Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili kombinacija govora i kucanja jer neke osobe imaju sposobnost da čitaju tekst na glas i/ili da ga izgovore neposredno pre ili dok kucaju. Kucanje u cilju komunikacije unapređuje mogućnost pristupa društvenoj interakciji, akademskom obrazovanju i učestvovanju u inkluzivnim školama i zajednicama. Između komunikacije i inkluzije postoji važna i neraskidiva veza.

Osoba koja pruža podršku u komunikaciji naziva se facilitator. Facilitator može biti učitelj ili drugi stručnjak, član porodice ili prijatelj. Osoba koja prima podršku naziva se korisnik facilitirane komunikacije.

Kucanje uz podršku može se koristiti zajedno sa drugim metodama komunikacije (npr. pokazivanje slika, govor itd.). Ovaj metod bi trebalo da bude deo pristupa totalne komunikacije koji omogućava pojedincima raspolaganje smislenom komunikacijom u svim okruženjima.

Primeri podrške

Kucanje uz podršku ili facilitirana komunikacija uključuje facilitatora koji pruža višestruke metode podrške korisniku facilitirane komunikacije. Facilitator može biti učitelj, roditelj, logoped ili prijatelj.

• Fizička podrška može podrazumevati da facilitator izdvaja kažiprst, stabilizuje ruku da bi se prevazišao tremor; pruža povratni otpor ruci da bi se usporio ritam kucanja ili da bi se prevladala impulsivnost; dodiruje podlakticu, lakat ili rame da pomogne osobi da započne kucanje ili da vuče unazad ruku ili zglob da pomogne osobi da ne udara repetitivno u mestu.

• Emotivna podrška uključuje pružanje ohrabrenja i motivacije dok osoba kuca da bi komunicirala.
• Komunikacijska podrška može uključiti različite forme podsticaja i signala koji mogu pomoći korisniku FK da ostane usmeren na komunikativnu interakciju, pružanje povratne informacije korisniku vezano za sadržaj njihove poruke i pomaganje korisniku da razjasni nerazumljive poruke.

ghtfztztrztrtzrtzzrtsur54u6ru544u684s68w8uu8

gfhdrtu

Raznovrsnost podrške i stilova kucanja pokazuje da je facilitirana komunikacija dinamičan i dugotrajan proces prepoznavanja, uvođenja i procenjivanja komunikacijske podrške u skladu sa smernicama FK i AAC. Krajnji cilj ovog metoda jeste da osoba počne da komunicira koristeći samostalno ili skoro samostalno kucanje.

Чланак Facilitirana komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .

1. Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom.
2. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje.
3. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i vizuelno.
4. Nivo jezika – upamtite, ukoliko osoba ima razumevanje na nivou jedne reči – koristite jednu reč. Dugačke rečenice, koje sadrže gomilu informacija, biće uzaludne. Ako koristite više od jedne reči, podržite ih vizuelnom podrškom, znakom ili gestom. Uzmite u obzir i prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i dajte mu dosta vremena da obradi informaciju.
5. Pitanja – znajte kada da koristite otvorena a kada zatvorena pitanja (zatvorena pitanja zahtevaju kratak odgovor, često „da“ ili „ne“ , otvorena pitanja traže duže odgovore).
6. Dajte vreme za obradu, razumevanje i odgovor – brzina obrade nekih osoba može biti oštećena pa njima može trebati 10 ili više sekundi da obrade poruku (brojte u sebi).
7. Izazivanje jezika – ne možete silom izazvati odgovor. Traženje od deteta da kaže reč ne znači da ono razume to što izgovara. Bolje je ubacivati jezik unutra, nego pokušavati da ga izvučete napolje. Pružajte prilike za odgovore npr. pričajte o onome što osoba radi, širite njihove iskaze, započnite rečenicu ali dajte njima da je dovrše.
8. Prilagođavanje – Ukoliko vas osoba nije razumela, budite fleksibilni, prilagodite svoju poruku. Promenite reči ili složenost iskaza. Promenite vid komunikacije – npr. sa verbalnog na slikovni. Pružite osobi druge načine da odgovori – prekidače, znak, gest itd. Dajte im više vremena za obradu. Ukoliko stvari ne funkcionišu promenite ciljeve.
9. Rezerva – Imajte rezervni set sredstava koje možete upotrebiti kada pokušavate da pomognete nekome da razume. Napravite rečnik gestova ili komunikacije za svakog pojedinca tako da novo osoblje zna šta osoba pokušava da komunicira.
10. Svest o senzornim osetljivostima – neke osobe imaju senzorne preosetljivosti, oštećenje vida ili sluha ili ih je lako ometati. Zbog toga je važno obezbediti okruženje sa odgovarajućim osvetljenjem,  smanjenjem pozadinske buke itd.
11. Koristite svoje telo i lice – Koristite govor tela i gestikulaciju, koristite izraze lica, oni svi daju težinu i signaliziraju vašu poruku.
12. Licem u lice – budite sigurni da ste okrenuti licem prema osobi, budite na njihovom nivou očiju i gledajte u osobu sa kojom komunicirate.
13. Koristite dodir – to može pomoći osobama da razumeju aktivnosti, ljude i mesta.
14. Koristite teksturu i objekte – u svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da damo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd.
15. Koristite signale okruženja – koristite signale koji su oko nas i nadograđujte na njih. Oni mogu uključivati slike, logoe, boje, buku i teksturu.
16. Koristite slike i vizuelnu podršku – vizuelna podrška i slike mogu biti delotvorne kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na raznovrsne načine da bi se poboljšalo razumevanje i izražavanje. Posebno su korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama u učenju i/ili onih sa autizmom.
17. Koristite štampu – upotreba štampane reči ili prepoznatljivog sistema simbola može biti od pomoći kada drugi vidovi komunikacije zakažu.
18. Asistivna tehnologija – upotreba asistivnih, adaptivnih i rehabilitativnih uređaja usmerenih na olakšavanje komunikacije.
19. Koristite svoj govor i glas – mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije su još uvek u mogućnosti da koriste svoj glas i govor. Kao govornik budite svesni složenosti jezika koji koristite.
20. Okruženje – važno je stvoriti okruženje koje je pogodno za komunikaciju. Obezbedite dobro osvetljenje i smanjite pozadinsku buku ili stvari koje odvlače pažnju.
21. Rečnik komunikacije – ukoliko postoji česta promena osoblja i radite sa osobama koje su neverbalne, napravite rečnik komunikacije za  svaku određenu osobu. Novo osoblje će moći da pogleda u rečnik ukoliko ne razume pokušaje komunikacije konkretne osobe.

