Specifični jezički poremećaj zahteva jezičku procenu i terapiju kvalifikovanog logopeda. Postoje mnoge stvari koje roditelji mogu probati da urade da olakšaju svom detetu razumevanje jezika i da razviju njihove ekspresivne veštine.

Чланак Specifični poremećaj jezika се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Postoje stvari koje roditelji mogu uraditi da pomognu svojoj deci. Pričajte o stvarima dok ih radite tako da dete nauči da povezuje reči sa radnjama. Igrajte se sa svojim detetom! Igra pomaže razvoju govorno jezičkih veština. Dok se igrate, prepustite detetu da vodi i nadograđujte se na njihove reči i rečenice, ali nemojte da dominirate igrom niti da tražite od deteta da sve vreme imenuje stvari. Dete treba da se oseća kao da nije pod pritiskom da proizvodi govor. Izbegavajte kompleksne koncepte i koristite više vizuelnih primera kao što je slikovni raspored. Držite svoj jezik jednostavnim, rečenice kratkim i jasnim, naglašavajući ključne reči i pokazujući detetu šta da radi dok ih izgovarate.

Dostignuća  u receptivnom jezičkom razvoju

Kao i kod ekspresivnog jezika razvoj dečijih veština komunikacije može izuzetno varirati od deteta do deteta. Neka će deca razviti određene veštine brže od drugih, a neka će biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju određenih razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi eksperti  značajno variraju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja. Videćete da se mnoge veštine pomenute u narednom sadržaju ponavljaju kroz više uzrasnih grupa, obzirom da su sva deca različita i nekima treba duže da razviju određene sposobnosti. Stoga koristite ovu tabelu kao jako uopštenu smernicu a ne kao nešto u šta se treba previše udubljivati. Takođe, mogu postojati određene razlike između dečaka i devojčica i vremena kada oni usvajaju određene veštine.

Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete dete po imenu Srećko. Srećko je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede i imao je proaktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali velike količine usmerene pažnje (1:1).

Uzrast 0-12 meseci – Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

Rođenje-3 meseca – Reagovanje. Na ovom uzrastu Srećko ne razume šta mu se govori ali će početi da reaguje na lice poznate osobe umirivanjem ili osmehom.

4-6 meseci – Shvatanje zvukova. U ovoj fazi, Srećko počinje da uviđa smisao u svetu oko sebe i počinje da lokalizuje izvor zvuka, reaguje na sopstveno ime, pravi razliku između glasa poznate i nepoznate osobe i između ljutih i prijateljskih tonova. On takođe počinje da istražuje, dosežući objekte i prinoseći ih ustima.

7-9 meseci – Razumevanje. Srećko počinje da odgovara drugima i komunicira gestovima ruku i vokalizacijama. Takođe, možemo videti početke razumevanja uzročno posledičnih odnosa. I kako se oni razvijaju  on će ponavljati iste radnje uviđajući da ima kontroliu nad događanjima. Srećko može postati sposoban da prepozna nekoliko reči pokazujući predmete kad su imenovani i može da vadi predmete iz kutije. Aktivnost može biti prekinuta kada čuje reči „no-no“ ili kada ga neko pozove imenom. Takođe počinje da prepoznaje imena poznatih osoba.

9-12 meseci – Razumevanje i interakcija (uzajamnost). Srečko sada postaje interaktivniji komunikacijski partner, daje predmete, upire prstom i pokazuje. Njegovo razumevanje svakodnevnih reči raste, on ima svest o poznatim ljudima i situacijama i razume fraze u kontekstu npr. „tri, četiri, sad!“ Srečko takođe sve više i više istražuje i sada može da premešta predmete iz jedne u drugu ruku i ponekad da drži predmet u jednoj ruci a drugom podigne drugi predmet. Njegova sposobnost da prati jednostavne naloge raste (npr. „spusti to dole“, „prestani“) iako će pri tom verovatnije razumeti vizuelne i intonacione znakove koji će mu pomoći da razume ove naloge.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

12-18 meseci

Receptivni jezik je sada razvijeniji od ekspresivnog jezika, tako da Srećko može da razume više reči nego što može da proizvede, učeći novu reč svake nedelje. Sa 18 meseci neke bebe mogu da razumeju do 50 reči i da prepoznaju mnoge zvukove iz okoline. Srećko takođe prepoznaje mnoge predmete i zna za šta se oni koriste npr. kašika za mešanje ili jedenje. Srećko će početi da bude sposoban da sparuje identične predmete. Srećko će tražiti predmete uklonjene iz njegovog vidika, znajući da kada predmet nije na vidiku ne znači da je prestao da postoji (početak razumevanja stalnosti objekata). Naučio je da su neki događaji predvidivi i da neka radnja izaziva odgovor npr. pritiskanje prekidača će upaliti/ugasiti svetlo. Naučiće nazive delova svog tela i moći će da ih pokaže na zahtev a njegova sposobnost da prepozna svakodnevne fraze raste (posebno kada su praćene gestovima), često uspeva da uhvati ključne reči u sredini rečenice.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

