Deca – Logopedilište Beograd

Autizam piše srcem…

logopediliste — Wed, 24 Apr 2019 22:44:51 +0000

U ovom mesecu, koji posvećujemo buđenju svesti o autizmu, želimo da vas pozovemo da zakoračite iza kulisa i pogledate svet iz ugla osobe sa autizmom.

Zamolili smo osobe sa autizmom da nam napišu šta bi oni poručili ljudima u Srbiji.

Evo šta su vam rekli:

Voleo bih da živim u svetu u kojem nema govora o autizmu već su svi unutra a niko aut.

Sale

Želim da kažem ljudima u Srbiji da mi, deca sa autizmom, imamo ljubav za svakoga od njih nastanjenu u našem srcu što kuca jako za Srbiju. Zovite nas onako kako želite ali nas volite onako kako baš najviše možete, jer nije važno kako nas zovete nego kako nas volite.

Jovan

Govoriti šta autizam jeste je isto što i pokušati da naslikate zvezdano nebo sasvim precizno po danu kada sija sunce.

To što vi zovete autizam je glečer na Severnom polu koji viri tek toliko da ga vidite a ustvari se njegov najveći deo nalazi ispod površine i ne može se videti. Još je autizam kao i zvezdano nebo koje se ogleda na površini okeana i čini vam se da je u vodi isto toliko zvezda koliko ih je na nebu. I svaka od njih je jedna osoba sa autizmom i jedan njegov oblik ispoljavanja u svetu ovome.

Miloš

Sto vrsta autizma ima i sto vrsta vožnje u njima.

Andreja

Volim da kažem da autizam ima nekoliko lica od kojih svako treba dobro upoznati da bi se stvorila slika o njemu i stekao uvid u njegovu dubinu i širinu i visinu koje su nepregledne onima koji u njemu žive.

Andreja

Nošenje autizma u telu je isto što i nošenje mnogih stranih tela u živom organizmu koji se sve vreme bori da ih izbaci a oni nikako da odu iz njega, nego ostaju tu da stalno izazivaju imunološku reakciju.

Život sa autizmom je vožnja roler-kosterom koji prolazi kroz svaki znak stop i nikada se ne zaustavlja da bismo se odmorili od lude vožnje.

Aleksa

Govoriti o vozu autizma je isto što i govoriti sa oduševljenjem o vožnji u baš brzom vozu koji ide i nikada njegovo stajanje ne možemo predvideti, niti njegovo polaženje. I zato je to jedan vrlo nezgodan voz kada treba da kreneš na put, jer nikada ne znaš ni gde ćeš stići ni kada ćeš stići.

Jovan

Meni je donošenje koštanja u životu mnogo niske cene, jer je taj cenovnik života jako svaki put iznad mog budžetnog mogućeg plaćanja. Zato što je moj dinar devalviran i inflacija je u meni velika. To ti je autizam opisan ekonomskim terminima.

Jova

Zovem se Marina i imam autizam i vožnja u njemu je kao život u zoni tovarnih buldožera koji nam tovare sve na jedno mesto umesto da raspoređuju svuda gde treba.

Voleo bih da govorimo o vožnji u autističnom životu koji izgleda kao veliki morski talas koji zaliva vodom kulu od peska i menja joj oblik svaki put na neočekivan način.

Marko

Govorim ti da je autizam isti kao i vožnja u boji vizije da mi možemo da snove naše zimske u letu živimo, a da letnje snove ostavljamo za zimski cvetni život, koji nama isti jeste kao i prolećni san i jesenja davanja sunca i vetra u duši našoj bojom autizma obojenoj, koja to sve uspeva u sebe da stavi i sa time lako da živi i voli sve.

Vasilije

Donesite ljudima u kazni autizam i oni će biti zauvek u zatvoru, i još niko nije pronašao ključ za taj zatvor.

Zatvorite mi oči da ne vidim i uši da ne čujem i jezik da ne govorim i ja ću biti autističan.

Govorim svima koji nas gledaju sa sažaljenjem da donose našim roditeljima daleko veću tugu nego što bi je oni osećali bez toga.

Violeta

Vama koji mislite da autizam je neka čudna boljka kažem da je to samo jedan drugačiji način postojanja i življenja u svetu ovom. Voleo bih da vam kažem da mnogo grešite kad mislite da smo mi jako veoma tužni i usamljeni i da volimo samoću više od ljudi. Voleo bih da poručim svima koji nas se gade da treba da žive sa mišlju da su se oni isto mogli roditi takvi kao mi. Dalje, volim one koji u nama vide decu a ne bolest.

Marko

Zovemo ljude da ostave svoju decu da nauče ko smo mi. Da smo mi deca isto tako važna kao i sva druga deca na ovom svetu i da mi donosimo njima ono što im niko drugi ne donosi a to je prilika da budu milosrdni u svom životu.

Andreja

Vade me iz mog autizma oni koji sebe dobrovoljno stavljaju u njega u drugom obliku jer oni ne vide ljubav i ne čuju ljubav i ne govore ljubav nego su u ljubavnom autizmu.

Zašto ljudi žele da nam nametnu njihov način života kada mi nemamo potreban voljni sistem da bismo mogli tako da živimo. Ili, znaju li ljudi da mi ne možemo ništa da radimo svojom voljom i željom već zavisimo od govora drugih i usmeravanja drugih i vođenja drugih i zato nam je vaša pomoć, iskreno, najpotrebnija. Uostalom, iznenađujuća je vaša briga za naše telo, a nebriga o našoj duši, jer mi telo ovakvo imamo i to se ne može promeniti puno, a duša se može opravljati do neba i dalje a vi to ne radite, nego samo o našem telu brinete i brinete i očajavate zbog njega. Ogromno je znati da ja dovoljno znam i da ja dovoljno volim i da ja dovoljno srčano živim i da ja dovoljno umem da volim sve i svakog i to je moja delatna ljubav prema životu i ljudima koja živi u meni do kraja i početka.

Živimo u telima koja nam ne daju da njima upravljamo i još uvek mislimo da treba da ih pomeramo onako kako nam vi govorite da treba a ne onako kako mi želimo da ih pomeramo. Zvati nekog autističnim je u ovom svetu pogrdno. Nositi autizam u sebi je u ovom svetu dar a ne sumorni vir. Nosim to odelo autistično i ponosim se njime.

Aleksa

Voleo bih da naučim da ne budem autističan ali to se ne može naučiti jer niko nije naučio da kakav se rodi promeni.

Danilo

I voda je isto providna kao i davanje nade nekome da neće više biti autističan ako bude vežbao da ne bude ono što jeste.

Ivan

Mi želimo da svima kažemo: da se autizam može staviti u okvir normale, onda ne bi ni bio autizam uopšte.