Чланак Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju da biste pomogli osobi da razume. Morate biti svesni da receptivni jezik može kasniti više nego što pretpostavljate. Potrebno je da dete procene kvalifikovani logoped i psiholog. U svakom slučaju, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da pokušamo da promenimo ili zamenimo problematična ili neprikladna ponašanja.

Za početak, možemo posmatrati i zapisati kada se problematično ponašanje javlja i tražiti okidače koji ga izazivaju. To može značiti da vodite dnevnik događaja. Takođe, treba tražiti suptilne signale koje dete može pokazivati pre nego što ispolji dato ponašanje, jer može postojati upozorenje da će doći do tantruma pre nego što se on zaista desi. Putem primenjene analize ponašanja možemo pronaći okidače i potom razviti strategije da zamenimo neželjena ponašanja poželjnim.

Veza između komunikacije i ponašanja je veoma duboka i dvosmerna. Potrebno je razvijati strategije za njihovo poboljšavanje upotrebom savremenih metoda i pristupa. Razvojem komunikacije doprinosimo razvoju prikladnih ponašanja i obrnuto, smanjivanjem negativnih ponašanja otvaramo prostor za razvoj komunikacije.

Чланак Ponašanje i komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Pre nego što komuniciramo sa decom koja imaju poremećaj učenja ili smetnje u razvoju, moramo postati svesni svojih sopstvenih veština komunikacije i načina na koji mi sami komuniciramo. Kao vešti komunikatori mi moramo biti svesni teškoća koje deca sa smetnjama u razvoju imaju kada je u pitanju komunikacija. Moramo da prilagodimo svoju komunikaciju i komunikativno okruženje da bismo pružili ovoj deci optimalne prilike da nas razumeju i sa nama komuniciraju.

Postoji nekoliko ključnih vođica kojih moramo biti svesni kada radimo sa decom sa kašnjenjem u komunikaciji. Moramo gledati iznad govora i misliti o komunikaciji u širem smislu – što mi nazivamo totalna komunikacija. Totalnom komunikacijom mi se usmeravamo na svaki mogući modalitet da bismo izrazili svoju poruku i pomogli da se informacija razume i obradi. I obrnuto, mi dajemo detetu sa smetnjama u razvoju što više resursa i prilika da prenesu svoju poruku tako da drugi mogu da ih razumeju.

Totalna komunikacija

Šta je totalna komunikacija?

To je holistički pogled na komunikaciju, koji često koristi širok raspon modaliteta ili čak izlaženja van okvira da bi se stvorio sistem komunikacije koji funkcioniše za datu osobu.

Druge definicije totalne komunikacije uključuju:

• Korišćenje svakog mogućeg sredstva za odašiljanje i/ili primanje poruke
• Stvaranje najboljeg načina za dete da komunicira, optimizujući njegove veštine i umanjujući njegove teškoće.
• Veo koji pokriva sve aspekte detetovih sposobnosti osiguravajući da dete dobije pristup načinu komunikacije
• Olakšavanje i pomaganje svakom detetu pružajući podršku i prilike da komuniciraju i budu uključeni i da ostvare svoj potencijal

Evo nekoliko primera modaliteta koji mogu biti korišćeni u pristupu totalne komunikacije. Ovo nije kompletna lista. Svaki pojedinac je različit i neki mogu koristiti spektar ovih modaliteta.