18-24 meseca

Do ovog uzrasta Srećko razume mnoge pojedinačne reči i nekoliko kombinacija od dve reči. Njegov rečnik razumevanja je daleko bogatiji od njegovog rečnika izražavanja i on verovatno razume 250-300 reči. Takođe, počinje da razume neka pitanja (šta/gde/ko) i može da pokaže glavne delove tela, delove odeće, igračke i hranu kada ga pitamo i razlikuje pesme. Srećko počinje da razumeva lične zamenice (ja, moje, ti) i počinje da razumeva da se stvari mogu razvrstavati u kategorije (životinje, hrana itd.) Njegovo razumevanje i upotreba predmeta postaju prikladniji, sa razvojem sposobnosti da upotrebljava jednostavne svakodnevne predmete na prikladan način npr. zakucava drvenim čekićem. Srećko imitira neka ponašanja odraslih, igra jednostavne igre i pokazuje objekte na slikama. Stalnost objekta je sada lepo demonstrirana i Srećko je u stanju da pronađe poznate predmete kada nisu na vidiku. Srećkovo razumevanje uzroka i posledice se dalje razvija, što čini neke igračke zanimljivijim.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

24-30 meseca

Uporedo sa razvojem izražavanja jezika Srećkovo razumevanje jezika raste velikom brzinom. On prati  uputstva od dva koraka sa lakoćom i razume rečenice koje sadrže jednostavne predloge – u/na/ispod, kao i različite veličine (veliko/malo). Njegovo razumevanje zamenica takođe raste i pravi razliku imeđu on/ona/oni/mi. Srećko verovatno sada razume značenje između 500-900 reči, što je daleko više od broja reči koje on koristi u svom govoru. Srećko razvija i druge veštine: može da sparuje iste slike i oblike i razume koncept broja jedan i dva. Srećko je sada dobrano svestan uzroka i posledice i zna da pritiskanje dugmića i vučenje uzica izaziva da se stvari dogode.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje,  spoznavanje) i saznavanje

30-36 meseci

Srećko razume naloge na nivou iskaza od 3 reči i jezik sa više složenosti. On takođe može da prepozna predmete po upotrebi npr. „Iz čega pijemo? Gde spavamo? Na čemu sedimo?“  Razume koncept „jedan“ i „još jedan“ i sparuje boje i oblike sa slikama. Kako se razvija Srećkovo znanje koncepata, on uči kako da razvrstava, sekvencionira (slaže slagalice od 3 povezana dela), kategoriše i pokušava jednostavno brojanje. Srećkova svest o vremenu se takođe razvija i on razume danas, juče, sutra.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje i spoznavanje) i saznavanje

36-48 meseci

Srećkovo razumevanje je sada na nivou 3-4 reči, on može obrađivati kompleksne rečenične strukture i razume 1500-2000 reči. Kako se približava četvrtoj godini može pratiti nalog iz tri dela, može pratiti rečenicu od 6 reči i može prepričati kratku priču. Srećko sada izvodi zaključke i može da razume posledice svojih postupaka i postupaka drugih ljudi. Njegovo razumevanje koncepata i kako to njegov svet funkcioniše postaje razvijenije. Tokom njegove 4-te godine života on će naučiti da razume mnoge apstraktne koncepte:

• Koncepte kao što su kvalitet/tekstura/kvantitet/isti/različit
• Predloge – pored
• Poređenje – ja sam viši od tebe
• Razume: „izbaci šta ne pripada“
• Koncepte -jedan, mnogo, veliki, mali, isti, drugačiji, prazan, pun, čist, prljav itd.
• Koncepte vremena kao što su dan i noć.
• Razume razliku u prošlost/sadašnjost/budućnost
• Odgovara na pitanja „šta nedostaje?“ i prepoznaje predmete koji nedostaju iz scene
• Razume dan/jutro/popodne/noć
• Pravi poređenja po brzini i težini
• Pokušava da odgovori na problemska pitanja – „šta ako…“

Srećko sada može da napravi redosled trodelne priče u slikama, ostaće na jednoj aktivnosti osam ili devet minuta i njegova koncentracija i pažnja su se razvile tako da može da sedi i sluša 15 minutnu priču.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