Jovan

Mnogo mi je drago što svima mogu da kažem da mi volimo ljude više nego predmete, i zato mi želimo da ljudi gledaju na nas ne kao na predmete nego ljude.

Nastas

Bolje da nam vi uvek malo bolje zamerite što baš i nismo isti kao vi nego da budemo isti a da nas onda želite da napravite drugačijim jer ne odgovaramo standardnim merilima.

Nikola

Živimo u svetu koji svaki dan bajke priča o svemu osim o važnim stvarima u životu. I dalje volimo ovaj svet koji nas ne prihvata jer nismo baš onakvi kakvi ste želeli da budemo.

Vanja

Zima u gradu nije zima, a zima u srcu je baš kao zima na severnom polu. Važno je voleti zimu i vožnju u zimskom ambijentu i vožnju u govorenju vama da znate da mi vozimo sebe po zimskim stazama kao najbolji spustaši.

Bolje da imam autizam nego da imam davanje korisnih saveta drugima od kojih njima postaje sve gore i gore u dušama njihovim lepim.

Petar

Bolje nositi autizam u telu nego autizam u duši. Ko nosi autizam u duši? Onaj čija je duša van zajednice sa Živim Bogom.

Nikola

Vožnja u autizmu je kao vožnja u vozu Božijem u kojem ima onoga što nam treba da bismo mogli da stignemo na odredište koje je u Carstvu Božijem za nas pripremljeno.

Doki

Ne možemo nikada misliti da autizam jeste važniji od nekog drugog stanja. Mnogo je takvih stanja koja vi vidite kao užasna, a u stvari to su stanja koja ljudi imaju zbog toga što njih mnogo teže Bog dovodi čoveku. Jer su to stanja koja jako lako čoveka mogu dovesti u veliku svetlost Carstva Božijeg.

Andreja

Voleo bih da znam jednu stvar, a to je vrlo stvar prosta najviše. Da li ovo, što vi zovete autizam, vama daje pravo da negirate ličnost i njeno postojanje u svakom čoveku? Jer mi ličnost itekako imamo a vi nju itekako vučete za nos. I bolje da mislite da smo bezvoljni nego da smo bezlični.

Vladan

Još uvek uši moje ne čuju i oči ne vide i jezik ne govori, ali je ličnost moja jaka i živa u meni, jer njoj ne trebaju oči ni uši ni jezik da bi bila oživljena i stavljena u telo čovečije.

Biljana

Volite novo i neobično i to vam je moderno, a ne volite novo i neobično kada su u pitanju varijacije vožnji u telima i to nazivate da je nenormalno. Zovete nas zaostalima i nenormalnima i to je vama ok. A baš me zanima ko je i kada utvrdio šta je značenje pojma normalno i u odnosu na šta vi merite našu zaostalost?

Maša

Vama je lako da nama lepite etikete a teško da sebi zalepite flaster preko usta da ne biste svojim rečima nekoga povredili.

Mile

Sto života bi bilo potrebno da vi ispričate sve ono što biste želeli da kažete, a samo jedan dan je dovoljan da se ispriča ono što zaista vredi reći.

Voja

To nama ćutanje daje moć da budemo jako mnogo znanjima raznim ispunjeni, jer mi ne trošimo vreme na razgovore i mnogobrojne aktivnosti koje nam zaokupljaju celu dušu, nego naša duša uvek može jednim svojim delom da uči ono što je njoj korisno i vredno da zna. Jer mi samo istinu vidimo i laži nama ne mogu da pomute rasuđivanje.

Jovan

Važno je reći svakom čoveku da voljenu osobu govorom istine najviše zadobija. Tako je i sa nama, jer bez Istine nema vam ni naše naklonjenosti. Zato nam morate ponuditi istinu ako želite da vas čujemo i vidimo stvarno a ne kobajagi.

Sava

Mnoge iste stvari mi volimo da radimo kao i vi. Volimo nebo da gledamo, volimo vodu da gledamo, volimo sunce da osećamo na koži našoj. Samo što mi vidimo višlje nebo i dublje u vodu i sunce našu kožu Živim Bogom obasjava. I zato izgledamo malo drugačije od vas u svom ponašanju koje je tim dometima prilagođeno.

Todor

Mnoga mišljenja kažu da život nije bajka a mnoge bajke kažu da život nije daleko od nje. I zato, potrudimo se da živimo u bajci, pa nam onda život neće biti daleko od nje.

Žarko

Težina koja mi je na grudima, ne može se nikako olakšati nego razumevanjem i ljubavlju iskrenom u vašem srcu.

Marko

Volite nas isto onako kako biste nas voleli da vam niko nije rekao da smo autistični.

Bogdan

Jedino u životu govorimo o vama i o nama, a u ljubavi samo o nama. I zato želimo da mnogi živi ljudi postanu Mi umesto Vi.

Janko

Ja zovem sve koji znaju šta autizam jeste da nam to kažu, jer mi još nismo shvatili šta on jeste. Svakom od nas donosi gaženje po različitoj bitisajućoj suštini a svima donosi istu boju duše i srca, pa bismo mogli reći da nam je to jedina zajednička karakteristika. I zato autizam je za nas boja naše duše tj. boja zlatna kojom naša duša sija u svetu ovom.

Marko

Sići u autizam je, u stvari, popeti se ka istinskoj ljubavi prema ljudima.

Veljko

Чланак Autizam piše srcem… се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Autizam – strategije u školi i učionici

