Preuzmite datoteku:
komunikacija sa bebama

Чланак Komuniciranje sa vašom bebom се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Odvojite vreme za svoju decu!!
Deca uče govor i jezik putem slušanja, gledanja, istraživanja, imitiranja, iniciranja,
odgovaranja, igranja i interakcije sa drugima.

Preuzmite datoteku:
stvaranje okruzenja bogatog jezikom

Чланак Stvaranje okruženja bogatog ljubavlju, učenjem i jezikom kroz igru i pozitivnu svakodnevnu interakciju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .

1. Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom.
2. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje.
3. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i vizuelno.
4. Nivo jezika – upamtite, ukoliko osoba ima razumevanje na nivou jedne reči – koristite jednu reč. Dugačke rečenice, koje sadrže gomilu informacija, biće uzaludne. Ako koristite više od jedne reči, podržite ih vizuelnom podrškom, znakom ili gestom. Uzmite u obzir i prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i dajte mu dosta vremena da obradi informaciju.
5. Pitanja – znajte kada da koristite otvorena a kada zatvorena pitanja (zatvorena pitanja zahtevaju kratak odgovor, često „da“ ili „ne“ , otvorena pitanja traže duže odgovore).
6. Dajte vreme za obradu, razumevanje i odgovor – brzina obrade nekih osoba može biti oštećena pa njima može trebati 10 ili više sekundi da obrade poruku (brojte u sebi).
7. Izazivanje jezika – ne možete silom izazvati odgovor. Traženje od deteta da kaže reč ne znači da ono razume to što izgovara. Bolje je ubacivati jezik unutra, nego pokušavati da ga izvučete napolje. Pružajte prilike za odgovore npr. pričajte o onome što osoba radi, širite njihove iskaze, započnite rečenicu ali dajte njima da je dovrše.
8. Prilagođavanje – Ukoliko vas osoba nije razumela, budite fleksibilni, prilagodite svoju poruku. Promenite reči ili složenost iskaza. Promenite vid komunikacije – npr. sa verbalnog na slikovni. Pružite osobi druge načine da odgovori – prekidače, znak, gest itd. Dajte im više vremena za obradu. Ukoliko stvari ne funkcionišu promenite ciljeve.
9. Rezerva – Imajte rezervni set sredstava koje možete upotrebiti kada pokušavate da pomognete nekome da razume. Napravite rečnik gestova ili komunikacije za svakog pojedinca tako da novo osoblje zna šta osoba pokušava da komunicira.
10. Svest o senzornim osetljivostima – neke osobe imaju senzorne preosetljivosti, oštećenje vida ili sluha ili ih je lako ometati. Zbog toga je važno obezbediti okruženje sa odgovarajućim osvetljenjem,  smanjenjem pozadinske buke itd.
11. Koristite svoje telo i lice – Koristite govor tela i gestikulaciju, koristite izraze lica, oni svi daju težinu i signaliziraju vašu poruku.
12. Licem u lice – budite sigurni da ste okrenuti licem prema osobi, budite na njihovom nivou očiju i gledajte u osobu sa kojom komunicirate.
13. Koristite dodir – to može pomoći osobama da razumeju aktivnosti, ljude i mesta.
14. Koristite teksturu i objekte – u svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da damo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd.
15. Koristite signale okruženja – koristite signale koji su oko nas i nadograđujte na njih. Oni mogu uključivati slike, logoe, boje, buku i teksturu.
16. Koristite slike i vizuelnu podršku – vizuelna podrška i slike mogu biti delotvorne kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na raznovrsne načine da bi se poboljšalo razumevanje i izražavanje. Posebno su korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama u učenju i/ili onih sa autizmom.
17. Koristite štampu – upotreba štampane reči ili prepoznatljivog sistema simbola može biti od pomoći kada drugi vidovi komunikacije zakažu.
18. Asistivna tehnologija – upotreba asistivnih, adaptivnih i rehabilitativnih uređaja usmerenih na olakšavanje komunikacije.
19. Koristite svoj govor i glas – mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije su još uvek u mogućnosti da koriste svoj glas i govor. Kao govornik budite svesni složenosti jezika koji koristite.
20. Okruženje – važno je stvoriti okruženje koje je pogodno za komunikaciju. Obezbedite dobro osvetljenje i smanjite pozadinsku buku ili stvari koje odvlače pažnju.
21. Rečnik komunikacije – ukoliko postoji česta promena osoblja i radite sa osobama koje su neverbalne, napravite rečnik komunikacije za  svaku određenu osobu. Novo osoblje će moći da pogleda u rečnik ukoliko ne razume pokušaje komunikacije konkretne osobe.

