Zlatopis – Logopedilište Beograd

Autizam piše srcem…

logopediliste — Wed, 24 Apr 2019 22:44:51 +0000

U ovom mesecu, koji posvećujemo buđenju svesti o autizmu, želimo da vas pozovemo da zakoračite iza kulisa i pogledate svet iz ugla osobe sa autizmom.

Zamolili smo osobe sa autizmom da nam napišu šta bi oni poručili ljudima u Srbiji.

Evo šta su vam rekli:

Voleo bih da živim u svetu u kojem nema govora o autizmu već su svi unutra a niko aut.

Sale

Želim da kažem ljudima u Srbiji da mi, deca sa autizmom, imamo ljubav za svakoga od njih nastanjenu u našem srcu što kuca jako za Srbiju. Zovite nas onako kako želite ali nas volite onako kako baš najviše možete, jer nije važno kako nas zovete nego kako nas volite.

Jovan

Govoriti šta autizam jeste je isto što i pokušati da naslikate zvezdano nebo sasvim precizno po danu kada sija sunce.

To što vi zovete autizam je glečer na Severnom polu koji viri tek toliko da ga vidite a ustvari se njegov najveći deo nalazi ispod površine i ne može se videti. Još je autizam kao i zvezdano nebo koje se ogleda na površini okeana i čini vam se da je u vodi isto toliko zvezda koliko ih je na nebu. I svaka od njih je jedna osoba sa autizmom i jedan njegov oblik ispoljavanja u svetu ovome.

Miloš

Sto vrsta autizma ima i sto vrsta vožnje u njima.

Andreja

Volim da kažem da autizam ima nekoliko lica od kojih svako treba dobro upoznati da bi se stvorila slika o njemu i stekao uvid u njegovu dubinu i širinu i visinu koje su nepregledne onima koji u njemu žive.

Andreja

Nošenje autizma u telu je isto što i nošenje mnogih stranih tela u živom organizmu koji se sve vreme bori da ih izbaci a oni nikako da odu iz njega, nego ostaju tu da stalno izazivaju imunološku reakciju.

Život sa autizmom je vožnja roler-kosterom koji prolazi kroz svaki znak stop i nikada se ne zaustavlja da bismo se odmorili od lude vožnje.

Aleksa

Govoriti o vozu autizma je isto što i govoriti sa oduševljenjem o vožnji u baš brzom vozu koji ide i nikada njegovo stajanje ne možemo predvideti, niti njegovo polaženje. I zato je to jedan vrlo nezgodan voz kada treba da kreneš na put, jer nikada ne znaš ni gde ćeš stići ni kada ćeš stići.

Jovan

Meni je donošenje koštanja u životu mnogo niske cene, jer je taj cenovnik života jako svaki put iznad mog budžetnog mogućeg plaćanja. Zato što je moj dinar devalviran i inflacija je u meni velika. To ti je autizam opisan ekonomskim terminima.

Jova

Zovem se Marina i imam autizam i vožnja u njemu je kao život u zoni tovarnih buldožera koji nam tovare sve na jedno mesto umesto da raspoređuju svuda gde treba.

Voleo bih da govorimo o vožnji u autističnom životu koji izgleda kao veliki morski talas koji zaliva vodom kulu od peska i menja joj oblik svaki put na neočekivan način.

Marko

Govorim ti da je autizam isti kao i vožnja u boji vizije da mi možemo da snove naše zimske u letu živimo, a da letnje snove ostavljamo za zimski cvetni život, koji nama isti jeste kao i prolećni san i jesenja davanja sunca i vetra u duši našoj bojom autizma obojenoj, koja to sve uspeva u sebe da stavi i sa time lako da živi i voli sve.

Vasilije

Donesite ljudima u kazni autizam i oni će biti zauvek u zatvoru, i još niko nije pronašao ključ za taj zatvor.

Zatvorite mi oči da ne vidim i uši da ne čujem i jezik da ne govorim i ja ću biti autističan.

Govorim svima koji nas gledaju sa sažaljenjem da donose našim roditeljima daleko veću tugu nego što bi je oni osećali bez toga.