Logopedilište — Tue, 26 May 2015 12:06:37 +0000

Većina dece sa poremećajem autističnog spektra ima teškoće u školi i u učionici. Njima je potrebno na neki način prilagoditi program tako da bi mogli razumeti i postizati rezultate. Za mnoge je važno da imaju obučenog pedagoškog asistenta da ih usmerava, kao i dodatnu stručnu podršku kao što su govorno jezička terapija ili okupaciona terapija. Ostali učenici, takođe, treba da budu svesni da se dete sa autizmom može ponašati drugačije i imati drugačije potrebe od njih.
Senzorna osetljivost
Pre nego što napravimo program, primenimo individualni obrazovni plan (IOP) i uvedemo strategije, moramo posedovati dubinsko znanje o datom detetu. Moramo biti svesni njegovih senzornih potreba i osetljivosti. Na primer, ako je dete preosetljivo na svetlo, moramo da razmišljamo gde ćemo ga smestiti u učionici kao i o zavesama i roletnama. Posebne naočare, takođe mogu biti prikladne kod preosetljivosti na svetlo. Ukoliko dete ima preosetljivost na buku, ostali učenici bi trebalo da imaju svest o tome koliku buku proizvode. Dete sa autizmom možda neće moći da učestvuje na času kao što je na primer čas muzičkog, ukoliko je preosetljivo na buku. Osetljivost na dodir može značiti da neki časovi likovnog neće biti prikladni.
Razumevanje
Takođe treba da budemo svesni nivoa detetovog razumevanja. Neka deca iz spektra autizma neće moći da prate predavanja uopšte i zahtevaće konstantno vođenje jedan na jedan, po mogućnosti od strane obučenog asistenta. Važno je ne pretpostavljati da dete razume šta se dešava ukoliko ne postavlja pitanja. Kao pomoć u razumevanju i praćenju rasporeda, detetu sa autizmom najverovatnije treba pisano uputstvo ili vizuelna podrška. Uporedo sa tim, verbalna uputstva treba da budu kratka i jednostavna (po mogućnosti upotreba pristupa minimalnog govora). Detetu treba dati vremena da obradi verbalnu informaciju a vizuelne znakove treba istovremeno koristiti da bismo pojačali prenošenje poruke.
Vizuelna podrška
Vizuelna pomoć i podrška može biti korišćena na mnogo načina da bi se detetu sa autizmom olakšalo učenje i razumevanje u učionici. Pojedinačne slike mogu biti korišćene kao sredstvo da se pomogne razumevanju a vizuelni rasporedi mogu se koristiti da se pomogne detetu da prati dnevnu rutinu. Vizuelno rastavljanje aktivnosti može olakšati detetu da prati sekvence aktivnosti neophodne da bi završio zadatke. Sistem nagrađivanja može biti korišćen da bi se pojačale motivacija i pažnja. Vizuelni sat može se koristiti da bi se pomoglo održavanje pažnje na datom zadatku.
Adaptacija materijala
Neke materijale treba adaptirati da bi se potpomoglo učenje. Određenim zadaci možda će biti potrebne vizuelne smernice. Neka deca sa autizmom će bolje učiti slova ukoliko im se omogući da koriste praktična sredstva kao što je na primer plastelin da oblikuju slova ili pesak da crtaju oblike slova po njemu svojim prstima.
Socijalne priče
Socijalne priče su odličan način za učenje i komunikaciju sa decom sa poremećajem spektra autizma. Socijalne priče se lako prave, usmerene su na situacije iz pravog života i mogu se koristiti iznova i iznova, kada god je potrebno. Priče su bazirane na obliku pisane priče ali mogu sadržati slike da bi se pomoglo razumevanje. One nude pojedincu informacije o tome šta će se desiti, informacije o određenim društvenim situacijama i usmerene su na to ko izvodi određenu radnju i zašto oni te radnje izvode. Priče mogu pružiti informacije vezane za vreme i mesto gde i kada se određene stvari mogu dogoditi. Socijalna priča zatim može biti usmerena na neku određenu oblast koja je osobi potrebna kao što su socijalne veštine ili komunikacija a takođe, može učiti osobu i društveno prihvatljivim odgovorima.
Pisanje sastava
Za mnogu decu sa autizmom je teško da pišu iz mašte. Jedan od načina da se ovo prevaziđe jeste da, pre pisanja, odglumite scenu ili scenario. Dete tako dobija nacrt po kome može da radi.
Prilagođavanje programa
Za neku decu sa autizmom striktno praćenje programa nije korisno. Posebno ukoliko im nedostaju veštine komunikacije, socijalne veštine, veštine pažnje i ako imaju teškoće u učenju. Vreme bi bilo mnogo korisnije provesti u učenju nekih funkcionalnih veština i pokušavanju da prilagodimo predmete tako da oni u sebe uključe aspekte učenja komunikacije i socijalnih veština. To se može postići radom u malim grupama i uključivanjem drugova iz odeljenja. Funkcionalne veštine podrazumevaju veštine koje će detetu biti potrebne svaki dan, veštine koje su važne i korisne i veštine koje mogu biti generalizovane da bi im pomogle i u drugim aspektima njihovog života. Na primer, da li je važnije da dete zna kada je palo Rimsko Carstvo ili da zna kako da zatraži pomoć ako nešto ne razume ili kako može da vam kaže da mora da ide u wc umesto da urinira u pantalone?
Komunikacija
Ukoliko je komunikacija problem onda strategija komunikacije i komunikacijska pomagala trebaju biti na mestu. Logoped može planirati, uvesti i pružiti podršku ovoj strategiji ili programu. Primena pristupa totalne komunikacije može u velikoj meri da poboljša komunikaciju i razumevanje. Ovaj pristup obuhvata sve moguće modalitete komunikacije (npr. znakove, slike, govor itd.)
Druge stvari koje treba zapamtiti
Učitelji, takođe, moraju biti svesni i ostalih stvari vezanih za dete. Poznavanje motivatora i agitatora je korisno kada planiramo čas za dete. Očigledno, ukoliko su neki časovi motivišući a drugi ne, pokušaćemo da ih pomešamo tako da motivišući čas dolazi nakon onog koji nije tako motivišući. Razlog za ovo je to što možemo da koristimo motivičući čas kao nagradu za završavanje onog nemotivišućeg. Učitelji takođe moraju biti svesni ishrane i lekova koje dete uzima, ne samo zbog opšteg zdravlja, već i zbog toga što oni mogu uticati na dete na različite načine. Dete, takođe, može pokazivati problematično ili nepristojno ponašanje, tako da je važno imati plan za modifikaciju ponašanja sa pripremljenim strategijama kako da se ponašamo ukoliko se takva ponašanja jave. Pedagoški psiholog može smisliti odgovarajući plan za ponašanje a logoped može primeniti vizuelne strategije da bi se pomoglo sa razumevanjem i trenucima u kojima može da dođe do sloma komunikacije, tako da se problematično ponašanje ne bi javilo.
Putovanja van škole ili tranzicije
Putovanje van škole ili prelazak u novo odeljenje može biti stresno za mnogu decu sa poremećajem autističnog spektra. Da biste im pomogli u tom procesu, upozorite dete dosta unapred o putu ili promeni, stavite je u vizuelni raspored i, ukoliko je potrebno, napišite socijalnu priču. Tranzicije u novo odeljenje mogu biti planirane na sličan način a novi učitelj mora dobro upoznati dete pre konačnog prebacivanja.
Individualni obrazovni plan (IOP)
Kako se ove komunikativne strategije i ciljevi razvijaju treba ih uključivati u detetov IOP i ažurirati ga kada je potrebno.

