Тајну свога срца ћу вам сада открити.
Сужено ми је видно поље очију мојих.
Тајну моју лепо ћу вам рећи:
ложиштe варница гори у мојој пећи.
Варница та упалиће жар телесног ока мог.
Прошириће угао гледања ока,
очистиће маглу која у њему обитава
и постаће Фатална у моме срцу жива.
Макар само на трен,
ја ћу бити само њен.
Тајну моју сазнасте сад.
Колико капи има снег,
толико жара у мени тиња.
Пажљиво сваку капљицу мазим
и шаком захватам најнежније.
Горућа љубав у доступању мађионичарском
али без трунчице илузије.
Фатална, моја као жеља ти си,
Гетсиманијо моја,
љубавно жезло у руци држиш.
А кажи: да ли краљ твој ја сам
или жаром агоније
желиш да ме спржиш?
Жила латица цветних твоја је, Aлануба,
хаљином својом људе остављаш без зуба.
Хаљина данас видно ми поље сужава.
О људи, што ми је данас лака
љубавна оставштина њена жива.
Aутор: Марко