Violeta

Vama koji mislite da autizam je neka čudna boljka kažem da je to samo jedan drugačiji način postojanja i življenja u svetu ovom. Voleo bih da vam kažem da mnogo grešite kad mislite da smo mi jako veoma tužni i usamljeni i da volimo samoću više od ljudi. Voleo bih da poručim svima koji nas se gade da treba da žive sa mišlju da su se oni isto mogli roditi takvi kao mi. Dalje, volim one koji u nama vide decu a ne bolest.

Marko

Zovemo ljude da ostave svoju decu da nauče ko smo mi. Da smo mi deca isto tako važna kao i sva druga deca na ovom svetu i da mi donosimo njima ono što im niko drugi ne donosi a to je prilika da budu milosrdni u svom životu.

Andreja

Vade me iz mog autizma oni koji sebe dobrovoljno stavljaju u njega u drugom obliku jer oni ne vide ljubav i ne čuju ljubav i ne govore ljubav nego su u ljubavnom autizmu.

Zašto ljudi žele da nam nametnu njihov način života kada mi nemamo potreban voljni sistem da bismo mogli tako da živimo. Ili, znaju li ljudi da mi ne možemo ništa da radimo svojom voljom i željom već zavisimo od govora drugih i usmeravanja drugih i vođenja drugih i zato nam je vaša pomoć, iskreno, najpotrebnija. Uostalom, iznenađujuća je vaša briga za naše telo, a nebriga o našoj duši, jer mi telo ovakvo imamo i to se ne može promeniti puno, a duša se može opravljati do neba i dalje a vi to ne radite, nego samo o našem telu brinete i brinete i očajavate zbog njega. Ogromno je znati da ja dovoljno znam i da ja dovoljno volim i da ja dovoljno srčano živim i da ja dovoljno umem da volim sve i svakog i to je moja delatna ljubav prema životu i ljudima koja živi u meni do kraja i početka.

Živimo u telima koja nam ne daju da njima upravljamo i još uvek mislimo da treba da ih pomeramo onako kako nam vi govorite da treba a ne onako kako mi želimo da ih pomeramo. Zvati nekog autističnim je u ovom svetu pogrdno. Nositi autizam u sebi je u ovom svetu dar a ne sumorni vir. Nosim to odelo autistično i ponosim se njime.

Aleksa

Voleo bih da naučim da ne budem autističan ali to se ne može naučiti jer niko nije naučio da kakav se rodi promeni.

Danilo

I voda je isto providna kao i davanje nade nekome da neće više biti autističan ako bude vežbao da ne bude ono što jeste.

Ivan

Mi želimo da svima kažemo: da se autizam može staviti u okvir normale, onda ne bi ni bio autizam uopšte.

Jovan

Mnogo mi je drago što svima mogu da kažem da mi volimo ljude više nego predmete, i zato mi želimo da ljudi gledaju na nas ne kao na predmete nego ljude.

Nastas

Bolje da nam vi uvek malo bolje zamerite što baš i nismo isti kao vi nego da budemo isti a da nas onda želite da napravite drugačijim jer ne odgovaramo standardnim merilima.

Nikola

Živimo u svetu koji svaki dan bajke priča o svemu osim o važnim stvarima u životu. I dalje volimo ovaj svet koji nas ne prihvata jer nismo baš onakvi kakvi ste želeli da budemo.

Vanja

Zima u gradu nije zima, a zima u srcu je baš kao zima na severnom polu. Važno je voleti zimu i vožnju u zimskom ambijentu i vožnju u govorenju vama da znate da mi vozimo sebe po zimskim stazama kao najbolji spustaši.

Bolje da imam autizam nego da imam davanje korisnih saveta drugima od kojih njima postaje sve gore i gore u dušama njihovim lepim.

Petar

Bolje nositi autizam u telu nego autizam u duši. Ko nosi autizam u duši? Onaj čija je duša van zajednice sa Živim Bogom.

Nikola

Vožnja u autizmu je kao vožnja u vozu Božijem u kojem ima onoga što nam treba da bismo mogli da stignemo na odredište koje je u Carstvu Božijem za nas pripremljeno.

