Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju da biste pomogli osobi da razume. Morate biti svesni da receptivni jezik može kasniti više nego što pretpostavljate. Potrebno je da dete procene kvalifikovani logoped i psiholog. U svakom slučaju, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da pokušamo da promenimo ili zamenimo problematična ili neprikladna ponašanja.

Za početak, možemo posmatrati i zapisati kada se problematično ponašanje javlja i tražiti okidače koji ga izazivaju. To može značiti da vodite dnevnik događaja. Takođe, treba tražiti suptilne signale koje dete može pokazivati pre nego što ispolji dato ponašanje, jer može postojati upozorenje da će doći do tantruma pre nego što se on zaista desi. Putem primenjene analize ponašanja možemo pronaći okidače i potom razviti strategije da zamenimo neželjena ponašanja poželjnim.

Veza između komunikacije i ponašanja je veoma duboka i dvosmerna. Potrebno je razvijati strategije za njihovo poboljšavanje upotrebom savremenih metoda i pristupa. Razvojem komunikacije doprinosimo razvoju prikladnih ponašanja i obrnuto, smanjivanjem negativnih ponašanja otvaramo prostor za razvoj komunikacije.

Чланак Ponašanje i komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Učenje uz vizuelnu podršku – korišćenje vizuelne podrške je strategija koja obično dobro funkcioniše za osobe sa autizmom. Vizuelna podrška može pomoći osobama da razumeju i uče. Mnoga deca sa autizmom koriste vizuelni raspored u učionici u školi ili vizuelni sled da objasne redosled događaja. Drugi reaguju dobro na socijalne priče. To su priče u rečima i/ili slikama koje mogu objašnjavati zašto radimo neke stvari, kako treba reagovati u određenim situacijama ili zašto će nešto biti drugačije ili se promeniti. Socijalne priče su često dobar način da se dete upozori da će doći do promene u rutini i da se pomogne da se izbegne uznemirenost ili neprikladno ponašanje.

Sistemi komunikacije – većina osoba sa autizmom će komunicirati ukoliko ima pristup odgovarajućim sistemima i prilikama. Jedan od najuobičajenijih sistema komunikacije je sistem komunikacije putem razmene slika ( PECS) koji je često odličan način da potaknemo decu iz spektra da iniciraju i traže. Ovaj sistem mogu koristiti i verbalne i neverbalne osobe a postoje i brojne druge vizuelne strategije u okviru programa koje mogu olakšati razumevanje, komunikaciju i ponašanje.

Ponašanje – osobe sa autizmom nisu prirodno problematičnog ponašanja, obično postoje okidači za njihova ponašanja. Pokušajte da vidite stvari iz perspektive osobe sa autiznom. Oni su često jako pod stresom od osoba koje ulaze u njihov prostor, terajući ih da rade stvari koje oni ne žele ili uznemiravajući njihovu rutinu. Postoji niz bihejvioralnih programa koji su dostupni i koji se fokusiraju na autizam i komunikaciju. Jedan vid intervencije za koji se pokazalo da dobro funkcioniše kod osoba sa autizmom je primenjena analiza ponašanja (ABA). Veštine se uče tako što se zadaci razbijaju na male korake koji se onda postepeno savlađuju. Podsticanje, oblikovanje i nagrađivanje se koriste da bi motivisali osobu da završi korake.  ABA može biti deo sveobuhvatnog programa ili se koristiti da se pokušaju naučiti pojedini zadaci.

Asistivna komunikacija – neki ljudi su otkrili da upotreba uređaja i/ili tehnologije asistivne komunikacije pomaže u komuniciranju. Ovo može pokriti sve, od referentnih predmeta do hi-tech komunikacijskih mašina.

Trening socijalnih veština, pojedinačni i grupni – ove grupe obično bolje rade sa visoko funkcionalnim osobama sa autizmom. Često se koriste igre uloga ili ponovno odglumljivanje situacija da bi se pomoglo da se osobe nauče socijalnim veštinama i prikladnim odgovorima i reakcijama.

Govorno jezička terapija – većina osoba sa autizmom ima neki oblik kašnjenja u komunikaciji. Logoped će raditi na kašnjenju u govoru, teškoćama sa opismenjavanjem, socijalnim veštinama, alternativnim vidovima komunikacije i obično će biti uključeni u bilo koje terapijske programe koji se primenjuju. Kontinuirana logopedska terapija je vitalni deo većine programa za podsticanje razvoja osoba sa autizmom.