48-60 meseci

Srećko sada razume do 2000 reči. On takođe razvija još jednu važnu veštinu, metalingvističku svest što znači da može da misli i komentariše o onome što on ili drugi ljudi govore. Njegovo razumevanje i proces mišljenja nastavljaju da se razvijaju. Razumevanje je sada na takvom nivou da može da prati i obrađuje uputstva koja sadrže više od četiri reči koje su nosioci informacije ili rečenicu od 8 reči. Može pratiti trostepene naloge kada pomovi i objekti nisu prisutni. Njegove sposobnosti prepričavanja rastu i on može prepričati priču po sećanju koristeći pet rečenica. Srećko može držati poruku u glavi i preneti je drugoj osobi. On je učio da broji i može da broji predmete do četiri ili pet. Može da poređa tri i više slika po redosledu događaja i razume suprotne koncepte. Može imenovati osnovne boje na zahtev i prepoznaje krstove, trouglove, krugove i kvadrate i može da pravi poređenje po brzini i težini. Njegova mašta  sada uplovljava u njegov govor i on govori o zamišljenim uslovima govoreći „kobajagi“ ili „nadam se“. On može da se usmeri na jednu aktivnost jedanaest-dvanaest minuta i da pomaže u planiranju aktivnosti. Njegovo razumevanje vremenskih koncepata raste i on sada može pratiti jezik kao što je „rano ujutro“, „sledećeg meseca“, „sledeće godine“, „oko podne“, razliku između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i dan, jutro, popodne, noć. Njegova svest o konceptima povezanim sa prostornim rasporedom npr „ispred“, „iz“ „daleko“ i „blizu“ takođe raste.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

60-72 meseca

Srećko može da kaže kada je rođen, puno ime i adresu. Ostaje na jednoj aktivnosti 20 minuta i koristi veštine rešavanja problema i komplikovano rezonovanje da bi rešio zadatak. Srećko može stvarati logičke veze i rešavati probleme verbalno. On takođe, zahteva detaljna objašnjenja stvari, nekada do tačke da odrasli nije sposoban da mu odgovori. Njegova klasifikacija objekata je kompleksnija i on klasifikuje po obliku, boji, funkciji ili sastavu. Npr „jedemo viljuškom“, „viljuška je napravljena od metala“. On nastavlja da uči i razume nove koncepte kao što su „manje“ i „više“. Srećko opisuje ljude, mesta ili stvari koristeći atribute. Imenuje vreme dana povezano sa nekom aktivnošću, recituje dane u nedelji i koristi jednostavne novčane koncepte. Srećko koristi 2000 reči, ali razume 6000 i nastavlja da pita za značenje novih reči. On može da sluša i bude pažljiv duže vremenske periode, što je veština koja mu je potrebna sada u predškolskom. Srećko dobro poima realnost i razume razliku između stvarnosti i fantazije.

Receptivni jezik (razumevanje, poimanje, spoznavanje) i saznavanje

72+ meseca

Srećkovo razumevanje sveta oko njega raste, posebno zato što sada pohađa školu. On mora da sluša, obrađuje i uči, često bez ikakvog vizuelnog inputa. Ipak, njegova auditorna memorija i veštine obrade su takve da on nema teškoća u primanju i skladištenju novih informacija.

Чланак Receptivni jezički poremećaj (Razumevanje) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Mnoga deca ispoljavaju jezičke teškoće u obliku kašnjenja u razvoju jezika ili jezičkog poremećaja. Te teškoće mogu se javiti u vidu ekspresivnog jezičkog poremećaja (kada pogađaju jezik koji deca upotrebljavaju kada govore) ili receptivnog jezičkog poremećaja (kada je pogođeno njihovo razumevanje, poimanje, shvatanje jezika). Neka pak deca imaju teškoće sa oba, što može imati veoma ozbiljan uticaj na dobrobit deteta obzirom da oni nisu u stanju niti da se izraze niti da razumeju šta se oko njih dešava. Otprilike tri četvrtine dece koja imaju emotivne probleme i probleme u ponašanju imaju značajna jezička oštećenja. Veliki broj dece sa jezičkim poremećajem ili kašnjenjem takođe imaju i druge, udružene probleme. Sa druge strane, postoje deca kod kojih je prisutan specifični jezički poremećaj bez prisustva ikakvih drugih udruženih teškoća. Ukoliko sumnjate da vaše dete ima jezičke teškoće, što pre ga odvedite kod logopeda radi procene.