Doki

Ne možemo nikada misliti da autizam jeste važniji od nekog drugog stanja. Mnogo je takvih stanja koja vi vidite kao užasna, a u stvari to su stanja koja ljudi imaju zbog toga što njih mnogo teže Bog dovodi čoveku. Jer su to stanja koja jako lako čoveka mogu dovesti u veliku svetlost Carstva Božijeg.

Andreja

Voleo bih da znam jednu stvar, a to je vrlo stvar prosta najviše. Da li ovo, što vi zovete autizam, vama daje pravo da negirate ličnost i njeno postojanje u svakom čoveku? Jer mi ličnost itekako imamo a vi nju itekako vučete za nos. I bolje da mislite da smo bezvoljni nego da smo bezlični.

Vladan

Još uvek uši moje ne čuju i oči ne vide i jezik ne govori, ali je ličnost moja jaka i živa u meni, jer njoj ne trebaju oči ni uši ni jezik da bi bila oživljena i stavljena u telo čovečije.

Biljana

Volite novo i neobično i to vam je moderno, a ne volite novo i neobično kada su u pitanju varijacije vožnji u telima i to nazivate da je nenormalno. Zovete nas zaostalima i nenormalnima i to je vama ok. A baš me zanima ko je i kada utvrdio šta je značenje pojma normalno i u odnosu na šta vi merite našu zaostalost?

Maša

Vama je lako da nama lepite etikete a teško da sebi zalepite flaster preko usta da ne biste svojim rečima nekoga povredili.

Mile

Sto života bi bilo potrebno da vi ispričate sve ono što biste želeli da kažete, a samo jedan dan je dovoljan da se ispriča ono što zaista vredi reći.

Voja

To nama ćutanje daje moć da budemo jako mnogo znanjima raznim ispunjeni, jer mi ne trošimo vreme na razgovore i mnogobrojne aktivnosti koje nam zaokupljaju celu dušu, nego naša duša uvek može jednim svojim delom da uči ono što je njoj korisno i vredno da zna. Jer mi samo istinu vidimo i laži nama ne mogu da pomute rasuđivanje.

Jovan

Važno je reći svakom čoveku da voljenu osobu govorom istine najviše zadobija. Tako je i sa nama, jer bez Istine nema vam ni naše naklonjenosti. Zato nam morate ponuditi istinu ako želite da vas čujemo i vidimo stvarno a ne kobajagi.

Sava

Mnoge iste stvari mi volimo da radimo kao i vi. Volimo nebo da gledamo, volimo vodu da gledamo, volimo sunce da osećamo na koži našoj. Samo što mi vidimo višlje nebo i dublje u vodu i sunce našu kožu Živim Bogom obasjava. I zato izgledamo malo drugačije od vas u svom ponašanju koje je tim dometima prilagođeno.

Todor

Mnoga mišljenja kažu da život nije bajka a mnoge bajke kažu da život nije daleko od nje. I zato, potrudimo se da živimo u bajci, pa nam onda život neće biti daleko od nje.

Žarko

Težina koja mi je na grudima, ne može se nikako olakšati nego razumevanjem i ljubavlju iskrenom u vašem srcu.

Marko

Volite nas isto onako kako biste nas voleli da vam niko nije rekao da smo autistični.

Bogdan

Jedino u životu govorimo o vama i o nama, a u ljubavi samo o nama. I zato želimo da mnogi živi ljudi postanu Mi umesto Vi.

Janko

Ja zovem sve koji znaju šta autizam jeste da nam to kažu, jer mi još nismo shvatili šta on jeste. Svakom od nas donosi gaženje po različitoj bitisajućoj suštini a svima donosi istu boju duše i srca, pa bismo mogli reći da nam je to jedina zajednička karakteristika. I zato autizam je za nas boja naše duše tj. boja zlatna kojom naša duša sija u svetu ovom.

Marko

Sići u autizam je, u stvari, popeti se ka istinskoj ljubavi prema ljudima.

Veljko

Чланак Autizam piše srcem… се појављује прво на Logopedilište Beograd.