Чланак Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:

slusanje paznja posmatranje

Чланак Slušanje, pažnja i posmatranje се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:

zabavne aktivnosti za bebu

Чланак Zabavne aktivnosti za bebu/dete koje ne govori се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Važno je da budemo svesni nivoa složenosti sopstvenog jezika kada nismo sigurni u nivo razumevanja neke osobe. U tim slučajevima, uvek treba održavati jezik na jednostavnom nivou. Procena jezičkog nivoa i sposobnosti je često vrlo komplikovana i bilo bi najbolje da je izvede logoped koji može posmatrati osobu u različitim komunikativnim situacijama i okruženjima. Takođe je jako važno proveriti da osoba nema oštećenje sluha koje ga sprečava da zaista čuje naloge.

Pristup minimalnog govora

Pristup minimalnog govora fokusira se na upotrebu jedne ili dve ključne reči, pre nego rečenice. Na primer, učitelj bi mogao da kaže detetu sa autizmom:“Dobro, obuci tvoju jaknu i čizme pa idemo napolje da se igramo u pesku“. Dete možda neće moći da razume ništa od ovoga i potpuno će ignorisati učitelja ili će samo pratiti ono što i drugi rade. Kao alternativu, učitelj može da odvede dete do jakne i kaže „jakna“. Potom može da odvede dete do čizama i kaže „čizme“ i pomogne detetu da se obuje. Ovo možda izgleda kao prilično dugotrajan način za zauzetog učitelja da kaže detetu šta treba da uradi ali vremenom bi takav pristup trebalo da pokaže pozitivne rezultate. Poter i Vitaker (2001) naglašavaju da kada komuniciramo sa decom koja imaju ozbiljne teškoće u razumevanju govora, mi moramo komunicirati ono što je u fokusu njihove pažnje. Tako dok im oblačimo čizme, mi kažemo „čizma“. Na taj način dete može da počne da povezuje objekte ili događaje sa određenim rečima. Na duge staze, učitelj neće morati da fizički pokazuje detetu objekte, može ih samo imenovati i dete će prepoznati reč. Kada koristimo jezik, takođe je važno da izbegavamo apstraktan jezik i apstraktne pojmove. Na početku je verovatno najbolje da se držimo imenica (lopta, čaša) i glagola (trči, pliva), pre nego prideva (veliki, star), predloga (u, iza), zamenica (on, moje) ili vremenskih koncepata (sutra, popodne).

Pristup minimalnog govora može se koristiti sa odraslima ili decom sa ozbiljnim kašnjenjem u komunikaciji. Korišćenje samo pojedinačnih reči često može biti mnogo efikasnije od rečenica. Postoje dokazi koji pokazuju da pojednostavljivanje jezika ne samo da pomaže osobama sa autizmom da bolje razumeju jezik, već takođe ima pozitivan efekat na ponašanje, ohrabrujući  interakciju i odgovore.

Problemi u ponašanju često se javljaju zbog toga što osoba ne razume šta se dešava i šta drugi ljudi očekuju. Pojednostavljivanjem jezika neprikladna ili problematična ponašanja mogu biti izbegnuta.

Dodavanje daljih znakova uz pojedinačne reči takođe može olakšati razumevanje. Korišćenje vizuelne podrške, znakova ili gestova ili objekata uz govor daje osobi dodatnu pomoć. Takođe, treba napomenuti da ukoliko koristite vizuelnu podršku itd. i dalje nastavite da upotrebljavate pojedinačne reči jer duže rečenice mogu odvratiti pažnju od drugog vida podrške.