Okupaciona terapija – okupacioni terapeuti pomažu osobama da razviju veštine svakodnevnog življenja i veštine brige o sebi. Okupacioni terapeuti će takođe biti deo određenih terapijskih pristupa kao što je senzorna integracija.

Postoji mnogo strategija, aktivnosti, sredstava i ideja za pomoć osobama sa autizmom. Pokušajte da se ne zakačite za jedan vid tretmana ili terapije, ili da verujete u čudotvorne lekove. Često je dobro koristiti različite programe ili tretmane i pronaći delove koje najbolje odgovaraju osobi da bi se radilo na njihovom specifičnom problemu u komunikaciji. Postoje mnoge stvari koje se mogu uraditi da bi se poboljšala komunikacija jedne osobe i njeno blagostanje. Za mnogu decu sa autizmom, dobra i rana intervencija znači da oni mogu postići dobre rezultate u školi i nastaviti da vode samostalne i aktivne živote i da se zaposle kada postanu odrasli.

Чланак Tretman, strategije i intervencija za decu sa autizmom се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoge odrasle osobe iz različitih razloga imaju poremećaj učenja. Paralelno sa tim prisutne su i teškoće sa komunikacijom koje mogu biti govorne, jezičke ili teškoće sa socijalnim jezikom i ponašanjem. U svakom slučaju, bez obzira na stepen poremećaja u komunikaciji, velika je verovatnoća je da se mogu pronaći načini da se ona poboljša. Čak i kod odraslih osoba sa dubokim poremećajima postoje načini za podizanje nivoa komunikacije koji im mogu omogućiti da odgovaraju i prave izbore. (Često upotrebom pristupa totalne komunikacije)

Poremećaj učenja (još nazivan intelektualne teškoće ili mentalna retardacija)

Nesrećna istorija

Do skora je većina odraslih osoba sa poremećajem učenja bila institucionalizovana iako su neki pojedinci u tim institucijama verovatno bili sposobni da se, uz odgovarajuću minimalnu podršku, brinu o sebi. U mnogim zemljama širom sveta osobe sa poremećajem učenja se još uvek smeštaju u institucije.

Hvala Bogu, to se polako menja i mnogi odrasli sa ovom vrstom teškoća u svetu sada žive u okviru zajednice vodeći ispunjen i aktivan život. Postoji princip inkluzije i u zajednicama i u školama. To je veoma pozitivan korak napred. Za starije osobe doživotna institucionalizacija znači da će oni verovatno zahtevati trajnu negu i podršku. Za mlađe generacije postoji nova nada. Njima se pruža više mogućnosti u okviru škole a takođe imaju više mogućnosti i da se uključe u proces zapošljavanja kada dostignu odraslo doba. Odrasli sa poremećajem učenja sada imaju priliku da učestvuju u zajednici i daju pozitivan doprinos društvu.

Teškoće u komunikaciji

Mnoge odrasle osobe sa poremećajem učenja imaju spektar teškoća komunikacije (čak 50% u nekim istraživanjima). Te teškoće uključuju:

Razumevanje – ne razumevanje šta drugi govore i/ili ne razumevanje apstraktnijeg jezika

Izražavanje – nisu sposobni da izraze misli i osećanja ili su potpuno neverbalni.

Socijalne veštine – ne razumevanje socijalnih normi.

Ove teškoće mogu biti pogoršane senzornim problemima kao što su oštećenje vida ili sluha. Često osobe mogu imati nekoliko gore navedenih teškoća i imati globalni poremećaj komunikacije.

Još jedan aspekt koji je tesno povezan sa komunikacijom je ponašanje. Često problem sa komunikacijom koji imaju osobe sa teškoćama sa učenjem vodi do neprikladnog ili nepristojnog ponašanja. To se može desiti zato što osoba postaje frustrirana jer je ne razumeju ili ima teškoće da razume šta drugi žele da ona sama uradi.