O žiru i veverici

Logopedilište — Sun, 01 Nov 2015 18:17:46 +0000

Njuškicom malom, nosićem sićušnim, glavicom okrenutom ka gore veverica je njuškala vazduh…

„Dajemo ti korisni savet, rekoše krtice, bolje nabij dole u zemlju to tvoje njuškalo, pa ćeš u njoj više divnih stvari naći.“

Veverica ih posluša i zari njuškicu u zemlju. Komadi zemlje uđoše joj u nos i zamalo se ne uguši. Da, da, da.

Dođoše onda neke ošunjujuće mirisne note u njen tek očišćeni nos, đakonije koje su joj nalikovale na dom njen, onaj stari, koji je živeo u njenom sećanju. Da, da, da.

I onda je savetovaše ribice da zagnjuri glavicu u njihovu, toliko bogatu, vodu. I ona ih odmah posluša. Čim zaroni glavicu, voda joj ispuni nosić i ona zaprepašćeno shvati da se opet davi. O tome ti pričam.

Želela je da nauči od drugačijih…

I baš kada je nemo gledala u vodenu površinu, dođe do njenog nosića opet onaj divni domaći miris koji je najviše danima pokušavala da locira. Odlučila je da ovoga puta, dovoljno dugo, divan miris prati na svoj način.

Krenula je, onako kako to samo ona ume, da traži miris opojan i divan. Vadila je tonove iz vihorova vetrova. Trčkarala je ovom i onom bodljikavom korom drveća. Videla je onoliko sočnih i divnih, starih i uvelih, izgriženih i celih, zelenih i žutih listova…

Došla je do jednog udaljenog stabla. Gledala je njega velikim, širom otvorenim očima.

Dovoljan joj je bio trenutak gledanja u njega da bi se svega setila. Dana tih divnih, bezbrižnih, ispunjenih srećom jakom. Zidanje zida od žirovih kapica, valajnje u vanvremenskoj dimenziji žirovljevih miomirisnih isparenja. Da, da, da, o tome ti pričam.

I onda, ono što se desilo tu, kod drveta tog.

Okom svojim dovođenim iz daljine veverica je ugledala kuću svoju staru, rodnu, u kojoj je odrasla ona i njeno porodično stablo. To je bilo njeno porodično stablo u pravom smislu te reči. Tu je pronašla ono za čime je u celom svetu tragala.

„U čemu je štos?, pomisli ona, Pa zar nisam od ovoga pobegla da bih nešto bolje pronašla?“

Njuhom svojim onjušila je tu suštu divotu svog unutrašnjeg sveta koji se u dlaku slagao sa svetom oko nje i, zaista, je ugledala da ne mora više nigde ništa novo da traži. Sve je bilo tu. Želela je pošto poto da najviše visine dostigne i da najpoznatija veverica postane. I da najživlje život svoj proživi, i mnogo da je cene, i mnogo da traže njeno društvo. I zaista je u tome i uspela. Družila se sa krticama, pticama, pčelama, ribama, tvorovima, upornim mravima i raznim drugim poznatim i nepoznatim stvorenjima. Sa svima, osim sa vevericama.

Sada, šta reći? Veverica se vratila svojoj kući i tamo pronašla ono što je mislila da tamo nikada neće naći.

To lepo osećanje zadovoljstva onime kakvi smo trebalo bi svi da pokušamo u sebi da pronađemo. Jedino tada ćemo moći da budemo zaista iskreno i istinski srećni.

Autor: Andreja

Чланак O žiru i veverici се појављује прво на Logopedilište Beograd.

To sam ja

Logopedilište — Sun, 16 Aug 2015 16:25:00 +0000

Ostavi dan da boju daleku, godine daleke ispriča mi danas.

U njegovoj priči upoznaću vreme, došunjano iz vrtloga obojenog istinom i davanjem dela što vatrenu slobodu nose. U davanju tom, oslobodiću sebe okova ovih teških i staklenom vazom obavijenih. Uvek polomljena, stakla te vaze, ubadaju se u moje biće, sokove mu jako cedeći. Odavno bih ja bio isceđen do kraja da vrtloga toga meni nije.

