Mnoge teškoće koje smo naveli u prethodnim delovima, zahtevaće pravljenje adaptacija u vašem domu koje će vam olakšati komunikaciju  i svakonevne aktivnosti:

Koristite dnevnik, kalendar i spiskove.  Steknite naviku da ih proveravate nekoliko puta dnevno. Zapisujte sve što je potrebno da zapamtite. Sastavite liste i onda štiklirajte stvari kada ih uradite. Stavite dnevnik na neko vidljivo mesto, tako da biste ga videli.

Imajte sisteme za sve – napravite sistem za popunjavanje papirologije, koristite kalendare, liste, lepljive papiriće, oglasne table, podesite alarm na mobilnom kao podsetnik za sastanak itd.

Uvek stavljajte stvari na isto mesto – dnevnik, ključeve itd.

Napravite kućnu tablu na kojoj ćete kačiti podsetnike, račune, ključeve itd. Oni od nas koji su bliski rod ili prijatelj osobe sa neurološkim oboljenjem moraju biti svesni svojih veština komunikacije i prilagoiti ih u skladu sa potrebama:

• Govorite licem okrenuti slušaocu – dobra komunikacija je obično olakšana okretanjem prema slušaocu i bivanjem na istom nivou očiju sa njim.
• Ugasite TV ili radio i zatvorite prozor ako je napolju bučno
• Postarajte se da soba bude dobro osvetljena
• Nemojte govoriti previše brzo ali ni previše sporo
• Ukoliko dajete dugačko uputstvo, podelite ga na manje delove rezimirajući na kraju
• Budite strpljivi i dajte osobi dosta vremena da odgovori
• Pokušajte da prepoznate kada je osoba umorna i ne želi da govori

Чланак Prilagođavanje neurološkom oboljenju се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .

1. Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom.
2. Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje.
3. Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i vizuelno.
4. Nivo jezika – upamtite, ukoliko osoba ima razumevanje na nivou jedne reči – koristite jednu reč. Dugačke rečenice, koje sadrže gomilu informacija, biće uzaludne. Ako koristite više od jedne reči, podržite ih vizuelnom podrškom, znakom ili gestom. Uzmite u obzir i prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i dajte mu dosta vremena da obradi informaciju.
5. Pitanja – znajte kada da koristite otvorena a kada zatvorena pitanja (zatvorena pitanja zahtevaju kratak odgovor, često „da“ ili „ne“ , otvorena pitanja traže duže odgovore).
6. Dajte vreme za obradu, razumevanje i odgovor – brzina obrade nekih osoba može biti oštećena pa njima može trebati 10 ili više sekundi da obrade poruku (brojte u sebi).
7. Izazivanje jezika – ne možete silom izazvati odgovor. Traženje od deteta da kaže reč ne znači da ono razume to što izgovara. Bolje je ubacivati jezik unutra, nego pokušavati da ga izvučete napolje. Pružajte prilike za odgovore npr. pričajte o onome što osoba radi, širite njihove iskaze, započnite rečenicu ali dajte njima da je dovrše.
8. Prilagođavanje – Ukoliko vas osoba nije razumela, budite fleksibilni, prilagodite svoju poruku. Promenite reči ili složenost iskaza. Promenite vid komunikacije – npr. sa verbalnog na slikovni. Pružite osobi druge načine da odgovori – prekidače, znak, gest itd. Dajte im više vremena za obradu. Ukoliko stvari ne funkcionišu promenite ciljeve.
9. Rezerva – Imajte rezervni set sredstava koje možete upotrebiti kada pokušavate da pomognete nekome da razume. Napravite rečnik gestova ili komunikacije za svakog pojedinca tako da novo osoblje zna šta osoba pokušava da komunicira.
10. Svest o senzornim osetljivostima – neke osobe imaju senzorne preosetljivosti, oštećenje vida ili sluha ili ih je lako ometati. Zbog toga je važno obezbediti okruženje sa odgovarajućim osvetljenjem,  smanjenjem pozadinske buke itd.
11. Koristite svoje telo i lice – Koristite govor tela i gestikulaciju, koristite izraze lica, oni svi daju težinu i signaliziraju vašu poruku.
12. Licem u lice – budite sigurni da ste okrenuti licem prema osobi, budite na njihovom nivou očiju i gledajte u osobu sa kojom komunicirate.
13. Koristite dodir – to može pomoći osobama da razumeju aktivnosti, ljude i mesta.
14. Koristite teksturu i objekte – u svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da damo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd.
15. Koristite signale okruženja – koristite signale koji su oko nas i nadograđujte na njih. Oni mogu uključivati slike, logoe, boje, buku i teksturu.
16. Koristite slike i vizuelnu podršku – vizuelna podrška i slike mogu biti delotvorne kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na raznovrsne načine da bi se poboljšalo razumevanje i izražavanje. Posebno su korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama u učenju i/ili onih sa autizmom.
17. Koristite štampu – upotreba štampane reči ili prepoznatljivog sistema simbola može biti od pomoći kada drugi vidovi komunikacije zakažu.
18. Asistivna tehnologija – upotreba asistivnih, adaptivnih i rehabilitativnih uređaja usmerenih na olakšavanje komunikacije.
19. Koristite svoj govor i glas – mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije su još uvek u mogućnosti da koriste svoj glas i govor. Kao govornik budite svesni složenosti jezika koji koristite.
20. Okruženje – važno je stvoriti okruženje koje je pogodno za komunikaciju. Obezbedite dobro osvetljenje i smanjite pozadinsku buku ili stvari koje odvlače pažnju.
21. Rečnik komunikacije – ukoliko postoji česta promena osoblja i radite sa osobama koje su neverbalne, napravite rečnik komunikacije za  svaku određenu osobu. Novo osoblje će moći da pogleda u rečnik ukoliko ne razume pokušaje komunikacije konkretne osobe.