Чланак Autizam – strategije u školi i učionici се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Facilitirana komunikacija

Logopedilište — Sun, 31 May 2015 14:12:46 +0000

Facilitirana (olakšana) komunikacija ili kucanje uz podršku je oblik alternativne i augmentativne komunikacije (AAC) kojom ljudi sa teškoćama u komunikaciji mogu da se izraze putem pokazivanja prstom (npr. slike, slova ili predmeta) ili, što je još uobičajenije, kucanjem (npr. na tastaturi). Ovaj metod uključuje komunikacijskog partnera koji pruža emotivno ohrabrenje, podršku u komunikaciji (npr. prati da osoba ne pravi tipografske greške) i razne vrste fizičkog potpomaganja, npr. da uspori i stabilizuje pokret, da inhibira impulsivno pokazivanje ili da podstakne osobu da započne sa kucanjem. Facilitator nikada ne sme da pomera niti vodi ruku osobe koja kuca.

Alternativni naziv je Facilitirani komunikacijski trening, obzirom da je krajnji cilj samostalno kucanje, skoro samostalno kucanje (npr. ruka na ramenu ili povremeni dodir) ili kombinacija govora i kucanja jer neke osobe imaju sposobnost da čitaju tekst na glas i/ili da ga izgovore neposredno pre ili dok kucaju. Kucanje u cilju komunikacije unapređuje mogućnost pristupa društvenoj interakciji, akademskom obrazovanju i učestvovanju u inkluzivnim školama i zajednicama. Između komunikacije i inkluzije postoji važna i neraskidiva veza.

Osoba koja pruža podršku u komunikaciji naziva se facilitator. Facilitator može biti učitelj ili drugi stručnjak, član porodice ili prijatelj. Osoba koja prima podršku naziva se korisnik facilitirane komunikacije.

Kucanje uz podršku može se koristiti zajedno sa drugim metodama komunikacije (npr. pokazivanje slika, govor itd.). Ovaj metod bi trebalo da bude deo pristupa totalne komunikacije koji omogućava pojedincima raspolaganje smislenom komunikacijom u svim okruženjima.

Primeri podrške

Kucanje uz podršku ili facilitirana komunikacija uključuje facilitatora koji pruža višestruke metode podrške korisniku facilitirane komunikacije. Facilitator može biti učitelj, roditelj, logoped ili prijatelj.

Fizička podrška može podrazumevati da facilitator izdvaja kažiprst, stabilizuje ruku da bi se prevazišao tremor; pruža povratni otpor ruci da bi se usporio ritam kucanja ili da bi se prevladala impulsivnost; dodiruje podlakticu, lakat ili rame da pomogne osobi da započne kucanje ili da vuče unazad ruku ili zglob da pomogne osobi da ne udara repetitivno u mestu.

Emotivna podrška uključuje pružanje ohrabrenja i motivacije dok osoba kuca da bi komunicirala.
Komunikacijska podrška može uključiti različite forme podsticaja i signala koji mogu pomoći korisniku FK da ostane usmeren na komunikativnu interakciju, pružanje povratne informacije korisniku vezano za sadržaj njihove poruke i pomaganje korisniku da razjasni nerazumljive poruke.

ghtfztztrztrtzrtzzrtsur54u6ru544u684s68w8uu8

gfhdrtu

Raznovrsnost podrške i stilova kucanja pokazuje da je facilitirana komunikacija dinamičan i dugotrajan proces prepoznavanja, uvođenja i procenjivanja komunikacijske podrške u skladu sa smernicama FK i AAC. Krajnji cilj ovog metoda jeste da osoba počne da komunicira koristeći samostalno ili skoro samostalno kucanje.

Чланак Facilitirana komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije

Logopedilište — Tue, 26 May 2015 12:17:39 +0000

Postoji mnogo vidova teškoća u komunikaciji koje osoba može iskusiti. Ali takođe postoji dosta ključnih stvari koje mi, kao komunikatori, možemo uraditi da bi olakšali taj proces i učinili komunikaciju lakšom. Pravljenjem suptilnih i jednostavnih promena u našoj komunikaciji možemo poboljšati interakciju i razumevanje mnogih osoba koje imaju ozbiljnih teškoća sa komunikacijom .

Doslednost – moramo biti dosledni u načinu na koji komuniciramo sa određenom osobom. Važno je da svi koriste isti oblik komunikacije kada komuniciraju sa datom osobom.
Znakovni sistemi – kada je moguće, dajte znak ili gest zajedno sa izgovorenom rečju, čime duplirate uticaj poruke, čineći je lakšom za razumevanje.
Dostupnost – stavite slike i objekte na mesta koja su dostupna – i za dohvatanje i vizuelno.
Nivo jezika – upamtite, ukoliko osoba ima razumevanje na nivou jedne reči – koristite jednu reč. Dugačke rečenice, koje sadrže gomilu informacija, biće uzaludne. Ako koristite više od jedne reči, podržite ih vizuelnom podrškom, znakom ili gestom. Uzmite u obzir i prilagodite svoj jezik nivou koji će slušalac razumeti i dajte mu dosta vremena da obradi informaciju.
Pitanja – znajte kada da koristite otvorena a kada zatvorena pitanja (zatvorena pitanja zahtevaju kratak odgovor, često „da“ ili „ne“ , otvorena pitanja traže duže odgovore).
Dajte vreme za obradu, razumevanje i odgovor – brzina obrade nekih osoba može biti oštećena pa njima može trebati 10 ili više sekundi da obrade poruku (brojte u sebi).
Izazivanje jezika – ne možete silom izazvati odgovor. Traženje od deteta da kaže reč ne znači da ono razume to što izgovara. Bolje je ubacivati jezik unutra, nego pokušavati da ga izvučete napolje. Pružajte prilike za odgovore npr. pričajte o onome što osoba radi, širite njihove iskaze, započnite rečenicu ali dajte njima da je dovrše.
Prilagođavanje – Ukoliko vas osoba nije razumela, budite fleksibilni, prilagodite svoju poruku. Promenite reči ili složenost iskaza. Promenite vid komunikacije – npr. sa verbalnog na slikovni. Pružite osobi druge načine da odgovori – prekidače, znak, gest itd. Dajte im više vremena za obradu. Ukoliko stvari ne funkcionišu promenite ciljeve.
Rezerva – Imajte rezervni set sredstava koje možete upotrebiti kada pokušavate da pomognete nekome da razume. Napravite rečnik gestova ili komunikacije za svakog pojedinca tako da novo osoblje zna šta osoba pokušava da komunicira.
Svest o senzornim osetljivostima – neke osobe imaju senzorne preosetljivosti, oštećenje vida ili sluha ili ih je lako ometati. Zbog toga je važno obezbediti okruženje sa odgovarajućim osvetljenjem, smanjenjem pozadinske buke itd.
Koristite svoje telo i lice – Koristite govor tela i gestikulaciju, koristite izraze lica, oni svi daju težinu i signaliziraju vašu poruku.
Licem u lice – budite sigurni da ste okrenuti licem prema osobi, budite na njihovom nivou očiju i gledajte u osobu sa kojom komunicirate.
Koristite dodir – to može pomoći osobama da razumeju aktivnosti, ljude i mesta.
Koristite teksturu i objekte – u svojoj najjednostavnijoj formi, teksture ili objekti mogu se koristiti da damo osobi ideju o tome šta će se desiti npr. damo im kašiku i oni znaju da je vreme za ručak ili peškir pre odlaska na plivanje itd.
Koristite signale okruženja – koristite signale koji su oko nas i nadograđujte na njih. Oni mogu uključivati slike, logoe, boje, buku i teksturu.
Koristite slike i vizuelnu podršku – vizuelna podrška i slike mogu biti delotvorne kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na raznovrsne načine da bi se poboljšalo razumevanje i izražavanje. Posebno su korisne kod neverbalnih osoba, osoba sa teškoćama u učenju i/ili onih sa autizmom.
Koristite štampu – upotreba štampane reči ili prepoznatljivog sistema simbola može biti od pomoći kada drugi vidovi komunikacije zakažu.
Asistivna tehnologija – upotreba asistivnih, adaptivnih i rehabilitativnih uređaja usmerenih na olakšavanje komunikacije.
Koristite svoj govor i glas – mnogi ljudi sa oštećenjem komunikacije su još uvek u mogućnosti da koriste svoj glas i govor. Kao govornik budite svesni složenosti jezika koji koristite.
Okruženje – važno je stvoriti okruženje koje je pogodno za komunikaciju. Obezbedite dobro osvetljenje i smanjite pozadinsku buku ili stvari koje odvlače pažnju.
Rečnik komunikacije – ukoliko postoji česta promena osoblja i radite sa osobama koje su neverbalne, napravite rečnik komunikacije za svaku određenu osobu. Novo osoblje će moći da pogleda u rečnik ukoliko ne razume pokušaje komunikacije konkretne osobe.