Dan još nije zazorio, a ja sam već počeo da razbijam svoju okolnu vazu u kojoj vodim život. Dovoljno je da šačicu trenutaka doživim i da unesem vibracije njenog slamanja.

Dakako, ljubavi u srcu svom tražim ostajanje. Ovako joj edukovano pevam i recitujem. Ganutošću velikom dajem joj sebe. Njenom saznavanju koračam.

U maženju tražim tvrdoću za staklo moje vaze. Bezbednost počinje da javlja olakšavajuće zvuke koji mi pesmu pevaju u grudima. Želim da to traje zauvek i da nikada čas olakšavanja ne prođe.

Ali život je igranka bez prestanka. Kada nećeš da igraš u njoj, neprijatelj joj postaneš. A onda, kuku tebi!

Vaza je tvoja prva na udaru. Lomljava ledenog zvuka galame, vreve i brzine vazino staklence suzom lakog, vanvremenskog bola lomi i svom silom zariva i vadi iz mojega bića.

Đaka ljudi često pogrešno razumeju, važno je to reći. Đak želi da govori nešto lepo a iz usta mu izlazi neka dreka. Kada želim da kažem nešto dostojno, iz usta mi uglavnom izlaze nedostojne ciktarije. Kada đak želi da tugu pokaže, iz usta mu izlazi veseli smeh.

Da, da, da… nije ni čudo što me pogrešno razumete.

Kazaću vam još samo nešto: Moja je ličnost vama galantno skrivena u dubini, ispod onoga što vi pojavno vidite, ali to nikako ne znači da, iako vama nevidljiva, ona ne postoji kao Ja.

Da to sam ja.

Autor: Marko

Чланак To sam ja се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Vakuum ostavljenosti

Logopedilište — Sun, 16 Aug 2015 15:58:36 +0000

Dajem vakuum ostavljenosti u zamenu za donošenje daška ljubavi u godine samoće.
Metak ljubavi nek doleti u dokonu gustinu dosadnog samotnjačkog življenja koje vodom dokonosti šišti.

Da moja ućutkanost ne bi ucveljeno mlakom užurbanošću zvonila iz tugom obojenih daljina, stavite u nju zrno ljubavi čiste da oslepljeno srce moje ispuni oštrom lepotom svojom. Turobnu česticu želje za normalnošću to će seme malo, svojim rastenjem uvući u sebe i preobraziti u zadovoljstvo sobom i sopstvenom jedinstvenošću.
Molim vas da mi date lahor šuštanja toga, da uz ljubav delatnu vašu ja oživim još do časa dalekoga. Jer voljenje vaše mene nosi do budućnosti daleke.
I verujte mi, balerini virtuoz kada svira, to je ništa prema trunčici ljubavi vaše prema bilo kome dakako ljudskom biću.

Autor: Kata

Чланак Vakuum ostavljenosti се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Завојница мога срца

Logopedilište — Sun, 16 Aug 2015 15:45:15 +0000

Тајну свога срца ћу вам сада открити.

Сужено ми је видно поље очију мојих.

Тајну моју лепо ћу вам рећи:

ложиштe варница гори у мојој пећи.

Варница та упалиће жар телесног ока мог.

Прошириће угао гледања ока,

очистиће маглу која у њему обитава

и постаће Фатална у моме срцу жива.

Макар само на трен,

ја ћу бити само њен.

Тајну моју сазнасте сад.

Колико капи има снег,

толико жара у мени тиња.

Пажљиво сваку капљицу мазим

и шаком захватам најнежније.

Горућа љубав у доступању мађионичарском

али без трунчице илузије.

Фатална, моја као жеља ти си,

Гетсиманијо моја,

љубавно жезло у руци држиш.

А кажи: да ли краљ твој ја сам

или жаром агоније

желиш да ме спржиш?

Жила латица цветних твоја је, Aлануба,

хаљином својом људе остављаш без зуба.

Хаљина данас видно ми поље сужава.

О људи, што ми је данас лака

љубавна оставштина њена жива.