Чланак Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Kada dobijete dijagnozu progresivnog neurološkog oboljenja važno je da znate koje usluge i profesionalnu pomoć imate na raspolaganju. Vaš doktor ili lokalna grupa porške bi trebalo a vas obaveste o uslugama koje će vam biti potrebne.

Govorno jezička terapija bi trebalo da se usmeri na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, plan komunikacije, asistivnu komunikaciju, kognitivne veštine, veštine pamćenja, socijalne veštine i čitanje i pisanje.

Okupaciona terapija će se usmeriti na neke veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom zbog mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.

Fizioterapeut može biti uključen zbog vaših problema sa mišićima, ravnotežom, hodom ili načinom kretanja.

Uporedo sa posetama doktoru trebalo bi da vas poseti medicinska sestra, da proceni vaše zdravlje i potrebe.

Psiholog može biti potreban, da poradi sa vama i vašom porodicom na pitanjima vezanim za depresiju i tugovanje.

Dijetetičar može biti uključen da vam pomogne oko ishrane i hranjenja.

Mogu postojati i drugi lekari ili specijalisti koji će vas pregledati vezano za vaše individualne teškoće.

Grupe podrške su često neprocenjiv izvor saveta, podrške i informacija vezanih za vaše stanje.

Чланак Uključivanje profesionalaca nakon dobijanja dijagnoze progresivnog neurološkog oboljenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Lo-tech opcije komunikacije

• Komunikacijske table – ove table mogu sadržati slike ili objekte a osoba uzima i pokazuje sliku/objekat sa table, pokazuje ili dodiruje sliku/objekat da bi nešto komunicirala.
• Knjige za slikovnu komunikaciju ili table – Funkcioniše na isti način kao što je gore opisano, ali su prenosive. Knjige mogu biti napravljene tako da se slike mogu odlepljivati iz knjige. Vizuelna podrška i slike mogu uspešno funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu biti korišćene na brojne načine u cilju pospešivanja razumevanja i izražavanja. One su posebno korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama sa učejem i/ili osobama sa autizmom. Neke osobe su “vizuelni učenici” i reaguju bolje na vizuelni unos nego na auditorni. Vizuelna sredstva mogu se koristiti izolovano da predstavljaju pojedinačne reči ili radnje i pravljenje izbora a mogu se koristiti i u vidu socijalnih priča. Nekim osobama je lakše da prate vizuelni raspored kao pomoć u rutinama a vizuelna sredstva mogu se koristiti i kao dopuna izgovorenoj reči da bi se potpomoglo razumevanju.

• Teksturni signali/referentni objekti – Upotrebom objekata ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon opcija komunikacije.Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa problemima vida i/ili ozbiljnim teškoćama sa učenjem koje su neverbalne. Nekim osobama mogu nedostajati motorne veštine da bi naučile znakovni jezik tako da dodirivanje predmeta može biti alternativa. U svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da pružimo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen i na mnogo složeniji način tako daa osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko uspemo da razvijemo upotrebu tekstura, objekata i simbola i kombinujemo ih, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, razvijati jezičke koncepte i komunikaciju.