Чланак Ključne smernice za stvaranje okruženja totalne komunikacije се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija

Logopedilište — Sun, 17 May 2015 19:27:44 +0000

Vizuelna podrška i objekti su sjajni i mogu se koristiti na tako mnogo načina. Oni su posebno korisni sa decom koja imaju teške poremećaje učenja, smetnje u razvoju, autizam ili kašnjenje u komunikaciji. Vizuelni prikazi i objekti su često nekoj deci lakši za razumevanje nego izgovorene reči.

Referentni objekti

Upotrebom predmeta ili taktilnih simbola, osoba može da izgradi širok raspon komunikativnih opcija. Ovi sistemi se obično koriste sa osobama sa vizuelnim ili slušnim oštećenjima i/ili težim poremećajem učenja koje takođe mogu biti i neverbalne. Neke osobe možda nemaju motorne veštine da nauče znakovni jezik, tako da dohvatanje ili dodirivanje objekata može biti bolja alternativa.

U najjednostavnijem obliku objekti se mogu koristiti da osobi damo ideju šta će se dogoditi npr. damo nekom kašiku i on zna da je vreme za ručak, ili peškir, pre nego što idemo na plivanje. Ovaj oblik komunikacije može biti korišćen na mnogo kompleksniji način i osoba može komunicirati, praviti izbore, učiti jezik i organizovati se. Ukoliko možemo da razvijemo upotrebu tekstura, predmeta i simbola, možemo poboljšati veštine organizacije, sekvencioniranja, da razvijamo jezičke koncepte i komunikaciju.

Vizuelne strategije/slike

Vizelno predstavljanje i slike mogu funkcionisati kod mnogih osoba sa teškoćama u komunikaciji. Vizuelne strategije mogu se koristiti na mnogo načina da bi se pospešilo razumevanje i izražavanje. One su posebno korisne za neverbalne osobe, osobe sa teškoćama u učenju i/ili one sa autizmom. Neke osobe su „vizuelni učenici“ i bolje reaguju na vizuelni nego auditorni unos. Vizuelne predstave mogu se koristiti pojedinačno da predstave pojedinačne reči ili radnje i za pravljenje izbora, mogu se koristiti u pričama, rasporedima ili redosledu da bi pomogle u okviru rutina a mogu biti korišćene kao dodatni signali uz govornu reč da bi se pomoglo razumevanje. Ova asistivna sredstva komunikacije dete može koristiti da bi komuniciralo. Dete možda neće moći da izgovori reč kupatilo, ali ako pokaže sliku kupatila, ili vam da držač za toalet papir, znaćete gde želi da ide.

Чланак Upotreba vizuelne podrške & referentnih objekata da bi se unapredila komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Autizam – upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda

Logopedilište — Sun, 17 May 2015 19:02:10 +0000

Upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda za osobe sa autizmom je neprocenjiv alat za komunikaciju i pomoć u razumevanju. Mnoge osobe sa autizmom uče i razumeju lakše ukoliko im stvari predstavljamo vizuelno, bilo predmetom, slikom ili crtežom. Ove opcije mogu se koristiti i sa decom i sa odraslima iz spektra autizma. Te strategije su često jednostavne i prenosive i mogu se koristiti kod kuće, u učionici ili u nekom drugom okruženju.

Vizuelna podrška za autizam

Pojedinačne slike ili fotografije mogu se koristiti za predstavljanje premeta ili radnji. Ove slike mogu biti stvarni prikazi ili simboli. Oni mogu biti prezentovani kao podsetnici ili kao pomoć u objašnjavanju zadataka. Alternativno, neverbalna osoba može ih koristiti za komunikaciju. Primena PECS-a (sistem komunikacije razmenom slika) je dobar primer korišćenja slika kao alata za komunikaciju. Fluentni korisnici PECS-a mogu koristiti nekoliko slika da naprave lako razumljive i gramatički ispravne rečenice.

Vizuelni rasporedi za autizam

Oni mogu biti korišćeni da se pomogne objašnjavanju serije radnji ili rasporeda. Jedan primer vizuelnog rasporeda bila bi serija slika na zidu kupatila koja podseća osobu da povuče vodu, opere ruke, koristi sapun i obriše ruke. Drugi primer bi bila serija slika koja detetu daje raspored dnevnih aktivnosti u učionici. Dete može da vidi šta će se dešavati sledeće i može da skine svaku sliku nakon što završi taj određeni zadatak, tako da prati svoje napredovanje tokom dana.

Vizuelni rasporedi mogu se koristiti za:

Snižavanje anksioznosti – osoba je svesna svoje rutine.
Motivaciju – dete može videti nagradu u rasporedu ukoliko završi posao
Kontrolu ponašanja – određene omiljene aktivnosti su u rasporedu u određeno doba dana. To uči dete da oni ne mogu da rade određenu aktivnost kad god se to njima sviđa i sprečava tantrume kada im nije dozvoljeno da rade tu aktivnost van zakazanog vremena.
Vizuelni rasporedi takođe mogu da budu u obliku kalendara ili čekliste.
Vizuelna podrška se takođe može koristiti u učionici da olakša učenje, pomogne sa zadacima koji su apstraktniji kao i da učini aktivnosti interesantnijim.