Kako učimo jezik

Učenje jezika je složen proces i za većinu dece taj se proces odvija prirodno tokom prvih godina života. Prvo učimo reči i njihova značenja pa tek onda počnemo da ih prikladno upotrebljavamo. To znači da je na ranom uzrastu veličina detetovog receptivnog rečnika (količina reči koje znaju i razumeju) veća od njihovog ekspresivnog rečnika (količina reči koje koriste u govoru). Jezičko okruženje u kojem se dete igra i uči predstavlja važan faktor u usvajanju dobrih jezičkih veština. Za razvoj jezika je odlično ukoliko dete ima dosta kvalitetnih interakcija i igre sa drugom decom i odraslima. Provođenje velike količine vremena ispred TV-a sa cuclom u ustima zaista nije blagotvorno za razvoj jezičkih veština. Takođe, razvoj dobrih veština slušanja i pažnje jeste temelj dobrog jezičkog razvoja, tako da i to predstavlja još jedan razlog da se smanji vreme pred televizorom.

Razvoj govora i pismenosti je povezan sa razvojem jezika i često deca imaju kombinovane teškoće u tim oblastima. Na našem sajtu pokušaćemo da vam opišemo kako su te stvari međusobno povezane i koje aktivnosti možete raditi sa detetom da biste unapredili učenje u svim ovim oblastima.

Ukoliko ste zabrinuti za jezički razvoj svoga deteta trebalo bi da kotaktirate lokalnog logopeda radi procene i jezičke terapije. Logoped će proceniti vaše dete, izvoditi neophodnu terapiju i dati vam savete i program za unapređenje jezičkih veština vašeg deteta. Procena će verovatno uključiti formalno i neformalno testiranje koje će omogućiti logopedu da iskroji odgovarajuće terapijske aktivnosti i programe.

Чланак Jezičke teškoće (kašnjenja i poremećaji) се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Ekspresivni jezički poremećaj ili kašnjenje može se manifestovati u vidu raznovrsnih teškoća kao što su teškoće sa pravilnom upotrebom gramatike i sintakse, teškoće u pronalaženju reči ili razumevanju i upotrebi koncepata ili atributa. Pogledajte odgovarajući odeljak dostignuća u opisu tipičnog razvoja da biste dobili ideju koliko reči bi vaše dete trebalo da koristi na određenom uzrastu. Dobar način da podstaknemo razvoj ekspresivnog jezika je da se jednostavno igramo sa svojim detetom i ubacujemo jezički sadržaj u igru. Dozvolite detetu da vodi igru a vi, kao partner u igri, nemojte da ih terate da govore ili da popunjavate sve trenutke tišine, samo proširujte komunikaciju nadovezujući se na njihov jezik. Ukoliko sumnjate da vaše dete možda ima jezičke teškoće, kontaktirajte lokalnog logopeda i proverite mogućnost procene jezičkih sposobnosti i govorne terapije.

Dostignuća za ekspresivni jezik
Razvoj veština komunikacije može izuzetno varirati od deteta do deteta. Neka će deca razviti određene veštine brže od drugih, a neka će biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju određenih razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci se značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja. Videćete da se mnoge veštine pomenute u narednom sadržaju ponavljaju kroz više uzrasnih grupa, obzirom da su sva deca različita i nekima treba duže da razviju određene sposobnosti. Zato koristite ovu tabelu kao jako uopšten putokaz a ne kao nešto u šta se treba previše udubljivati. Takođe, mogu postojati određene razlike između dečaka i devojčica i vremena kada oni usvajaju određene veštine.
Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Ekspresivni jezik i semantika 0-12 meseci
Rođenje – 3 meseca – Namerna komunikacija. Srećkova prva namerna komunikacija je vokalizacija kad mu nešto treba ili kada nešto želi. To je obično zato da bi izrazio glad i ljutnju putem plakanja.
4-6 meseci – Odgovaranje. Srećko sada češće odgovara vokalizacijama npr. da bi iskazao zadovoljstvo kao odgovor na pevanje.
6-10 meseci – Brbljanje. Tokom ovog perioda Srećko razvija brbljanje i ono postaje sve složenije tokom vremena, jer on uspeva da kombinuje nekoliko različitih suglasnika i slogova nastalih kombinacijom suglasnika i vokala. Srećko u ovom periodu odgovara brbljanjem kada mu se govori.
10-12 meseci – Žargon. Srećko koristi žargon koji sadrži dugačke nizove brbljanja i počinje sve više da liči na govor ali obično bez prepoznatljivih reči. Zajedno s tim, nizovi brbljanja sadrže različite stepene jačine intonacije ili visine zvuka. Povremeno vokalizuje da bi pozdravio nekog poznatog i počinje da koristi neke gestove zajedno sa govorom npr. da odmahuje glavom za “ne”.