Чланак Autizam – Pristup mininalnog govora се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
Pokretači

Чланак Pokretači – fizička aktivnost u učionici се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Чланак Upotreba muzike u učionici се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Preuzmite datoteku:
Pružanje dobrog modela

Чланак Pružanje dobrog govorno-jezičkog modela се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prvih nekoliko godina detetovog života su ključne za razvoj govora, jezika i kognitivnih veština. Zbog toga je važno da osmišljavamo aktivnosti i strategije koje potpomažu razvoj govornih i jezičkih veština i pružaju deci  neophodnu stimulaciju, pozitivno modelovanje i ljudski kontakt koji im je potreban. Za dete koje se tipično razvija učenje je lako i stvaranje prilika za učenje takođe nije komplikovano. Kroz igru, jednostavne dnevne interakcije i iskustva možemo pomoći detetu da ovlada novim jezičkim veštinama.

Odraslima nije potrebna posebna obuka da bi pružili detetu pozitivan početak u životu. Postoji nekoliko jednostavnih sastojaka koji pomažu vašem detetu da raste a na roditeljima je samo da obezbede vreme za interakciju sa svojom decom. Igrajući se i dajući detetu vremena i prostora da istražuje i ulazi u interakciju na svoj način, vi mu dopuštate da se razvija i uči u zabavnom i sigurnom okruženju.

Govorno jezičke veštine se ne razvijaju same za sebe. One su deo šire slike koja uključuje socijalnu interakciju, igru, posmatranje, manipulisanje objektima, slušanje i pažnju. Sve ove stvari učestvuju zajedno i često je, bez jedne, teško razviti drugu. U nastavku ćemo vam navesti nekoliko jednostavnih ideja koje su lake i zabavne za izvođenje kod kuće. Zapamtite, uvek hvalite dete onda kada napravi bilo kakav pokušaj da komunicira.

Kako deca uče govor i kako podstaknuti govor

Davanje dobrog modela

Važan aspekt učenja govora je slušanje. Dete uči nove glasove i reči slušajući one oko njega. Zbog toga je važno pružati dobar govorni model koji će vaše dete da sluša. Izgovarajte reči jasno i polako i koristite puno intonacije. Ako vaše dete pokuša da izgovori reč i ne izgovori je tačno, pohvalite ga za trud. Nemojte terati dete da ponavlja reči i nemojte ga ispravljati. Ponovite vi reč onako kako se tačno izgovara da biste pokazali da ste razumeli i da pružite detetu tačan model reči. Još jedna važna stvar – IZVADITE  CUCLU!!!

Onomatopeje

Lake reči i glasove koje možete uvesti kada je vaše dete malo nazivamo onomatopeje. To su npr. „muu“ za kravu, ili „bi-bi“ za auto. To su zabavni zvukovi koje možete ubacivati u igru ili gledanje knjiga. Onomatopeje su kratke jednosložne reči i glasovi koji su deci jednostavni za izgovor. Oni ohrabruju vokalizaciju, imitaciju, rani razvoj rečnika i razumevanje rutinskog jezika.

Motivišući zvukovi i igre.

Ponekad, uz pomoć igre možete motivisati vaše dete da proizvodi zvukove. Npr. igrajte igru tri…četiri…SAD!! Naduvajte balon, držite ga, zatim kažite: “ tri…četiri…SAD“ i pustite balon. Uradite ovo nekoliko puta i zatim napravite pauzu nakon što kažete: „tri…četiri…“ i sačekajte da vidite da li će vaše dete uskočiti i reći „SAD“ (u stvari, verovatno će to pre biti nešto poput: “A” ili “AD” ili “TA” ili “TAD”).

Izazivanje komuniciranja

Često, mameći dete nečim motivišućim, možete izazvati neki vid govora ili vokalizacije. Na primer, držite kutiju sa keksićima ali ne otvarajte je dok dete na neki način ne vokalizuje izražavajući time zahtev. Ili duvajte balončiće samo onda kada dobijete neku vokalizaciju od deteta. Na počeku nije potrebno da dete izgovara reči i rečenice tačno, već samo da vokalizuje (proizvodi glas) ili izgovori nešto što nalikuje na reč. Ono što želimo je da dete nauči da koristi svoj glas kao sredstvo za iniciranje i traženje.