Socijalne priče za autizam

Socijalne priče se lako prave, usmerene su na situacije iz pravog života i mogu se koristiti iznova i iznova, kada god je potrebno. Priče su bazirane na obliku pisane priče ali mogu sadržati slike da bi se pomoglo razumevanje. One nude pojedincu informacije o tome šta će se desiti, informacije o određenim društvenim situacijama i usmerene su na to ko izvodi određenu radnju i zašto oni te radnje izvode. Priče mogu pružiti informacije vezane za vreme i mesto gde i kada se određene stvari mogu dogoditi. Socijalna priča zatim može biti usmerena na neku određenu oblast koja je osobi potrebna kao što su socijalne veštine ili komunikacija a takođe, može učiti osobu i društveno prihvatljivim odgovorima.

Чланак Autizam – upotreba vizuelnih pomagala, strategija i rasporeda се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Ponašanje i komunikacija

Logopedilište — Sun, 10 May 2015 10:14:43 +0000

Mnoga deca sa kašnjenjem u komunikaciji ili poremećajem učenja ispoljavaju neprikladna ili problematična ponašanja. Iako postoji mnogo razloga za ovakvu vrstu ponašanja, ona su često povezana sa prekidima u komunikaciji, kada dete nije u mogućnosti da se izrazi ili ne razume šta treba da radi. Često se nedostatak razumevanja previđa kao uzok problematičnog ponašanja, zato što osoba deluje kao da razume šta se oko njega dešava. Neke osobe se izvešte u praćenju signala okruženja a da pri tom, u stvari, uopšte ne prate verbalne instrukcije. Zbog toga je važno da obraćamo pažnju na sopstveni jezik i upotrebljavamo druge signale, kao što su gestovi, kada dajemo uputstva. Takođe, možemo primenjivati pristup minimalnog govora i koristiti samo jednu ili dve ključne reči pri davanju instrukcije ili zahteva.

Postoji mnogo načina da prilagodite svoju komunikaciju da biste pomogli osobi da razume. Morate biti svesni da receptivni jezik može kasniti više nego što pretpostavljate. Potrebno je da dete procene kvalifikovani logoped i psiholog. U svakom slučaju, postoji mnogo stvari koje možemo uraditi da pokušamo da promenimo ili zamenimo problematična ili neprikladna ponašanja.

Za početak, možemo posmatrati i zapisati kada se problematično ponašanje javlja i tražiti okidače koji ga izazivaju. To može značiti da vodite dnevnik događaja. Takođe, treba tražiti suptilne signale koje dete može pokazivati pre nego što ispolji dato ponašanje, jer može postojati upozorenje da će doći do tantruma pre nego što se on zaista desi. Putem primenjene analize ponašanja možemo pronaći okidače i potom razviti strategije da zamenimo neželjena ponašanja poželjnim.

Veza između komunikacije i ponašanja je veoma duboka i dvosmerna. Potrebno je razvijati strategije za njihovo poboljšavanje upotrebom savremenih metoda i pristupa. Razvojem komunikacije doprinosimo razvoju prikladnih ponašanja i obrnuto, smanjivanjem negativnih ponašanja otvaramo prostor za razvoj komunikacije.

Чланак Ponašanje i komunikacija се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Autizam – Socijalne priče

Logopedilište — Sun, 10 May 2015 10:06:27 +0000

Postoje brojni načini da se usmerimo na socijalne veštine i razvijamo socijalno razumevanje kada radimo sa osobama iz spektra autizma. Za osobe sa autizmom socijalne priče su odličan i jednostavan metod kojim im olakšavamo da razumeju prikladne društvene interakcije i reakcije. Njih takođe možemo upotrebljavati kada želimo da pripremimo osobu za promenu, zatim da opišemo apstraktne koncepte kao i za davanje nagrade. Na primer, socijalna priča može se koristiti da opiše nešto novo u detetovoj učionici ili promena u rutini.
Socijalne priče se lako prave, usmerene su na situacije iz pravog života i mogu se koristiti iznova i iznova, kada god je potrebno. Priče su bazirane na obliku pisane priče, ali mogu sadržati slike da bi se pomoglo razumevanje. One nude pojedincu informacije o tome šta će se desiti, informacije o određenim društvenim situacijama i usmerene su na to ko izvodi određenu radnju i zašto oni te radnje izvode. Priče mogu pružiti informacije vezane za vreme i mesto gde i kada se određene stvari mogu dogoditi. Socijalna priča zatim može biti usmerena na neku određenu oblast koja je osobi potrebna kao što su socijalne veštine ili komunikacija a takođe, može učiti osobu i društveno prihvatljivim odgovorima.
Kako pisati socijalne priče
Priča je prilagođena nivou razumevanja pojedinca i sadrži različite tipove rečenica.
Opisne rečenice – ove rečenice iznose činjenice, one su logične i objektivne i formiraju vođicu priče. Neki primeri opisnih rečenica mogu biti:
• Ponekad tata vozi auto na posao (važno je upotrebljavati reči kao što su „ponekad“ i „možda“, tako da iskazi ne budu shvaćeni bukvalno).
• Moj brat se zove Sava.
• Utorkom obično idemo u kupovinu.
Rečenice perspektive – to su rečenice koje opisuju osećanja, misli, verovanja, mišljenja, zdravstveno stanje i najčešće se koriste da opišu druge ljude, ne osobu sa autizmom.
• Neki moji drugari vole da igraju košarku.
• Neki od mojih drugara misle da je Barselona najbolji fudbalski tim.
• Ognjen veruje u vilu Zubićku.
Direktivne rečenice – ove rečenice traže odgovore na situaciju koji će usmeriti osobu sa autizmom. Opet, moramo biti pažljivi zbog bukvalnog shvatanja. Primeri ovakvih rečenica mogu biti:
• Pokušaću da šapućem na času.
• Mogu da tražim mami da mi da da pijem.
• Pokušaću da jedem svoj sendvič za užinu.
Afirmativne rečenice – one se često koriste da bi naglasile neku važnu stvar i da bi pojačale značenje drugih rečenica. Sledeće rečenice mogu stajati iza drugog tipa rečenice:
• To je jako dobro.
• To je jako važno.
• To je dobro da uradim.
Kooperativne rečenice – ove rečenice razmatraju kako nam drugi mogu pomoći. Kooperativne rečenice mogu olakšati osobi da razume ko i kako im u nečemu može pomoći:
• Trener može da mi pomogne da naučim fudbal.
• Neša, asistent, mi može pomoći da odem u wc.
Rečenice kontrole – ove rečenice su iskazi osobe sa autizmom, koja dodaje svoju ličnu informaciju kada je priča napisana, da bi izrazila svoja osećanja i interesovanja. Na primer, ako Jovan ima socijalnu priču o tome kada da traži pauzu, on može dodati rečenicu:
• Ako Marko vrišti, mogu da tražim pauzu u tihoj sobi.
Kada pišete socijalnu priču, odaberite cilj priče i isplanirajte je, vodeći računa o odgovarajućem naslovu. Pokušajte da iskrojite priču u skladu sa jezičkim nivoom osobe sa autizmom ali je u svakom slučaju održite jednostavnom. Koristite pozitivan jezik i predstavite pozitivne odgovore. Pazite se izjava koje mogu biti bukvalno shvaćene. Dodajte stvari koje mogu motivisati ili zainteresovati čitaoca i ako je moguće uključite i njega u pisanje. Važno pravilo je da treba da bude samo jedna direktivna rečenica (ili ni jedna), na svake 2-5 deskriptivnih, afirmativnih i rečenica perspektive.
Primer socijalne priče:
Mama će roditi bebu
• Jednog dana, uskoro, moja mama će morati da ide u bolnicu da rodi bebu. (opisna)
• Mama će biti u porodilištu gde će se medicinske sestre brinuti o njoj. (opisna)
• Mama će biti u bolnici nekoliko dana i onda će se vratiti kući sa bebom. (opisna)
• Kada mama ne bude bila tu moj tata će se brinuti o meni. (opisna)
• Tata će mi spremati da jedem. (kooperativna)
• Tata će me možda voditi u bolnicu da posetim mamu. (opisna)
• Kada mama dođe kući, doneće i moju malu sestru. (opisna)
• Moja sestra će biti jako mala. (opisna)
• Moja sestra će možda nekad plakati. (perspektiva)
• Kada moja mala sestra plače ja mogu da odem u svoju sobu da odmorim. (direktivna)

