kao posledica povrede ili neurološkog poremećaja.

Kada nefluentnost ostane nerešena do odraslog doba, može uzrokovati da osoba doživljava stid i samosvest i uticati na napredak karijere i formiranje veza. Mnogi odrasli koji mucaju tvrde da je ovaj govorni poremećaj uticao na njihov život terajući ih da izbegavaju mnoge socijalne situacije i snižavajući njihovo pouzdanje.

Postoji nekoliko tipova tretmana pa čak i nekoliko koji tvrde da su “čudotvorni lekovi”. Za neke ljude ti tretmani deluju ali često samo privremeno. Mnogi eksperti u ovom polju veruju da ukoliko se ne pozabavite psihološkim pitanjima nećete moći da temeljno rešite problem i napravite trajne promene.

Šta izaziva zamuckivanje i mucanje kod odraslih?
Skeniranja mozga su pronašla interesantne razlike u moždanoj aktivnosti između osoba koje mucaju i onih koje ne mucaju. Disfluentne osobe pokazuju veću aktivnost u desnoj hemisferi tokom govora. Desna hemisfera je više povezana sa emocijama, tako da može biti da strah od govora izaziva anksioznost koja dovodi o većeg uključivanja desne hemisfere. Ipak, može biti i da leva hemisfera ne funkcioniše adekvatno pa da desna hemisfera pokušava da preuzme taj posao za koji nije prikladna.

Drugi podaci dobijeni skeniranjem mozga pokazuju fiziološke razlike u mozgu sa drugačijim nivoima aktivnosti između određenih moždanih mehanizama kada se upoređuju fluentni i disfluentni govornici. Ipak, to može biti samo način na koji se mozak disfluentnih osoba razvijao tokom vremena zato što je njihov govor bio netečan.
Šta god da je uzrok, većina disfluentnih osoba mora da živi sa svojim mucanjem i anksioznošću i stresom koji osećaju kada komuniciraju sa drugim ljudima. Anksioznost i stres sami po sebi mogu pogoršati mucanje, tako da to postaje u stvari jedan začarani krug.

Pokušajte da stavite sebe u kožu nekoga ko muca. Zamislite da mucate i da ste toga veoma svesni. Stojite u redu u pošti i želite da pošaljete razglednice kući i trebaju vam markice. Dok stojite u redu postajete nervozni jer ne želite da uznemiravate poštanskog službenika i ne želite da zadržavete red iza vas. Vaša nervoza raste i tako počinjete tiho da ponavljate ono što želite da kažete službeniku. Nervoza raste što se više približavate početku reda i vi nastavljate tiho da ponavljate šta želite da kažete. Kada stignete na red toliko ste zategnuti da ne možete da se setite šta ste uvežbavali, vaš govor se zaglavio, borite se da izgovorite ono što ste želeli da kažete. Osećate se još napetije i sramota vas je. Onda službenik pita koliko vam markica treba i vi izbrbljavate “osam”. Samo vam je trebalo pet markica ali znate da vam je nekada teško da izgovorite reči koje počinju na slovo “p”.
Ako je ovo opis kako se neko oseća kada ode u poštu, zamislite kako im je onda kada idu na posao, u kupovinu, u provod i susreću se sa nepoznatim ljudima svaki dan.

Postoji i nekoliko drugih uzroka disfluentnosti:
Neurogeno mucanje – nakon moždanog udara ili povrede glave, mogu se javiti simptomi nalik mucanju. Neurogeno mucanje ispoljava se ponavljanjima, produžavanjima i blokadama.
Psihogeno mucanje – to je retko stanje koje često počinje iznenada nakon nekog događaja koji izaziva ekstremni psihološki stres. Karakteriše ga ponavljanje početnih ili naglašenih slogova.
Spastična disfonija – ona se ispoljava ponovljenim blokadama larinksa i početak je obično u srednjim godinama.
Ovi ostali uzroci netečnosti su relativno retki i često nemaju isti emocionalni uticaj na osobu.
Ukoliko imate brige oko mucanja ili zamuckivanja, posetite kvalifikovanog logopeda radi procene i terapije.