Najčešće od ovog života želim da mi bojom divotnom oboji dan.
To gaženje dolazi mi gledanjem oživljene vaše duše, o ljudi oko mene. Dokle god ja vidim da među vama ima onih koji vole život i koji govor njegov slušaju, živeću ja ono što najviše želim danu svome.
Tu divnu boju životnu, ljudi moji, vi u svoj, vrlo događajima ispunjen dan retko unosite a ona je ono što događanja pokreće i što, mnogo često, ljudi, u vama biva događajima zatrpano.
Oko vaše daje prednost pogledu u veoma zatrpano đubrište beskorisnih stvari a oko vaše bi trebalo da živi gledanjem Živoga Boga. Godine vam, o ljudi moji dragoceni, protiču oživljenim obrisom nedotaknute, a to je ovako otprilike:
Vukovi su svuda oko vas a vi ste naivne Crvenkapice. I dok ne budete onog lovitelja i progonitelja vukova dozivali da vam pomaže i baku i vas će pojesti gladni, zli vuci.
Želim da vam otkrijem tajnu jednu.
Za dozivanje lovca nije vam potreban kredit na mobilnom telefonu. Imate sa njim direktnu vezu, u vama samima, koju vam je on na vašem rođendanu poklonio utisnuvši svoj pečat u vaše, tada potpuno čisto, srce. Sada, toliko godina kasnije i dalje taj pečat svetli u vama i to je vaša veza sa njim kojoj ne trebaju nikakvi kablovi i antene. Samo jedna iskrena molitva stigne istog trenutka do njega i on vam, lahorom svojim, stiže u pomoć da odbrani i vas i baku.
Zaista ste mnogo neozbiljni, o ljudi moji, kada mislite da vi i baka možete sami da pobedite vukove.
O ljudi, nema vama pobede bez Onoga ko jedini ima život u sebi i koji jedini jeste taj život i vama dao, ljudi moji dragi.
Moja boja omiljena, koju svaki dan želim i tražim, je boja Njega u vama, dragi moji ljudi. Kada je ugledam ja onda meč sa tugom dobijam, meč sa dovođenjem svakim ružnim i živim u Životu a ne u tami smrti.
Dok je Života u nama, dotle je i vek ovaj lovcem zaštićen i sve Crvenkapice i bake su spašene.
Autor: Kata