Slušanje, pažnja i posmatranje

Slušanje i pažnja su osnovni gradivni sastojci govorno jezičkog razvoja. Osvajanje ovih veština na ranom uzrastu je od vitalne važnosti ukoliko želite da vam dete bude uspešno u školi. Interakcija sa drugima, deljenje zajedničkog fokusa sa drugima kao i igranje u okruženju u kojem nema ometajućih faktora olakšavaju razvoj ovih veština. Slušanje nije isto što i sluh. Dete može imati savršen sluh a sa druge strane biti loš slušalac. Deca sa autizmom, ADHD-om ili fonološkim poremećajem imaju teškoća sa slušanjem, pamćenjem i praćenjem verbalnih uputstava. Deca koja su imala nedostatak socijalne interakcije ili loše govorne modele u ranim godinama svoga života mogu imati prisutne teškoće sa slušanjem i pažnjom. Studije takođe pokazuju da preveliko izlaganje televiziji od ranog uzrasta može imati dugoročne štetne posledice na veštine slušanja i pažnje.

Neka deca teže ovladavaju ovim veštinama od drugih. Postoji mnogo načina da poboljšate veštine slušanja i pažnje vaše dece. Pre svega počevši gašenjem TV-a i provođenjem kvalitetnog vremena sa njima. Pokušajte da pronađete aktivnosti zajedničke pažnje u kojima ćete zajedno uživati i zajedno usmeravati svoju pažnju na određene stvari ili aktivnosti. Takođe, nemojte zaboraviti da pohvalite dobro slušanje i dobro gledanje.

Veštine posmatranja

Ove veštine zahtevaju od deteta da stane i usmeri pažnju na određeni zadatak. Ukoliko imate zajednički fokus to može pomoći ovim procesima. Zajednički fokus podrazumeva da zajedno gledate u stvari i razgovarate o onome u šta gledate. Aktivnosti koje zahtevaju od vašeg deteta da se zaista usmeri na zadatak na nekoliko minuta i zaista koristi svoje veštine zapažanja su npr. sparivanje, seckanje i bojenje, izbacivanje uljeza (šta ne pripada?) itd. Ove aktivnosti mogu se raditi za stolom kao aktivnost zajedničke pažnje ili tokom svakodnevnih aktivnosti. Vrsta zadatka zavisiće od uzrasta deteta.

Ukoliko mislite da vaše dete ima kašnjenje ili poremećaj u razvoju govora, pogledajte deo o razvojnim dostignućima. Ukoliko  govorno jezički razvoj vašeg deteta nastavi da vas zabrinjava, posetite logopeda.

Jezik – kako razviti jezičke veštine

Obratite pažnju na nivo svog jezika

Jedna od najvažnijih stvari kojih treba biti svestan kada koristite jezik u okruženju svog malog deteta jeste kakav je nivo složenosti jezika koji vi koristite. Zapamtite, sa malom decom trebalo bi da koristite samo ključne reči, a ako koristite kratke rečenice trebalo bi da naglasite važnu reč u njima. Govorite polako i pokazujte ono o čemu govorite. Ukoliko govorite o nečemu što nije u vidokrugu, dete najverovatnije neće znati o čemu pričate.

Gledanje, čekanje i slušanje

Možete pospešiti razvoj detetovog jezika i tako što ćete, ponekad, napraviti korak nazad tokom igre i dopustiti njemu da preuzme vođstvo. Time detetu pružate kontrolu nad okruženjem i gradite njegovo samopouzdanje. Iako ste još uvek uključeni u igru, vi ne diktirate šta se dešava. Ipak, vaša uloga je i dalje veoma značajna jer vi još uvek možete dodavati jezičke sastojke u igru koja se odvija. Nemojte osećati da treba da popunite svaki trenutak tišine, samo gledajte i slušajte i dodajte prikladne jezičke sastojke u vidu glasova, reči, a kasnije rečenica i najrazličitijih izraza kojima ćete bogatiti detetov jezik taman toliko koliko mu je potrebno da se popne na sledeći jezički nivo.