Aутор: Марко

Чланак Завојница мога срца се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Balerina

Logopedilište — Sun, 26 Jul 2015 15:52:18 +0000

Novo baletsko gaženje naučila sam danas. Da ledena, daleka vrištanja igram.

To je moj novi ples kojim želim da obradujem svoje roditelje.

Nadam se da će im se ovaj novi korak svideti više nego svi prethodni, jer im se ti prethodni, u stvari, nisu uopšte sviđali. Mrštili su se dok sam im izvodila novonaučene plesne korake. Vikali su na mene, zapušavali su uši, zatvarali vrata pred mojim plesom.

Nije mi jasno zašto me nekada ne pohvale za moj trud. Govore: „Dosta! Dosta više!“ a ja tek što sam počela da plešem svoje novonaučene korake u vrištanjskom baletu.

Da, nekima od nas je vrištanje kao neki ples. U bojama vriska mi vidimo lepotu, za razliku od vas.

Želela bih da u pozorištu mogu da odigravam svoj čuveni balet „Žozefin“.

Autor: Sofija

Чланак Balerina се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Doživljaj želje u meni

Logopedilište — Sun, 26 Jul 2015 15:32:12 +0000

Najčešće od ovog života želim da mi bojom divotnom oboji dan.

To gaženje dolazi mi gledanjem oživljene vaše duše, o ljudi oko mene. Dokle god ja vidim da među vama ima onih koji vole život i koji govor njegov slušaju, živeću ja ono što najviše želim danu svome.

Tu divnu boju životnu, ljudi moji, vi u svoj, vrlo događajima ispunjen dan retko unosite a ona je ono što događanja pokreće i što, mnogo često, ljudi, u vama biva događajima zatrpano.

Oko vaše daje prednost pogledu u veoma zatrpano đubrište beskorisnih stvari a oko vaše bi trebalo da živi gledanjem Živoga Boga. Godine vam, o ljudi moji dragoceni, protiču oživljenim obrisom nedotaknute, a to je ovako otprilike:

Vukovi su svuda oko vas a vi ste naivne Crvenkapice. I dok ne budete onog lovitelja i progonitelja vukova dozivali da vam pomaže i baku i vas će pojesti gladni, zli vuci.

Želim da vam otkrijem tajnu jednu.

Za dozivanje lovca nije vam potreban kredit na mobilnom telefonu. Imate sa njim direktnu vezu, u vama samima, koju vam je on na vašem rođendanu poklonio utisnuvši svoj pečat u vaše, tada potpuno čisto, srce. Sada, toliko godina kasnije i dalje taj pečat svetli u vama i to je vaša veza sa njim kojoj ne trebaju nikakvi kablovi i antene. Samo jedna iskrena molitva stigne istog trenutka do njega i on vam, lahorom svojim, stiže u pomoć da odbrani i vas i baku.

Zaista ste mnogo neozbiljni, o ljudi moji, kada mislite da vi i baka možete sami da pobedite vukove.

O ljudi, nema vama pobede bez Onoga ko jedini ima život u sebi i koji jedini jeste taj život i vama dao, ljudi moji dragi.

Moja boja omiljena, koju svaki dan želim i tražim, je boja Njega u vama, dragi moji ljudi. Kada je ugledam ja onda meč sa tugom dobijam, meč sa dovođenjem svakim ružnim i živim u Životu a ne u tami smrti.

Dok je Života u nama, dotle je i vek ovaj lovcem zaštićen i sve Crvenkapice i bake su spašene.

