Dete sa jezičkim teškoćama ili ekspresivnim jezičkim poremećajem ili kašnjenjem može pokazivati normalne govorne veštine, ali će jezik koji koristi biti sličan onom koji koriste deca mlađeg uzrasta. Na primer, u poređenju sa decom njihovog uzrasta, primetićete da se pre služi rečenicama od jedne ili dve reči, nego dužim rečenicama. Ova deca pored jezičkog imaju i kašnjenje u razvoju govora. Rečenice neke dece mogu biti besmislene a mogu čak i sadržavati njihove izmišljene reči (žargon).

Ekspresivni jezički poremećaj ili kašnjenje može se manifestovati u vidu raznovrsnih teškoća kao što su teškoće sa pravilnom upotrebom gramatike i sintakse, teškoće u pronalaženju reči ili razumevanju i upotrebi koncepata ili atributa. Pogledajte odgovarajući odeljak dostignuća u opisu tipičnog razvoja da biste dobili ideju koliko reči bi vaše dete trebalo da koristi na određenom uzrastu. Dobar način da podstaknemo razvoj ekspresivnog jezika je da se jednostavno igramo sa svojim detetom i ubacujemo jezički sadržaj u igru. Dozvolite detetu da vodi igru a vi, kao partner u igri, nemojte da ih terate da govore ili da popunjavate sve trenutke tišine, samo proširujte komunikaciju nadovezujući se na njihov jezik. Ukoliko sumnjate da vaše dete možda ima jezičke teškoće, kontaktirajte lokalnog logopeda i proverite mogućnost procene jezičkih sposobnosti i govorne terapije.

Dostignuća za ekspresivni jezik
Razvoj veština komunikacije može izuzetno varirati od deteta do deteta. Neka će deca razviti određene veštine brže od drugih, a neka će biti sporija u razvoju određenih veština i dostizanju određenih razvojnih dostignuća u poređenju sa vršnjacima, čak i kada ne postoji nikakav problem koji bi to izazivao. Ove informacije su samo generalne smernice i mnogi stručnjaci se značajno razlikuju u tome šta su, po njihovom mišljenju, normalne faze razvoja. Videćete da se mnoge veštine pomenute u narednom sadržaju ponavljaju kroz više uzrasnih grupa, obzirom da su sva deca različita i nekima treba duže da razviju određene sposobnosti. Zato koristite ovu tabelu kao jako uopšten putokaz a ne kao nešto u šta se treba previše udubljivati. Takođe, mogu postojati određene razlike između dečaka i devojčica i vremena kada oni usvajaju određene veštine.
Da bismo učinili ove informacije lakšim za čitanje stvorili smo zamišljeno dete po imenu Srećko. On je imao sreće, imao je detinjstvo bez neke ozbiljne bolesti ili povrede. Srećko je imao aktivne roditelje koji su se igrali sa njim i pružali mu velike količine usmerene pažnje (1:1).

Ekspresivni jezik i semantika 0-12 meseci
Rođenje – 3 meseca – Namerna komunikacija. Srećkova prva namerna komunikacija je vokalizacija kad mu nešto treba ili kada nešto želi. To je obično zato da bi izrazio glad i ljutnju putem plakanja.
4-6 meseci – Odgovaranje. Srećko sada češće odgovara vokalizacijama npr. da bi iskazao zadovoljstvo kao odgovor na pevanje.
6-10 meseci – Brbljanje. Tokom ovog perioda Srećko razvija brbljanje i ono postaje sve složenije tokom vremena, jer on uspeva da kombinuje nekoliko različitih suglasnika i slogova nastalih kombinacijom suglasnika i vokala. Srećko u ovom periodu odgovara brbljanjem kada mu se govori.
10-12 meseci – Žargon. Srećko koristi žargon koji sadrži dugačke nizove brbljanja i počinje sve više da liči na govor ali obično bez prepoznatljivih reči. Zajedno s tim, nizovi brbljanja sadrže različite stepene jačine intonacije ili visine zvuka. Povremeno vokalizuje da bi pozdravio nekog poznatog i počinje da koristi neke gestove zajedno sa govorom npr. da odmahuje glavom za “ne”.