Dodavanje jezika

Dodavanje jezičkih sastojaka je stvar koju je lako raditi i to se može raditi u svim situacijama a ne samo tokom igre. Vi komentarišete ono što dete vidi, komentarišete ono što ono radi ili proširujete ono što je ono reklo npr:

Dete: “auto“

Odrasli: “brzi auto“ ili „crveni auto“ ili “auto vozi”

Okruženje

Okruženje u kojem dete uči takođe ima uticaja na to kako ono uči. Pokušajte da smanjite broj ometajućih faktora i pozadinsku buku – UGASITE TV!

Užurbano domaćinstvo sa velikim brojem dece po pravilu je bučno, ali ima prednost u tome što će dete moći da se igra sa drugima, što je samo po sebi blagotvorno. Ipak, ponekad je doprinos odraslog nezamenljiv tako da, ukoliko uspete da dobijete pola sata jedan na jedan sa svojim detetom, iskoristite to na najbolji način.

Igre i igranje

Jednostavne igre

Postoji mnogo jednostavnih igara koje možete igrati i u okviru toga indirektno raditi na govoru i jeziku. One se mogu igrati dok vozite auto vraćajući se iz obdaništa, kada ste u parku ili supermarketu. Učenje jezika ne mora da se radi u strukturisanom okruženju. Nemojte zaboraviti da istovremeno dok igrate igre koje su usmerene na razvoj govora i jezika, takođe uporedno radite i na razvoju socijalnih veština, naizmeničnosti, opažanja, slušanja i pažnje, tako da su to situacije u kojima se svašta dobija.

Igračke

Igračke su zabavne i odlične kao sredstvo za uključivanje vašeg deteta. Tip igračaka koji će biti blagotvoran za vaše dete zavisiće od njegovog uzrasta, ali čak i sa najjednostavnijim igračkama možete stvoriti zabavne aktivnosti i stvoriti dosta situacija za učenje i razvoj govora i jezika. Zamislite zidanje kule od drvenih kocaka – jednostavna igra, ali sa gomilom prilika:

Zidanje kule

govorno jezičke prilike – pridevi (visoka, velika), glagoli (pade, pravi), predlozi (na), imenice (boje, brojevi)

Socijalne veštine – naizmeničnost, zajednička pažnja, deljenje

Slušanje, pažnja, posmatranje

Iz ovoga možemo videti da čak i jednostavna igra sa drvenim kockama uključuje razne vrste jezičkih i igrovnih veština.

Gledanje knjiga

Knjige su odlične za zajedničku pažnju i učenje novih reči. Knjige takođe mogu imati ključnu ulogu u razvoju govornih veština i pismenosti kasnije u životu. Kao i kod jezičkih igara i igara sa igračkama, postoji mnogo načina da se koristeći knjige i slike u stvari usredsredite na jezik. Možete zajedno listati knjige sa onomatopejama za rani govor ili knjige sa pričama da biste se usmerili na jezik. Knjige su odličan način za rad na mnogim veštinama i deca ih vole.

Igra uloga

Maskiranje je odlična zabava i igranje različitih uloga će proširiti maštu vašeg deteta. U suštini vi i ne morate da se maskirate da biste igrali igru uloga. Igre koje uključuju različite likove će vam omogućiti da uvedete mnogo novog jezika povezanog sa njima i proširite veštine kreativne igre svoga deteta. Na primer, ako se pretvarate da ste vatrogasac koji gasi vatru, razmislite koliko mnogo reči vezanih sa tim možete koristiti: vatra, vatrogasac, vatrogasni kamion, merdevine, voda, crevo, gori, zgrada, voziti, penjati se, gore, dole, dim, kaciga, čizme, odelo, spasiti, kofa, ugasiti požar, heroj itd. Igra uloga je odlična za razvijanje mašte vašeg deteta i uvođenje novih reči.

Većina interakcija u igri će imati pozitivan efekat na usvajanje govora i jezika. Blagotvoran uticaj biće proširen i na detetove socijalne veštine zato što će ono tokom njih koristiti kontakt očima, naizmeničnost učestvovanja i veštine slušanja. Dopuštajući detetu da preuzme vođstvo u igri pomažete mu da stiče samopouzdanje u komunikaciji i osećaj da kontroliše situaciju, zato budite opušteni u komunikativnom okruženju.