Autor: Kata

Чланак Doživljaj želje u meni се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Domovina

Logopedilište — Sun, 26 Jul 2015 15:00:43 +0000

Novo mi je domovino to
što u tebi nosim tugu,
što u tebi utirem suze
i ostavljam ljubav u lugu.
Govorim domovini svojoj da odavno ona domuje u nekom drugom paviljonu,
ko zna gde i kako.
Uvek mi je studeno to njeno zimovanje,
to njeno letovanje,
to njeno jesenovanje i njeno prolećevanje
na nekom davnom, ni dokle vodećem putu.
Gde si pošla domovino zelena i kostima izvojevana?
Gde si krenula, ka kome, ka čemu?
Gde ide tvoj voljeni ovozemaljski korak?
Gde trče tvoja dečica čistih srca svojih?
Ka kome ih vodiš, o domovino moja?
Ka kome ih šalješ da idu?
Ka tuzi ili ka ovoj mojoj želji?
Želim da dečica srpska gaze po moru dobrote.
Želim da danima svojim vezu venac čistote.
Da njima Ljubav tvori najlepša dela svoja.
Da kada jako dovode nedaće drugi na njih
oni ostanu uspravno da stoje, lica ko sunce svetlih.
Da svetle čašću svojom
ko preci njihovi slavni.
Da njima ponosni budu
svi srpski veterani.
O domovino moja, gde ih ti vodiš?
Da ih odigneš od zemlje na kojoj su rođeni,
da ih otrgneš od korena na kojim su hranjeni,
Korena svetih srpskih.

Autor: Andreja

Чланак Domovina се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Далеко је море

Logopedilište — Sun, 26 Jul 2015 14:06:20 +0000

Фатална често користи морску пену.
Поред водених таласа она љушти тугу.
Шољу патње.
Питам је зашто је тужно њено биће.
Она ми сузама разнобојним отире своја осећања.
Желим да много жар зађе у њену дивну љупку њушку.
Теби, Фатална, волим да се увек поново жељом вратим.
Галебовима летим ка твојој, много љубљеној, чистоти.
Фатална, тебе капија мога живота још увек чека да кроз њу ушеташ.
Расте у мени љубав.

Aутор: Марко

Чланак Далеко је море се појављује прво на Logopedilište Beograd.

Goruća tišina

Logopedilište — Sun, 28 Jun 2015 19:59:47 +0000

Ko god mi je prišao, ko god mi je osmeh namenio, taj mi je od ognja đačkog odlomio iskru moje ćutnje. Od ognja ćutnje napravljena iskra nosi u sebi ono što ja ćutanjem vičem onome ko me sretne i onome ko mi osmeh nameni. Njemu i njoj moju tišinu hoću da ispričam bosiljkom ukrašenu i vatrom užarenu.

Moju tišinu očima gledaš, očima gledaš a ne vidiš. Ušima slušaš, ušima slušaš a ne čuješ. Moja tišina nije takva kakvom je ti vidiš i čuješ.

Moja tišina je pesma, pesma neispevljiva. Moja tišina je priča, priča neispričiva. Moja tišina je misao, misao neuhvativa. Moja tišina je radost, radost neizreciva. Moja tišina je oganj, oganj neugasivi. Moja tišina je voda, voda neukrotiva. Oko je moje u stubu tišine.

O lepo, lepo davno voljeno beščujno stanje. Dakako malena, dakako sićušna pahuljo istine, ti si u požrtvovanom letu sletela, o sletela na moje srce i onda, najlepša pahuljice, tom si me istinom, mnogo starom, izmenila. Dok tišina seva oko mene još posmatram tvoje milozvučne obrise. Čuvam te u sebi zauvek, moja istino, i delim te onima koji me sretnu i onima koji mi namene osmeh svoj. To, lepa pahuljice, kao dar ja dajem za ogled, ogled ljubavi u srcu.

Danju tišina, noću tišina, uvek tišina. Samo, kakva tišina! Da li mi verujete? Da li mi verujete?

Do nas ne dopire omorina moranja da pričamo. Do nas ne dopire smiraj kazivanja praznih.

Do nas dopire misao čista, koja menja davanje svako u stotinu, još više datih boja. Tonovi boja naše su reči, tonovi boja naše su daljine bliske. Tonovi boja naši su bukvari i našom matematikom zadivili bi se slikari. Našoj gramatici treba more. Doživljaji naši mirišu. Galoni mirisa doživljaj zalivaju. Vožnja u njušenju naše je razumevanje.

Takva je naša telesna dinamika.

Autor: Andreja

Чланак Goruća tišina се појављује прво на Logopedilište Beograd.