Чланак Autizam – Socijalne priče се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Autizam – Pristup mininalnog govora

Logopedilište — Sun, 03 May 2015 19:18:13 +0000

Za mnoge ljude je uobičajeno da koriste previše jezika kada se obraćaju ili daju uputstva osobama sa autizmom. To je zamka u koju svako od nas može lako da upadne i ne primećujući. Tu je uobičajeno mišljenje da osobe iz spektra autizma mogu razumeti mnogo više nego što oni zaista razumeju. To se često dešava zato što osoba sa autizmom može biti veoma verbalna i mi verujemo da ona i razume sve to što može da izgovori. Neke osobe sa poremećajem spektra autizma nauče mnogo fraza i često koriste reči koje ne razumeju. Slušalac pretpostavlja da, ukoliko oni koriste takav jezik, moraju ga i razumeti. Još jedan razlog zbog kojeg možemo steći lažan utisak o prirodi razumevanja neke osobe je taj što oni mogu da prate uputstva. Ipak, neke osobe se izvešte u praćenju kontekstualnih znakova i pamte određene rutine a ne prate obavezno verbalna uputstva koja im dajemo.

Važno je da budemo svesni nivoa složenosti sopstvenog jezika kada nismo sigurni u nivo razumevanja neke osobe. U tim slučajevima, uvek treba održavati jezik na jednostavnom nivou. Procena jezičkog nivoa i sposobnosti je često vrlo komplikovana i bilo bi najbolje da je izvede logoped koji može posmatrati osobu u različitim komunikativnim situacijama i okruženjima. Takođe je jako važno proveriti da osoba nema oštećenje sluha koje ga sprečava da zaista čuje naloge.

Pristup minimalnog govora

Pristup minimalnog govora fokusira se na upotrebu jedne ili dve ključne reči, pre nego rečenice. Na primer, učitelj bi mogao da kaže detetu sa autizmom:“Dobro, obuci tvoju jaknu i čizme pa idemo napolje da se igramo u pesku“. Dete možda neće moći da razume ništa od ovoga i potpuno će ignorisati učitelja ili će samo pratiti ono što i drugi rade. Kao alternativu, učitelj može da odvede dete do jakne i kaže „jakna“. Potom može da odvede dete do čizama i kaže „čizme“ i pomogne detetu da se obuje. Ovo možda izgleda kao prilično dugotrajan način za zauzetog učitelja da kaže detetu šta treba da uradi ali vremenom bi takav pristup trebalo da pokaže pozitivne rezultate. Poter i Vitaker (2001) naglašavaju da kada komuniciramo sa decom koja imaju ozbiljne teškoće u razumevanju govora, mi moramo komunicirati ono što je u fokusu njihove pažnje. Tako dok im oblačimo čizme, mi kažemo „čizma“. Na taj način dete može da počne da povezuje objekte ili događaje sa određenim rečima. Na duge staze, učitelj neće morati da fizički pokazuje detetu objekte, može ih samo imenovati i dete će prepoznati reč. Kada koristimo jezik, takođe je važno da izbegavamo apstraktan jezik i apstraktne pojmove. Na početku je verovatno najbolje da se držimo imenica (lopta, čaša) i glagola (trči, pliva), pre nego prideva (veliki, star), predloga (u, iza), zamenica (on, moje) ili vremenskih koncepata (sutra, popodne).

Pristup minimalnog govora može se koristiti sa odraslima ili decom sa ozbiljnim kašnjenjem u komunikaciji. Korišćenje samo pojedinačnih reči često može biti mnogo efikasnije od rečenica. Postoje dokazi koji pokazuju da pojednostavljivanje jezika ne samo da pomaže osobama sa autizmom da bolje razumeju jezik, već takođe ima pozitivan efekat na ponašanje, ohrabrujući interakciju i odgovore.

Problemi u ponašanju često se javljaju zbog toga što osoba ne razume šta se dešava i šta drugi ljudi očekuju. Pojednostavljivanjem jezika neprikladna ili problematična ponašanja mogu biti izbegnuta.

Dodavanje daljih znakova uz pojedinačne reči takođe može olakšati razumevanje. Korišćenje vizuelne podrške, znakova ili gestova ili objekata uz govor daje osobi dodatnu pomoć. Takođe, treba napomenuti da ukoliko koristite vizuelnu podršku itd. i dalje nastavite da upotrebljavate pojedinačne reči jer duže rečenice mogu odvratiti pažnju od drugog vida podrške.