Zavisno od nivoa jezičke kompetencije vašeg deteta možda ćete poželeti da postavite cilj svake igre. Jako je važno da je ne napravite igru previše strukturisanom obzirom da mi želimo da dete vodi igru. Svaki cilj bi trebalo da bude jednostavan i fleksibilan. Vi prvenstveno treba da obavljate zadatak ubacivanja jezika u igru a ne da terate dete da izgovara određene reči. To znači da ne treba stalno govoriti detetu: „Šta on radi?“ ili „Šta radiš?“ ili „Kaži trči, kaži trči!“. Deca ne uče jezik na taj način, deca uče jezik tako što ga prvo slušaju i prave veze između reči i radnje. Mi kao odrasli treba samo da ubacujemo jezik u odgovarajućim trenucima.

Primer jezičke igre uloga:

Igra vožnje autobusom: Neka vaše dete bude vozač autobusa a vi možete da budete putnik. Postavite nekoliko stolica kao autobus i glumite uloge. Kao primer, samo pogledajte sve glagole koje možete koristiti u igri: Vozi  autobus, drži volan, sviraj sirenom, trubi, sedi na mesto, plati kartu, vrati kusur, otkucaj kartu, skreni, stani na stanici, siđi, otvori vrata… Ako je vašem detetu ova igra komplikovana, možete vi prvo da budete vozač i da mu date model, zatim  zamenite uloge a vi ubacujte jezički sadržaj u situacije igre.

Muzika

Muzika je takođe odličan način da uključite vaše dete i može biti korišćena na mnogo načina za poboljšanje govora i jezika. Muzika je dobra da podstaknete dete da sluša i iskusi zajedničku pažnju. Možete čitati knjige i pratiti to muzikom pevajući pesme dok pokazujete slike.  Pesme takođe usmeravaju pažnju na intonaciju i akcenat i imaju u sebi ritam što pomaže sa tim aspektima u razvoju govora. To su veštine koje svi koristimo dok govorimo a svest o slogovima je važna kod učenja govora. Muzika se može koristiti za poboljšavanje jezika a neke pesme mogu biti pevane uz obavljanje radnji na taj način potpomažući stvaranje veza između  radnji i reči kojima se te radnje označavaju.

Korišćenje svakodnevnih aktivnosti kao prilika za učenje jezika

Korišćenje svakodnevnih aktivnosti može biti odličan način za vežbanje govora, jezika i pismenosti. Te aktivnosti, takođe, mogu pretvoriti svakodnevni događaj u užitak. Dete, možda neće ni shvatiti da vežba govorno jezičke veštine zato što je aktivnost zanimljiva.

Korišćenje svakodnevnih aktivnosti za razvoj govora i jezika je relativno lako, samo malo upotrebite svoju maštu.

Kupanje – Koristite bogat rečnik tokom kupanja, pričajte deci, dajte im govorni model. Uvodite nove reči. Glagole: pere, trlja, ispira, čisti, četka, briše, prska, tone, plovi, pluta. Imenice: sapun, peškir, voda, česma, frotir, kada, lavabo, delovi tela. Pevajte pesme u kadi.

Čišćenje kupatila – igrajte „Na slovo, na slovo“ da biste vežbali svest o početnom glasu u rečima (dobro za razvoj govora i jezika).

Pričajte o tome šta rade ljudi na ulici (npr. hoda, radi, vozi itd.) kada želite da se usmerite na glagole ili imenujte različita zanimanja koja vidite (vozač, policajac, radnik, prodavac itd). To su samo jednostavni načini kako da koristite svakodnevne prilike da biste pronašli zanimljive i jednostavne načine da se usmerite na govor i jezik.

Zapamtite, ukoliko pretvorite govorno jezičko učenje u igru, vaše dete će više uživati, biće motivisanije i možda ga neće doživeti kao govorno-jezičku vežbu, već kao igru. Deca vole igre i motivisana su kad one postanu takmičarske. To znači da možete da stvorite idealne situacije daleko od aktivnosti za stolom da biste radili na govoru i jeziku. To nije teško zato što se uz malo mašte gotovo svaki dnevni događaj može pretvoriti u edukativnu igru. Samo upotrebite maštu!

Чланак Aktivnosti i strategije koje pomažu razvoju govorno- jezičkih veština се појављује прво на Logopedilište Beograd.