Preuzmite datoteku:
Priča o toaletu

Чланак Upotreba vizuelne podrške kod teškoća sa toaletnim treningom се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Evo nekoliko primera kako mi možemo koristiti jezik u svakodnevnom situacijama.

„Napolju padaju sekire“.

“Danas sam toliko učio da imam utisak da će glava da mi eksplodira“

„Baš je smešno“ rečeno sarkastičnim tonom.

Neko ulazi u prostoriju i kaže:“Bože, kako je ovde vruće“. Neurotipična osoba može pomisliti o otvaranju prozora, autistična osoba može samo pretpostaviti da je vruće i nemati nikakvu predstavu da bi trebalo nešto uraditi da se ta situacija promeni.

To su primeri kako se jezik može koristiti na jedan način a interpretirati na drugi. Za autističnu osobu ova vrsta jezika može biti zbunjujuća ili jezik i njegovo značenje mogu biti bukvalno shvaćeni. Upotreba apstraktnih koncepata kao što su npr. „Ja želim, ja verujem, ja zamišljam“ može takođe biti zbunjujuća za osobu sa autizmom, zato što oni govore o konceptima koji nisu vidljivi ili konkretni, već su to lična uverenja ili imaginarni koncepti.

Većina nas nauči da razume ovaj tip jezika i čak iako nismo ranije čuli neki izraz, možemo da prokljuvimo njegovo značenje iz konteksta u kojem je upotrebljen. Poučavanje autističnih ljudi metaforama može ponekad pomoći njihovom razumevanju ovih koncepata ali postoje hiljade primera metafora a često mi i sami smišljamo svoje metafore. Ipak, moguće je poučavati one koje su uobičajene tako da osoba sa autizmom može i da razume njihovo značenje i da ih sama koristi.

Važno je da budemo svesni sopstvenog jezika kada komuniciramo sa osobama sa autizmom. Moramo se uzdržavati od upotrebe sarkazma i apstraktnog jezika. Takođe moramo biti svesni da se stvari koje kažemo mogu razumeti bukvalno, pa zato treba pažljivo misliti pre nego što damo neki komentar ili nalog. Ukoliko kažemo da će se nešto kasnije dogoditi treba da budemo sigurni da će se to dogoditi. Ukoliko prenosimo poruku, moramo se pobrinuti da je jasna i nedvosmislena. Upotreba vizuelne podrške i socijalnih priča može pomoći osobama sa autizmom da razumeju jezik i zadatke kao i da im pomogne da se lakše nose sa promenama u rutini.

Чланак Autizam – Izbegavanje apstraktnog jezika се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Uzroci poremećaja  učenja

Poremećaj učenja ili teškoće sa učenjem su često deo ispoljavanja većeg poremećaja, bolesti ili povrede. Uloga genetike postaje sve primetnija i kada deca pokazuju znakove teškoća sa učenjem ili poremećaja učenja ili kašnjenja u razvoju, često se podvrgavaju dijagnostičkom genetskom testiranju. Druga deca sa poremećajem učenja ili smetnjama u razvoju mogu imati očigledniji uzrok kao što je povreda mozga. Neka deca nikada ne dobiju formalnu dijagnozu, ali se uvek bore sa učenjem i/ili komunikacijom.

Uobičajeni uzroci smetnji u razvoju

Teškoće sa učenjem i smetnje u razvoju javljaju se iz različitih razloga:

Autizam – Deca iz spektra autizma mogu pokazati širok raspon teškoća u komunikaciji od blagih do dubokih. Neke od ovih teškoća u komunikaciji su prilično jedinstvene za autistični poremećaj i često su opisivani kao „trijada simptoma“ – komunikacija, imaginacija i socijalna interakcija.