Strategije i terapija za poboljšanje komunikacije

Pre nego što počnemo da posmatramo teškoće komunikacije kod drugih, prvo moramo bti svesni svoje sopstvene komunikacije. Mi verovatno doživljavamo sebe kao vešte komunikatore i samim tim smo u boljoj poziciji da prilagodimo svoju komunikaciju u cilju olakšavanja drugima. To znači da treba da imamo svest o nivou jezika koji koristimo i neophodnosti pružanja slušaocu dodatnih signala da bismo im pomogli u razumevanju. Kada je u pitanju komunikacija sa odraslom osobom koja ima teškoće sa učenjem, važno je uvesti strategije koje će vam pomoći da međusobno komunicirate. Za osobu sa autizmom možete koristiti vizuelne strategije, za osobu sa oštećenjem sluha možete koristiti znakove i voditi računa o okruženju (osvetljenje, pozadinska buka) a za osobu sa dubokim teškoćama sa učenjem možete koristiti referentne objekte. Svaka odrasla osoba je drugačija i ako radite sa većim brojem odraslih sa teškoćama sa učenjem važno je da imate strategije kako komunicirate sa svakim od njih ponaosob.

Ukoliko zauzmemo pristup totalne komunikacije, možemo uveliko poboljšati našu komunikaciju, komunikacijski potencijal pojedinca sa teškoćana sa učenjem i komunikacijsko okruženje uopšte.

Totalna komunikacija

Šta je totalna komunikacija?

To je holistički pogled na komunikaciju, koji često koristi širok raspon modaliteta ili čak izlaženja van okvira da bi se stvorio sistem komunikacije koji funkcioniše za datu osobu.

Druge definicije totalne komunikacije uključuju:

• Korišćenje svakog mogućeg sredstva za odašiljanje i/ili primanje poruke
• Stvaranje najboljeg načina za osobu da komunicira, optimizujući njegove veštine i umanjujući njegove teškoće.
• Veo koji pokriva sve aspekte sposobnosti pojedinca osiguravajući da osoba dobije pristup načinu komunikacije
• Olakšavanje i pomaganje svakoj osobi pružajući podršku i prilike da komuniciraju i budu uključeni i da ostvare svoj potencijal

Evo nekoliko primera modaliteta koji mogu biti korišćeni u pristupu totalne komunikacije. Ovo nije kompletna lista. Svaki pojedinac je različit a neki mogu koristiti spektar ovih modaliteta.

1. Signali dodirom – znakovi dodirom su način davanja slepim/gluvim osobama informacije o tome šta će da se dogodi.
2. Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije
3. Brajevo pismo – Ovaj sistem je osmislio Luis Braj 1821 i to je metod koji je u širokoj upotrebi za slepe ljude da čitaju i pišu.
4. Signali okruženja – To je opšti opis za mnoge signale koji su oko nas. Oni mogu uključiti slike, logoe, boje, buku i teksturu.
5. Izrazi lica, gestovi i govor tela – To su neki od očiglednijih primera neverbalne komunikacije ali su važni zato što nose tako mnogo značenja i mogu vrlo uspešno biti korišćeni od strane osoba sa teškoćama u komunikaciji.
6. Znakovni sistemi – Postoje mnogobrojni znakovni sistemi koji variraju prema stepenu složenosti.
7. Slike/ vizuelne strategije – Vizuelna podrška i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja.
8. Štampa – Štampane reči ili prepoznatljivi simboli mogu se koristiti kada druge forme komunikacije nisu uspešne.
9. Asistivna tehnologija/komunikacija (AAC) – asistivna tehnologija je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje koji su usmereni na olakšavanje komunikacije.
10. Govor, glas, jezik – Mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije još uvek mogu koristiti svoj glas i govor. Zapamtite da prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i pružite im dosta vremena da obrade informaciju
11. Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – Jedna od najnovijih  tehnologija je pristup kompjuteru ili komunikacijskoj mašini putem pogleda. Takođe usmeravanje pogleda može se efikasno koristiti i bez skupe tehnologije uz pomoć komunikacijskog partnera i E-TRAN okvira ili vizuelne podrške.

Totalna komunikacija obuhvata spektar različitih načina za komunikaciju, od kojih mnoge koristimo po ceo dan bez mnogo razmišljanja o njima (gestove, dodir, simbole okruženja itd.). Važnu stvar koju ovde treba napomenuti je da korišćenjem kombinacije različitih komunikacijskih modaliteta možete u velikoj meri pojačati efikasnost poruke. Govornik daje više signala da bi preneo poruku a slušalac će imati više signala koji će mu pomoći da tu poruku razume.