• Usmeravanje pogleda i skeniranje uz pomoć partnera – se postiže tako što imamo drugu osobu koja posmatra usmeravanje pogleda ili gest osobe sa teškoćama komunikacije i potom ih prevodi ili opisuje šta su komunicirali. Modifikovana komunikacijska tabla, knjiga ili ram koji sadrži slike, simbole, slova i/ili brojeve se koristi kao referentna tačka. Uobičajen primer bi bio E-TRAN okvir koji se obično koristi sa osobama koje imaju poremećaj komunikacije.  Okvir ili knjiga mogu varirati u dizajnu ali se mogu napraviti od providnog materijala (kao prozor) sa komunikacijskim partnerom koji sedi sa suprotne strane. Na prozoru su na primer slova. Komunikator gleda u pravcu određenog slova i tako piše poruku. “Slušalac” prima  prateći usmeravanje pogleda komunikatora i postavljajući pitanja.

Чланак Lo-tech asistivni uređaji za komunikaciju (AAC) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Dizartrija i disfonija

Dizartrija i disfonija su najuobičajenije posledice moždanog udara. Tretman i upotreba određenih strategija zaista mogu pomoći osobi da joj govor bude razumljiviji kao i da pomognu oporavku. Samo obraćanje pažnje na sopstveno disanje (zbog pojačavanja glasnoće), korišćenje kraćih rečenica i naglašavanje ključnih reči može dovesti do razlike u razumljivosti. Upotreba jednostavnih komunikacijskih pomagala može takođe obezbeđivati slušaocu signale čime će se pojačati razumljivost. Pomoć u razvijanju strategija i savet po pitanju asistivne komunikacije možete zatražiti  od kvalifikovanog logopeda.

Vežbe mišića nakon moždanog udara

Postoji široki spektar vežbi i pristupa a njihova upotreba zavisi od pacijenta, ozbiljnosti i lokacije moždanog oštećenja ili poremećaja (cerebralna paraliza, traumatska povreda mozga, šlog itd) kao i tipa dizartrije. Na primer, kod flacidne dizartrije neophodne će biti vežbe jačanja mišića, ali kod dizartrije koja ispoljava povećan tonus mišića i lošu koordinaciju biće potrebno izvoditi vežbe relaksacije.

Vežbe disanja

Vežbe disanja takođe mogu biti od pomoći, obzirom da loša kontrola disanja utiče na jačinu glasa i dužinu rečenice. Naša pluća su mehovi, izvor snage koji stvara energiju za govor. Naš dah ne samo da treba da bude dovoljno moćan, već treba da bude i pravovremen.

Kompenzatorne strategije

Kompenzatorne strategije podrazumevaju usporavanje govora (ovo je verovatno najočigledniji način da postanemo razumljiviji) ili izgovaranje svake reči ili sloga ponaosob umesto u nizu povezanog govora.

Gestovi ili vizuelna sredstva

Dodajte gestove svom govoru da biste dali slušaocu dodatne signale koji će im pomoći da vas razumeju. Napravite  knjigu ili papir sa slikama osnovnih tema. Stavljanje ljudi u kontekst vaše konverzacije možete im signalizirati šta govorite.

Azbučna tabla

Dokazi pokazuju da upotreba azbučne table može uveliko da poboljša razumljivost. Ne samo spelovanje čitave reči  već i samo pokazivanje na početno slovo reči često slušaocu signalizira reč koju pokušavate da izgovorite.

Hi-tech augmentativna/asistivna komunikacijska pomagala

Zavisno od stepena dizartrije, može biti blagotvorna upotreba hi-tech komunikacijskog uređaja. Postoji širok raspon ovih mašina koje proizvode govor nakon što ste otkucali poruku ili pristupili slikovnim simbolima na ekranu dodirom ili pogledom. Lo-tech varijanta kao što je E-tram okvir i skeniranje uz pomoć partnera, takođe može biti dobra za komunikaciju.

Чланак Dizartrija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Govorno jezička terapija može biti prikladna ukoliko vam je neophodan fokus na određene aspekte komunikacije, kao što su govorne teškoće, jezičke teškoće, afazija, dizartrija, planovi komunikacije, asistivna komunikacija, kognitivne veštine i pamćenje, socijalne veštine, čitanje i pisanje.

Radna terapija će se usmeriti na veštine vezane za svakodnevni život i proceniti vaš dom po pitanju mogućih modifikacija, ukoliko su potrebne.

Fizioterapeut može biti uključen po pitanju vaše muskulature, ravnoteže, načina kretanja ili teškoća sa hodanjem.

Uporedo sa posetom doktora trebaće vam i poseta medicinske sestre da proceni vaše zdravlje i potrebe.

Može vam biti potrebno savetovanje psihologa koji će da poradi sa vama i vašom porodicom na stvarima vezanim za depresiju i žaljenje.

Dijetetičar može biti uključen sa fokusom na dijetu i ishranu.

Postoje i drugi doktori i specijalisti koje ćete posetiti i zbog svojih individualnih teškoća.