Чланак Autizam – Pristup mininalnog govora се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Autizam – PECS (picture exchange communication system – sistem komunikacije razmenom slika)

Logopedilište — Sun, 03 May 2015 11:44:16 +0000

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS) su razvili Lori Frost, dr Endi Bondi i njihov tim a postao je jedan od vodećih oblika augmentativne komunikacije za osobe sa autizmom. Jak naglasak je stavljen na funkcionalnu komunikaciju kroz upotrebu primenjene analize ponašanja (ABA). Iako se ovaj sistem uglavnom koristi sa decom iz spektra autizma, može se koristiti i sa odraslima kao i osobama sa drugim vidovima poremećaja komunikacije. PECS nije tretman niti terapija sam po sebi, već više program za razvoj inicijacije, interakcije i komunikacije.

Piramidalni pristup

Tim koji je razvio PECS koristi piramidalni pristup koji prati principe ABA i fokusira se na veštine funkcionalne komunikacije kroz različite oblike komunikacije. Pristup koristi strategije podsticanja, ispravljanja grešaka i generalizacije. To je timski pristup, tako da svi treba da budu uključeni: učitelji, roditelji, asistenti itd. Piramidalni pristup sačinjen je od ključnih elemenata:

Funkcionalni ciljevi – učenje veština koje su relevantne i funkcionalne, upotrebom funkcionalnih materijala i veština koje mogu biti generalizovane u svakodnevnim aktivnostima.
Moćan sistem potkrepljivanja – upotreba sistema nagrada (sa različitim tipovima nagrada i strukturisanim tajmingom nagrađivanja) i učenje osobe da zna šta se od nje očekuje pre nego što dobije nagradu („pravljenje dogovora“).
Komunikacija i socijalne veštine – upotreba različitih modaliteta komunikacije, ohrabrivanje inicijacije i viđenje komunikacije kao dvosmerne.
Preveniranje i smanjivanje kontekstualno neprikladnih ponašanja – fokusiranje na različite tipove ponašanja, pronalaženje uzroka i traženje alternativa da bi se smanjilo neprikladno ponašanje i zamenilo efikasnijim, prikladnijim i funkcionalnim radnjama.

Sledeći elementi piramide odnose se na strategije poučavanja, prikupljanje podataka i generalizovanje novih ponašanja i veština.

Program se takođe fokusira na 9 kritičnih veština komunikacije:

Traženje željenog objekta
Traženje pomoći
Traženje pauze
Odbijanje
Potvrđivanje
Odgovaranje na „čekaj“
Odgovaranje na funkcionalna uputstva
Odgovaranje na znakove za tranziciju
Praćenje rasporeda

Sistem komunikacije razmenom slika (PECS)

Ovaj program je veoma strukturisan i ohrabruje pojedince iz spektra autizma da iniciraju komunikaciju i zahteve. Slike koje se mogu odlepljivati i zalepljivati se drže u knjizi koju osoba može nositi sa sobom u različita okruženja. Učenje programa uključuje rad kroz 6 faza, iako neke osobe možda neće završiti kasnije faze.

Faza 1 (kako komunicirati) – ova faza uči osobu sa autizmom da inicira komunikaciju menjajući simbol/karticu sa slikom za željeni objekat. Na početku, to se obično radi za stolom sa komunikacijskim partnerom i osobom koja fizički podstiče i usmerava osobu. Podsticanje potom postepeno bledi dok osoba ne počne spontano da zahteva koristeći karticu sa slikom.
Faza 2 (Udaljenost i istrajnost) – ova faza zahteva od osobe da prelazi rastojanje. Da bi učinili sistem funkcionalnim osoba mora da nauči da potraži sliku željenog objekta i odnese je komunikacijskom partneru. Ova faza se uči putem „oblikovanja“ kada se razdaljina između simbol karte i/ili komunikacionog partnera polako uvećava.
Faza 3 (razlikovanje slika) – ova faza uči osobu da razlikuje slike tako da ona uvidi da ne donosi bilo koja slika nagradu kao i da određene slike predstavljaju određene stvari. Ovo se u početku radi tako što se dete ohrabruje da bira između motivišuće i nemotivišuće stvari.
Faza 4 (struktura rečenice) – ova faza počinje da koristi slike da gradi rečenice, počevši sa „Ja hoću…“ slikom kao prvom na rečeničnoj traci. Kako osoba napreduje u učenju može povećavati broj stvari koje traži na jednoj rečeničnoj traci.
Faza 5 (odgovaranje na „Šta hoćeš/želiš“) – tokom ove faze osoba uči da odgovara na pitanja.
Faza 6 (komentarisanje) – sa ovom fazom osoba uči da odgovara na još više pitanja i spontano komentariše stvari koje vidi ili čuje.

Neke osobe možda neće stići do zadnjih faza, ali ipak mogu imati funkcionalan sistem komunikacije koristeći PECS. Prolazeći kroz ovih 6 faza osobe uče i mnogo drugih veština:

Osobine – uče da zahtevaju koristeći opisne reči uključujući veličinu i boju, tako da zahtevi budu što specifičniji
Traženje pomoći
Traženje pauze
Odgovaranje na „čekaj“
Praćenje vizuelnih rasporeda
Odgovaranje „da“ ili „ne“ na „Da li hoćeš/želiš?“ pitanja
Praćenje funkcionalnih uputstava
Odgovaranje na znakove za tranziciju

Ceo program zahteva timski rad i strukturisan i dosledan pristup sa vođenjem evidencije i procenom trenera. Priručnik za obuku nudi dosta strategija u slučaju pojave teškoća tokom faza. Važno je biti dosledan i strpljiv kada radimo kroz faze. Sistem se ponekad odbacuje ukoliko roditelji/vaspitači ne vide brze rezultate. Neka deca nauče PECS brzo, dok nekoj treba više vremena. Uz strpljenje i istrajnost većina osoba sa autizmom može ga savladati. Postoji dosta dokaza koji podržavaju efikasnost PECS-a. U svom istraživanju Švarc, Garfankel i Bauer (1998) pronašli su da je 31 dete različitih značajnih teškoća napredovalo od ograničenih veština funkcionalne komunikacije do upotrebe PECS-a za komunikaciju sa odraslima i vršnjacima. Dalje, u drugom istraživanju, utvrđeno je da je 44% dece usvojilo govor koji nije trebalo stalno podsticati i koji nije bio eholaličan a mnoga deca su demonstrirala mnogo uspešnih komunikativnih interakcija u raznovrsnim okruženjima. Izgleda da PECS sistem proširuje komunikativnu interakciju mnogih osoba iznad razmene slika. Tim oko osobe takođe mora biti svestan da ne treba odmah da isključi PECS ukoliko počne da se razvija govor, već da radije rade sa dva sistema u tandemu sve dok govor ne postane potpuno funkcionalan sistem za datu osobu.

Чланак Autizam – PECS (picture exchange communication system – sistem komunikacije razmenom slika) се појављује прво на Logopedilište Beograd.