• Signali dodirom – znakovi dodirom su način davanja slepim/gluvim osobama informacije o tome šta će da se dogodi.
• Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije
• Brajevo pismo – Ovaj sistem je osmislio Luis Braj 1821 i to je metod koji je u širokoj upotrebi za slepe ljude da čitaju i pišu.
• Signali okruženja – To je opšti opis za mnoge signale koji su oko nas. Oni mogu uključiti slike, logoe, boje, buku i teksturu.
• Izrazi lica, gestovi i govor tela – To su neki od očiglednijih primera neverbalne komunikacije ali su važni zato što nose tako mnogo značenja i mogu vrlo uspešno biti korišćeni od strane osoba sa teškoćama u komunikaciji.
• Znakovni sistemi – Postoje mnogobrojni znakovni sistemi koji variraju prema stepenu složenosti.
• Slike/ vizuelne strategije – Vizuelna podrška i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja.
• Štampa – Štampane reči ili prepoznatljivi simboli mogu se koristiti kada druge forme komunikacije nisu uspešne.
• Asistivna tehnologija/komunikacija (AAC) – asistivna tehnologija je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje koji su usmereni na olakšavanje komunikacije.
• Govor, glas, jezik – Mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije još uvek mogu koristiti svoj glas i govor. Zapamtite da prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i pružite im dosta vremena da obrade informaciju
• Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – Jedna od najnovijih  tehnologija je pristup kompjuteru ili komunikacijskoj mašini putem pogleda. Takođe usmeravanje pogleda može se efikasno koristiti i bez skupe tehnologije uz pomoć komunikacijskog partnera i E-TRAN okvira ili vizuelne podrške.

Totalna komunikacija obuhvata spektar različitih načina za komunikaciju, od kojih mnoge koristimo po ceo dan bez mnogo razmišljanja o njima (gestove, dodir, simbole okruženja itd.). Važnu stvar koju ovde treba napomenuti je da korišćenjem kombinacije različitih komunikacijskih modaliteta možete u velikoj meri pojačati efikasnost poruke. Govornik daje više signala da bi preneo poruku a slušalac će imati više signala koji će mu pomoći da tu poruku razume.

Чланак Totalna komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Asistivna tehnologija može biti ogromna olakšica deci sa teškoćama sa učenjem, pomažući im da uče i komuniciraju. Asistivna tehnologija može se razvrstati u dve kategorije: Hi-tech i lo-tech.
Hi-tech se uopšteno odnosi na elektronske uređaje. Ovo ima tendenciju da bude skuplja opcija i podrazumeva moćne mašine koje uključuju i proizvodnju glasa. Hi-tech opcije takođe uključuju i softver koji sadrži aplikacije za pomoć pri teškoćama sa pisanim jezikom, razlikovanjem glasova i auditivnom memorijom. Specijalizovani softveri takođe mogu biti instalirani u kompjuter i hi-tech mašine da se omogući proizvodnja glasa i predviđanje reči. Da bi pristupili hi-tech uređajima nekim osobama su potrebne opcije skeniranja, posebni prekidači ili sistem kontrole pogledom.
Lo-tech podrazumeva manje tehničke opcije kao što su slikovne kartice za komunikaciju, knjige za komunikaciju, azbučna tabla ili E-TRAN okvir. Iako se često previđaju, zbog opsesije sa tehnologijom, ove opcije mogu u stvari biti efikasnije od hi-tech opcija za mnogu decu.

Važan aspekt koji treba napomenuti kada birate asistivnu tehnologiju, a koji je krucijalan, je to da bi trebalo temeljno isprobati nekoliko različitih opcija, da bi se zaista našla ona koja najbolje odgovara. Naj hi-tech i najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Morate uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe.

Upotreba asistivnih uređaja za komunikaciju, i hi-tech i lo-tech, je veoma deo filozofije Logopedilišta. Ovaj sajt je ceo o komunikaciji i okruženju totalne komunikacije. To znači da se mi fokusiramo na svaki modalitet koji se može koristiti u cilu olakšavanja komunikacije.

Upotreba ipad-a i tableta kao uređaja za komunikaciju
Poslednjih godina ipad i tablet uređaji počeli su da sadrže aplikacije koje pretvaraju jednostavni tablet u dinamičan uređaj za komunikaciju za osobe sa teškoćama u govoru uzrokovanim poremećajima kao što su apraksija, moždani udar, autizam, neurološko oboljenje itd. Ovaj portabl uređaj sada sadrži aplikacije koje pružaju proizvodnju glasa, vizuelnu podršku i prethodno snimljene reči i poruke.

Navešćemo samo neke od aplikacija koje pružaju mogućnost asistivne komunikacije:

• Gelp
• Avaz AAC app
• Proloquo2Go
• TouchChat HD – AAC TouchChat HD – AAC with Word Power
• Sono Flex

Чланак Asistivna tehnologija / AAC се појављује прво на Logopedilište Beograd.