Grupe podrške često pružaju neprocenjive savete, podršku i informacije vezane za moždani udar.

Чланак Moždani udar – tretman i rehabilitacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoje različiti tipovi afazija, zavisno od dela mozga koji je oštećen, i svaki tip afazije se ispoljava različitim simptomima.

Globalna afazija
Kod globalne afazije prisutan je opšti deficit mnogih kognitivnih funkcija. Veštine govora, jezika i pismenosti su, u određenom stepenu, sve pogođene. Govor se može sastojati od nekoliko pojedinačnih reči ili slogova, prisutni su poremećaji razumevanja, čitanja i pisanja.

Brokina afazija
Ovo je više ekspresivna afazija. Kada je samo Brokina oblast mozga pogođena osoba razume većinu izgovorenih reči i jezika ali ima teškoće u izražavanju. Mogu biti prisutne teškoće u pronalaženju reči (anomia), govor nije tečan, redukovan je i agramatičan. Teškoće pronalaženja reči mogu biti posebno upadljive i osoba može često koristiti pogrešne reči, kao što je “kašika” umesto “viljuška”. Drugi mogu da se “zaglave” na određenoj reči nastavljajući da je ponavljaju, ili koriste samo ključne reči npr. “stiže 9 sati stanica pokupi”.

Vernikeova afazija
Kada je oštećena samo Vernikeova oblast onda je pogođeno razumevanje jezika a osoba takođe može biti nesposobna da razume i ono što ona sama govori. Nedostatak sposobnosti praćenja sopstvenog govora znači da ona neće biti sposobna da proveri da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom. Govor je tečan ali osoba upotrebljava mnogo pogrešnih reči. Pisanje je takođe pogođeno.

Konduktivna afazija
Ovaj tip afazije daje tečan govor ali je on često prekidan učestalim varijacijama određenih reči koje se izgovaraju u cilju samokorekcije. Ponavljanje reči je često otežano uz izgovaranje različitih varijacija iste reči. Razumevanje je obično dobro očuvano.

Transkortikalna motorna afazija
Kod ovog tipa afazije, imenovanje je dobro ali spontani govor je redak. Ove osobe ne govore mnogo niti započinju razgovor.

Transkortikalna senzorna afazija
Kod ovog tipa afazije, osoba ima tečan govor ali je to obično žargon ili ponavljanje onoga što drugi govore. Takođe je prisutno teško oštećenje i usmenog i pismenog razumevanja.

Anomička afazija
Kod ove afazije veoma su očigledne teškoće sa pronalaženjem reči i u spontanom govoru i u zadacima imenovanja. Ipak, razumevanje je obično dobro, kao i ponavljanje.

Postoji nekoliko terapijskih pristupa u tretmanu afazija kod moždanog udara. Oni uključuju:
Pokušavanje stimulisanja pacijenta sa ciljem olakšavanja komunikativnog odgovora ili primena tehnika oblikovanja ili bleđenja kojima se pojedinac trenira da razvije odgovarajući odgovor. Sledeći pristup je reorganizacija moždanih funkcija, tako da neoštećeni delovi kompenzuju oštećene. Pragmatski pristup trudi se da povrati komunikativnu kompetenciju upotrebom bilo kojih modaliteta koji su na raspolaganju kao što su gest, crtanje, pisanje itd. Drugi pristupi raščlanjavaju različite delove moždanog funkcionisanja (koristeći kognitivni neuropsihološki model), utvrđuju oblasti teškoća/poremećaja i potom izvode hijerarhiju terapeutskih procesa da bi pokušali da poboljšaju jezičku i komunikativnu kompetenciju. Na primer, sa poremećajima imenovanja se često radi tako što se izvode raznovrsni zadaci imenovanja slika da bi se olakšalo prisećanje reči ili da bi se rafinisale strategije za pomoć pri pronalaženju reči.
Uspeh ovih pristupa u mnogome zavisi od težine moždanog udara, oblasti oštećenja mozga i frekvencije i intenziteta terapije. Neki terapeuti mogu koristiti kombinaciju pristupa. Nažalost, ukoliko je moždani udar težak, mala je verovatnoća da će bilo koji od ovih pristupa omogućiti osobi da se vrati u normalno, puno kognitivno funkcionisanje. U svakom slučaju, terapija može pomoći osobi da napravi neki napredak ka normalnom funkcionisanju i/ili da im pruži kompenzatorne strategije koje će im pomoći sa kognitivnim zadacima i komunikacijom.
Potrebno je uspostaviti strategije za osobu i ljude oko nje koji moraju postati mnogo svesniji svoje sopstvene komunikacije.

Чланак Afazija се појављује прво на Logopedilište Beograd.