Asistivna tehnologija/ asistivna komunikacija (AAC)

Asistivna tehnologija, je opšti termin koji uključuje asistivne, adaptivne i rehabilitativne uređaje usmerene na olakšavanje komunikacije (često je zovu alternativna i augmentativna komunikacija ili AAC). Nove, moderne elektronske mašine (hi-tech) su postale način na koji mnoge osobe komuniciraju. Asistivni uređaji ne moraju a budu skupi ili elektronski, mogu biti i lo-tech (slikovne kartice ili E-Tran okviri npr.) Često je jednostavnija tj. lo-tech opcija bolja i funkcionalnija, zavisno od klijenta i njihovih poremećaja. Koji god asistivni uređaj da se koristi krajnji cilj je da se olakša komunikacija i poveća samostalnost.

Asistivna tehnologija može biti velika olakšica za odrasle osobe sa teškoćama sa učenjem koja im pomaže da komuniciraju i razmenjuju informacije u raznim okruženjima. Asistivna tehnologija može se podeliti u 2 pod kategorije – hi-tech i lo-tech.

Hi–tech se uopšteno odnosi na elektronske uređaje. To je skuplja varijanta ali to mogu biti veoma inteligentne mašine koje vam pružaju glasovni autput. Uređaji variraju od uređaja koji zahtevaju da otkucate poruku koju on potom izgovara, jednostavnih uređaja sa nekoliko prethodno nasnimljenih poruka do mašina koje sadrže kompjuterski softver i nude hiljade reči i fraza, slika, previđanje reči, pristup internetu, kontrole okruženja i mp3 plejer.

Lo–tech se odnosi na manje tehničke varijante kao što su karte sa slikama, komunikacijske knjige, azbučne table i E-TRAN okviri. Iako se često previđaju, ove opcije za mnoge klijente mogu funkcionisati dobro, ako ne i bolje nego hi-tech uređaji.

Važno je napomenuti da je kada tražimo uređaj za asistivnu komunikaciju od ključne važnosti da detaljno isprobate nekoliko različitih varijanti da biste zaista pronašli onu koja vam “pasuje”. Naj hi-tech, najskuplja opcija nije uvek i najbolja. Treba uzeti u obzir mnogo varijabli uključujući prenosivost, funkcionalnost i brzinu upotrebe.

Teške i složene potrebe i ozbiljne teškoće sa komunikacijom

Odrasli sa teškim poremećajima komunikacije ili izrazitim i kompleksnim potrebama predstavljaju pravi izazov kada je u pitanju komunikacija. Ipak, često postoje načini na koje ove osobe mogu pristupiti komunikaciji i postoje načini na koje im možete pomoći da razumeju. Ponekad je to spor proces i često ćete komunicirati samo sa nekoliko ključnih reči.

Jako je važno posmatrati odraslu osobu sa ozbiljnim poremećajem komunikacije pre nego što pokušamo da joj uvedemo sistem komunikacije. Često postoji mnogo suptilnih pokušaja komunikacije koji ostaju neprimećeni. Ukoliko ti pokušaji ostanu neprimećeni dugi vremenski period, osoba može odustati od pokušaja da komunicira uopšte. Zbog toga moramo obratiti pažnju na svaki pokret i vokalizaciju i gledati na njih kao na potencijalne pokušaje komuniciranja. Kada ste suočeni sa ovim izazovom dobro bi bilo da se povučete korak unazad i posmatrate sve pokrete tela i beležite sve vokalizacije. Snimite osobu i pregledavajte snimak, često ćete tako primetiti nove stvari koje su vam promakle ranije. Pogledajte okidače pokreta i vokalizacija npr. zašto je Aleksa mahao rukom ili se Irina nasmejala? Praveći beleške možda ćete početi da uviđate određene obrasce tj da određene stvari izazivaju određene odgovore. Npr. Šta je osoba uradila kad je bila uznemirena, šta je uradila kad je htela još? To vam može biti polazna tačka za komunikaciju. Učeći o osobinim odgovorima možete početi da uviđate njen sistem komunikacije.

Vizuelna podrška

Vizuelna podrška je odlična i može se koristiti na mnogo načina u cilju olakšavanja komunikacije sa osobama koje imaju teškoće sa razumevanjem. Neverbalne osobe mogu takođe koristiti vizuelna sredstva kao način komunikacije svojih potreba, da iniciraju komunikaciju ili odgovore. Vizuelna podrška posebno je korisna sa odraslima koja imaju ozbiljne teškoće sa učenjem, autizam ili poremećaj komunikacije. Nekim odraslima je često lakše da razumeju vizuelna sredstva nego izgovorene reči. Slike mogu biti crteži ili čak fotografije. Slike se mogu koristiti u socijalnim pričama, rasporedima. Osoba možda nije sposobna da izgovori reč toalet ali ako vam pokaže sliku toaleta, znaćete gde mora da ide.