Cerebralna paraliza i povreda mozga – Deca koja dožive povredu mozga, tokom trudnoće, porođaja ili u detinjstvu mogu imati dugoročne teškoće sa kognitivnim funkcionisanjem, komunikacijom i motornim veštinama. Nakon oštećenja, mozak nastavlja da raste i razvija se tokom detinjstva i različiti delovi mozga mogu kompenzovati oštećene delove, ali dok se ovaj proces odvija, ova deca mogu zaostati akademski u odnosu na vršnjake. Oštećenje mozga u ranim godinama života znači da će deca morati da se nose sa povredom mozga u vreme kada uče neke ključne temeljne veštine. To znači da će neka od njih imati teškoće i kašnjenja kroz čitavo detinjstvo.

Razvojna dispraksija – dispraksija često može uzrokovati teškoće sa govorom, ali može biti mnogo više ozbiljna pogađajući grube i fine motorne pokrete, planiranje i kognitivno funkcionisanje.

Sindromi – napretkom medicine dolazi do većeg naglaska na dijagnostiku i tretman genetskih poremećaja ili sindroma. Genetska testiranja često mogu dati dijagnozu misterioznom poremećaju. Kada imamo dijagnozu, imamo i ideju koji simptomi se mogu ispoljiti tokom vremena i u skladu sa tim praviti planove. Postoje hiljade različitih sindroma i mnogi od njih su povezani sa teškoćama u komunikaciji.

Чланак Smetnje u razvoju & poremećaj učenja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Prikazaćemo samo tri uobičajena sindroma da pokažemo primere na koji način se oni mogu odraziti na teškoće u komunikaciji.

• Daunov sindrom – ovaj sindrom često uzrokuje da osoba ima teškoće u govoru, jeziku i kognitivne teškoće.
• Fragilno X – ovaj sindrom se najčešće ispoljava govorno jezičkim kašnjenjem, teškoćama u učenju.
• Velokardiofacijalni sindrom – deca sa ovim sindromom mogu ispoljiti kašnjenje u govorno jezičkom razvoju, specifične teškoće u učenju i ponekad rascep nepca.

Drugi sindromi koji se mogu odraziti na teškoće u komunikaciji su Vilijamsov sindrom i Fetalni alkoholni sindrom.

To je samo nekoliko primera od mnogo stotina sindroma i vidimo uticaj koji oni imaju na razvoj govora i komunikacije. Ipak, postoji mnogo programa, resursa i strategija koje možemo koristiti da bismo pomogli detetu sa genetskim sindromom da prevaziđe neke od ovih problema u komunikaciji.

Sindromi se mogu ispoljiti sa malim teškoćama ili bez teškoća u komunikaciji ili, sa druge strane, sa dubokim poremećajem komunikacije. Postoji veliki broj genetskih stanja sa mnogo faktora koji utiču na komunikaciju.

Ukoliko vaše dete ima kašnjenje u komunikaciji usled nekog genetskog sindroma, pogledajte ostatak sajta koji nudi brojne savete i resurse o tome kako pospešiti komunikaciju, govor, jezik i nudi ideje o alternativnim oblicima komunikacije. Takođe, naći ćete neke ključne ideje vodilje kako poboljšati komunikaciju između roditelja, učitelja i dece sa komunikativnim teškoćama ili razvojnim kašnjenjima. Takođe je važno kontaktirati vašeg lokalnog logopeda da biste dobili stručan savet i terapiju za svoje dete.

Чланак Genetski sindromi i teškoće u komunikaciji се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Svakoga dana ljudi koriste muziku u različite svrhe a da toga ponekad nisu ni svesni. Podižemo svoj glas da bismo privukli pažnju ili trubimo sirenom da bismo upozorili drugog vozača. Pevamo tihu uspavanku da bismo smirili uplakano dete. Džingl na radiju ili televiziji obaveštava nas da počinje određena emisija.

Preuzmite datoteku:
35 igara za učenje za decu sa smetnjama u razvoju

Чланак 35 igara za učenje za decu sa smetnjama u razvoju се појављује прво на Logopedilište Beograd.