Ekspresivni jezik i semantika 12-18 meseci
Srećko sada koristi kombinaciju gestova i reči i vokalizuje da bi tražio stvari (npr. pokazuje i traži „još“). U ovom momentu, repertoar prepoznatljivih reči je jako mali i verovatno je da njegovo razumevanje prevazilazi njegovu upotrebu reči. Srećko može da imitira neke reči, ali nije svestan njihovog značenja. Mešavina imenovanja, vokalizacija i gestova dozvoljava mu da izrazi osećanja i potrebe, želje i pozdrave. Iako je Srećkov ekspresivni govor ograničen, on je samo deo mnogo šire slike komunikacije koja se razvija. On razume više reči, uči socijalne veštine, kao što je naizmeničnost, razvija prozodijske karakteristike (intonaciju, ritam) u govoru i upotrebu gestova i izraza lica.

Ekspresivni jezik i semantika 18-24 meseca
Tokom ovog perioda, Srećkova upotreba pojedinačnih reči (imenica) je oko 10-20, sa razvojem povremenih kombinacija 2 jednostavne reči. On počinje da razume da sve ima svoje ime i sada pokušava da traži predmete po imenu. Srećko može da proizvede neke zvukove životinja, zove po imenu i kaže „ne“. Sada koristi reči češće nego gestove, ali je naučio da klima i odmahuje glavom za da/ne.

Ekspresivni jezik i semantika 24-30 meseca
Kako upotreba pojedinačnih reči raste, Srećko počinje da koristi sve više kombinacija od 2 reči. Počinje da upotrebljava glagole, koristi neke lične zamnice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moj“ i počinje da koristi svoje ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju. On imitira nove reči koje drugi govore i upotrebljava reči na kreativne načine (npr. štapić bačen ka nebu postaje ptica).

Ekspresivni jezik i semantika 30-36 meseci
Srećko sad koristi oko 450 reči i kombinuje imenice, glagole i prideve „veliki/mali“ u rečenicama od 3 reči. Redovno koristi predloge „u/na/ispod“, lične zamenice“ti/ja/on/ona/oni/mi“ i zna rečnik polova. Srećko takođe počinje da gradi množinu i stavlja vremenske nastavke na glagole. Sada kada Srećko može da sastavi više reči, on postavlja više pitanja. Takođe, sada je sposoban da recituje uobičajene pesmice za decu, imenuje tri ili više boje i da kaže svoje ime i prezime.

Ekspresivni jezik i semantika 36-48 meseci
Srećko u ovom periodu može sa lakoćom da upotrebljava rečenice od 4-5 reči i koristi reči koje se odnose na opservacije, ideje i odnose. Njegov rečnik se širi na 900 reči do uzrasta od 4 godine i on vodi razgovore koristeći mnoge pravilne gramatičke strukture (množine, prisvojne reči, zamenice, predloge, prideve i priloge). Srećko je takođe počeo da koristi „Kad“ i „kako“ u pitanjima kao i „onda“ i „zato“. On je sposoban da preciznije opiše stvari i može vam reći za šta se određeni predmeti koriste. On takođe može da odgovori na jednostavna problemska pitanja.

Ekspresivni jezik i semantika 48-60 meseci
Srećko sada upotrebljava do 1500 reči i njegovi iskazi su duži i složeniji, sadržavajući komplikovaniju sintaksu i koncepte (vidi deo morfologije i sintakse). Može pravilno da koristi prošlo vreme a pridevi i prilozi su postali delovi njegovog svakodnevnog jezika. Njegova upotreba množine je dosledna.

Ekspresivni jezik i semantika 60-72 meseca
Srećko sada upotrebljava oko 2000 reči, služeći se rečenicom prosečne dužine od 6-8 reči. Njegova gramatika je sada kompleksna i on govori tečno. Njegov rečnik će takođe nastaviti da se bogati velikom brzinom jer on sada kreće u predškolsko. Srećko će nastaviti da uči nove reči (posebno u nekoliko narednih godina života) i složenost i sadržaj njegovih rečenica će nastaviti da raste kontinuirano do odraslog doba.

Ekspresivni jezik i semantika 72+ meseca
Srećkov rečnik nastavlja da se bogati i on je sposoban za konverzaciju kao i da obrazloži svoju tačku gledišta.

Чланак Ekspresivni jezički poremećaj i kašnjenje се појављује прво на Logopedilište Beograd.