Ponašanje i komunikacija

Neke odrasle osobe sa poremećajem učenja često ispoljavaju neprikladno i problematično ponašanje. Iako postoje mnogi razlozi za takvu vrstu ponašanja, ono je često povezano sa neuspehom u komunikaciji. Kada neko nije u mogućnosti da se izrazi ili ne razume šta bi trebalo da uradi dolazi do pojave takvih ponašanja.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju kako biste pomogli osobi da razume. Potrebno je da receptivne jezičke veštine (razumevanje) proceni kvalifikovani logoped.

Idealno bi bilo imati veštine psihologa da nam pomognu u proceni i pravljenju programa ali to nije uvek moguće. Dakle, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da bismo pokušali da promenimo ili zamenimo problematično ili neprikladno ponašanje.

Uključivanje ostalih stručnjaka

U radu sa nekim odraslima neophodno je primeniti timski pristup obzirom da su njihove potrebe često povezane. Psiholozi, dijetetičari, okupacioni terapeuti i fizioterapeuti mogu biti uključeni da bi pomogli osobi sa njenim potrebama i stvaranjem prilike za bolju inkluziju.

Чланак Poremećaj učenja kod odraslih се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Budite svesni svog jezičkog nivoa
Ukoliko je kod osobe prisutno problematično ponašanje, važna stvar koju treba uzeti u obzir je nivo razumevanja jezika. Nedostatak razumevanja se često previdi zato što osoba deluje kao da razume šta se oko nje dešava. To je posebno tačno za odrasle osobe sa autizmom koje imaju razvijen ekspresivni govor i koriste ga u velikoj meri (ne nužno funkcionalno) što daje utisak da je njihovo razumevanje bolje nego što zaista jeste.

S druge strane, i onda kada osoba ima teškoće sa ekspresivnim jezikom, problemi sa ponašanjem se isto tako lako mogu desiti. Na primer, ako Mića ne može da vam kaže da ga boli zub, verovatno će postati namćorast ako ga uporno terate da izađe napolje da igra košarku.

Postoji mnogo načina na koje možete da prilagodite svoju komunikaciju da biste olakšali razumevanje, usklađujući svoje izražavanje sa jezičkim nivoom slušaoca i smanjujući složenost svojih rečenica kada god je moguće. Morate biti svesni da jezičko razumevanje osobe može biti još niže nego što mislite da jeste. Važno je da te oblasti proceni kvalifikvani logoped.

Pristup minimalnog govora
Pristup minimalnog govora fokusira se na upotrebu jedne ili dve ključne reči, pre nego rečenice. Na primer, nastavnik bi mogao da kaže osobi sa autizmom:“Dobro, obuci tvoju jaknu i čizme pa idemo napolje da se šetamo“. Osoba možda neće moći da razume ništa od ovoga i zato će potpuno ignorisati učitelja ili će samo pratiti ono što i drugi rade. Kao alternativu, nastavnik može da odvede osobu do jakne i kaže „jakna“ pa onda “šetnja”. U ovom slučaju osoba može shvatiti da kada mu damo jaknu on ide napolje, a kada čuje šetnja, možda će moći da razume pojedinačnu reč i da shvati da ide u šetnju. Koristeći pojedinačne reči da opišemo ono na šta usmeravamo pažnju, olakšavamo osobi da napravi vezu između reči i predmeta ili situacije. Na taj način osoba može da počne da povezuje objekte ili događaje sa određenim rečima.

Kada koristimo jezik, takođe je važno da izbegavamo apstraktan jezik i apstraktne pojmove. Na početku je verovatno najbolje da se držimo imenica (jakna, čaša) i glagola (trči, pliva), pre nego prideva (veliki, star), predloga (u, iza), zamenica (on, moje) ili vremenskih koncepata (sutra, popodne).