Ekspresivni jezik i semantika 12-18 meseci
Srećko sada koristi kombinaciju gestova i reči i vokalizuje da bi tražio stvari (npr. pokazuje i traži „još“). U ovom momentu, repertoar prepoznatljivih reči je jako mali i verovatno je da njegovo razumevanje prevazilazi njegovu upotrebu reči. Srećko može da imitira neke reči, ali nije svestan njihovog značenja. Mešavina imenovanja, vokalizacija i gestova dozvoljava mu da izrazi osećanja i potrebe, želje i pozdrave. Iako je Srećkov ekspresivni govor ograničen, on je samo deo mnogo šire slike komunikacije koja se razvija. On razume više reči, uči socijalne veštine, kao što je naizmeničnost, razvija prozodijske karakteristike (intonaciju, ritam) u govoru i upotrebu gestova i izraza lica.

Ekspresivni jezik i semantika 18-24 meseca
Tokom ovog perioda, Srećkova upotreba pojedinačnih reči (imenica) je oko 10-20, sa razvojem povremenih kombinacija 2 jednostavne reči. On počinje da razume da sve ima svoje ime i sada pokušava da traži predmete po imenu. Srećko može da proizvede neke zvukove životinja, zove po imenu i kaže „ne“. Sada koristi reči češće nego gestove, ali je naučio da klima i odmahuje glavom za da/ne.

Ekspresivni jezik i semantika 24-30 meseca
Kako upotreba pojedinačnih reči raste, Srećko počinje da koristi sve više kombinacija od 2 reči. Počinje da upotrebljava glagole, koristi neke lične zamnice (ja/ti) i prisvojnu zamenicu „moj“ i počinje da koristi svoje ime kada govori o sebi. Sada može da odgovori na „ko/šta“ pitanja i koristi negaciju. On imitira nove reči koje drugi govore i upotrebljava reči na kreativne načine (npr. štapić bačen ka nebu postaje ptica).

Ekspresivni jezik i semantika 30-36 meseci
Srećko sad koristi oko 450 reči i kombinuje imenice, glagole i prideve „veliki/mali“ u rečenicama od 3 reči. Redovno koristi predloge „u/na/ispod“, lične zamenice“ti/ja/on/ona/oni/mi“ i zna rečnik polova. Srećko takođe počinje da gradi množinu i stavlja vremenske nastavke na glagole. Sada kada Srećko može da sastavi više reči, on postavlja više pitanja. Takođe, sada je sposoban da recituje uobičajene pesmice za decu, imenuje tri ili više boje i da kaže svoje ime i prezime.

Ekspresivni jezik i semantika 36-48 meseci
Srećko u ovom periodu može sa lakoćom da upotrebljava rečenice od 4-5 reči i koristi reči koje se odnose na opservacije, ideje i odnose. Njegov rečnik se širi na 900 reči do uzrasta od 4 godine i on vodi razgovore koristeći mnoge pravilne gramatičke strukture (množine, prisvojne reči, zamenice, predloge, prideve i priloge). Srećko je takođe počeo da koristi „Kad“ i „kako“ u pitanjima kao i „onda“ i „zato“. On je sposoban da preciznije opiše stvari i može vam reći za šta se određeni predmeti koriste. On takođe može da odgovori na jednostavna problemska pitanja.

Ekspresivni jezik i semantika 48-60 meseci
Srećko sada upotrebljava do 1500 reči i njegovi iskazi su duži i složeniji, sadržavajući komplikovaniju sintaksu i koncepte (vidi deo morfologije i sintakse). Može pravilno da koristi prošlo vreme a pridevi i prilozi su postali delovi njegovog svakodnevnog jezika. Njegova upotreba množine je dosledna.

Ekspresivni jezik i semantika 60-72 meseca
Srećko sada upotrebljava oko 2000 reči, služeći se rečenicom prosečne dužine od 6-8 reči. Njegova gramatika je sada kompleksna i on govori tečno. Njegov rečnik će takođe nastaviti da se bogati velikom brzinom jer on sada kreće u predškolsko. Srećko će nastaviti da uči nove reči (posebno u nekoliko narednih godina života) i složenost i sadržaj njegovih rečenica će nastaviti da raste kontinuirano do odraslog doba.

Ekspresivni jezik i semantika 72+ meseca
Srećkov rečnik nastavlja da se bogati i on je sposoban za konverzaciju kao i da obrazloži svoju tačku gledišta.