Pristup minimalnog govora može se koristiti sa odraslima ili decom sa ozbiljnim kašnjenjem u komunikaciji. Korišćenje samo pojedinačnih reči često može biti mnogo efikasnije od rečenica. Postoje dokazi koji pokazuju da pojednostavljivanje jezika ne samo da pomaže osobama sa autizmom da bolje razumeju jezik, već takođe ima pozitivan efekat na ponašanje, ohrabrujući interakciju i odgovore. Problemi u ponašanju često se javljaju zbog toga što osoba ne razume šta se dešava i šta drugi ljudi očekuju. Pojednostavljivanjem jezika neprikladna ili problematična ponašanja mogu biti izbegnuta.

Dodavanje dodatnih znakova uz pojedinačne reči takođe može olakšati razumevanje. Korišćenje vizuelne podrške, znakova ili gestova ili objekata uz govor daje osobi dodatnu pomoć. Takođe, treba napomenuti da ukoliko koristite vizuelnu podršku itd. i dalje nastavite da upotrebljavate pojedinačne reči, jer duže rečenice mogu odvratiti pažnju od drugog vida podrške.

Intenzivna interakcija
Sa neverbalnim osobama koje imaju znatne teškoće u učenju ili „težak“ autizam je često veoma teško stupiti u interakciju. Oni ne samo da imaju izrazite teškoće, već mogu biti nesposobni da izraze svoje sopstvene potrebe i osećanja. Pod „teško“ autističnim podrazumevamo one osobe koje su neverbalne, nekomunikativne i često opisivane kao „u svom svetu“. Te osobe imaju teškoća sa praćenjem naloga i mogu ispoljavati problematična ponašanja ukoliko im priđete ili ih ohrabrujete da nešto urade.

Intenzivna interakcija pokušava da stvori komunikativno okruženje koje je prijatno i nije preteće osobama iz autističnog spektra ili sa teškim oblikom poremećaja učenja. U neku ruku, model ovog pristupa je uzet iz načina na koji mi prvo počinjemo da komuniciramo sa bebama, gde su interakcije kratke i uključuju zvukove, dodir i kontakt očima. Interakcije su kratke ali se mogu produžavati tokom vremena.

U krajnjoj liniji trudimo se da osoba:

• Prihvati naše prisustvo
• Dozvoli prisustvo u svom ličnom prostoru
• Obrati pažnju na drugu osobu (u početku makar u prolazu/na kratko)
• Dopušta i upotrebljava neku vrstu dodira
• Uspostavlja kontakt očima
• Koristi facijalnu ekspresiju
• Se usmeri na govor tela i izraz lica
• Naizmenično učestvuje u komunikativnom ponašanju
• Naizmenično učestvuje koristeći vokalizacije koje mogu početi da imaju značenje
• Eksperimentiše sa komunikacijom
• Uči uzročno posledične odnose

Kroz primenu i prihvatanje intenzivnih interakcija postižemo to da osoba sa autizmom postaje aktivni učesnik koji je motivisan da komunicira i koji će preuzeti vođstvo i osetiti osećaj kontrole nad komunikativnom situacijom.

Kroz ovaj pristup možete napraviti vezu sa osobom, stvoriti prijatnu razmenu, smanjiti problematična ponašanja i razvijati komunikativne veštine. Za početak, sesije treba da budu vrlo kratke ali tokom vremena produžavane, sa variranjem aktivnosti. Sesije treba izvoditi nekoliko puta dnevno u okruženju jedan na jedan.

Primenjena analiza ponašanja
Upotrebom primenjene analize ponašanja (ABA) nove veštine se uče tako što se zadaci razbijaju na male korake koji se onda postepeno savlađuju. Podsticanje, oblikovanje i nagrađivanje se koriste da bi motivisali osobu da završi korake. ABA može biti deo sveobuhvatnog programa ili se koristiti da se pokušaju naučiti pojedini zadaci, nova ponašanja i zamene neprikladna ili problematična ponašanja.

Idealno bi bilo imati veštine psihologa da nam pomognu u proceni i pravljenju programa ali to nije uvek moguće. Dakle, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da bismo pokušali da promenimo ili zamenimo problematično ili neprikladno ponašanje. Da bismo zamenili ponašanje moramo utvrditi uzrok tog ponašanja (antecedent), opisati koje se ponašanje javlja i posledice i funkciju tog ponašanja. Moramo posmatrati, procenjivati, definisati ponašanje i izmeriti ga. Tek onda kada znamo uzroke i posledice ponašanja možemo da počnemo da razmatramo kako da ga promenimo.

Чланак Odrasli sa poremećajem učenja – Ponašanje i komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.